View Full Version : Поздрав из окупираног Новог Сада
За краве и Србе долазе тешки дани
http://gorandavidovic.com/images/stories/antikrava001.jpghttp://gorandavidovic.com/images/stories/canak008.jpg са блога www.gorandavidovic.com (http://www.gorandavidovic.com)
Српски Нови Сад је 11.маја пао у руке Ненада Чанка и његових чауша и савезника из ДС-а. Човек који мрзи краве и српски народ, имаће сада као своје лично ловиште целу северну српску покрајину као и Нови Сад-српску Атину.
Ситуација је врло тешка за све оне који српски мисле и дишу у северној Србији. Нека непријатна језа прошла ме је, док сам са пријатељима путовао у недељу за Врбас, када смо у једном селу кроз које смо пролазили видели ону наказну крпу, такозвану "покрајинску заставу". Истичу је свугде где могу, од сада ће то радити све чешће и чешће, да би показали Србима да је Војводина њихов феуд.
Вазални режим, окупиране Бачке, окупираног Срема и окупираног Баната, користиће ту гађења вредну заставу још неколико година, ако у међувремену не постане државна, јер апетити наших непријатеља не заустављају се само на аутономији.
Данас сам прилично гласно пуштао моје омиљене гусларске песме "Ој Гатачко поље меко" и "Дерикоња са Вучије луке".
У томе сам налазио извесно задовољство, не само да би злотвори чули колико их се не бојим, већ више због тога што у овом времену окупације, извесну терапију охрабрења представља пуштање таквих песама. Гласно, наравно.
Страх је убица ума, зато дођавола са њим! Нема страха, бранићемо оно што је наше. Срби никога не мрзе, јер се никога не боје. Према томе, док је једног Србина у Бачкој, Срему и Банату, неће се изроди српски, и непријатељи наши, насркати победничког шампањца, као што су га пили за предају Косова.
Примећујете да не желим да користим име "Војводина" за северну српску покрајину. Та комунистичка творевина, комунистичка САП, АВНОЈ-евска наказа, у свакој слободној, нормалној земљи била би укинута. Ипак, постојаће још доста година нажалост.
Српска Војводина више не постоји, ово сада је комунистичка заоставштина помоћу које су наши непријатељи направили државу у држави, да би је временом одвојили од Србије. Оскрнавили су тежње српског народа за аутономијом у оквиру Аустроугарске, тада је постојало Војводство Србија и Тамишки Банат. Све после тога је комунистичко насиље над српским народом које су ови нео-комунисти из ДС и ЛСВ наставили.
Било како било, наступају тешки дани за Србе. Можда најтежи у нашој историји. Покушајмо да будемо сложни. Јер кад нас једном поведу на клање, неће питати ко је коју странку гласао, и да ли је уопште гласао. Мислите о томе браћо Срби.
Горан Давидовић
13.05.2008
Nadam se Gorane skorom oslobodjenju svete srpske zemlje. Mi u RS prezivljavamo i patimo isto kao i vi. Nama ne samo teritoriju nego jezik i pripadanje srpskom narodu zele da ukinu:mad:
NS_omladina_kg
09-06-08, 21:39
Evo neshto malo biografije o chvarku
Nenad Čanak (Pančevo, 2. novembar 1959) je srpski političar, poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine od njenog osnivanja 1990. Rođen je 2. novembra 1959. godine, u Pančevu. Otac, Milan bio je gradonačelnik Novog Sada i član Predsedništva SAP Vojvodine, a majka Bosiljka profesor Univerziteta u Novom Sadu.Čanak je 1990.godine osnovao Ligu socijaldemokrata Vojvodine. Tokom rata u Hrvatskoj, Čanak je bio mobilisan u JNA i učestvovao je u bici za Vukovar.
Na parlamentarnim izborima 1997. godine bio je izabran za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije na listi Koalicije Vojvodina. Čanak je doživeo tešku saobraćajnu nesreću 13. maja 2000. kada je pao sa motora i zadobio povrede kuka i prelom butne kosti.
Tokom 1999. zalagao se i promovisao je program Republika Vojvodina[2].
U periodu od 2000. do 2004. godine predsednik je Skupštine AP Vojvodine. U prethodnom mandatu, bio je poslanik u Veću republika Skupštine Savezne Republike Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Nezadovoljan činjenicom da je Upravni odbor Radio-televizije Srbije imenovao kandidata kog nisu predložile vojvođanske partije, Čanak je upao u regionalne predstavništvo RTS-a u Novom Sadu i razbio tablu sa njenim oznakama.
