Тара
08-06-08, 14:46
За кога на изборима?
http://gorandavidovic.com/images/stories/tadictoma001.jpgДанима сам са свих страна бомбардован питањима, сугестијама, молбама, бодрењем, наговарањем, просто гуркањем, да се изјасним око изласка на изборе и око подршке једном од кандидата. Дуго сам на неки начин игнорисао сва та запиткивања и агитацију пријатеља, познаника и рођака. На први круг нисам изашао. Традиционално не излазим на изборе иако изборну кампању помно пратим. Пред први круг сам чак написао текст-анализу прошлости свих председничких кандидата, али текст нисам објавио на блогу јер ми се учинило депласираним да учествујем у коментарисању кампање избора на којима нема ниједног кандидата блиског мојим политичким ставовима.
Ко ће бити председник Србије? Тома или Ретардић? Једини одговор који могу да вам пружим браћо и сестре је следећи: Ко ће бити председник не могу да знам, али да ћемо ми, истински српски националисти да страдамо, то знам засигурно.
Било како било, да на крају ипак изнесем и своје коначно мишљење о председничким изборима и кандидатима.
Можда се неком ово неће свидети али свим срцем навијам да победи Томислав Николић.
Не зато што га волим, нити само зато што ми се Тадић јако замерио кад су ме хапсили и гонили немилице под његовим режимом.
За Тому навијам јер бих волео да видим како ће та његова председничка владавина да изгледа у пракси. Гади ми се кампања Тадићевог тима јер испада ако радикали победе да ће свет да се сруши. Па ако смо преживели Досманлије шта још може да нам се деси.
Нека Тома буде председник. Нека проба. Да видимо и то чудо. Због тога навијам за Николића. За Тому – Свим срцем. Искрено, али стварно искрено бих волео да победи. Ипак, не могу да позивам наше људе да гласају за њега. Нека људи гласају по својој савести, ако мисле да треба.
Ја нећу гласати, не желим да будем као неки који су цео дан седели на руци да им утрне да би могли да гласају за Коштуницу. А вама браћо и сестре остављам да урадите онако како мислите да је најбоље.
Биће више него занимљиво 3.фебруара, сваки глас ће бити важан. Ко год да победи победа ће бити тесна. Не предвиђам разлику већу од 100.000 гласова и то у најгорем случају, као највеће изненађење. Тадић ће тешко поновити преокрет другог круга са прошлих председничких избора. Борис Тадић је постао председник Србије на прошлим изборима када је за њега гласало у другом кругу око 1,7 милиона бирача, што је износило 53,7 изашлих, док је Тома Николић добио 1,4 милиона или 45 одсто.
Подсетио бих да је тада на изборе изашло само нешто више од 3 милиона и 100.000 бирача што је тада износило 48,7 процената уписаних бирача.
Ситуација је сада потпуно другачија. Излазност првог круга је по некима била последица гласина које су пласиране да ће наводно уписивање за бесплатне акције бити могуће само онима који изађу на гласање. Врло је могуће да ће излазност за други круг бити мања него у првом. Али, да не будем као они кретенски аналитичари који не могу поштено ни своју најближу околину да изанализирају а камоли нешто озбиљније.
Због тога бих се радије још једном укратко осврнуо на биографију двојице председничких кандидата и анализу њихове личности, као и њихове кампање. Чисто ако неко, од оних који читају мој блог, још увек размишља за кога да гласа и да ли уопште да гласа. Па да кренем од актуелног председника.
Борис Тадић (49) рођен је 15.јануара истог дана кад и моја маленкост, али друге сличности осим те дефинитивно немамо. Тадић је магистар психологије, магистрирао на тему "Субверзивност у сегменту сексуалности". У младости је радио као продавац новина, правио и продавао луткице на пијаци што доказује да је умео да поштено зарађује, похвално. Потом је био радијски новинар (сва срећа тад није било Радија 021), потом је био психолог у болници "Лаза Лазаревић" (ваљда нас зато све прави лудим), па се пребацио на предавање психологије у гимназији и на крају у Институт за психологију.
