View Full Version : Витештво
Nastavljajući tradiciju naših predaka, SVIBOR Savez Srbije će od 13 - 15. juna ove godine na Kalemegdanu organizovati srednjovekovni viteški spektakl "Svibor duhovi 2008".
Sreda, 11. jun 2008
Po uzoru na "đostre" i "bagorde", odnosno viteške igre i nadmetanja, koje su priređivali srpski despoti, kraljevi i carevi pre 600 godina, ovaj turnir će se održavati po pravilima i u disciplinama stare srpske vojske .
Ove godine, manifestacija srpskog viteškog borenja, ugostiće vitezove iz Rusije, Poljske, Republike Srpske i Mađarske, a svi koji se zateknu na Kalemegdanu u toku ova tri dana, vratiće se u daleku prošlost sledećim disciplinama: Markovo topuzanje, Reljino letenje, Novakovo pentranje, Hajdučko preskakanje, Radojčino plivanje, na brvnu borenje i mnoge druge.
http://www.mtsmondo.com/entertainment/vesti/text.php?vest=99893
Турнир ће бити одржан на Духове.
http://www.svibor.org/images/images/druga_01_01.gif
Свибор подразумева тренирање и вештине витешких способности као што су јахање, пливање, верање, вежбања голоруке борбе и борбе неким врстама средњовековног оружја.
http://www.skostic.com/galerija/main.php?g2_view=core.DownloadItem&g2_itemId=2852&g2_serialNumber=4
Српско витешко борење се активно вежба од средине осамдесетих година 20. века. Први клуб за српске витешке вештине „ВИТЕЗ“ основан је 1991. године, а данас постоји више клубова који заједнички чине „СВИБОР Савез Србије“.
Оснивач и челник СВИБОР-а је Радивоје Радуловић.
„Српски Витешки Ред СВИБОР“ учествовао је и на међународним турнирима широм Европе где је имао запажене резултате. Вежбање се одржава у СВИБОР клубовима и секцијама у спортским центрима, школама, у природи и на Војној Академији Војске Србије.
http://www.snsoft.info/album/d/5733-4/NMM_0102.jpg
Свибор је усвојио и дванаест традиционалних народних дисциплина, и свакој је доделио назив према неком од јунака из српских епских песама, међу којима су [1]:
* Шипчићево верање, по Владимиру Шипчићу,
* Рељино летење, скакање увис преко мачева или врљика, по Рељи Крилатици,
* Новаково пењање, по „Старини Новаку“,
* Милошево камење, бацање камена с рамена, по Милошу Обилићу,
* Марково топузање, по Марку Краљевићу,
* Облачићево трчање, по Облачићу Раду,
* Радоичино пливање, по „малом Радојици“, и
* Страхињино шчепање, по Бановић Страхињи.
http://www.snsoft.info/album/d/5697-4/NMM_0035.jpg
У сарадњи са Туристичком Организацијом Београда "СВИБОР ТУРНИР ДУХОВИ 2008." је представљен на међународним сајмовима туризма у Берлину, Будимпешти, Љубљани, Москви, Гетеборгу и Београду као један од најатрактивнијих туристичких догађаја ове године у Београду.
http://www.skostic.com/galerija/main.php?g2_view=core.DownloadItem&g2_itemId=3515&g2_serialNumber=4
Одржавањем "4.МЕЂУНАРОДНОГ ТУРНИРА СВИБОР ДУХОВИ 2008" Београд и Србија добијају престижну традиционалну манифестацију каква приличи европској метрополи. Првопрестони град ће потврдити да је престониоца витешке културе и духа овог дела Европе и у трећем миленијуму Хришћанства као што је то био и за време српских жупана, краљева, царева и деспота.
http://www.skostic.com/galerija/main.php?g2_view=core.DownloadItem&g2_itemId=3497&g2_serialNumber=4
http://www.svibor.org/home.html
http://www.svibor.org/galerija.html
http://www.snsoft.info/album/main.php?g2_itemId=5678
http://www.skostic.com/galerija/main.php/svibor07/?g2_page=1
Iako postoji tema o Sviboru na delu foruma o Sportu, ovde sam ja htela da malo proćaskamo uopšte o našim vitezovima...kako su se oblačili, kako je
uopšte izgledalo to zlatno vreme Srbije itd..
Fotke iz Beograda su SVIBOROVa rekonstrukcija tog vremena, pretpostavljam da bi bili raskošniji da ne zavise od sopstvenih sredstava:
http://www.mtsmondo.com/gallery/view_photo.php?IDPhoto=198461
http://www.mtsmondo.com/gallery/view_photo.php?IDPhoto=198416
http://www.mtsmondo.com/gallery/view_photo.php?IDPhoto=198422
http://www.mtsmondo.com/gallery/view_photo.php?IDPhoto=198425
http://www.mtsmondo.com/gallery/view_photo.php?IDPhoto=198428
http://www.mtsmondo.com/gallery/view_photo.php?IDPhoto=198443
http://www.mtsmondo.com/gallery/view_photo.php?IDPhoto=198449
http://www.mtsmondo.com/gallery/view_photo.php?IDPhoto=198434
http://www.mtsmondo.com/gallery/view_photo.php?IDPhoto=198437
http://srbija.aladin.info/gallery/4364.jpg
http://www.mtsmondo.com/gallery/view_photo.php?IDPhoto=198440
http://video.aol.com/video-detail/svibor-2008-skidanje-kapice/3366432316
Долазио је однекуд, ни са неба, ни са земље.
Да ли му је адреса била „чардак ни на небу ни на земљи”?
Јахао је белог коња. Носио сјајан оклоп. У руци држао златни мач.
Да ли због тога био „видан као светлост”?
Долазио је да се бори против Хидре, да савлада Минотаура, да надвлада Голијата, да убива троглаву аждаху, да победи на турниру под градом Леђаном.
Звао се некад Херкул, некад Тезеј, Давид, Свети Ђорђе, Милош Војиновић.
Био је усамљени ратник, био светлост у вечној борби добра и зла, против сила мрака.
Тежио вишем циљу, за свој живот био равнодушан.
Бранио нејаке, не бојао се „никога до Бога”.
Равнодушан према земаљском благу; слава и име чувено, и част – и све оно што се не продаје и не купује – то му је било најважније.
Ни Бог, ни човек, био је све оно што је божанско у човеку.
Побеђивао је снагом, у поразу побеђивао је врлином.
Пио вино, а никад пијан био.
Ни јачем се с пута није уклањао.
У дослуху био са вилом посестримом.
Веран пријатељу у невољи, побратиму.
Знак господства, грб, носио на штиту.
Над њим је летео соко, сиви, пред њим трчао пас, верни.
Витез!
sa sajta vučjak.kom
http://www.freewebs.com/diviznize/Images/Strahinja.jpg
http://www.freewebs.com/diviznize/Images/Radojica.jpg
http://www.freewebs.com/diviznize/Images/Lazar.jpg
http://www.freewebs.com/diviznize/Images/Toplica.jpg
http://www.freewebs.com/diviznize/Images/Momcilo.jpg
http://www.freewebs.com/diviznize/Images/Stefan.jpg
http://www.freewebs.com/diviznize/Images/Kosancic.jpg
Marko Kraljević
http://www.freewebs.com/diviznize/Images/Marko.jpg
Ако се не варам, наши витезови су се звали пронијари (наравно као и Виѕантијски) . . . А нису сигурно изгледали као ови са Вучјака :)
СРПСКА ВИТЕШКА ЗАКЛЕТВА
Небесних воинстав архистратизи, молим вас присно ми недостојнии, да вашими молитвами
оградите нас, кровом крил невешчественија вашеја слави. Сохрањајушче ни припадајушчија
приљежно и вопијушчија: от бијед избавите ни, јако чиноначалници вишњих сил.
Тропар, глас IV
Ја, (име и презиме), пред Богом и српским народом, дајем реч:
1. Да ћу живети за чојство, јунаштво, и лепоту.
2. Да ћу највише поштовати истину, достојанство, племенитост, узвишеност, и врлину.
3. Да ћу поштовати српски архетип мужевности и женствености.
4. Да ћу штитити чистоту српске народне културе.
5. Да ћу увек верно служити Богу и ономе коме дам реч, и да никада никога, ни себе, нећу издати.
6. Да никада нећу ући у борбу без разлога.
7. Да никада нећу напустити борбу док не победим, или доживим пораз.
8. Да никада никога нећу злостављати, а посебно децу, жене, старе, и беспомоћне.
9. Да се нећу одати ниједном пороку.
10. Ако издам ову своју заклетву божанске савести, прихватам да ме Бог најстроже казни.
