srecko
13-06-08, 13:25
http://www.svebor.org.yu
svebor.srecko@gmail.com
ПРЕДАЊЕ ЗА БУДУЋНОСТ
У свебору је сажето све народно знање и умеће о борењу и преживљавању у свим равнима, од духовне до физичке. Српске вештине борења сачињавају сједињени елементи изворног народног традиционалног начина надметања и борења, сачувани методи хајдучко-ускочких борилачких искустава, пастирске вештине борбе штапом, ножем и алаткама као и реконструисане витешке вештине. Све заједно је експериментално проверено упоредном методом кроз све савремене борилачке спортове и вештине. Снажну теоретску подлогу свебор има у светосавској борилачкој философији и етици.
БОРИЛАЧКА ДОКТРИНА СВЕБОРА. Свебор је највиши ступањ борилачких вештина, витешки врх борења. У свебор теорији су и савремена сазнања највећих српских борилаца и тренера. У стварној борби човек никада не примењује оно што је годинама увежбавао на тренинзима, сав наук пада у воду и човек се туче онако како му се тукао прадеда, отац, туче се махинално, онако како му је у генима. Али, остала је да вреди снага, брзина, издрживост, спретност, брзина одлучивања, храброст и интелигенција. Ова теорија се зове „генетичка теорија свебора". Зато при вежбањима инсистирамо на слободи личног израза, на личном стилу, на оригиналности и духовитости, уз снажну физичку припрему и психолошку мотивацију.
ПРИСТУП СВЕБОРУ (РИТУАЛ). Вежбачи стану у круг зато што су сви једнаки, ако их је више у два круга, старешина, први међу једнакима, стане према истоку, сви ставе три спојена прста десне руке на средину груди, тамо где је заиста срце, подигну три прста директно увис и поглед такође. Спусте руку опет до срца и испруже је дланом нагоре према старешини. При том лева нога је у искораку напред. Потом се сви окрену истоку, прекрсте и очитају молитву Оче Наш.
Борење с песмом и уз музику је традиција стара колико су и Срби стари. Песму и музику током вежбања сврставамо у један од ритуала свебора и у његову доктрину проистеклу из менталитета народа, из његове веселости, из љубави, из светосавља и дубоке вере у Бога.
ПРАВИЛА СВЕБОРА:
1. Повреде су забрањене.
2. Свебор треба да буде забаван, занимљив, духовит.
3. Свебор се вежба весело, спонтано, са радошћу и уз музику.
4. Не сме се изазивати агресивност и острашћеност.
5. Крзативност је нешто најпожељније у свебору. У складу са српским
борилачким традицијама тражи се оригиналност, маштовитост,
непредвидивост.
6. Дисциплина се одржава најпре самодисциплином.
7. Остваривати хармонију међу вежбачима, са старешином. Не сме бити дисхармоније,
тражи се уздржавање од љубоморе, свађе, оговарања.
8. Старешина је назив у свебору за тренера.
9. Сваки клуб (дружина) има своју славу и свебор као организација заједничку -
светог Стевана Високог (Лазаревића).
ПОДЕЛА У СВЕБОРУ. Свебор је једна јединствена вештина која се по хоризонтали дели на спорт, вештину и рекреацију, а по вертикали на традиционални, експериментални, тотални и духовни свебор.
ЗВАЊА У СВЕБОРУ.
1. ПРИПАДНИК је звање за почетника који вежба шест месеци.
2. ПРЕДЊАК годину дана.
3. ЧЕЛНИК1,5годину.
4. УЧИТЕЉ две године.
5. ВОЂА три године.
6. СТРАТЕГ четири године или по позиву
7. СТАРЕШИНА се постаје после пет година у свебору или по позиву.
8. САВЕТ СВЕБОРА
9. САБОР СВЕБОРА
СВЕБОР ЈЕ НАШ ОДГОВОР
Свебор је српски и светосавски одговор. То је једина борилачка вештина која има благослов Његове Светости патријарха српског г. Павла. Свебор подржавају многи философи, професори универзитета, књижевници, песници, научници, доктори, сликари, вајари, музичари, спортисти, спортски радници али и људи из народа који кад виде шта радимо одмах у томе препознају себе и своје. Такође имамо подршку неколико српских владика, духовника и многих свештеника.
Свеборци су они који су обновили стари забрањени српски религијски обичај вађења крста из реке на Богојављење. Већ ове године био је то величанствени догађај у више градова.
Друга традиција коју смо обновили јесте Ђурђевдански уранак. Затим, за Цвети, славу Општине Стари град, на месту на коме се налазио замак светог Стевана Високог одржавамо Мегдан на Калемегдану, такмичење у традиционалним српским народним и витешким вештинама борења уз пратњу песама, игара, стихова, афоризама.
На Духове, о слави Општине Чукарица, на Бановом Брду одржавамо већ традиционално Свесрпско првенство у народном рвању, у слободном рвању и у тоталном свебору (слично Ултимејт фајтингу).
У свебору је обавезан и добротворни рад.
СВЕБОР је вештина борења заснована на најбољим традиционалним искуствима борења а оцавремењена новим знањима и методама.
СВЕБОР је једини частан борилачки систем у свету јер је његове философске и етичке темеље поставио један светац -Свети Сава.
КЛУБОВИ СВЕБОР САВЕЗА СРБИЈЕ
СВЕТИ РАТНИК (Предраг Милошевић 011/2438-673, 064/171-52-48, Ненад Матејић 064/26-13-492) Београд.
ВОЈВОДА (Владе Вујичић 063/85-07-612) Београд.
КЛУБ БОРИЛАЧКИХ СПОРТОВА СРЕМЧИЦА (Михајло Ристић 063/81-39-118) Београд.