Tokom 2005. osnovao je pokret „5. oktobar“ sa Vesnom Pešić i Vladanom Batićem, a blisko sarađuje i sa Čedomirom Jovanovićem sa kojim deli stav da je Kosovo i Metohija faktički nezavisno od Srbije i da će vrlo brzo doći do osamostaljenja Kosova i Metohije. Sa ovim političarima je vodio kampanju protiv usvajanja novog ustava Srbije tokom oktobra 2006.
Na parlamentarnim izborima u Srbiji 2007., Liga socijaledemokrata Vojvodine je bila u koaliciji sa Liberalno-demokratskom partijom i dobila je 4 mandata, a Čanak je izabran za narodnog poslanika.
Čanak i Jovanović su učestovali na maršu antifašista 7. oktobra 2007. u Novom Sadu, koji je bio odgovor na zabranjeni skup neonacističke organizacije Nacionalni stroj.
Često u svojim izjavama govori o neophodnoj denacifikaciji Srbije, kao i da je Srbija klerikalizovana i fašizovana.
Za svoj najveći politički uspeh smatra to što na mitinzima, demonstracijama i uličnim protestima koje je organizovao niko nije poginuo, niti je povređen.
Voli rock 'n' roll, klasičnu muziku, klasičnu filozofiju, klasičan nameštaj, brzinu i Vojvodinu...
Ima sina Milana
Čanku zameraju i što je njegov kum Nenad Opačić, čovek sa kojim je sarađivao prilikom organizovanja višemesečnih antirežimskih demonstracija u Novom Sadu 1999. godine [5][6], osuđen kao glavni organizator prodaje droge u Novom Sadu, povezan sa Zemunskim klanom.[7][8][9]
Čanak je 4. decembra 2002. godine prisustvovao koncertu kontroverznog naziva "Srijem Hrvatskoj" u dvorani Vatroslav Lisinski u Zagrebu, a predstavnik prognanih Hrvata iz Vojvodine[10] je zatražio od prisutnih da pozdrave Nenada Čanka, jer je Čanak: "U onim teškim vremenima progona Hrvata štitio hrvatski narod u Vojvodini".[11] Naziv ove manifestacije je izazvao reakciju kod određenih grupa ljudi, a Srpska radikalna stranka je iskoristila ovaj događaj u predizbornoj kampanji za predsednika Srbije 2008.
NS_omladina_kg
09-06-08, 21:45
Evo jos nesto.
Politički život
DuÅ¡an Tubić
LIK I DELO NEÃ…ÂÂ*E ČANKA
Srbija je opet u izbornoj groznici, koja kao da nije ni prestajala. Najveća novost na ovim izborima je koalicija oko DS-a, koju predvodi Tadić. Ovo je jedna veoma čudna koalicija u kojoj su i Dinkić, Čanak, DraÅ¡ković, kao i predstavnici muslimanske manjine. Izbori će pokazati koliko je pametan bio Tadićev potez da ulazi u koaliciju sa ljudima koji su se do sada ili kompromitovali u politici ili su „bivÅ¡i“ političari.
Verovatno je najkontroverzniji član te „šarene koalicije“ poznati politički Å¡oumen Nenad Čanak, koga drugačije doživljavaju u Beogradu, a drugačije u Vojvodini. U Beogradu je on viđen kao borac protiv MiloÅ¡evića, čije je veÅ¡anje prizivao 2000. godine, a nakon 5. oktobra i kao ogorčeni protivnik KoÅ¡tunice. U Vojvodini je on viđen kao borac za „Vojvodinu republiku“ sa obeležjima državnosti, i kao čovek koji koristi svaku priliku da sa gnuÅ¡anjem govori o „srbijanskoj politici“ koja „pljačka Vojvodinu“.
Ko je zapravo Nenad Čanak ? On je politički stasao u vremenu vlasti vojvođanskih komunista autonomaÅ¡a, koji su ga u velikoj meri formirali, i želi da se predstavi kao veliki demokrata, ali to često demantuje retorikom i političkim delovanjem.