Амин.
Како су ратовали наши витезови?
Мачеви дворучњаци били су раширени у готово целој Европи па тако и код нас. Заправо, највећи број археолошких налаза средњовековних мачева с нашег простора управо су велики витешки мачеви који су се држали са обе руке.
У Србију су у то време долазили и страни најамници, на пример одред од 500 немачких коњаника под вођством витеза Палмана. Овај немачки племић дошао је у Србију 1331. године где је са својим ратницима верно служио цару Душану све до његове смрти 1255. године.
Само годину дана након што је витез Палман ступио у службу краља Душана, у његову престоницу Призрен дошао је дубровачки мачар Мартоло са сином. Околност да је у Србију дошао мачар са стране као да говори да је он знао да кује другачије, боље мачеве од домаћих мачара, могуће управо дворучњаке какве су са собом донели немачки најамници.
http://www.politikin-zabavnik.co.yu/2008/2951/04-02.jpg
Znak vuka na secivu dvorucnog maca iz okoline Majdanpeka
Зна се да су најамници из Шпаније, Италије и других земаља долазили да ратују за српске владаре још у време Душановог деде краља Милутина, али велики витешки дворучњаци тада још нису били распрострањени у јужној Европи. Међу археолошким налазима с нашег простора има доста мачева на којима се налази знак вука, ознака немачких мачара из града Пасауа. То нам говори да су, поред домаће производње, мачеви донети у Србију из ових, тада најбољих мачарских радионица.
http://www.politikin-zabavnik.co.yu/2008/2951/04-01.jpg
Znak vuka na dvorucnom macu iz Bijeljine
О развијеној производњи и употреби мачева за две руке у средњовековној Србији сведочи и појава посебне врсте овог оружја познатог као српски мач. Овај посебан тип мача који је био намењен пре свега за борбу против сабље појавио се током последњих деценија 14. века а прихватили су га и у другим земљама. Тешка коњица наоружана дворучним мачевима била је ударна снага војске цара Душана, али и његових наследника. Она је уживала велики углед код противничких војски, посебно Турака, не само пред Маричку и Косовску битку него и после тога, као вазалне јединице у саставу турске војске.
У једној од највећих битака средњег века која се одиграла 1402. године код Ангоре (данашње Анкаре) између монголског кана Тамерлана и турског султана Бајазита учествовале су и српске јединице....Нема сумње да су деспот Стефан и његови оклопници носили мачеве дворучњаке, што показују бројни археолошки налази из тог времена, а исто се може рећи и за његовог савременика Краљевића Марка.
http://www.politikin-zabavnik.co.yu/2008/2951/04.php
MAČ IZ BANATSKOG BRESTOVCA
Чиме ли ратоваху Бодрићи?
У најстаријим средњовековним хроникама сачувано је и име једног племена полапских Словена чији се један део преселио на наше тло, могуће заједно са Србима који су такође дошли са севера. То су Бодрићи, поред Љутића најпознатије племе полапских Словена, које је вековима на обалама Северног мора водило борбе против Немачког царства, исто онако као што су то чинили и Лужички Срби, наши најстарији, али и најближи рођаци на тлу данашње југоисточне Немачке. Они се помињу почетком 9. века, највероватније негде у јужном Банату, око ушћа Тисе или нешто источније. Управо са овог простора потиче и један значајан налаз "франачке спате".
- У средњовековној збирци Историјског музеја Србије налази се мач који је набављен откупом. Искован је од гвожђа и оштећен рђом, а, поред корица и облоге дршке, недостаје му и накрсница, док је врх сечива незнатно одломљен. Мач је случајно нађен приликом копања у селу Банатски Брестовац, у јужном Банату, седам километара удаљеном од леве обале Дунава - објашњава Марко Алексић и наставља:
- По изјави Бранка Остојића из Земуна од кога је мач откупљен 1983. године, поред мача није било никаквих других налаза, а место на коме је откривен, на непознатој дубини у центру села, не издваја се од околног равничарског рељефа. Укупна дужина овог мача износи 87 центиметара од чега је сечиво дугачко 75,4 центиметра, а дршка 11,6 центиметара. Највећа ширина сечива, испод накрснице, износи пет центиметара. С обе стране по средини налази се жлеб ширине 2,8 центиметара који је због рђе делимично очуван и видљив само у дужини горње половине сечива. На сечиву су видљиви трагови тауширања. Рукохват је за једну руку, дугачак 9,2 центиметра, а на његовом врху налази се издужена јабука трогрбог облика димензија 6,5 са 2,4 центиметра. По облику мач из Банатског Брестовца спада у групу раносредњовековних спата чија је производња и употреба била раширена не само у време Карла Великог већ и после његове смрти.
http://www.politikin-zabavnik.co.yu/2008/2946/03.php
ОРУЖЈЕ СРПСКИХ ВИТЕЗОВА
http://img69.imageshack.us/img69/4166/vitezzi3.jpg
Зашто су Венецијанци сматрали да је "српски мач" најбољи?
Постојало је активно и пасивно оружје.
Активно оружје, служи за напад и регулисање противника, а пасивно у
које спадају штит, шлем, оклоп, радиодбране и сигурности витеза од нападача.
Активно оружје су: мачеви, сабље, батине и штапови, палице, партизана, буздован, бојна секира, лук и стрела џилит.
Постојале су две основне врсте мачева које су временом и праксом трпеле извесне корекције. Прва врста су дугачки, тешки мачеви који се користе са обе руке. Друга врста су танки и краћи, погодни за борбу једном руком.
Од почетног, кратког и широког, мегдани и туче су га кориговали у све дужи и ужи, наоштрен са обе стране и прилагођен више бодењу него сечењу. У доба Немањића су се користили тешки, велики мачеви који су држани са обе руке а јабука на крају дршке је служила да мач не испадне из руке од силине ударца.
Мач модела "скијавоне" (словенски мач) био је јако цењен у Европи 16. века. Носила га је гарда млетачког дужда. Одликује га балчак који се завршава "мачјом главом", штитник за целу руку, и уски жљебови по средини. Мач је једносекли, а при врху обострано наоштрен. Ово оружје настало је од мача који је кован и "дизајниран" у Србији. Српски штитник је био једноставнији, крстаст, повијених кракова на доле
Реална је претпоставка да је мач настао од ножа. Продужавањем ножа, пошто су антички мачеви били кратки. У средњем веку, у српске земље су стигли дугачки, за обе руке, германски мачеви, које су доносили најамници. Имали су угравиран цртеж вука, што је био заштитни знак немачке радионице из града Пасау. Том типу су припадали и мачеви типа "СЕМПАХ", који су на дршкама имали јабуку троугластог облика. Пошто су тада, изгледа, санкције друкчије функционисале, експорт-импорт предузећа су радила тако да су српски војници и витезови били опремљени мачевима набављаним из Венеције, тј. Млетачке Републике. Временом је, изгледа, произвођач почео да фушари, тако да су у Србији почеле да раде прве ковнице мачева.
Познат је српски мач са округлином на дршци. Дечанска хрисовуља говори о неком мајстору који прави мачеве и зове се Богдан Мачар, а живео је у селу Чабићу, које је припадало дечанском властелинству. Други мајстор је био Дојак Мачаревић. У Призрен, 1332. године, долази дубровачки мачар Мартоло, ванбрачни син дубровачког властелина Петра Госивала са својим синовима. Мачеви које су они правили припадали су медитеранском типу, са јабуком на дршци, који се често виђају данас на фрескама и у музејима.
Мачеве су носили сви - од пастира до цара.
Разлика је била у квалитету мача. Зато су мачари и били посебна врста мајстора.
Временом еkспорт-импорт предузеће за мачеве се претвара само у експорт предузеће. То се догодило у првој половини XIV века, када су српска машта и искуство усавршили производњу мачева, тако да се већ 20. јуна 1391. године у Дубровнику спомиње "Српски мач".
Помиње га у свом тестаменту дубровачки мачар Добрич: "деле дое спаде сцхиавонесцхе". "Српски мач" је имао лака улегнућа по бочним ивицама и горњој површини а на средини је био проширен. На дршци је имао хоризонталну овалну јабуку, а крсница је благо повијена наниже.
После пада Србије крајем XV и почеткомXVI века, производњу ових мачева преузимају у мало измењеном облику Венеција и градови у Далмацији, а носе их сви становници источне обале Јадрана.
Најлепши примерци данас могу да се виде у Дуждевој палати у Венецији као чувени и популарни "скијавоне" - словенски, тј. српски мач.