БРАТСТВО "БЛАГОВЕСТИ", Богословски факултет, (Петар Николајевић 011/32-32-882) Београд.
ШАБАЧКИ ДЕЛФИНИ (Војислав Мијић 063/84-95-494) Шабац.
ВОЖД (Дејан Лазаревић 064/20-29-710) Младеновац.
ЛАВИРИНТ (Сања Радовановић 064/12-33-267) Београд.
ВОЈВОДА МОМЧИЛО (Горан Крстић 010/33-32-04) Пирот
ТОРЛАЦИ (Срећко Милосављевић 019/73-46-26 и 064/21-64-159 E-mail: svebor.srecko@gmail.com) Књажевац
СВ. КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ (Арсен Андрић, др Срђан Томић 063/83-59-550) Врање.
СВ. КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ (Љиљана Андрић 064/19-81-632) Ниш.
СРЕМСКА МИТРОВИЦА (Драган Сабљов 063/81-40-999) Сремска Митровица.
КРАГУЈЕВАЦ (Србољуб Димић 034/36-13-13) Крагујевац.
У оснивању:
ХЕРЦЕГ НОВИ (Војислав Белоица 088/33-70-43) Херцег Нови
СОКО (Србољуб Јанковић 021/30-18-48) Нови Сад.
СВ. СТЕВАН ВИСОКИ (Ненад Ивић) Жабари.
ХИТ (Ненад Пејаковић 011/75-32-93) Београд.
У иностранству:
СИДНЕЈ (Миодраг Јерковић Дуги) Аустралија.
ПЕРТ (Дејан и Ненад Ђурђевић) Западна Аустралија.
ПЕРТ (Чедо Милић, Горан и Страхиња Бановић) Западна Аустралија.
СВЕБОР СРПСКИ (Хаџи Предраг Весић) Цирих, Швајцарска.
СВЕБОР захтева витешко понашање у борењу поштовањем највиших моралних норми из Српског витешког кодекса и Седам српских заповести што му даје духовну снагу.
СВЕБОР је самосвојна борилачка вештина коју је могуће прилагодити себи, својој индивидуалности, својим физичким и психичким особеностима.
СВЕБОР се учи лако јер се носи у генима, кроз њега се обнављају заборављене вредности и развија своја култура а не туђа.
СВЕБОР садржи све најважније из стварног и победничког борења као и најбоље методе самоодбране.
СВЕБОР поред борбе голим рукама, обучава и борењу хладним оружјем, импровизованим оружјем, затим борење на даљину итд. Припрема за свебор садржи све најлепше елементе класичне гимнастике.
СВЕБОР обнавља предање, развија народну културу па у склопу тога и физичку културу.
ВИДЕО КЛИП http://www.youtube.com/watch?v=GYymfrq5gs4
ТREĆE SVESRPSKO BOGOJAVLjENSKO PLIVANjE 2008. U BEOGRADU
Prvi put je uoči proslave Bogojavljenja, posle večernja u crkvi Ružici, održano Bogojavljensko povečerje ili „Bogojavljenska noć“ na Krstovdan, u sklopu Bogojavljenskih svečanosti.
Prvi put su sa Sveborom na ovaj sveti dan plivala trojica Rusa, dvojica na Ušću, a jedan u Mladenovcu.
Prvi put je na Bogojavljenju igrao i pevao jedan folklorni ansambl - „Sveti Sava” iz Beograda.
Na Bogojavljenskom Povečerju, otac Dragomir Sando, profesor Bogoslovskog fakulteta, održao je bogonadahnutu besedu kojom je tražio da osnažimo vaistinsku sabornost, da se ne otuđujemo, da voli brat brata i to će onda zaista biti na radost i spasenje naše.
Zatim je pevao hor crkve Ružice i Sveta Petke, pa Svetlana Stević „Šta se čuje pod Božur planinu“, Stojan Stevanović izvodio „Svirku na duduku“, Nikola Bajčev, sakupljač i čuvar našeg duhovnog nasleđa, govorio je Božićnu pesmu, a pesnik iz Đakovice Ranko Đinović recitovao svoje stihove. Jedan od naših najboljih guslara, Boško Vujačić, pre izvođenja, podsetio je na veliki značaj koji su gusle imale u srpskoj kulturi i da su čak naši kraljevi iz dinastije Nemanjića bili i vrsni guslari, a car Dušan je lično bio pokrovitelj Guslarske akademije.
Ovim Povečerjem obnovljeno je još jedno, duboko prisutno u narodu, verovanje da se u ponoć Bogojavljenske noći Svevišnji javlja svetu i da se tada treba iskreno moliti da nam da snage da činimo dobra dela.
Svebor savez Srbije je pokrenuo Svesrpsko Bogojavljensko plivanje sa ciljem da se ono podigne sa opštinskih nivoa, na državni nivo, pa čak i iznad državnog na svesrpski, da momci koji su plivali i pobeđivali svuda po Srbiji i van nje dođu na jedno mesto i odmere snagu, volju, umešnost i hrabrost. Da se, umesto zatvaranja u uske okvire, proslava Bogojavljenja širi što više i da tako podižemo posrnuli duh naroda, da vraćamo veru, ljubav i posebno nadu mladima, a starima poverenje u novi naraštaj. S Božjom pomoću, doživeli smo da Svebor pliva jedanaesti put, a za samo jednu deceniju ovu proslavu smo proširili po celoj Srbiji i skoro svuda gde Srbi žive. To je postalo toliko popularno, voljeno i prihvaćeno od naroda da nema domaćeg medija koji o tome opširno ne izveštava a takođe i veliki broj stranih koji ga, na žalost, najčešće tretiraju kao jedno od najatraktivnijih zimskih sportskih takmičenja u svetu. Na taj način je Svebor savez Srbije doprineo i popravljanju ugleda zemlje i naroda u svetu.