Ono Å¡to je nova politička elita u Vojvodini uradila, čiji je Nenad Čanak važan deo, u velikoj meri pokazuje kakva je njegova politika. Malo se radilo na simbolima i kvazidržavnom identitetu Vojvodine, a gotovo nimalo na boljem životu građana. Rasprodajom, po principu „pola džabe, pola za badava“, Vojvodina je ostala bez stotine hiljada hektara najkvalitetnije zemlje. Iako se Čanak predstavlja kao „vojvođanski kadar“, kome je na srcu problem Vojvodine i vojvođanskog sela, praksa njegova i onih koji su vladali poslednjih osam godina ga demantuje (pored Čanka, Vojvodinom vlada i Tadićev DS i Karićev PSS i stranke manjina). Nijedna zemlja, a naročito regija koja se ponosi poljoprivredom kao okosnicom svoje ekonomije ne može da se tako nemarno i bahato odnosi prema ovoj privrednoj grani.
„Kum I i II“
Deo od oko 10 odsto te u bescenje rasprodate zemlje je „poÅ¡teno kupio“ Čankov kum Miodrag Kostić, čuveni vlasnik „MK komerca“ (i nekadaÅ¡nji direktor DS-a). Čanak nije sigurno direktni krivac za ovo, ali se nikada nije oglasio i kritikovao politiku rasprodaje privrednih resursa u Vojvodini. Pri tome, mi mu ne bismo to zamerali da se nije svugde i uvek pojavljivao kao zakleti borac za prava i dobrobit Vojvodine, kao borac za vojvođansko selo i vojvođanske interese. Čuven je po floskulama: „Di su naÅ¡i novci?“, „Vojvođanski novci u vojvođanskim Å¡arajtovima“, i slično. A za kuma sve jer kum – kako kažu u narodu – nije dugme.
On i njegov LSV protestuju i zalažu se za slobodan izvoz pÅ¡enice i kukuruza, čime „brane“ interese poljoprivrednika-seljaka, koji su sve svoje viÅ¡kove odavno prodali po duplo manjim cenama. Seljaci jesu, ali poljoprivredni „tajkuni“ nisu. I ko je onda tu ekstraprofiter? Kum Miodrag je „velikoduÅ¡no“ dao seme i veÅ¡tačko đubrivo za „robnu razmenu“ u odnosu 1:2,3 do 1:2,5. Na taj način bi i nepismen čovek ostvario ogroman profit.
Ã…ÂÂ*ta je bolje: biti ambasador Srbije i Vojvodine na Lovćenu, ili biti crnogorski ambasador – u Novom Sadu? Da li je NeÅ¡a Čanak zato lobirao da se prikači Tadiću, uz ambiciju da možda bude ambasador Srbije u Crnoj Gori, budući da je poznato da ima odlične odnose sa Milom Đukanovićem. I ne samo sa njim. Čanak je 1992. godine izjavio: „...svaki član liberalnog saveza Crne Gore je automatski član lige socijaldemokrata Vojvodine.“ Otkada su to Crna Gora i Vojvodina isto, a ispada da Srbija i Crna Gora, Srbija i Vojvodina – nisu isto? Učestvovao je Čanak kao jedini političar iz Srbije i na mitinzima podrÅ¡ke Đukanovićevom režimu na izborima.
Pored ove „crnogorske veze“, Čanak je poznat i kao „antifaÅ¡ista“ ; naravno, ako se pod faÅ¡izmom podrazumeva srpski nacionalizam. Tako se i zakleti antifaÅ¡ista Perović naÅ¡ao „u klinču“ sa Davidovićem i „Nacionalnim strojem“, pa potom i NeÅ¡a Čanak, zajedno sa „saborcem antifaÅ¡istom“ Čedom, sa istim tim Davidovićem. Tako je mirni panonski grad Novi Sad bio popriÅ¡te „velike bitke“ u kojoj je maltene „krv tekla ulicama“ (kako je to NeÅ¡a opisivao) između Čankovih ligaÅ¡a i Davidovićevih strojevaca. Ljuto su se borili, „nosili se cijeli dan do podne“, razmeniÅ¡e međusobno i poneku kamenicu. Taj politički performans je samo pomogao ovoj dvojici da postanu zvezde dana, a Srbiji joÅ¡ jednom bacio praÅ¡inu u oči. Pri tome, Čankov rečnik pun uvreda za političke protivnike, poziva na linč i na „obračun letvama“ nije mnogo bolji od rečnika onih koje naziva „faÅ¡istima“.