Политиком се бави од студентских дана па је и у затвору био осамдестих година, додуше због ремећења јавног реда и мира на само 25 дана, али и то је нешто.
У Демократској странци је од почетка, можда и захваљујући оцу Љуби Тадићу чувеном дисиденту.
У странци се пробијао полако али сигурно, да би после Ђинђићеве смрти у њему пронашли оно што нису у Чеди Јовановићу.
Женио се два пута (кад издаје жену што не би и земљу), са другом женом има две ћерке (још један плус поред затвора и поштеног рада у младости). Говори енглески и помало разуме француски , што данас и није неко бог зна какво знање.
Наравно поред та три плуса код мене има бар стотинак минуса па га у мојим очима то доводи до нивоа негативца што није само због тога јер сам под његовим режимом више пута хапшен и прогањан.
Један од тешких грехова садашњег, ускоро бившег председника, је што је дибидус упропастио војску док је био министар војни, тако да његов наследник из ДС Шутановац више и нема шта да уништи (јер ни војни ресторани више нису војни).
Можда још од тада актуелни председник вуче надимак реТардић. Ипак како кажу неки имамо лепог ал глупог председника. Мислим, лепог. Па нећемо да га женимо- што једном рече Рака.
Све у свему гласати за Тадића није баш интелигентно. Био је председник, видели смо како то изгледа, коме се свидело свидело, мени је било одвратно. Тај човек је све оно што не треба да буде један председник, Србин и политичар.
Ајде да видимо и другог кандидата.Тому Николића.
Томислав Николић (56) по занимању грађевински техничар, у младости атлетичар, објавио 12 књига по Шешељевом рецепту скрибоманије. Шешељ му је најбољи пријатељ, прогласио га за четничког војводу иако није учествовао у рату, и то у исти дан кад и мог пријатеља Војводу Јову Остојића.
Николић је радио углавном у грађевинским фирмама, кратко и у градском погребном предузећу због чега га политички противници називају Тома Гробар, и то не зато што навија за Партизан, јер не навија.
Имао је најкраћи мандат Председника Скупштине у историји српске Скупштине када је качио чак и беџ Динка Грухоњића на себе али му ни то то није помогло да га не смене.
Има два сина и три унука што је врло лепо. Породичан човек, домаћин, све плус до плуса. Ипак, не разликује српску децу од ромске што до сад нисам чуо да постоји, осим у једној епизоди Саут парка.
Његова епизода са Маријом Шерифовић је била просто љупка. Шта рећи? Геј лоби се потресао из темеља. Али оно што је мени било посебно одвратно је учлањење циганског расисте Ацковића у СРС. Без текста сам остао. Треба имати јак стомак. Шта да се ради, ако су тако проценили да је добро за њих нека им. Дају својим ромским гласачима шаком и капом, запошљавају их. За мене, у радикалском Новом Саду нема посла, иако су ми оба родитеља чланови СРС. Ето, толико о СРС.
Мада, можда је крива Маја Гојковић која је неопевана негативка (пристојност ми налаже да не користим речи које почињу са д. или са к.). Та најнегативнија личност Новог Сада није гласала за Тому. Што је снимак који је постављен на јутјубу доказао.
Томина кампања је била одлична, како кажу радила је једна америчка фирма. Видећемо да ли ће американци допустити Томи да буде председник Србије.
И на крају још једном да се гласно запитам. Ко ће бити председник Србије? Тома или Ретардић? Једини одговор који могу да пружим браћо и сестре је следећи: Ко ће бити председник не знам , али да ћемо ми истински српски националисти да страдамо то знам засигурно. Због тога, чувајте се браћо и сестре. Још много зла имамо ми да претрпимо док Србија не буде заиста слободна.