Na Trećem svesrpskom sve je bilo planirano i održano u znaku broja tri. Proslava je održana na trećem mestu u Beogradu, tu gde se u stara vremena i održavalo, na Ušću, ispod Grada na Trorečju, kako se nekada nazivao Beograd (negde u vremenu se zagubio Tamiš). Prvi put su proglašena trojica pobednika koji su dobili tri krsta, jedan zlatan i dva srebrna. Momci su se pozdravili svebor pozdravom sa tri spojena prsta visoko podignuta nebu, plivali su za trolisnim krstom, plivali su trojica momaka iz Obilića sa Kosova i Metohije, trojica Požarevljana, trojica žandarma a od trojice Rusa, Vitalij Pomerancuskij i Dmitrij Pavlov na Ušću i Igor Sokolov na Markovačkom jezeru. Ukupno je plivalo dvadeset momaka i jedna devojka, Dragana Manojlović. Takođe nije nam uspela najveća atrakcija koju smo dugo pripremali, da se troje padobranaca spuste pred litiju, jedan da nosi krst za kojim bi se potom plivalo, drugi državnu zastavu, a treća, žena, zastavu Svebora. Klizava pista u Paraćinu, sprečila je avion da poleti, iako je sve bilo pripremljeno, pa je avion prevučen u Smederevsku Palanku jer je odatle bilo moguće, ali magla nad Trorečjem se nije podizala. Čovek snuje, a Bog odlučuje.
Ogromnu pomoć Svebor savezu pružila je Rečna žandarmerija sa svojim čamcima i roniocima koji su dežurali, Rečna policija, Policijska stanica Stari Grad i ekipa Hitne pomoći. I sve je prošlo u redu.
Posle Liturgije i osvećenja vodice u vojničkoj crkvi Ružici, litijom koju je predvodio otac Dragomir Sando sišlo se na Ušće, pored kule Nebojše, do platoa ispred broda-restorana „Vodenica“ gde je počeo umetnički program u kome su učestvovali hor, Svetlana Stević, Stojan Stevanović i folklorni ansambl. Profesor Bogoslovskog fakulteta otac Sando je blagoslovio plivače i održao besedu posle čega su momci krenuli ka reci. Plivanje je bilo brzo i snažno a pobedio je, ponovo, prošlogodišnji pobednik Drugog svesrpskog plivanja u Kragujevcu, član družine „Sveti ratnik“ Branko Tobdžić, i tako potvrdio svoj pobednički mentalitet. I naravno, svi koji su plivali bili su pobednici. Stevan Borisavljević je predao zlatan krst Tobdžiću a srebrne Dragani Milivojević i Dejanu Joviću iz Obilića.
Folklorni ansambl – „Sveti Sava“ je u izuzetno lepim nošnjama prikazao jedan od bisera srpske narodne igre, pobrao je frenetične aplauze sa kojima je i zavrešena ova svečanost. Svim plivačima i dobrotvorima su, na kraju, predate povelje i medalje. GODINA 2008 - VRHUNAC BOGOJAVLjENSKOG PLIVANjA I NAJVIŠI DOMETI SVEBORA
Po svoj Srbiji i na više mesta u dijaspori održano je, kako je uobičajeno, prvo novogodišnje svebor takmičenje u čast dana kada se Bog javio ljudima. Pored svih ustaljenih, bilo je i nekoliko novih mesta gde se plivalo u organizaciji Svebor saveza Srbije:
MLADENOVAC. Svebor bratstvo „Vožd“ organizovalo je na
Markovačkom jezeru plivanje za Krst Časni u saradnji sa Hramom sv. Proroka Ilije iz Crkvina gde se nalazi spomenik sv. Stevanu Visokom i Hramom Blagovesti iz Rajkovca. Sveštenici Spasoje i Aleksandar Marković su predvodili litiju i blagoslovili plivače i jezero. Kroz razbijeni led zaplivalo je šesnaest momaka prema krstu na daljini od 33 metra, poljubili ga i potom se vratili na obalu. Takmičenja ovde nije bilo, ionako su svi pobednici koji toga dana zaplivaju, po ustaljenom pravilu Svebora. Čak nije proglašen najbolji što je novost u Bogojavljenskom plivanju koje je uveo predsednik „Vožda“ Dejan Lazarević. Zanimljivo je da je Dušan Jakovljević plivao bolestan, sa temperaturom od 39 stepeni. U toku popodneva više nije imao temperaturu, ozdravio je! Najstariji i najmlađi su bili otac i sin, Vitomir i Aleksa Nikoletić, potomci jedne od najstarijih mladenovačkih porodica. Ovde je plivao i dvostruki pobednik sa Ade Ciganlije Zdravko Đurić koji je osvojenu medalju poklonio ćerkici Anastaziji koja je bila u publici. Njegovi prijatelji rekoše da nije hteo da pliva na Adi, ali da je otišao tamo uzeo bi i treće zlato. Toga dana je svoj rođendan ovde proslavio potpukovnik Protivterorističke jedinice Goran Dragović zajedno sa momcima iz PTJ koji su plivali. U publici je bio i ataše za kulturu ambasade Rusije Oleg Evgenijevič Buldakov.
Pre svečane trpeze u restoranu motela „Jezero“ plivačima je medalje i povelje dodelio starešina Svebor bratstva „Vožd“ iz Mladenovca Dejan Lazarević a posebno titule Vitezova Časnog krsta. Svi do jednoga su otvoreno izražavali želju da i dogodine budu ovde, ali da učestvuju i u ostalim nadmetanjima koje bude Svebor organizovao.