Сабља се појављује знатно касније од мача, њоме се борило једном руком, била је лакша од мача а кривина је била прилагођена за сечење а не за бодење. Због истањености морала је да буде одличног квалитета да се не би ломила. Чувена сабља димискија - пореклом је из Дамаска. Аламанка коју носи Дојчин ковала се у Немачкој. Навалија војводе пријезде и сабља Новака ковача коју је носио краљ Вукашин (а препознао је Марко Краљевић код Турчина који му је погубио рањеног оца по томе што су на њој била угравирана три слова ришћанска: једно слово Новака ковача, друго слово Вукашина Краља, треће слово Краљевића Марка, биле су домаће. Новак је сабље ковао само највећим јунацима. Пошто је био комерцијалан, као сваки занатлија и мајстор, исковао је и сабљу Муси Кесеџији. Сабље су биле обележје племства, порекла, традиције.
Копље је било прво оружје у употреби витезовима и постојале су две основне врсте. Дугачко до пет метара, за одбијање противника, рушење са коња и пробијање оклопа - све зависно од тога шта му је био штит, односно како је био окован грожђем - од шиљка, преко разних маштовитих комбинација до халебарде.
Друга врста је кратко копље за бацање.
Доста мегдана по народним песмама витезови су покушали да реше копљем, али су на крају ипак морали да се лате сабљи и мачева и буздована шестопераца.
-----------------------------------------------------------------
Одбрамбена оружја витеза су била штит, шлем и оклоп.
Оклоп је био направљен од правоуга-оних плочица, постављених као црепови на крову и обложених тканином. Спомиње се да су оклопници деспота Стефана Лазаревића у бици код Анкаре, 1402. године, носили црне оклопе. Византинац Дука описује српске трупе у црним челичним оклопима. Оклопници су морали да буду изузетно снажни и добро навежбани људи.
Штит је прављен од дрвета и окиван металним оплатама, од округлих и малих стигли су до димензија да покривају готово половину борца. Цару Душану је Млетачка република дозволила да извезе штитове израђене на словенски начин, а то су били штитови који су прављени у Србији.
Шлемови су допуњавали гвоздени сјај витезова и можемо их видети на грбу кнеза Лазара, на његовом новцу, накиту а у XV веку шлем се налази и на печатима деспота Стефана и деспота Ђурђа.
http://img137.imageshack.us/img137/6986/45f4copyhi2.gif
Јаничар Константин Михаиловић, који је побегао у Пољску из турске војске, написао је књигу "Турска хроника", са циљем да Пољаке упозна са начином турског ратовања.
Србе је саветовао:
"Кад се спремате у борбу са Турцима морате се лако наоружати да бисте лако с оружјем могли руковати, јер су у том погледу Турци далеко изнад нас. Ако га гониш тада ће ти утећи, а ако он тебе гони, онда му нећеш умаћи. Турци су због лаког наоружања увек хитри, а ми смо због тешких коња и тешког наоружања увек лењи, јер кад много имаш на глави, тежак ти је и дух, уз то не видиш и не чујеш добро на све стране, а због тешког оружја не владаш рукама нити самим собом. Кад наш ратник падне с коња, пропао је, јер нема ко да му помогне да поново узјаше: он сам без помоћи то не може учинити."
Константин, јаничар у оставци, прожет српским родољубљем, узноси више духовну величину него физичку снагу.
(све је са крајишничког форума
http://www.srpskazemlja.com/diskusije/index.php/topic,662.10.html)
Српски мач је током целог периода средњевековне Србије би оу стално мразвоју и усавршавању.На његов развој утицала је појава све бољих и савршенијих оклопа који су коришћени од стране противничких војски.Оклопи од верижица, чувене панцир кошуље и оклопи од металних плочица, крљушти полако су уступали место пуним металним оклопима који су били много јачи и отпорнији.Пример тога оклопа, иако познат нешто касније је чувени Максимилијански оклоп.
У овом периоду развила се примена једноипоручних и дворучних мачева, односно мачева који се користе са једном, уз помоћ друге, и са обе руке какав је и мач на слици горе у посту.Дворучни "Српски мач" одликује се повећаним димензијама, укопне дужине до 1,2 метра, од тог ана крсницу са јабуком отпада 20 до 25 цм, а накрсница је широка до 25 цм.Накрсние су типолошки подељене у три типа-водоравне, лучне и у облику латиничног слова с.До пред крај 15 века ови мачеви налазе примену и у пешадији и коњици, а затим у коњици полако преузима примат сабља са јалманом као ефикасније противоклопно средство.
Карактеристични Српски мачеви су мач ископан у Дечанима ВМБГ, сигн 75/271, мач откопан у наносу Липског потока у Ужицу, те мачеви у ВМБГ. Мач из Барича, збирка у Обреновцу, Мач из Опова ВМНС, Мач из Вишњице МГБГ и други мачеви.Мачеви Вуковци налажени су у Фочи, Требињу и свуд на просторима средњевековне Србије.
Од познатијих Српских средњевековних мачева запажају се чувени мачеви ВУКОВЦИ, који не стоје ни у каквој вези са Вуком Бранковићем, већ се Вуковси називају по картушу ВУКА( животиње) утиснутом на сечиву.
Познато је да је Српски двор држао стране плаћенике, првенствено Немце, те је под њиховим утицајем овај мач пренет и у средњевековну Србију, где је вршено ковање по немачким узорима.
Историја бележи име једног ковача.То је Богдан (Мачар) као опорезовани Српски средњевековнои мајстор.
литература
1)Оружје у средњевековној Србији и Дубровнику, Гашпар Шкриванић
2)Мачеви Вуковци у Југословенским збиркама, Марија Бирташевић, Весник ВМБГ 13-14
3) Каталог изложбе, Мачеви у збркама ВМБГ, Бранка Милосављевић, 1993
U tekstu "Srpski mač", "Politikin Zabavnik" se poziva na istraživanja arheologa Marka Aleksića koji je odredio nalazišta nađenih mačeva sa osobenim "S" nakrsnicama i došao do zaključka da su oni traženi u državama kojima je neposredno pretila najezda Turaka.
Podeljena su mišljenja oko toga da li su Srbi u srednjem veku uvozili oružje ili su ga sami pravili. Magistar arheologije i mačevalac Marko Aleksić nema dilemu - teški dvoručni mačevi ili, kako ih on naziva srpski mačevi, na ovom prostoru iskivani su počev od druge polovine 14. veka.
U svojoj knjizi "Srednjevekovni mačevi u jugoistočnoj Evropi", u kojoj opisuje više od 400 mačeva (ne samo sa prostora Balkana), Aleksić je zaključio da Srbi jesu imali svoj "mačevalački brend".
"Na osnovu svih danas poznatih nalaza, došao sam do zaključka da su na području srednjevekovne srpske države i okolnih zemalja, u razdoblju između Maričke (1371. godine) i Kosovske (1389. godine) bitke iskivani najstariji oblici mačeva sa 'S' nakrsnicom...", kaže Aleksić.
Prateći put iseljavanja Srba, Aleksić je utvrdio da su se srpskim mačevima koristili i u Mletačkoj republici i Dalmaciji, odnosno tamo gde su Turci napredovali.
http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=103663
Кокарда је у праву за ПРОНИЈАРЕ:)
Spada schiavonesca, "slovenski mač"
SCHIAVONESCA SWORD. Venice, end of the 15th Century. These swords are largely shown in the rooms of the Council of the X in the Palazzo Ducale in Venice. They have grips that were used both with one or two hands. Long blade of hexagonal section slightly flattened at the point, with three fullers from the forte up to the middle part of the blade. Squared pommel with a relief in the centre. Hilt with curved arms bent in horizontally opposite directions. Grip of wood wrapped in leather.
Length overall 127 cm. Weight 1800 gr
http://www.deltin.it/5152hi4.jpg
http://www.deltin.it/5152-2.jpg
Kratka istorija: mač se dokumentuje prvi put u 14. odnosno u 15. veku, u Veneciji, i doneli su ga "slovenski najamnici iz Dalmacije" kako pišu mletačke hronike. .. Međutim, Dalmacija je u ono vreme bila širi pojam i obuhvatalo je i ondašnje srpsko primorje. Kao primer imamo Srbe iz Paštroviće u današnjoj Crnoj Gori koji su baš u to vreme prihvatili mletačku vrhovnu vlast, posle prvog pada srpske despotovine u 1439. godini; u Paštroviće, odakle je poreklom recimo bio i Sveti Stefan Stiljanović, zadnji srpski despot u Ugarskoj, naime srpska srednjovekovna država imala je mnoge "pronije" od kojih su mnogi kasnije prešli u mletačku službu.