„Razvojni put“
Da se prisetimo „ranih radova“ NeÅ¡e Čanka, i to ne onih neozbiljnih kada se slikao u oklopu kao vitez, plagirajući nemačkoga firera. Bio je naÅ¡ Nenad uvek zapravo kooperativan prema onom kome treba, a uvek je glumio političkog buntovnika. Sećamo se da je proleće 1997. Ričard Holbruk zvao Čanka i DraÅ¡kovića, te oni hitaju da se odazovu na „najpoÅ¡tenije izbore do tada“ (kada te „najpoÅ¡tenije izbore“ Đinđić i KoÅ¡tunica – bojkotuju). Time ova dvojica samo daju neophodan legitimitet za pobedu na izborima Slobodanu MiloÅ¡eviću. Ta 1997. godina ih je spojila, a 2000. razdvojila. Holbruk 1997. godine „nije znao Å¡ta to znači bojkot izbora“, ali je za tri godine konačno „shvatio“.
Iako gotovo nikada nije iÅ¡ao samostalno na izbore, uspevao je, kao i ovaj put, da se veÅ¡to ubaci u prave redove. Ili su ga „ubacili“ njegovi „mentori“. Nakon 5. oktobra je dobio mnogo viÅ¡e vlasti u Vojvodini, nego Å¡to je njegova stranka mogla i da sanja da dobije na izborima. Iz tog vremena se sećamo lupanja table sa natpisom RTS-a na TV Novi Sad, čime je pokazivao odnos prema Beogradu i „velikosrpskoj hegemonističkoj srbijanskoj politici“, ali je pokuÅ¡ao da privremeno zaustavi privatizaciju cementare u Beočinu, kada ta privatizacija nije bila „po njegovim pravilima“. Posle se neÅ¡to desilo, pa je i ta privatizacija, kao i ko zna koliko njih drugih, „legla“. Dozvolio je Đinđić da se uslovi za privatizaciju cementare dopune i „obogate“ Čankovim zahtevima. To Å¡to ti njegovi zahtevi nisu bili po meri radnika cementare, i to Å¡to su ti isti radnici pisali pismo nama u SkupÅ¡tini Srbije (iako su bili straÅ¡no uplaÅ¡eni i isprepadani dolaskom tog novog, „demokratskog režima“), to NeÅ¡u nije nimalo zabrinulo. Nije ga „dirnulo“ i podstaklo na „brigu za Vojvodinu i Vojvođane“. Tada su bili neobaveÅ¡teni i mediji i „kritička javnosti“, ni Verica Barać se neÅ¡to nije oglaÅ¡avala.
Čanak se uključio uspeÅ¡no u srpski tranzicioni cirkus. Njega su uzimali za primer „kumovske tranzicije“. Poručuje nam tako NeÅ¡a: „Ko može da kaže i da tvrdi da moj prepoÅ¡teni i predobri kum nije bio uspeÅ¡an kao privrednik (valjda i kao dimničar) joÅ¡ u vreme Slobodana MiloÅ¡evića, a da danas nije joÅ¡ uspeÅ¡niji?“ Pojavljivao se on u toj svojoj „promociji kuma“ u mnogim novinama i TV emisijama.
Možda bih i poverovao u priče u „kumovskom poÅ¡tenju“ da tada nisam bio narodni poslanik i član Odbora za poljoprivredu. Sa te funkcije održao sam konferenciju za Å¡tampu u Novom Sadu, gde sam prozvao NeÅ¡inog kuma Kostića, koji je „poÅ¡teno“ kupio zgradu CK – za 10 odsto od njene stvarne vrednosti. Danas, sa ove distance, tvrdim čak za 2–3 odsto od stvarne vrednosti. Toj „poÅ¡tenoj“ kupovini prethodila je kampanja, naslovi u novinama i drugim medijima „da je zgrada sklona padu i da je hitno treba ruÅ¡iti“? Zgrada nije sruÅ¡ena, skupo je preprodata, a 15–16 hektara parka oko zgrade CK danas vrede jedno veliko bogatstvo. JoÅ¡ tada sam bezuspeÅ¡no ukazivao na prodaju druÅ¡tvene zemlje u bescenje, koju je (između ostalih) kupovao i „MK komerc“, najčeÅ¡će u početku ne na svoje ime.