KRALjEVO. S blagoslovom episkopa Žičkog gospodina Hrizostoma, Svebor družina „Sveti knez Lazar“ organizovala je na Bogojavljenje plivanje za Krst Časni. Proslava ovakve vrste, na koju se, po rečima kraljevčana, čekalo šest i po decenija, izazvala je oduševljenje velikog broja prisutnih građana. Na jezeru kod manastira Žiča, molitvi je prethodila kratka litija koju je predvodio arhimandrit otac Gerasim sa svojim u Hristu bratstvom.
Podrška ohrabrenja stiže od gospođe Jadranke Jagličić i ženske pevačke grupe „Tkanica“ koja svojom pesmom o Karađorđu prati ulazak plivača u vodu. Na znak protojereja Dobrinka Topalovića: U ime Boga, sad! zaplivalo se za najsvetijim hrišćanskim simbolom. Očišćenu stazu zaleđenog jezera u dužini od 33 metra preplivalo je 14 hrabrih momaka.
„Danas smo svi pobednici!“ bile su prve reči Gorana Stankovića iz Oplanića, 27-godišnjeg pčelara koji je prvi doplivao do Časnog Krsta i osvojio titulu Nosilac Bogojavljenskog Krsta. Pobedniku je pripao pozlaćeni prelazni krst, dar jereja žičkih, oca Ivana i oca Miloša, a proslava ovog narodno-religijskog običaja se nastavlja ulepšana pesmom “Tkanice“.
Potom, predsednik Opštine odlikuje i ostale plivače i čestita Ivanu Laziću, starešini Svebora, i svim organizatorima ovakvim rečima: „Ovo mi je najlepši dan u ove dve godine od kako sam predsednik Opštine“. Završeno je zajedničkom pesmom-himnom družine „Sveti knez Lazar“ „Sa Kosova zora sviće“, na opšte zadovoljstvo i pozitivne reakcije kraljevčana.
LjUBOVIJA. Na Zvorničkom jezeru su plivali momci s obe strane Drine, neki su došli čak iz Bjeljine. Inicijativa je potekla, ali i logistička podrška, od starešine Svebora iz Šapca, Vojislava Mijića, a dobri organizatori su bili prota Mileta Tovarović iz Malog Zvornika i predsednik plivačkog kluba „Drina“ iz Loznice Teofilo Sević. Plivalo je 15 momaka i jedna četraestogodišnja devojčica, Nataša Ilić. Prvi je do krsta stigao Đorđe Vukmirović burno pozdravljen od mnogo gledalaca srećnih što se konačno na ovakav način slavi Bogojavljenje na Drini i u Republici Srpskoj.
Prvi put se još plivalo u Raškoj na Ibru, u Bajinoj Bašti na jezeru i u Zaječaru na Popovoj plaži. Na više mesta se plivalo i u Crnoj Gori, a najzanimljivije je bilo na moru, u Baru, gde je pobedio učenik srednje ekonomske škole, osamnaestogodišnji Marko Čejović.
ŠABAC. Na Savi, pobedio je Sava, Sava Isakovski, vaterpolista, za udar ruke ispred Saše Jovanovića, prošlogodišnjeg pobednika, među 37 takmičara. Zanimljivo je da je opet plivao šezdesetogodišnji Jože Tanko iz Celja, ali i Marta Šeregi iz Sente. Program je pratilo oko 5.000 Šapčana.
KRAGUJEVAC. Sada je već sve rutinski organizovano, sve je više plivača, ukupno 22 a među njima prvi put i jedna žena, Ljiljana Grujić iz Aleksinca. Sve je više ljudi oko jezera, sve lepše raspoloženje i učesnika i publike, a u uzbudljivoj trci pobedio je student iz Goražda Borko Marić.
PIROT. Svebor klub „Vojvoda Momčilo“dao je čak sedmoricu plivača na čelu sa starešinom Goranom Krstićem, ali je pobedio Igor Kovač, radnik pirotskog „Tigra“.
SREMSKA MITROVICA. Deveti put zaredom se pliva na Savi, na prelepom mestu skoro u centru grada. Nikad više takmičara, čak 29, a pobedio je Dušan Žigić iz Sremske Mitrovice i kao nagradu dobio dukat.
ZEMUN. Plivalo se jedanaesti put a među mnogobrojnim plivačima pobedio je najmlađi - Dejan Dimitrijević. Prvi put je u Zemunu litiju predvodio vladika sremski Vasilije, osveštao vodu i blagoslovio učesnike.
Novost je bio i trešnjev top kojim je dat znak za početak trke.
ADA CIGANLIJA. Po drugi put uzastopce prvi do krsta stiže Marko Tomašević, pripadnik Žandarmerije, koji je veče pre plivanja imao temperaturu od 39 stepeni, a ipak pobedio svakako velikom voljom i snagom.
ČAČAK. Tri put Bog pomaže: zaista po treći put uzastopce pobeđuje Nemanja Trnavac i reče da se više neće takmičiti, red je na druge.
PERT (Australija). Sveborci, Banović Goran i Banović Strahinja, otac i sin, sa prijateljima, plivali su u Labudovoj reci na četrdeset stepeni iznad nule. Oni su plivali prvi, po njihovom vremenu u podne, a po našem je bilo četiri ujutru. „Na taj sveti dan treba da plivamo gde god da se nalazimo, da tako iskažemo duhovno jedinstvo i pripadnost svom narodu. Veliki pozdrav svima koji su plivali na Bogojavljenje. Živela sveta i večna Srbija!“, uzviknuo je Goran Banović.
VRANjE. Arsen Andrić, starešina Svebor kluba „Sv. Konstantin Veliki“ ponovo je organizovao plivanje na jezeru kod Vranja. Za krstom je plivalo12 momaka i svi zajedno su ga izneli iz vode.