Pronije je kralj Milutin preuzeo od Vizantije gde je bilo takozvanih "pronoia", vojnici koji su za svoju službu dobijali zemlju od koje su finansirali svoje životne potrebe i svoju vojnu ili ratnu opremu. Sistem pronoje preuzeli su i Osmanlije. A setimo se i "borilačke škole" Stefana Lazarevića koja je u ono vreme bila čuvena u Evropi da su dolazili i stranci da se uče u njoj..
Mač modela "skijavone" (slovenski mač) bio je jako cenjen u Evropi 16. veka. Nosila ga je garda mletačkog dužda. Odlikuje ga balčak koji se završava "mačjom glavom", štitnik za celu ruku, i uski žljebovi po sredini. Mač je jednosekli, a pri vrhu obostrano naoštren. Ovo oružje nastalo je od mača koji je kovan i "dizajniran" u Srbiji. Srpski štitnik je bio jednostavniji, krstast, povijenih krakova na dole
http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-l/1998/04/images/46_f1copy.jpg
Jedan drugi mač, nazvan isto po Slovenima odnosno "slovenskoj gardi u Veneciji dalmatinskog porekla", javlja se u toku renesanse u 16. i dalje u 17. veku, tj. spada schiavona, "mač Slovenka" (naglasuje se feminin)..
http://www.deltin.it/5173.jpg
Srbi su u imali kao brend teške JEDNOIPORUČNE MAČEVE, od kojih su mnogi sačuvani i do današnjih dana, puni su ih muzeji i privatne zbirke.Mačevi sa S nakrsnicom predstavljaju jedan čist tip, a nikako i jedini.Mačevi sa istom nakrsnicom zapažaju se i u centralnoj Evropi, isto sa svrhom uklještenja protivnikovog sečiva.
фина дискусија на
http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=2&t=4714
О ВИТЕЗУ
У сваком од нас по један витез сања и чека на буђење. А снага нашег народа је увек сразмерна убојној снази пробуђених витезова. Зато непријатељ, ако је опрезан, пази да не покрене механизам свог пораза. Један шапуће:" Мали си ти, недорастаоси, немаш витеза у себи обичан си створ."
Други сикће:" Отишао је витез од тебе, ниси га био достојан! Помири се с тим!"
А јунак у нама стење, море га лоши снови, од чега нам бледе лица и стежу нам се грла. Живот се у сплачину претвара. На нас гледају преци, који су знали у истом дану да се моле, боре и зборе, чекају да их се сетимо па да нам полете у помоћ. Гледају нас иконе. Наша браћа гледају, на другу страну, чекају непријатеља, па се често осврну да нас питају очима.
А витез сања и проклиње што га мучимо.
Не треба њему много да се пробуди, начина има довољно, треба пробати све док један не успе: Моли се! Иди на литургију! Пости! Смеј се! Певај! Љуби! Ради! Труди се! Не престај!...
Кажеш мрзи те, досадно ти је све то, не да ти се...Па и нема шта да ти се да, мртав си. То мало што осећаш и мислиш и нису права осећања и мисли, то су одјеци живота у твојој лешини, ефекат " фантомске ноге ". И то што дишеш и корачаш и млатиш рукама је зато што те Бог још држи, код њега увек имаш шансу, али си још увек сувише надмен да би молио.
Када преседну кукања, и твоја и туђа, кад досада и глупост почну да боле, и кревети почну да личе на гробове, доћи ће буђење. Као скок из таме понора у зеленило шуме. Витез ће прогледати кроз твоје очи и насмејаће се, од срца, оном мртвом, доле у рупи. Пошто десницом зграби шаку земље, и поклони се Христу, кренуће на Исток да нађе мач и дружину.
Ненад Настић
Dvojica zaljubljenika istražuju istoriju
http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2990/02-01.jpg
...Често знају да је Душан био храбар и висок 214 центиметара, да је имао широка рамена и јаку грађу, продоран поглед као у орла. Знају и да су Немањићи махом били риђи, као и Стефан Првовенчани и свети Сава, да су Драгутин, Милутин и Урош Први били тамносмеђи.
..послужио фрескама и открио да је деспот Стефан Лазаревић заиста био риђ...Деспот је у оклопу јер је био витез реда Змаја, док на риђој глави има турнирски шлем с роговима који су украшавали и његов печат.
http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2990/02.php?pismo=
Деспот је у оклопу јер је био витез реда Змаја, док на риђој глави има турнирски шлем с роговима који су украшавали и његов печат.
Тај шлем са роговима имао је и Милош Обилић (има један рељефни приказ на зиду цркве у нашем Вилиндару), а помињу га и у вези оца деспота Стефана, Лазара .Исти рељефни приказ.
Налази се на јужном делу припрате коју је у Вилиндару доградио Кнез Лазар 1380.г.
http://thumbs.burek.com/2008/40/789475_thumb_Grb_Svetog_kneza_Lazara_na_priprati_k atolikona_manastira_hilandara.jpg
Витешка кацига са волујским роговима (требало би да буде староверни симбол бога Вола/Волоса) на амблему града Крушевца.
http://krusevacgrad.rs/get_img?NrImage=2&NrArticle=209
Шлем и рогови призната су хералдичка обележја а ликовна представа ритерског шлема са волујским роговима на амблему преузета је са грба кнеза Лазара Хребељановића (око 1329-1389), оснивача средњовековног града.
Шлем (кацига) је био омиљени део грба српске властеле и владара средњевековне Србије. Кацига кнеза Лазара карактеристична је баш по тим простим, упареним и заоштреним роговима у облику полумесеца. Аутентична кацига сачувана је у каменој пластици парапета спољног јужног зида припрате цркве Ваведење Богородице у Хиландару коју је кнез Лазар 1380. године доградио.
Иста камена композиција уграђена је и на спољном јужном зиду припрате цркве Светог Стефана (”Лазарице”) у Лазаревом граду приликом њене реконструкције од 1904. до 1908. године. Овде је у крести шлема присутан Богородичин и Христов цвет - љиљан а у подножју шлема двореди лиснати вратник.
Тешка витешка кацига турнирског типа са волујским роговима присутна је и на печатима и металним дугмадима аутентичне одоре кнеза Лазара а касније, за време владавине Деспота Стефана Лазаревића (1377-1427) на његовом грбу, новцу и позлаћеном прстењу.
http://krusevacgrad.rs/sr/181/70/209/
Сачувано је и дугме на коме је изгравирана челенка-грб Хребељановића-који се може видети на Лазаревим повељама, а има га и на припрати манастира Хиландара
http://krusevacgrad.rs/sr/165/60/3260/
Једна од најстаријих представа грба кнеза Лазара налази се на парапетној плочи припрате манастира Хиландара коју је он градио. Реч је о кациги са роговима која се уствари наставља на панцирну кошуљу. Кошуља је врло интересантно стилизована и нема аналогије у средњем веку. Истоветну стилизацију налазимо на копчи из Ритопека из почетне фазе гвозденог доба, а реч је о налазима који се везују за Ските. Очигледно је реч о копчи-фибули у облику змаја са телом које је апсолутно стилизовано као „панцир” на грбу кнеза Лазара.
(iz knjige Živojina Andrejića"Red Zmaja",Rača Kragujevačka)
Помињу се и код Веселина Чајкановића (шлем и рогови) у "Мит и религија Срба" (Ако би шлем био од животиње која има рогове, онда су ти рогови задржавани; ...)
http://www.scribd.com/doc/2868798/-
A04200 - Despot Stefan Lazarević., AR dinar. *lem sa rogovima, ćir. natp. DESPOT STEFAN; rv. Hrist u mandorli. Retka varijanta sa 4 tačke u obliku romba izmedju rogova Jovanović 41-54; Ivanišević 42.36.
http://singidunum-online.com/shope/images/a04200.jpg
http://singidunum-online.com/shope/products.php?productsID=5664
A02252 - Stefan Dečanski., AR dinar. *lem sa čelenkom, STEFANVS - DEI GRA REX; rv. Hrist na prestolu. Jovanović 11-1.1; Ivanišević (6.5.1) ovaj primerak pripisuje Dušanu.
http://singidunum-online.com/shope/images/a02252.jpg
http://singidunum-online.com/shope/products.php?productsID=4123
Основа грба породице Лазаревић, тј. Хребељановић је црвени штит са сребреним двоглавим орлом, као код Немањића, на основу чега су Лазаревићи, узевши њихов грб, постали наследници Немањића. Али у оквиру проширеног грба кнеза Лазара јавио се шлем са бивољим роговима, и такав приказ грба је сачуван у јужном делу припрате кнеза Лазара у Хиландару из 1380. године. Овај симбол, шлем са бивољим роговима као додатак штиту је преузео и деспот Стефан Лазаревић, а њега су делимично преузели и Бранковићи.