Све најбоље жели вам
Горан Давидовић, 29-01-2008
http://gorandavidovic.com/images/stories/tadictoma001.jpgДанима сам са свих страна бомбардован питањима, сугестијама, молбама, бодрењем, наговарањем, просто гуркањем, да се изјасним око изласка на изборе и око подршке једном од кандидата. Дуго сам на неки начин игнорисао сва та запиткивања и агитацију пријатеља, познаника и рођака. На први круг нисам изашао. Традиционално не излазим на изборе иако изборну кампању помно пратим. Пред први круг сам чак написао текст-анализу прошлости свих председничких кандидата, али текст нисам објавио на блогу јер ми се учинило депласираним да учествујем у коментарисању кампање избора на којима нема ниједног кандидата блиског мојим политичким ставовима.
Ко ће бити председник Србије? Тома или Ретардић? Једини одговор који могу да вам пружим браћо и сестре је следећи: Ко ће бити председник не могу да знам, али да ћемо ми, истински српски националисти да страдамо, то знам засигурно.
Било како било, да на крају ипак изнесем и своје коначно мишљење о председничким изборима и кандидатима.
Можда се неком ово неће свидети али свим срцем навијам да победи Томислав Николић.
Не зато што га волим, нити само зато што ми се Тадић јако замерио кад су ме хапсили и гонили немилице под његовим режимом.
За Тому навијам јер бих волео да видим како ће та његова председничка владавина да изгледа у пракси. Гади ми се кампања Тадићевог тима јер испада ако радикали победе да ће свет да се сруши. Па ако смо преживели Досманлије шта још може да нам се деси.
Нека Тома буде председник. Нека проба. Да видимо и то чудо. Због тога навијам за Николића. За Тому – Свим срцем. Искрено, али стварно искрено бих волео да победи. Ипак, не могу да позивам наше људе да гласају за њега. Нека људи гласају по својој савести, ако мисле да треба.
Ја нећу гласати, не желим да будем као неки који су цео дан седели на руци да им утрне да би могли да гласају за Коштуницу. А вама браћо и сестре остављам да урадите онако како мислите да је најбоље.
Биће више него занимљиво 3.фебруара, сваки глас ће бити важан. Ко год да победи победа ће бити тесна. Не предвиђам разлику већу од 100.000 гласова и то у најгорем случају, као највеће изненађење. Тадић ће тешко поновити преокрет другог круга са прошлих председничких избора. Борис Тадић је постао председник Србије на прошлим изборима када је за њега гласало у другом кругу око 1,7 милиона бирача, што је износило 53,7 изашлих, док је Тома Николић добио 1,4 милиона или 45 одсто.
Подсетио бих да је тада на изборе изашло само нешто више од 3 милиона и 100.000 бирача што је тада износило 48,7 процената уписаних бирача.
Ситуација је сада потпуно другачија. Излазност првог круга је по некима била последица гласина које су пласиране да ће наводно уписивање за бесплатне акције бити могуће само онима који изађу на гласање. Врло је могуће да ће излазност за други круг бити мања него у првом. Али, да не будем као они кретенски аналитичари који не могу поштено ни своју најближу околину да изанализирају а камоли нешто озбиљније.
Због тога бих се радије још једном укратко осврнуо на биографију двојице председничких кандидата и анализу њихове личности, као и њихове кампање. Чисто ако неко, од оних који читају мој блог, још увек размишља за кога да гласа и да ли уопште да гласа. Па да кренем од актуелног председника.
Борис Тадић (49) рођен је 15.јануара истог дана кад и моја маленкост, али друге сличности осим те дефинитивно немамо. Тадић је магистар психологије, магистрирао на тему "Субверзивност у сегменту сексуалности". У младости је радио као продавац новина, правио и продавао луткице на пијаци што доказује да је умео да поштено зарађује, похвално. Потом је био радијски новинар (сва срећа тад није било Радија 021), потом је био психолог у болници "Лаза Лазаревић" (ваљда нас зато све прави лудим), па се пребацио на предавање психологије у гимназији и на крају у Институт за психологију.