Plivalo se još u Nišu, Smederevu, Lazarevcu, Kruševcu i u Bagrdanskom jezeru kod Jagodine.
svebor.srecko@gmail.com
ПРЕДАЊЕ ЗА БУДУЋНОСТ
У свебору је сажето све народно знање и умеће о борењу и преживљавању у свим равнима, од духовне до физичке. Српске вештине борења сачињавају сједињени елементи изворног народног традиционалног начина надметања и борења, сачувани методи хајдучко-ускочких борилачких искустава, пастирске вештине борбе штапом, ножем и алаткама као и реконструисане витешке вештине. Све заједно је експериментално проверено упоредном методом кроз све савремене борилачке спортове и вештине. Снажну теоретску подлогу свебор има у светосавској борилачкој философији и етици.
БОРИЛАЧКА ДОКТРИНА СВЕБОРА. Свебор је највиши ступањ борилачких вештина, витешки врх борења. У свебор теорији су и савремена сазнања највећих српских борилаца и тренера. У стварној борби човек никада не примењује оно што је годинама увежбавао на тренинзима, сав наук пада у воду и човек се туче онако како му се тукао прадеда, отац, туче се махинално, онако како му је у генима. Али, остала је да вреди снага, брзина, издрживост, спретност, брзина одлучивања, храброст и интелигенција. Ова теорија се зове „генетичка теорија свебора". Зато при вежбањима инсистирамо на слободи личног израза, на личном стилу, на оригиналности и духовитости, уз снажну физичку припрему и психолошку мотивацију.
ПРИСТУП СВЕБОРУ (РИТУАЛ). Вежбачи стану у круг зато што су сви једнаки, ако их је више у два круга, старешина, први међу једнакима, стане према истоку, сви ставе три спојена прста десне руке на средину груди, тамо где је заиста срце, подигну три прста директно увис и поглед такође. Спусте руку опет до срца и испруже је дланом нагоре према старешини. При том лева нога је у искораку напред. Потом се сви окрену истоку, прекрсте и очитају молитву Оче Наш.
Борење с песмом и уз музику је традиција стара колико су и Срби стари. Песму и музику током вежбања сврставамо у један од ритуала свебора и у његову доктрину проистеклу из менталитета народа, из његове веселости, из љубави, из светосавља и дубоке вере у Бога.
ПРАВИЛА СВЕБОРА:
1. Повреде су забрањене.
2. Свебор треба да буде забаван, занимљив, духовит.
3. Свебор се вежба весело, спонтано, са радошћу и уз музику.
4. Не сме се изазивати агресивност и острашћеност.
5. Крзативност је нешто најпожељније у свебору. У складу са српским
борилачким традицијама тражи се оригиналност, маштовитост,
непредвидивост.
6. Дисциплина се одржава најпре самодисциплином.
7. Остваривати хармонију међу вежбачима, са старешином. Не сме бити дисхармоније,
тражи се уздржавање од љубоморе, свађе, оговарања.
8. Старешина је назив у свебору за тренера.
9. Сваки клуб (дружина) има своју славу и свебор као организација заједничку -
светог Стевана Високог (Лазаревића).
ПОДЕЛА У СВЕБОРУ. Свебор је једна јединствена вештина која се по хоризонтали дели на спорт, вештину и рекреацију, а по вертикали на традиционални, експериментални, тотални и духовни свебор.
ЗВАЊА У СВЕБОРУ.
1. ПРИПАДНИК је звање за почетника који вежба шест месеци.
2. ПРЕДЊАК годину дана.
3. ЧЕЛНИК1,5годину.
4. УЧИТЕЉ две године.
5. ВОЂА три године.
6. СТРАТЕГ четири године или по позиву
7. СТАРЕШИНА се постаје после пет година у свебору или по позиву.
8. САВЕТ СВЕБОРА
9. САБОР СВЕБОРА
СВЕБОР ЈЕ НАШ ОДГОВОР
Свебор је српски и светосавски одговор. То је једина борилачка вештина која има благослов Његове Светости патријарха српског г. Павла. Свебор подржавају многи философи, професори универзитета, књижевници, песници, научници, доктори, сликари, вајари, музичари, спортисти, спортски радници али и људи из народа који кад виде шта радимо одмах у томе препознају себе и своје. Такође имамо подршку неколико српских владика, духовника и многих свештеника.
Свеборци су они који су обновили стари забрањени српски религијски обичај вађења крста из реке на Богојављење. Већ ове године био је то величанствени догађај у више градова.
Друга традиција коју смо обновили јесте Ђурђевдански уранак. Затим, за Цвети, славу Општине Стари град, на месту на коме се налазио замак светог Стевана Високог одржавамо Мегдан на Калемегдану, такмичење у традиционалним српским народним и витешким вештинама борења уз пратњу песама, игара, стихова, афоризама.
На Духове, о слави Општине Чукарица, на Бановом Брду одржавамо већ традиционално Свесрпско првенство у народном рвању, у слободном рвању и у тоталном свебору (слично Ултимејт фајтингу).
У свебору је обавезан и добротворни рад.
СВЕБОР је вештина борења заснована на најбољим традиционалним искуствима борења а оцавремењена новим знањима и методама.
СВЕБОР је једини частан борилачки систем у свету јер је његове философске и етичке темеље поставио један светац -Свети Сава.
КЛУБОВИ СВЕБОР САВЕЗА СРБИЈЕ
СВЕТИ РАТНИК (Предраг Милошевић 011/2438-673, 064/171-52-48, Ненад Матејић 064/26-13-492) Београд.
ВОЈВОДА (Владе Вујичић 063/85-07-612) Београд.
КЛУБ БОРИЛАЧКИХ СПОРТОВА СРЕМЧИЦА (Михајло Ристић 063/81-39-118) Београд.
БРАТСТВО "БЛАГОВЕСТИ", Богословски факултет, (Петар Николајевић 011/32-32-882) Београд.