Грб Деспота Стефана, шлем са роговима
http://www.rodoslovlje.com/medieval_serbia/pictures/grb_lazarevici.jpg
Бранковићи су оставили доста података о свом грбу - на новцу, печатима и одећи.
Иако има варијација, два су симбола увек представљена: бивољи рогови и лав у ходу. Овај грб је преузет са печата Лазара Бранковића из 1457.
http://www.rodoslovlje.com/medieval_serbia/pictures/grb_brankovici.jpg
http://www.heraldikasrbija.com/galerija/main.php?g2_itemId=2164&g2_page=1
Ипак, тешки витешки шлем је најаутентичнији, најдоследнији и најексклузивнији лазаревићевски хералдички знак!
http://www.czipm.org/znacajnauke.html
ORUŽJE SRPSKIH VITEZOVA
''Postojalo je aktivno i pasivno oružje. Aktivno oružje, služi za napad i regulisanje protivnika, a pasivno u koje spadaju štit, šlem, oklop, radi odbrane i sigurnosti viteza od napadača.Aktivno oružje su: mačevi, sablje, batine i štapovi, palice, partizana, buzdovan, bojna sekira, luk i strela džilit.
Postojale su dve osnovne vrste mačeva koje su vremenom i praksom trpele izvesne korekcije. Prva vrsta su dugački, teški mačevi koji se koriste sa obe ruke. Druga vrsta su tanki i kraći, pogodni za borbu jednom rukom.
http://www.freeimagehosting.net/uploads/a7be99dd26.jpg
Od početnog, kratkog i širokog, megdani i tuče su ga korigovali u sve duži i uži, naoštren sa obe strane i prilagođen više bodenju nego sečenju. U doba Nemanjića su se koristili teški, veliki mačevi koji su držani sa obe ruke a jabuka na kraju drške je služila da mač ne ispadne iz ruke od siline udarca.
http://www.freeimagehosting.net/uploads/56bcaf3407.jpg
Realna je pretpostavka da je mač nastao od noža. U srednjem veku, u srpske zemlje su stigli dugački, za obe ruke, germanski mačevi, koje su donosili najamnici. Imali su ugraviran crtež vuka, što je bio zaštitni znak nemačke radionice iz grada Pasau.
http://www.freeimagehosting.net/uploads/e9a59023ca.jpg
Tom tipu su pripadali i mačevi tipa "SEMPAH", koji su na drškama imali jabuku trouglastog oblika. Pošto su tada, izgleda, sankcije drukčije funkcionisale, eksport-import preduzeća su radila tako da su srpski vojnici i vitezovi bili opremljeni mačevima nabavljanim iz Venecije, tj. Mletačke Republike. Vremenom je, izgleda, proizvođač počeo da fušari, tako da su u Srbiji počele da rade prve kovnice mačeva. Poznat je srpski mač sa okruglinom na dršci.
http://www.freeimagehosting.net/uploads/c0ab33338b.jpg
Dečanska hrisovulja govori o nekom majstoru koji pravi mačeve i zove se Bogdan Mačar, a živeo je u selu Čabiću, koje je pripadalo dečanskom vlastelinstvu. Drugi majstor je bio Dojak Mačarević. U Prizren, 1332. godine, dolazi dubrovački mačar Martolo, vanbračni sin dubrovačkog vlastelina Petra Gosivala sa svojim sinovima. Mačevi koje su oni pravili pripadali su mediteranskom tipu, sa jabukom na dršci, koji se često viđaju danas na freskama i u muzejima.
Mačeve su nosili svi - od pastira do cara. Razlika je bila u kvalitetu mača. Zato su mačari i bili posebna vrsta majstora.
Vremenom export-import preduzeće za mačeve se pretvara samo u eksport preduzeće. To se dogodilo u prvoj polovini DXIV veka, kada su srpska mašta i iskustvo usavršili proizvodnju mačeva, tako da se već 20. juna 1391. godine u Dubrovniku spominje "Srpski mač". Pominje ga u svom testamentu dubrovački mačar Dobrič: "dele doe spade schiavonesche". "Srpski mač" je imao laka ulegnuća po bočnim ivicama i gornjoj površini a na sredini je bio proširen. Na dršci je imao horizontalnu ovalnu jabuku, a krsnica je blago povijena naniže. Posle pada Srbije krajem DXV i početkom DXVI veka, proizvodnju ovih mačeva preuzimaju u malo izmenjenom obliku Venecija i gradovi u dalmaciji, a nose ih svi stanovnici istočne obale Jadrana. Najlepši primerci danas mogu da se vide u Duždevoj palati u Veneciji kao čuveni i popularni "skijavone" - slovenski, tj. srpski mač.
http://www.freeimagehosting.net/uploads/9679d52bfc.jpg
Sablja se pojavljuje znatno kasnije od mača, njome se borilo jednom rukom, bila je lakša od mača a krivina je bila prilagođena za sečenje a ne za bodenje. Zbog istanjenosti morala je da bude odličnog kvaliteta da se ne bi lomila. Čuvena sablja dimiskija - poreklom je iz Damaska.
Alamanka koju nosi Dojčin kovala se u Nemačkoj.
Navalija vojvode prijezde i sablja Novaka kovača koju je nosio kralj Vukašin (a prepoznao je Marko Kraljević kod Turčina koji mu je pogubio ranjenog oca po tome što su na njoj bila ugravirana tri slova rišćanska: jedno slovo Novaka kovača, drugo slovo Vukašina Kralja, treće slovo Kraljevića Marka, bile su domaće. Novak je sablje kovao samo najvećim junacima. Pošto je bio komercijalan, kao svaki zanatlija i majstor, iskovao je i sablju Musi Kesedžiji.
Sablje su bile obeležje plemstva, porekla, tradicije.
http://www.freeimagehosting.net/uploads/9c8ffecb4a.jpg
Koplje je bilo prvo oružje u upotrebi vitezovima i postojale su dve osnovne vrste. Dugačko do pet metara, za odbijanje protivnika, rušenje sa konja i probijanje oklopa - sve zavisno od toga šta mu je bio štit, odnosno kako je bio okovan grožđem - od šiljka, preko raznih maštovitih kombinacija do halebarde.Druga vrsta je kratko koplje za bacanje.
http://www.freeimagehosting.net/uploads/2bc21cdff6.jpg
Dosta megdana po narodnim pesmama vitezovi su pokušali da reše kopljem, ali su na kraju ipak morali da se late sablji i mačeva i buzdovana šestoperaca.
http://www.freeimagehosting.net/uploads/a50726e640.jpg
Odbrambena oružja viteza su bila štit, šlem i oklop. Oklop je bio napravljen od pravouga-onih pločica, postavljenih kao crepovi na krovu i obloženih tkaninom. Spominje se da su oklopnici despota Stefana Lazarevića u bici kod Ankare, 1402. godine, nosili crne oklope. Vizantinac Duka opisuje srpske trupe u crnim čeličnim oklopima. Oklopnici su morali da budu izuzetno snažni i dobro navežbani ljudi.
*tit je pravljen od drveta i okivan metalnim oplatama, od okruglih i malih stigli su do dimenzija da pokrivaju gotovo polovinu borca. Caru Dušanu je Mletačka republika dozvolila da izveze štitove izrađene na slovenski način, a to su bili štitovi koji su pravljeni u Srbiji. *lemovi su dopunjavali gvozdeni sjaj vitezova i možemo ih videti na grbu kneza Lazara, na njegovom novcu, nakitu a u DXV veku šlem se nalazi i napečatima despota Stefana i despota Đurđa.''
По средњевековним српским фрескама
http://www.freeimagehosting.net/uploads/1cc2e7ec3d.jpg
http://www.freeimagehosting.net/uploads/12a5a54521.jpg
http://www.freeimagehosting.net/uploads/eff961098b.jpg
http://www.freeimagehosting.net/uploads/fb4a9e12d4.jpg
Илустрације Александра Дерока по средњевековним фрескама:
http://img141.imageshack.us/img141/3967/dlphpq.jpg
http://img268.imageshack.us/img268/9118/91622282.jpg
http://img268.imageshack.us/img268/1391/85764724.jpg
http://img36.imageshack.us/img36/5849/11111111111k.jpg
http://img36.imageshack.us/img36/2874/90507975.jpg
http://img268.imageshack.us/img268/3030/86750468.jpg
http://img31.imageshack.us/img31/7732/19395206.jpg
Све слике и текстови су пренесени са форума
http://novosadski.net/viewtopic.php?f=35&t=27028
Dvojica zaljubljenika istražuju istoriju
http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2990/02.php?pismo=
Simbolično se autori suvenira, zaljubljenika, zovu imenima iz narodne pesme Predrag i Nenad
Despot Stefan Lazarević
http://shop.011shop.rs/user/include/011/images/items/Despot-Stefan.jpg
Knez Lazar.Milos Obilić, vojnik 14.veka
http://www.suvenirisrbije.com/slika-Despot-Stefan-1028
Vitezovi i vojnici
http://www.suvenirisrbije.com/slika-Despot-Stefan-1029
http://www.suvenirisrbije.com/slika-Despot-Stefan-1030
Zmaj Ognjeni Vuk i strazar
http://www.suvenirisrbije.com/slika-Despot-Stefan-1031
Majica sa slikom srpskog viteza koji drži štit sa grbom Nemanjića.