Danas je Kostić jak „kao dvadeset Dunđerskih“, a na pominjanje imena ovog veleposednika prepotentno pita: „Ko je bio taj Dunđerski?“ Prodaja druÅ¡tvene zemlje u bescenje bila je crna mrlja u politici DOS-a, pa tako i KoÅ¡tunice. Sva moja borba za Srbiju i Vojvodinu vodila se oko toga da se vrati oteto, ono Å¡to su crkvi i narodu oteli „antifaÅ¡isti“ – komunisti na koje se neprekidno poziva Čanak. Sada se ponavlja velika pljačka, ono Å¡to su komunisti oteli od ljudi i Å¡to je navodno bilo državno-druÅ¡tveno sada je od „reformista“, a zapravo od prefarbanih komunista prodato tajkunima i strancima. Tako se jedna nepravda nastavlja drugom „prodajom“ stotina hiljada hektara najbolje obradive poljoprivredne zemlje u Evropi nekolicini tajkuna i polukriminalaca, Å¡to izaziva samo gnev i tugu. I budi želju i nadu da će doći vreme kada će se sve oteto – vratiti.
Neša „antifašista“
Nije Čanak u bliskim kontaktima samo sa liberalima Crne Gore, mnogo je dobar i sa komÅ¡ijama Hrvatima, i to posebno sa onima koji nastavljaju ustaÅ¡oidnu ideologiju (HDZ-ovcima). Podržava komunizam-partizanÅ¡tinu u Srbiji, HDZ-ovce u Hrvatskoj, liberale i Mila u Crnoj Gori, a neko bi pomislio da oni nemaju niÅ¡ta zajedničko. Međutim, imaju jednu jaku zajedničku crtu – politiku protiv Srbije. Naročito nas je ogorčilo kada smo videli kako prisustvuje hrvatskim ekstremističkim skupovima na kojima se propagira „Srijem Hrvatskoj“. Njemu očigledno ne smeta ni hrvatski, ni albanski, ni muslimanski, a ni crnogorski ekstremizam i antisrpski stavovi, jer on ekstremizam vidi samo među „velikosrpskim srbijanskim nacionalistima“. On je tolerantan prema ekstremizmu svih boja i svih nacija osim srpskog, njega vidi i tamo gde ga nema. Njegov antifaÅ¡izam je ciničan jer govori o „srpskom faÅ¡izmu“, a njega istorijski nije ni bilo, a politizuje srpske žrtve koje stradaju od mađarskog faÅ¡izma u Raciji 1942, tako Å¡to ono „srpsko“ zameni „antifaÅ¡ističkimâ€à …“, a ono mađarsko zaboravi. Za njega je izgleda bolja parola od antifaÅ¡izma – boja novca koji nema granica.
Kao da je neko nas u Vojvodini osudio da glasamo za te i takve „reformiste“ i „evropejce“, a zapravo jedva zamaskirane titoiste i „evrounijate“. Dokle će Čanak i njemu slični vladati Vojvodinom uz pomoć svojih kumova, „drugova i drugarica antifaÅ¡ista“ i uz blagoslov beogradskih stranaka i Zapada. Savez beogradskih urbanih stranaka iz kruga dvojke koji nas kontaminiraju lažnim evropejstvom sa vojvođanskim autonomaÅ¡ima bio bi previÅ¡e i za jednu jaču i bogatiju državu od Srbije.
PogreÅ¡na je slika da se Čanak ne bori dosledno za nacionalne interese, ali to nisu naÅ¡i nacionalni interesi. Čanak je lobista raznoraznih interesa, a naročito hrvatskih u Vojvodini. Posebno se istakao u igri sa pozicioniranjem „tvornice duhana Rovinj“ u Vojvodini, koja je kupila (ili iznajmila za sitne pare) hale nekadaÅ¡njeg vojvođanskog giganta „Petra DrapÅ¡ina“ da Vojvodini i Srbiji prodaju – dim! Tu penetraciju hrvatskog kapitala u Srbiju je u najvećoj meri sprečio pokojni premijer Đinđić. Čini se da su Čanku bliže hrvatske županije sa kojima se bratimi, nego recimo jug Srbije ili Republika Srpska. TeÅ¡ko je proceniti koliko je na to uticao Čanak, ali je jasno da je hrvatski kapital imao otvorena vrata u Vojvodini u kojoj je pokupovao mnoge firme, pri čemu je hrvatsko tržiÅ¡te zatvoreno za srpske kompanije. Isto tako, evidentno je i da Čanak održava redovne kontakte sa hrvatskom stranom, od kojih su neki i skriveni od medija poput „tajnog sastanka“ sa predsednikom sabora Tomičićem. Tako je Čanak u Vojvodini i Hrvatskoj viđen kao promoter njihovih privrednih interesa, Å¡to je eufemizam „privredne saradnje“. Sigurno se na tim sastancima nije pričalo o antifaÅ¡izmu. Pripomogla je doduÅ¡e tu malo i „štovana“ gospođa Dulić-Marković.