ШАБАЧКИ ДЕЛФИНИ (Војислав Мијић 063/84-95-494) Шабац.
ВОЖД (Дејан Лазаревић 064/20-29-710) Младеновац.
ЛАВИРИНТ (Сања Радовановић 064/12-33-267) Београд.
ВОЈВОДА МОМЧИЛО (Горан Крстић 010/33-32-04) Пирот
ТОРЛАЦИ (Срећко Милосављевић 019/73-46-26 и 064/21-64-159 E-mail: svebor.srecko@gmail.com) Књажевац
СВ. КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ (Арсен Андрић, др Срђан Томић 063/83-59-550) Врање.
СВ. КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ (Љиљана Андрић 064/19-81-632) Ниш.
СРЕМСКА МИТРОВИЦА (Драган Сабљов 063/81-40-999) Сремска Митровица.
КРАГУЈЕВАЦ (Србољуб Димић 034/36-13-13) Крагујевац.
У оснивању:
ХЕРЦЕГ НОВИ (Војислав Белоица 088/33-70-43) Херцег Нови
СОКО (Србољуб Јанковић 021/30-18-48) Нови Сад.
СВ. СТЕВАН ВИСОКИ (Ненад Ивић) Жабари.
ХИТ (Ненад Пејаковић 011/75-32-93) Београд.
У иностранству:
СИДНЕЈ (Миодраг Јерковић Дуги) Аустралија.
ПЕРТ (Дејан и Ненад Ђурђевић) Западна Аустралија.
ПЕРТ (Чедо Милић, Горан и Страхиња Бановић) Западна Аустралија.
СВЕБОР СРПСКИ (Хаџи Предраг Весић) Цирих, Швајцарска.
СВЕБОР захтева витешко понашање у борењу поштовањем највиших моралних норми из Српског витешког кодекса и Седам српских заповести што му даје духовну снагу.
СВЕБОР је самосвојна борилачка вештина коју је могуће прилагодити себи, својој индивидуалности, својим физичким и психичким особеностима.
СВЕБОР се учи лако јер се носи у генима, кроз њега се обнављају заборављене вредности и развија своја култура а не туђа.
СВЕБОР садржи све најважније из стварног и победничког борења као и најбоље методе самоодбране.
СВЕБОР поред борбе голим рукама, обучава и борењу хладним оружјем, импровизованим оружјем, затим борење на даљину итд. Припрема за свебор садржи све најлепше елементе класичне гимнастике.
СВЕБОР обнавља предање, развија народну културу па у склопу тога и физичку културу.
ВИДЕО КЛИП http://www.youtube.com/watch?v=GYymfrq5gs4
ТREĆE SVESRPSKO BOGOJAVLjENSKO PLIVANjE 2008. U BEOGRADU
Prvi put je uoči proslave Bogojavljenja, posle večernja u crkvi Ružici, održano Bogojavljensko povečerje ili „Bogojavljenska noć“ na Krstovdan, u sklopu Bogojavljenskih svečanosti.
Prvi put su sa Sveborom na ovaj sveti dan plivala trojica Rusa, dvojica na Ušću, a jedan u Mladenovcu.
Prvi put je na Bogojavljenju igrao i pevao jedan folklorni ansambl - „Sveti Sava” iz Beograda.
Na Bogojavljenskom Povečerju, otac Dragomir Sando, profesor Bogoslovskog fakulteta, održao je bogonadahnutu besedu kojom je tražio da osnažimo vaistinsku sabornost, da se ne otuđujemo, da voli brat brata i to će onda zaista biti na radost i spasenje naše.
Zatim je pevao hor crkve Ružice i Sveta Petke, pa Svetlana Stević „Šta se čuje pod Božur planinu“, Stojan Stevanović izvodio „Svirku na duduku“, Nikola Bajčev, sakupljač i čuvar našeg duhovnog nasleđa, govorio je Božićnu pesmu, a pesnik iz Đakovice Ranko Đinović recitovao svoje stihove. Jedan od naših najboljih guslara, Boško Vujačić, pre izvođenja, podsetio je na veliki značaj koji su gusle imale u srpskoj kulturi i da su čak naši kraljevi iz dinastije Nemanjića bili i vrsni guslari, a car Dušan je lično bio pokrovitelj Guslarske akademije.
Ovim Povečerjem obnovljeno je još jedno, duboko prisutno u narodu, verovanje da se u ponoć Bogojavljenske noći Svevišnji javlja svetu i da se tada treba iskreno moliti da nam da snage da činimo dobra dela.
Svebor savez Srbije je pokrenuo Svesrpsko Bogojavljensko plivanje sa ciljem da se ono podigne sa opštinskih nivoa, na državni nivo, pa čak i iznad državnog na svesrpski, da momci koji su plivali i pobeđivali svuda po Srbiji i van nje dođu na jedno mesto i odmere snagu, volju, umešnost i hrabrost. Da se, umesto zatvaranja u uske okvire, proslava Bogojavljenja širi što više i da tako podižemo posrnuli duh naroda, da vraćamo veru, ljubav i posebno nadu mladima, a starima poverenje u novi naraštaj. S Božjom pomoću, doživeli smo da Svebor pliva jedanaesti put, a za samo jednu deceniju ovu proslavu smo proširili po celoj Srbiji i skoro svuda gde Srbi žive. To je postalo toliko popularno, voljeno i prihvaćeno od naroda da nema domaćeg medija koji o tome opširno ne izveštava a takođe i veliki broj stranih koji ga, na žalost, najčešće tretiraju kao jedno od najatraktivnijih zimskih sportskih takmičenja u svetu. Na taj način je Svebor savez Srbije doprineo i popravljanju ugleda zemlje i naroda u svetu.