Политиком се бави од студентских дана па је и у затвору био осамдестих година, додуше због ремећења јавног реда и мира на само 25 дана, али и то је нешто.
У Демократској странци је од почетка, можда и захваљујући оцу Љуби Тадићу чувеном дисиденту.
У странци се пробијао полако али сигурно, да би после Ђинђићеве смрти у њему пронашли оно што нису у Чеди Јовановићу.
Женио се два пута (кад издаје жену што не би и земљу), са другом женом има две ћерке (још један плус поред затвора и поштеног рада у младости). Говори енглески и помало разуме француски , што данас и није неко бог зна какво знање.
Наравно поред та три плуса код мене има бар стотинак минуса па га у мојим очима то доводи до нивоа негативца што није само због тога јер сам под његовим режимом више пута хапшен и прогањан.
Један од тешких грехова садашњег, ускоро бившег председника, је што је дибидус упропастио војску док је био министар војни, тако да његов наследник из ДС Шутановац више и нема шта да уништи (јер ни војни ресторани више нису војни).
Можда још од тада актуелни председник вуче надимак реТардић. Ипак како кажу неки имамо лепог ал глупог председника. Мислим, лепог. Па нећемо да га женимо- што једном рече Рака.
Све у свему гласати за Тадића није баш интелигентно. Био је председник, видели смо како то изгледа, коме се свидело свидело, мени је било одвратно. Тај човек је све оно што не треба да буде један председник, Србин и политичар.
Ајде да видимо и другог кандидата.Тому Николића.
Томислав Николић (56) по занимању грађевински техничар, у младости атлетичар, објавио 12 књига по Шешељевом рецепту скрибоманије. Шешељ му је најбољи пријатељ, прогласио га за четничког војводу иако није учествовао у рату, и то у исти дан кад и мог пријатеља Војводу Јову Остојића.
Николић је радио углавном у грађевинским фирмама, кратко и у градском погребном предузећу због чега га политички противници називају Тома Гробар, и то не зато што навија за Партизан, јер не навија.
Имао је најкраћи мандат Председника Скупштине у историји српске Скупштине када је качио чак и беџ Динка Грухоњића на себе али му ни то то није помогло да га не смене.
Има два сина и три унука што је врло лепо. Породичан човек, домаћин, све плус до плуса. Ипак, не разликује српску децу од ромске што до сад нисам чуо да постоји, осим у једној епизоди Саут парка.
Његова епизода са Маријом Шерифовић је била просто љупка. Шта рећи? Геј лоби се потресао из темеља. Али оно што је мени било посебно одвратно је учлањење циганског расисте Ацковића у СРС. Без текста сам остао. Треба имати јак стомак. Шта да се ради, ако су тако проценили да је добро за њих нека им. Дају својим ромским гласачима шаком и капом, запошљавају их. За мене, у радикалском Новом Саду нема посла, иако су ми оба родитеља чланови СРС. Ето, толико о СРС.
Мада, можда је крива Маја Гојковић која је неопевана негативка (пристојност ми налаже да не користим речи које почињу са д. или са к.). Та најнегативнија личност Новог Сада није гласала за Тому. Што је снимак који је постављен на јутјубу доказао.
Томина кампања је била одлична, како кажу радила је једна америчка фирма. Видећемо да ли ће американци допустити Томи да буде председник Србије.
И на крају још једном да се гласно запитам. Ко ће бити председник Србије? Тома или Ретардић? Једини одговор који могу да пружим браћо и сестре је следећи: Ко ће бити председник не знам , али да ћемо ми истински српски националисти да страдамо то знам засигурно. Због тога, чувајте се браћо и сестре. Још много зла имамо ми да претрпимо док Србија не буде заиста слободна.
Све најбоље жели вам
Горан Давидовић, 29-01-2008