Sve ovo pokazuje da Čanak nasleđuje titoističku politiku (jedared je rekao da mu je Tito politički idol) u Vojvodini. Kao i ondaÅ¡nji komunisti, i ona jaÅ¡i na podelama i sukobima. Pri tome, u svakom grmu vidi srpski nacionalizam, koji odmah krsti „klerofaÅ¡izmomâ€Å⠀œ i „nacizmom“. Dosta nam je viÅ¡e ljudi koji su zadahnuti duhom „šume i partizanÅ¡tine“. Lažne antifaÅ¡ističke borbe u zemlju u kojoj je faÅ¡izam bio samo okupatorski nikom dobra neće doneti, pa ni koaliciji koju on predstavlja u Vojvodini. Prave patriote i nacionalisti ne mrze nikog, ali – vole svoje. Takve ne možete prevariti tzv. antifaÅ¡ističkom borbom, ali bivÅ¡e komuniste i anacionalne neokomuniste – hoćete.
Da li je savez sa DS-om znak da su oni i ideoloÅ¡ka braća, dobro je pitanje za svakog birača 11. maja. Svako ko glasa za Tadićeve demokrate treba da zna da u Srbiji i Vojvodini dovodi na vlast i Čanka i Čedu Jovanovića i njima bliske „internacionaliste“ iz NVO sektora. Pobeda tih i takvih snaga bila bi svojevrsno vraćanje u vreme komunističkog jednoumlja koje Srbiji nije donelo niÅ¡ta dobro. Njihova pobeda bi donela pokretanje pitanja odnosa Srbije i Vojvodine, Å¡to bi ugrozilo političku stabilnost i građanski mir, a to znači i ekonomski standard građana Vojvodine. Pobeda te koalicije bi prouzrokovala svaÅ¡ta – od destabilizacije države, rasprodaje onog Å¡to je ostalo, pa do političkih sukoba i haosa, Å¡to znači niÅ¡ta dobro za naÅ¡e građane. Pobeda demokrata internacionalista bila bi porazna za naÅ¡u zemlju i poljoprivredu jer bi potpuno ukinuli zaÅ¡titne carine i druge oblike zaÅ¡tite naÅ¡eg seljaka (ugovor o SSP-u), a pri tome bi nam bio ograničen izvoz u EU.
Ã…ÂÂ*ta je Čankova politika Vojvodini donela osim grba i himne, samo nove podele, potiskivanje svega srpskog i kao posledicu jačanje radikala? Vlast neoautonomaÅ¡a je donela samo novi pokrajinski nivo korupcije, samo joÅ¡ slabiju poljoprivredu i joÅ¡ veće siromaÅ¡tvo građana Vojvodine, bez obzira na to kojoj nacionalnoj zajednici pripadali. Ta vlast je donela samo novu „regionalističku demagogiju“, novu hajku na srpski nacionalizam, pozive na „terazijsko veÅ¡anje“, na „antifaÅ¡ističke letve“, na „gaženje i ruÅ¡enje tabli“, na psovke i primitivizam uvijen u „evropejsko ruho“. Jadna će biti Srbija ako joj preko Tadića merilo „evropejstva“ i „vojvođanstva“ budu Čanak i Čeda.
Sa ovom se koalicijom Tadić joÅ¡ viÅ¡e udaljava od „Đinđićevog puta“, jer Đinđić nikada nije ni pomislio da „šlepa“ Čanka, radije je '96. sarađivao sa ultranacionalistom ParoÅ¡kim. Ovo nam pokazuje da „spona“ Tadića i Čanka nije Kostić „kum i direktor“ (Čanku kum, a Tadiću bio direktor stranke). Tadića su u ovu „ljubav“ sa NeÅ¡om najverovatnije gurnuli njegovi mentori sa Zapada, jer podrÅ¡ka 50 ambasadora na proÅ¡lim predsedničkim izborima iz 2004. bila je po „nečijem“ naređenju, sada se „vraća dug“. Pre nekoliko godina je otvoreno izjavljivao da smo „...izgubili KiM... i to je zasluga MiloÅ¡evićeve politike...“, pa je onda „pevao drugu pesmu“, da bi se sada opet vraćao starim defetističkim stavovima. Da li je do toga Tadić doÅ¡ao sâm ili pod pritiskom takvih političkih veličina, kao Å¡to su NeÅ¡a AntifaÅ¡ista ili pak Vuk Rukoljub, nije najjasnije. NajsmeÅ¡nije je da se priča kako je NeÅ¡a maltene oborio koncesiju autoputa, pa čak i strateÅ¡ki ugovor sa Rusima. Neko ko nema pojma o Srbiji zapitao bi se ko je taj čovek koji blokira razvoj infrastrukture, ili koji je stao na put Putinovom „Gaspromu“, a mi koji znamo da DS samo „pokriva“ svoju licemernu politiku NeÅ¡inim nestaÅ¡lucima, možemo samo da se nasmejemo. Ako je i od predsednika Tadića i NeÅ¡e, mnogo je.