Na Trećem svesrpskom sve je bilo planirano i održano u znaku broja tri. Proslava je održana na trećem mestu u Beogradu, tu gde se u stara vremena i održavalo, na Ušću, ispod Grada na Trorečju, kako se nekada nazivao Beograd (negde u vremenu se zagubio Tamiš). Prvi put su proglašena trojica pobednika koji su dobili tri krsta, jedan zlatan i dva srebrna. Momci su se pozdravili svebor pozdravom sa tri spojena prsta visoko podignuta nebu, plivali su za trolisnim krstom, plivali su trojica momaka iz Obilića sa Kosova i Metohije, trojica Požarevljana, trojica žandarma a od trojice Rusa, Vitalij Pomerancuskij i Dmitrij Pavlov na Ušću i Igor Sokolov na Markovačkom jezeru. Ukupno je plivalo dvadeset momaka i jedna devojka, Dragana Manojlović. Takođe nije nam uspela najveća atrakcija koju smo dugo pripremali, da se troje padobranaca spuste pred litiju, jedan da nosi krst za kojim bi se potom plivalo, drugi državnu zastavu, a treća, žena, zastavu Svebora. Klizava pista u Paraćinu, sprečila je avion da poleti, iako je sve bilo pripremljeno, pa je avion prevučen u Smederevsku Palanku jer je odatle bilo moguće, ali magla nad Trorečjem se nije podizala. Čovek snuje, a Bog odlučuje.
Ogromnu pomoć Svebor savezu pružila je Rečna žandarmerija sa svojim čamcima i roniocima koji su dežurali, Rečna policija, Policijska stanica Stari Grad i ekipa Hitne pomoći. I sve je prošlo u redu.
Posle Liturgije i osvećenja vodice u vojničkoj crkvi Ružici, litijom koju je predvodio otac Dragomir Sando sišlo se na Ušće, pored kule Nebojše, do platoa ispred broda-restorana „Vodenica“ gde je počeo umetnički program u kome su učestvovali hor, Svetlana Stević, Stojan Stevanović i folklorni ansambl. Profesor Bogoslovskog fakulteta otac Sando je blagoslovio plivače i održao besedu posle čega su momci krenuli ka reci. Plivanje je bilo brzo i snažno a pobedio je, ponovo, prošlogodišnji pobednik Drugog svesrpskog plivanja u Kragujevcu, član družine „Sveti ratnik“ Branko Tobdžić, i tako potvrdio svoj pobednički mentalitet. I naravno, svi koji su plivali bili su pobednici. Stevan Borisavljević je predao zlatan krst Tobdžiću a srebrne Dragani Milivojević i Dejanu Joviću iz Obilića.
Folklorni ansambl – „Sveti Sava“ je u izuzetno lepim nošnjama prikazao jedan od bisera srpske narodne igre, pobrao je frenetične aplauze sa kojima je i zavrešena ova svečanost. Svim plivačima i dobrotvorima su, na kraju, predate povelje i medalje. GODINA 2008 - VRHUNAC BOGOJAVLjENSKOG PLIVANjA I NAJVIŠI DOMETI SVEBORA
Po svoj Srbiji i na više mesta u dijaspori održano je, kako je uobičajeno, prvo novogodišnje svebor takmičenje u čast dana kada se Bog javio ljudima. Pored svih ustaljenih, bilo je i nekoliko novih mesta gde se plivalo u organizaciji Svebor saveza Srbije:
MLADENOVAC. Svebor bratstvo „Vožd“ organizovalo je na
Markovačkom jezeru plivanje za Krst Časni u saradnji sa Hramom sv. Proroka Ilije iz Crkvina gde se nalazi spomenik sv. Stevanu Visokom i Hramom Blagovesti iz Rajkovca. Sveštenici Spasoje i Aleksandar Marković su predvodili litiju i blagoslovili plivače i jezero. Kroz razbijeni led zaplivalo je šesnaest momaka prema krstu na daljini od 33 metra, poljubili ga i potom se vratili na obalu. Takmičenja ovde nije bilo, ionako su svi pobednici koji toga dana zaplivaju, po ustaljenom pravilu Svebora. Čak nije proglašen najbolji što je novost u Bogojavljenskom plivanju koje je uveo predsednik „Vožda“ Dejan Lazarević. Zanimljivo je da je Dušan Jakovljević plivao bolestan, sa temperaturom od 39 stepeni. U toku popodneva više nije imao temperaturu, ozdravio je! Najstariji i najmlađi su bili otac i sin, Vitomir i Aleksa Nikoletić, potomci jedne od najstarijih mladenovačkih porodica. Ovde je plivao i dvostruki pobednik sa Ade Ciganlije Zdravko Đurić koji je osvojenu medalju poklonio ćerkici Anastaziji koja je bila u publici. Njegovi prijatelji rekoše da nije hteo da pliva na Adi, ali da je otišao tamo uzeo bi i treće zlato. Toga dana je svoj rođendan ovde proslavio potpukovnik Protivterorističke jedinice Goran Dragović zajedno sa momcima iz PTJ koji su plivali. U publici je bio i ataše za kulturu ambasade Rusije Oleg Evgenijevič Buldakov.
Pre svečane trpeze u restoranu motela „Jezero“ plivačima je medalje i povelje dodelio starešina Svebor bratstva „Vožd“ iz Mladenovca Dejan Lazarević a posebno titule Vitezova Časnog krsta. Svi do jednoga su otvoreno izražavali želju da i dogodine budu ovde, ali da učestvuju i u ostalim nadmetanjima koje bude Svebor organizovao.