Vitez stoji ispred teksta koji predstavlja kletvu Cara Lazara pred kosovski boj:
http://shop.011shop.rs/user/include/011/images/items/duks-srpski-vitez.jpg
Majica sa odštampanim vitezom koji jaše konja.
Na leđima je (ispod potiljka) odštampan mali grb sa natpisom Srbija.
http://shop.011shop.rs/user/include/011/images/items/majica-vitez-na-konju.jpg
Srpski vitezovi
http://www.mycity-military.com/imgs/109859_43403967_march-2004%5B1%5D.jpg
Srpska pešadija u srednjem veku
http://www.mycity-military.com/imgs/109859_71488896_kerac_pesak%5B1%5D.jpg
Пешадија опремљена наоружањем у које спадају:
Мач-кратки
Мач-дуги
Мач-дворуки
Сабља
Бодеж
Нож-било какав
Јатаган
Секира-лака једносекла
Секира-лака двосекла
Секира-тешка једносекла
Секира-тешка двосекла
Маљ
Малет
Млат
Топуз-бодљикави
Топуз-чист
Буздован-бодљикави
Буздован-шестоперац
Волжа
Халебарда
Била
Била са куком
Виле
Копље-кратко
Копље-дуго
Чекић-једноруки
Чекић-дворуки
Лук-кратки
Лук-дуги
Самострел
Арбалет
Мотка-свих величина и облика бодљикава или не
Ланац са куглом
Мотика
Срп
Коса
Колац
Пешадија опремљена одбрамбеном опремом у коју спада:
Грудни оклоп-кожни
Грудни оклоп-верижни
Грудни оклоп-крљушт
Грудни оклоп-метални делови
Грудни оклоп-метална плоча
Штитници за руке,ноге,врат,главу-кожа,метал,шкрге,карике,тврдо штепана тканина
Штит-дрвени округли,овални,шпански,француски
Штит-метални округли,овални,шпански,француски
Шлем-кожни: крсташки,нормански,барбут
Шлем-метални: салет,барбут,басцинет,пуни,крсташки,нормански,вики ншки
Paja Jovanovic-"Zenidba cara Dusana":
Jedan od najboljih,ako ne i najbolji prikaz izgleda srpskih srednjevekovnih vojnika.Obratite paznju na konjanika u desnom uglu i vojnike pored crveno-belog stuba gore levo.Obuceni su u pune oklope iz perioda XIII-XIV veka.Vide se kozni stitnici za ruke,bascineti,verizne kape i duplo sivene podkape.Takodje jako lep primer tadasnje heraldike.
http://www.mycity-military.com/thumbs/109859_tmb_75970394_Paja_Jovanovi%25C4%2587-%25C5%25BDenidba_Cara_Du%25C5%25A1ana%5B1%5D.jpg
Takodje jos jedan prikaz cara Dusana.Lepo prikazan oklop,mada se slem slabo vidi.
http://www.mycity-military.com/imgs/109859_57882228_Car%20Dusan.jpg
http://www.alamy.com/thumbs/6/%7B463CCDF4-C3B3-401A-9363-FDE1DF8E5934%7D/A0NK2F.jpg
Svinjoliki bascinet cesto upotrebljavan u Srbiji:
http://www.mycity-military.com/imgs/109859_121553695_C000516_L%5B1%5D.jpg
Obican bascinet:
http://www.mycity-military.com/imgs/109859_40517899_Helmets_Camail_Bascinet_Helm_N8127 _2055%5B1%5D.jpg
Puni šlem
http://www.mycity-military.com/imgs/109859_151942141_helmets2%5B1%5D.jpg
Salet
http://www.mycity-military.com/imgs/109859_151942156_A000017_L%5B1%5D.jpg
Vise o oruzju i opremi na
http://www.mycity-military.com/Vojna-istorija/Srednjovekovni-Srpski-vojnici_3.html
Било је сабљи и пре Турака..
Фреска из цркве у Пећи
http://img2.imagetitan.com/img2/small/14/14_arhangel.jpg
Година је 1316., вероватно их је било и раније.
У Дубровнику се први пут помиње сабља 1363., мада они су били под већим утицајем Запада.
Jugović
http://www.mycity-military.com/imgs/21414_58026609_jugoviczastava.jpg
Konstantin Dragaš(poslednji vizantijski car) po majci iz carske srbske porodice Dejanovića
http://www.mycity-military.com/imgs/21414_58026609_srbivizantija.jpg
(Prvi s desna) Serbian infantry, mid-14th century
http://www.mycity-military.com/imgs/113399_72667116_Srpska%20pesadija%20sred.%20XIV.JP G
Serbian auxiliary, 14th century
http://www.mycity-military.com/imgs/113399_56151901_Srpski%20vitez%20i%20auxiliary.JPG
Knjiga
''Srpska kultura srednjega veka''. Izdala ju je Srpska pravoslavna eparhija za zapadnu Evropu , a štampala eparhija ''Ostrog'' u Himelstiru.
http://www.mycity-military.com/imgs/36879_45775207_02.jpg
http://www.mycity-military.com/imgs/111760_88879513_1585877097_696d06af46_b.jpg
Iz vojnog muzeja obilje fotografija
http://www.mycity-military.com/Vojna-istorija/Srednjovekovni-Srpski-vojnici_6.html
http://img.photobucket.com/albums/v635/Legenda/lazar.jpg
http://img.photobucket.com/albums/v635/Legenda/obilic2.jpg
Три ратна друга, Обилић+Косанчић+Топлица (Милић од Мачве)
http://img.photobucket.com/albums/v635/Legenda/Lv_16.jpg
Српски војник, бакрорез
http://img.photobucket.com/albums/v635/Legenda/vojnik-1.jpg
Visoki Stevan
http://www.kraljevskiredvitezova.org/slike/mac.jpg
Васпитан је на ''Александриди'', романтичној повести за храбре. Показао се као сањар и владалац који се мачује са изазовима судбине, па макар пред њим стајао '' несвладиви подвиг''..Прву животну лекцију примио је у Сарају , куд је одвео своју још незрелу сестру Оливеру, под плашт ратничког и еротског звера Бајазита ''Муњевитог''. У битци код Ангоре (Анкаре) 1402. води непоражено десно крило тешких оклопника. Ангора доноси Бајазиту срам сужањства, а Стефану нови живот. Византијски двор даје му титулу Деспота.
Деспот је инсистирао на изучавању борилачких вештина и ратне тактике. Он је сам обучавао командни кадар и своје војнике. Његово основно правило потицало је из његове велике љубави према људима и својим борцима, и непрестаног давања мислостиње, читања божанских књига, али је знао разлучити хуманост од самоодбране ...
Он је оснивач витешког реда ''Ordo redis'' (Ред редова) у који су улазиле само крунисане европске главе, и први је у ''Витешком Реду Змајева'', међу којима су били Милош Обилић, Деспот Ђурђе Бранковић, Деспот Вук Гргуревић, византијски цар Константин ХI, Војвода Влад Дракула.... Многим јунацима на свим хоризонтима је био сан да буду произведени у витеза од Деспотове руке...и част да му служе.
На крилима самосталне власти Стефан Лазаревић године 1404. склапа уговор са мађарским краљем Жигмундом, добија на коришћење Мачву, Београд, Ваљево и Сокол, а 1411. и руднике Наџбању, и Фелшебању. Застакљени поглед са калемегданске терасе његове београдске тврђаве био је чувен у читавој ондашњој Европи. Таквог видиковца није на далеко било. Као да се у ваздуху осећала слобода, свуд око тешких кула у Горњој вароши.