Мања дигресија, која је у вези са текстовима..
Наиме, не би било лоше да поставиш и име извора испод текста који си цитирао и поставио од кога је преузет текст. Линк ако будеш постављао, стави га обавезно у код формату (већ је објашњено због чега), иако није неопходан по мом мишљењу, само извор. Због погрешних тврдњи, иако је цитирано, ето не би било лоше да се постави и извор.
Погрешне и евидентно злонамерне тврдње, које су ми запале за око:
Čanak i Jovanović su učestovali na marÅ¡u antifaÅ¡ista 7. oktobra 2007. u Novom Sadu, koji je bio odgovor na zabranjeni skup neonacističke organizacije Nacionalni stroj. :mad:
Чисто да би било прегледније посетиоцима и члановима, ко то евентуално шири искривљене и лажне слике, односно своје неке визије или можда пружа информације које потврђују његово сопствено незнање.
Taj Canak ocigledno mnogo deluje antisrpski Ja ne znam zasto takvim neprijateljima drzave Srbije ne zabrane politicku aktivnost?
Njegov kum je najveci diler droge u Novom Sadu, verovatno i ovaj ima putera na glavi pa protiv njega podneti prijavu
Српски Нови Сад је 11.маја пао у руке Ненада Чанка и његових чауша и савезника из ДС-а. Човек који мрзи краве и српски народ, имаће сада као своје лично ловиште целу северну српску покрајину као и Нови Сад-српску Атину...
... Било како било, наступају тешки дани за Србе. Можда најтежи у нашој историји. Покушајмо да будемо сложни. Јер кад нас једном поведу на клање, неће питати ко је коју странку гласао, и да ли је уопште гласао. Мислите о томе браћо Срби.
Горан Давидовић
13.05.2008Изузетно јак текст.
У више навртата сам га цитирао. Нажалост, понекад сам био принуђен да изоставим име аутора јер би текст био обрисан.
Јак текст, јак. Без имало претеривања: најбољи текст који сам прочитао на Србском језику у последње време.
Изузетно јак текст.
У више навртата сам га цитирао. Нажалост, понекад сам био принуђен да изоставим име аутора јер би текст био обрисан.
Нажалост, многи цитирају Горана или копирају његове текстове али изоставе име аутора, није то редак случај.
Зато Горан и пише под псеудонимом за неке новине.
Није битно ко је писао, већ шта се текстом жели рећи Србима.
Колико је Горан чињеница рекао Србима и колико су Срби прихватили-то је битно.
Било би лепо за видети на Ју Тубе Горанове текстове.
За сада, ми Срби, имамо Горанове речи у видео запису једино у дефанзиви.
Онога тренутка када би он лично читао своје текстове прешао би из дефанзиве у офанзиву.
Па ако ништа друго, нека такви видео записи остану за покољења.
А што се тиче овога:Није битно ко је писао, већ шта се текстом жели рећи Србима.предтпостављам да си пропратила моју малу полемику (http://forum.srpskinacionalisti.com/viewtopic.php?f=1&t=14901&start=555#p324803)Ја могу сва четири цитата комотно да потпишем јер ми није битно ко је реко него шта је реко.
Тако да би ме интересовало, како је дошло до ... ај да кажем ... благе нетрпељивости, између тебе и екипе око Ненада Вукићевића.
Било би лепо за видети на Ју Тубе Горанове текстове.
За сада, ми Срби, имамо Горанове речи у видео запису једино у дефанзиви.
Онога тренутка када би он лично читао своје текстове прешао би из дефанзиве у офанзиву.
Па ако ништа друго, нека такви видео записи остану за покољења.