KRALjEVO. S blagoslovom episkopa Žičkog gospodina Hrizostoma, Svebor družina „Sveti knez Lazar“ organizovala je na Bogojavljenje plivanje za Krst Časni. Proslava ovakve vrste, na koju se, po rečima kraljevčana, čekalo šest i po decenija, izazvala je oduševljenje velikog broja prisutnih građana. Na jezeru kod manastira Žiča, molitvi je prethodila kratka litija koju je predvodio arhimandrit otac Gerasim sa svojim u Hristu bratstvom.
Podrška ohrabrenja stiže od gospođe Jadranke Jagličić i ženske pevačke grupe „Tkanica“ koja svojom pesmom o Karađorđu prati ulazak plivača u vodu. Na znak protojereja Dobrinka Topalovića: U ime Boga, sad! zaplivalo se za najsvetijim hrišćanskim simbolom. Očišćenu stazu zaleđenog jezera u dužini od 33 metra preplivalo je 14 hrabrih momaka.
„Danas smo svi pobednici!“ bile su prve reči Gorana Stankovića iz Oplanića, 27-godišnjeg pčelara koji je prvi doplivao do Časnog Krsta i osvojio titulu Nosilac Bogojavljenskog Krsta. Pobedniku je pripao pozlaćeni prelazni krst, dar jereja žičkih, oca Ivana i oca Miloša, a proslava ovog narodno-religijskog običaja se nastavlja ulepšana pesmom “Tkanice“.
Potom, predsednik Opštine odlikuje i ostale plivače i čestita Ivanu Laziću, starešini Svebora, i svim organizatorima ovakvim rečima: „Ovo mi je najlepši dan u ove dve godine od kako sam predsednik Opštine“. Završeno je zajedničkom pesmom-himnom družine „Sveti knez Lazar“ „Sa Kosova zora sviće“, na opšte zadovoljstvo i pozitivne reakcije kraljevčana.
LjUBOVIJA. Na Zvorničkom jezeru su plivali momci s obe strane Drine, neki su došli čak iz Bjeljine. Inicijativa je potekla, ali i logistička podrška, od starešine Svebora iz Šapca, Vojislava Mijića, a dobri organizatori su bili prota Mileta Tovarović iz Malog Zvornika i predsednik plivačkog kluba „Drina“ iz Loznice Teofilo Sević. Plivalo je 15 momaka i jedna četraestogodišnja devojčica, Nataša Ilić. Prvi je do krsta stigao Đorđe Vukmirović burno pozdravljen od mnogo gledalaca srećnih što se konačno na ovakav način slavi Bogojavljenje na Drini i u Republici Srpskoj.
Prvi put se još plivalo u Raškoj na Ibru, u Bajinoj Bašti na jezeru i u Zaječaru na Popovoj plaži. Na više mesta se plivalo i u Crnoj Gori, a najzanimljivije je bilo na moru, u Baru, gde je pobedio učenik srednje ekonomske škole, osamnaestogodišnji Marko Čejović.
ŠABAC. Na Savi, pobedio je Sava, Sava Isakovski, vaterpolista, za udar ruke ispred Saše Jovanovića, prošlogodišnjeg pobednika, među 37 takmičara. Zanimljivo je da je opet plivao šezdesetogodišnji Jože Tanko iz Celja, ali i Marta Šeregi iz Sente. Program je pratilo oko 5.000 Šapčana.
KRAGUJEVAC. Sada je već sve rutinski organizovano, sve je više plivača, ukupno 22 a među njima prvi put i jedna žena, Ljiljana Grujić iz Aleksinca. Sve je više ljudi oko jezera, sve lepše raspoloženje i učesnika i publike, a u uzbudljivoj trci pobedio je student iz Goražda Borko Marić.
PIROT. Svebor klub „Vojvoda Momčilo“dao je čak sedmoricu plivača na čelu sa starešinom Goranom Krstićem, ali je pobedio Igor Kovač, radnik pirotskog „Tigra“.
SREMSKA MITROVICA. Deveti put zaredom se pliva na Savi, na prelepom mestu skoro u centru grada. Nikad više takmičara, čak 29, a pobedio je Dušan Žigić iz Sremske Mitrovice i kao nagradu dobio dukat.
ZEMUN. Plivalo se jedanaesti put a među mnogobrojnim plivačima pobedio je najmlađi - Dejan Dimitrijević. Prvi put je u Zemunu litiju predvodio vladika sremski Vasilije, osveštao vodu i blagoslovio učesnike.
Novost je bio i trešnjev top kojim je dat znak za početak trke.
ADA CIGANLIJA. Po drugi put uzastopce prvi do krsta stiže Marko Tomašević, pripadnik Žandarmerije, koji je veče pre plivanja imao temperaturu od 39 stepeni, a ipak pobedio svakako velikom voljom i snagom.
ČAČAK. Tri put Bog pomaže: zaista po treći put uzastopce pobeđuje Nemanja Trnavac i reče da se više neće takmičiti, red je na druge.
PERT (Australija). Sveborci, Banović Goran i Banović Strahinja, otac i sin, sa prijateljima, plivali su u Labudovoj reci na četrdeset stepeni iznad nule. Oni su plivali prvi, po njihovom vremenu u podne, a po našem je bilo četiri ujutru. „Na taj sveti dan treba da plivamo gde god da se nalazimo, da tako iskažemo duhovno jedinstvo i pripadnost svom narodu. Veliki pozdrav svima koji su plivali na Bogojavljenje. Živela sveta i večna Srbija!“, uzviknuo je Goran Banović.
VRANjE. Arsen Andrić, starešina Svebor kluba „Sv. Konstantin Veliki“ ponovo je organizovao plivanje na jezeru kod Vranja. Za krstom je plivalo12 momaka i svi zajedno su ga izneli iz vode.
Plivalo se još u Nišu, Smederevu, Lazarevcu, Kruševcu i u Bagrdanskom jezeru kod Jagodine.