Zlatni Zmaj
http://www.kraljevskiredvitezova.org/
http://www.kraljevskiredvitezova.org/galerija/Albums/Album21/Large/02.jpg
http://www.kraljevskiredvitezova.org/galerija/Albums/Album21/Large/17.jpg
http://www.kraljevskiredvitezova.org/galerija/Albums/Album21/Source/04.gif
http://www.kraljevskiredvitezova.org/galerija/Albums/Album21/Large/37.jpg
http://www.kraljevskiredvitezova.org/galerija/Albums/Album10/Large/02_Kraljevski_Red_Vitezova.jpg
http://www.kraljevskiredvitezova.org/galerija/Albums/Album1/Large/064_big.jpg
http://www.kraljevskiredvitezova.org/galerija/index.htm
Краљевски Ред Витезова је нестраначко, невладино и непрофитно удружење грађана чији је циљ неговање и развијање традиционалних витешких вештина и вредности, кроз спорт, културу,
духовност, уметност и хуманитарни рад.
Краљевски Ред Витезова је под покровитељством Кнегиње Линде и њених синова Краљевића Михајла и Ђорђа. Председник Удружења је Хаџи Зоран Душанов Мрђеновић, сликар и глумац, дугогодишњи
старешина витешког друштва „СВЕБОР”.
http://www.kraljevskiredvitezova.org/slike/dvdomotbogoljubljenje.jpg
Fragment srednjevekovnog pancira,najverovatnije pripadao Srpskom srednjevekovnom ratniku,vitezu,povrsinski nalaz,Knjazevac.Dimenzije fragmenta pancirne kosulje su 10cm sa 13cm.Na sredini je rupa listastog oblika nalik na probod koplja,period kraj 13. pocetak 14. veka.Veoma retko moze da se nadje jer je od gvozdja koje brzo istruli,lep i redak komad za kolekcionare...........
http://www.limundo.com/slika-Srednjevekovni-pancir-469492x400.jpg
aukciona prodaja, 30 jevra pocetna
http://www.limundo.com/aukcija-Srednjevekovni-pancir-450888
Muzejska zbirka zanatskog oružja
http://www.muzej.mod.gov.rs/Stranice/Zbirke/zz_ob.html
Izložba "Zanatsko oružje 17. do 19. veka", autora Andelije Radovic, višeg kustosa Vojnog muzeja u Beogradu, prva je te vrste u nas, a brojni eksponati od svog nastajanja prvi put su izloženi. Sablje, jatagani, pištolji, kubure, puške kremenjace i toke koje su pripadali znamenitim srpskim vojskovodama, politicarima i diplomatama zasijali su punim sjajem. I još interesantnije, to oružje koje je bilo sastavni deo nošnje i privilegija, kovano je u zanatskim radnjama: Peci, đakovice, Prizrena, Gore, Tetova, Skoplja, Užica, Kotora, Herceg Novog, Fojnice, Srbinja, Trebinja, Sarajeva...
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=3028
jeste iz kasnijeg perioda, ali ipak, mora da je mač izradjen kod nas.
http://hajdukveljko.com/expose/img/hajdukveljko/lg-00037.jpg
http://hajdukveljko.com/
Detalj sa časa scenskog mačevanja na Akademiji umetnosti "BK"
http://www.akademija.co.yu/SAJT/nastava/Int-01.jpg
Plesno mačevanje kroz epohe i prostore:....
Srednjevekovne igre (Kumpanija, Moreška, Moštra, Rusalski ples – severoistočna Srbija, Kalušarske igre). :eek:
http://www.akademija.co.yu/SAJT/nastava.htm
http://www.macevanje.org/istorija.htm
.. Pretpostavku da je etnonim "Srbi" u vezi sa pojmom oružja, prvi je izneo Aleksandar Potebnja (1835-1891), ruski lingvista i profesor univerziteta u Harkovu, poznat kao osnivač "psihološkog pravca" u ruskoj lingvistici. Ovu hipotezu su prihvatili Gajtler, Hajmlers i Brikner.
Potebnja navodi litvanske reči : "sarbas" (sarvas) – oklop, pancir i "sarboutas" – oklopljen, koje se izvode iz prvobitnog oblika reči "sarbatos" – naoružan.
Arheolog i keltolog Johan Kaspar Zeus (Zeuss, 1806 - 1856), kaže da je ovaj naziv u vezi korena reči "srb", koja je značila mač, odnosno, oružje sa sečivom. Poljaci i Francuzi, za nazive jedne vrste sablje (sarvat, servet, saurobata), koriste koren reči "srb". Ovaj koren identičan je sanskritskoj reči (sarb, srb ), koja se koristi i u staroindijskom jeziku i znači: tući, seći oštricom, odsecati, ubijati.
Parćanska reč "sarbar" je kovanica reči "sar" (najviše mesto, glava, prvenstvo) i "bar" (odsečak, odrezotina ), pa bi mogla da znači onoga koji seče glave – glavoseka, odnosno ratnika koji, svojim pobeđenim neprijateljima, odrubljuje glave.
http://www.glassrpske.com/vijest/14/feljton/18069/lat/Staro-srpsko-pleme-istocnog-porijekla.html
Izgled vitezova ratnika Srba Tokaraca koji su ziveli u Kini jos pre 5000.godina, nose i duge Srbske i kratke maceve pominjane u predhodnim postovima
http://img219.imageshack.us/img219/1037/90407581.th.jpg (http://img219.imageshack.us/i/90407581.jpg/)
http://img16.imageshack.us/img16/909/0010qhs.th.jpg (http://img16.imageshack.us/i/0010qhs.jpg/)
http://gorandavidovic.com/forum/showthread.php?t=1777
http://www.antikvarne-knjige.com/knjizara/images/products_thumbs/1815_1.jpg
Knjiga Slavomira Nastasijevića:Vitezovi kneza Lazara
"Teško pobedjenima " I deo
Glava prva
"Godine 1412. u Srbiji i Makedoniji vladala je suša kakvu svet nije zapamtio.Oronule starice klele su se da za svoga veka nisu videle manje klasove i sitnije pšenično i ječmeno zrno. Plodovi krušaka i jabuka, skapali pod jakom žegom, crvljivi i sprčeni, opali su pre vremena. Po prisojnim stranama loza se kao ukleta usukala. Ispod sparušenog lišća na čokotima izvirivali su oretki grozdovi sa sitnim i ojedenim zrnom. Podnevna žega pržila jeodavno sparušenu travu, požutelo lišće na drveću i svenule plodove po zaparlođenim njivama. Suhi vetrovi ispili su i poslednju kap vode na barama i lokvama. Po uljanicima, društva pčela počela su da izumiru, jer je na košnice navalila ljuta os i žuti mravi, opaki nakon kad naidjesušna godina.
Niža vlastela i sebri zorom i svečeri okretali su prema nebu potamnela lica i u beskrajno plavetnilo upirali odvugle oči, ali kiše niotkud. Dani su prolazili, a sa njima želje i nade izgladnelog naroda. Skoro je protekao i mesec avgust, ostavljajući za sobom potištenost i zlehuda nadanja. Ponekad bi se na zapadnom nebu pojavili oblaci raskidani, kao da gone jedan drugi u hitnji da što pre nestanu iza vidika na istoku. Beličasti ili tamni, s obrubom bakarne boje, nakratko su zaklanjali žarko sunce i plovili dalje, ostavljajući zasobom plavo nebo, nemilosrdno kao pustinja.
Zalihe hrane po magazama velmođa i vlastele bar donekle bi ublažile strahotu gladi da nisu ratnici Vuka, drugog sina kneza Lazara, udruženi s Turcima upali u Srbiji, pljačkali, robili i ubijali, ostavljajući zasobom pustoš. Koji ostadoše verni despotu Stefanu ubijeni su ili nagnani u bekstvo, da se kao zveri lome i potucaju po planinama.
Medjutim, mnoge velmože i vlastelini, napustivši despota Stefana, smatrali su da bez zamerke mogu prići Vuku Lazareviću i svesrdno pomoći njegovu nameru da zavlada južnom polovinom Srbije. I uspeli su lakše nego što je iko mogao očekivati. Despotovi ljudi napustiše zemlju i gradove sve do Kruševca. Prema naredjenju Stefanovu, borba se po svaku cenu morala izbegavati.
Tako Kruševac postade prestonica drugoga sina kneza Lazara, Vuka i njegove pristalice spopala je mahnita želja za vlašću, pa su pravili planove da i ostali deo Srbije zauzmu, da osvoje Beograd i da despota Stefana unište ili proteraju u Ugarsku. Izdašnu pomoć sultana Sulejmana, sina Bajazita Munjevitog, smatrali su za najveću blagodet, ne hajući što turski ratnici pljačkaju, pale naselja,ubijaju i odvode u ropstvo sebre i nižu vlastelu. Dve godine protekle su u takvom stanju. Zalihe hrane su opljačkane i popaljene, pa je naišla treća, sušna i gladna godina, baš u vreme kad su pale glave i sultana Sulejmana i njegovog štićenika Vuka Lazarevića".