Горан ће ускоро имати емисију на италијанском интернет радију Radiobandieranera, (на српском наравно :)), па ће се и на тај начин обраћати људима, а не само путем блога и интервјуа. Мислим да ће то кренути после нове године, термин ће се објавити наравно, а размишља се и о снимању видео записа за Јутјуб канал НСП-а.
Тако да би ме интересовало, како је дошло до ... ај да кажем ... благе нетрпељивости, између тебе и екипе око Ненада Вукићевића.
Нема ту никакве нетрпељивости, а нарочито не "мале". Горан више зна о целој ствари, па ће ти он одговорити.
Ту се ради о огромној мржњи (из непознатог разлога), која долази од стране тог британског држављанина и неокомуниста који пишу на његовом форуму.
Сложио бих се са реченим овде...
Али Калуђеру свака част за оно што је извукао цитате Вукићевића и Горана...
Значи кад је Инвицтус морао да призна да смо ми "Нацисти" у праву,
то је велики напредак...
Жалосна је српска неслога.
Што се тиче тог форума "српски националисти", са њега су пљуштале толико страшне оптужбе да се човеку стомак преврне.
Наравно, оптужбе су биле често контрадикторне, па чак и смешне, и не верујем да их неко и узима озбиљно.
Са радикалима никад нисам имао проблема, Богу хвала имам доста пријатеља међу њима, па у свему томе нисам видео нешто страшно.
Оно што је страшно, само по себи, је да има таквих Срба који више воле да пљуну на брата Србина и да му подметну ногу него било шта друго. А због таквих смо и догурали овде где смо
Да не дужим, реалан живот је једно а форуми су друго. Не верујем да би неко од тих са тог форума "српски националисти" изрекао мени у лице такве ствари. Али, форуми су као што рекох чудна ствар. Ту су и највеће кукавице храбре, а највећи глупаци се представљају као интелигентна бића.
Било би лепо кад би српске организације макар усмено имале договор о ненападању (макар јавном и форумском ненападању ако не могу баш да се суздрже од бапског оговарања).
То би наше непријатеље уздрмало.
А ми из НСП-а нећемо никад напасти ни једну српску организацију, ни једног српског патриоту.
Осим, наравно, ако се ради о осведоченим издајницима.
Pišem ponekad na forumu Srpski Nacionalisti, ali i to je kad mi treba neki link ili tako nešto. Ono što mene užasava jesu konstantne (najgrđe) psovke i kletve nekih članova. Mislim, može se reći suprotno mišljenje, i argumentovano "spustiti" čovek i bez pominjanja majke, ćerke, plemena, krvi i svega ostaloga.
Nisam ni ja neki čistunac, opsujem ponekad uživo, ali sam veliki protivnik takvog propagiranja Srbije i njenih nacionalnih interesa na internetu, ili bilo gde u javnosti. Pogledajte samo you tube komentare. Ono je da se smuči čoveku. Najgnusnije kletve i pretnje koje normalnom čoveku nikada ne bi pale na pamet.
Драго ми је што је овај Форум без компромиса на том културном нивоу и да се не може псовати, вређати, лагати...
То је добро и поносан сам на то, и на наше администраторе и модераторе.
Добро је и то што на овом форуму могу да пишу и они који су противници, јер имају кутак "Супротна мишљења", само наравно ако не крше правила Форума.
PiÅ¡em ponekad na forumu Srpski Nacionalisti, ali i to je kad mi treba neki link ili tako neÅ¡to. Ono Å¡to mene užasava jesu konstantne (najgrđe) psovke i kletve nekih članova. Mislim, može se reći suprotno miÅ¡ljenje, i argumentovano "spustiti" čovek i bez pominjanja majke, ćerke, plemena, krvi i svega ostaloga.
Nisam ni ja neki čistunac, opsujem ponekad uživo, ali sam veliki protivnik takvog propagiranja Srbije i njenih nacionalnih interesa na internetu, ili bilo gde u javnosti. Pogledajte samo you tube komentare. Ono je da se smuči čoveku. Najgnusnije kletve i pretnje koje normalnom čoveku nikada ne bi pale na pamet.
Пријатељу,пишем и ја...
И можда си некад читао моје аргументовано писаније...
Тамо чим им спустиш нешто аргументовано,одмах постајеш фашиста или нациста,што се одмах карактерише да си већи антисрбин од оних из ЛДП,ЛСВ и остатак Соланине војске...
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2012, vBulletin Solutions, Inc.