Izgled vitezova ratnika Srba Tokaraca koji su ziveli u Kini jos pre 5000.godina, nose i duge Srbske i kratke maceve pominjane u predhodnim postovima
http://gorandavidovic.com/forum/showthread.php?t=1777
Mnogo je ovo interesantno!!
http://www.politikin-zabavnik.co.yu/pz/sites/default/files/slike3003/zmaj2.jpg
У зору 28. јула 1402. године на бојном пољу у Малој Азији, пред Стефаном, Ђурђем и њиховим Србима стајала је најмоћнија војска тог времена. Поред Монгола и њихове чувене коњице, индијских слонова и камила, у њој је било мноштво различитих народа, животиња и ратних справа. Битка је почела јуришом монголске коњице на лево турско крило, али овај налет разбила је српска тешка коњица. Како бележе византијски и персијски хроничари, у бици код Ангоре Срби су показали велико јунаштво. Кад су турски редови већ почели да попуштају, Стефан је, на челу свог одреда оклопника, успео да се пробије до опкољеног султана Бајазита који је и даље упорно одбијао да се повуче. Коначно, и последњи отпор Турака је сломљен, а Бајазит заробљен и одведен у ропство где је убрзо и умро. Према једном персијском спису који се данас чува у граду Самарканду, међу бројним заробљеницима било је и Срба. Кан Тамерлан наредио је да се сви посеку, једино је поштедео Србе јер није „видео бољих јунака” од њих.
http://www.politikin-zabavnik.co.yu/pz/sites/default/files/slike3003/zmaj4.jpg
...Ђурађ и Бранковићи наставили су да живе на танкој оштрици мача...Ђурађ, међутим, као да је имао девет живота. И док су у овим смутним временима живот губили и султанови синови, везири, паше и владари вазалних хришћанских држава, он је успевао да се извуче и из недаћа које су изгледале готово безизлазне. ...Двојица од четворице Бајазитових синова већ су била мртва, а Стефан и Ђурађ остали су једини живи мушки чланови својих породица. Муса или „разјарена звер”, како су га називали, већ је погубио на десетине паша, бегова и хришћанских владара. Сумњајући и у Ђурђеву верност, наредио је да му се на заједничкој вечери у храну стави смртоносни отров.
Ђурађ је, међутим, увек са собом носио противотров који је на време испио и вечеру завршио само с тешком мучнином. Чувши то, бесни Муса наредио је да Србин не сме жив да дочека јутро. Бранковић је то сазнао на време. Пре него што је сванула зора, Ђурађ и његови људи јурнули су на зидине опсађеног града, а кад су стигли до капије, она се неочекивано, али по претходно припремљеном Ђурђевом договору с Грцима, отворила и примила бегунце. Све се то одиграло пред очима запањеног Мусе и његове војске који су у неверици посматрали овај несвакидашњи призор. Ту зиму Ђурађ је провео у Селимврији, а на пролеће се, са својих 150 витезова и њихових коња, укрцао на венецијанску галију и дочепао сигурног Солуна. Заваравајући турске заседе, прерушен, са свега петорицом својих одабраних људи, почетком јесени 1412. године коначно је стигао у Србију.
..Србе заробљене у бици код Ангоре монголски кан Тамерлан је ослободио и вратио им коње и оружје. Задржао је само седамдесет градитеља и зидара јер су му Византинци рекли „да су Срби вешти као и мајстори из Венеције”....
Цео текст
http://www.politikin-zabavnik.co.yu/pz/tekstovi/redovnici-zma%D1%98evog-odlic%D1%98
Mac kojim su se krunisali Poljski kraljevi, obratite paznju na njegov naziv procitajte ga, Szczerbiec, kako bi zvucao na SrBski mozda SERBIEC iliti SRBSKI mac.:vitez:
evo na Poljskom opis
http://pl.wikipedia.org/wiki/Szczerbiec
prevod sa Poljskog na SrBski
http://translate.google.com/translate?hl=en&sl=pl&tl=sr&u=http%3A%2F%2Fpl.wikipedia.org%2Fwiki%2FSzczerbie c
na Engleskom, sa slikom maca
http://en.wikipedia.org/wiki/Szczerbiec
i evo slike maca na pretek
http://images.google.com/images?client=opera&rls=en&q=Szczerbiec&sourceid=opera&oe=utf-8&um=1&ie=UTF-8&ei=AnWtSom8D5Kb_Aa8ifmuBg&sa=X&oi=image_result_group&ct=title&resnum=4
Mac kojim su se krunisali Poljski kraljevi, obratite paznju na njegov naziv procitajte ga, Szczerbiec, kako bi zvucao na SrBski mozda SERBIEC iliti SRBSKI mac.:vitez:
i evo slike maca na pretek
http://images.google.com/images?client=opera&rls=en&q=Szczerbiec&sourceid=opera&oe=utf-8&um=1&ie=UTF-8&ei=AnWtSom8D5Kb_Aa8ifmuBg&sa=X&oi=image_result_group&ct=title&resnum=4
Serbski mač, srbski mač.
vrlo je lep, ukrasi su kao na srednjevekovnim srbskim rukopisima (npr Miroslavljevo jevanđelje)
http://www.wsercupolska.org/joomla/images/stories/articles/szczerbiec%20wawel.jpg
Szczerbiec - miecz
http://pu.i.wp.pl/?k=MzM3NDU0NjksMjQxMzE4&f=F107___The_Sword.jpg
Chrobry with Szczerbiec.
Hrabri (Matejko) u Kijevu
It's a myth, that our first king - a great politician and commander - hit it The Great Gold Gate in Kiev, short before taking the city itself in 1125 or 1018?. It's a myth, because Golden Gate didn't existed at that time... But the story is, that sword was damaged (chip), so king took it to remind everyone about that great victory. The sword was in use for every other coronation of Polish king as a symbol of power and strength. At the picture You can see Chrobry with Szczerbiec.
http://www.armchairgeneral.com/forums/showthread.php?t=74365
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/76/Matejko-chrobry_at_Kiev_(Kijow).jpg/402px-Matejko-chrobry_at_Kiev_(Kijow).jpg
Za GUSARE se treba otvoriti jedna tema, ali za pocetak da ih i ovde pomenem. U svetu uvek ubacuju u literaturama kao najstariji izgled Gusara ove slike dole, ovde su predstavljeni onako kako treba, kao ostaci te lake konjice, jer je knjiga iz 1586., a posle Mohacke bitke 1526. ugarsko carstvo prestaje da postoji i Gusari odlaze u Poljsku. Ovde konjanik SRBIN sebe naziva DELIJA. Ostatak o izgledu konjanika procitajte, o komentarima pisca i napravite poredjenja.
Nicolas de Nicolay, Discours et histoire véritable des navigations, pérégrinations et voyages, faicts en la Turquie, Anvers, 1586.
The Library of Congress - The Rare Book and Special Collection Division (http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/ampage?collId=rbc3&fileName=rbc0001_2008rosen1207page.db&recNum=184)
http://img40.imageshack.us/img40/8316/001ad.jpg
http://img266.imageshack.us/img266/310/002sss.jpg
http://img194.imageshack.us/img194/5963/003luv.jpg
http://img32.imageshack.us/img32/9628/004ivm.jpg
Prevod:
Radovan Samardzic, Beograd i Srbija u spisima francuskih savremenika (http://img263.imageshack.us/img263/3358/001mut.jpg), 1961.
http://img216.imageshack.us/img216/9858/002vfl.jpg
http://img169.imageshack.us/img169/5881/003gny.jpg
http://img266.imageshack.us/img266/4370/004nrs.jpg
http://img444.imageshack.us/img444/1848/005gtu.jpg
. Ovde konjanik SRBIN sebe naziva DELIJA.
I kaže da mu je ded od Parćana
:cheers:
Predlog simbola za lovačku eskadrilu
http://i5.photobucket.com/albums/y166/Dicus63/101lae_vitezovi.jpg
http://forum.airserbia.com/viewtopic.php?f=2&t=3542&start=15
O odeći i šlemovima heraldički
http://www.srbija-net.com/index.php/heraldika/109-----3-
http://media.photobucket.com/image/srpski%20%2525C5%2525A1lem%20sa%20rogovima/NikolaDS/1%20-%20NOVI%20ALBUM/H%20E%20R%20A%20L%20D%20I%20K%20A/kac1.jpg
vBulletin® v3.8.6, Copyright ©2000-2010, Jelsoft Enterprises Ltd.