Тара
08-06-08, 15:42
Председнички кандидати затворски питомци
Из увида у досије Полицијске управе за град Београд-управе за аналитику и евиденцију, актуелни председник републике Србије Борис Тадић ухапшен је далеке 1982 године и то 30.јула. Приведен је дежурном судији за прекршаје и кажњен са 25 дана затвора.
Анализирајући председничке кампање и размишљајући о кандидатима поводом мог писања једног текста на ту тему, приметио сам да од осам председничких кандидата једино два најозбиљнија имају затворски стаж. То је и сасвим нормално, јер по мени онај ко није био у затвору због својих идеала, није ни имао неке битне идеале.
А идеали су за поштовање макар били и погрешни, јер и погрешно мишљење је боље од никаквог. Онај ко у самом почетку своје политичке каријере није био у затвору, отићи ће на завршетку каријере, што је по мени много горе решење, а које ће надам се окусити најмање три кандидата за председничке изборе. Наравно недостатак затворског стажа није једини разлог због кога остали кандидати за председника нису озбиљни кандидати.
Два по свим мерилима једина озбиљна такмаца за председника Србије, Борис Тадић и Томислав Николић, одлежали су у затвору због врло сличних дела. Сличних и међусобно али и врло сличних оном кривичном делу које сад мени покушава да напакује режимска полиција и тужилаштво. Наравно то се све дешава под различитим режимима који сами по себи имају различит шмек. Тадић је затваран у време пост-титоистичког периода, Николић у време Милошевића, а ја у ово најновије тоталитаристичко време глупости и будалаштине Тадић-Коштуница режима.
Из увида у досије Полицијске управе за град Београд-управе за аналитику и евиденцију, актуелни председник републике Србије Борис Тадић ухапшен је далеке 1982 године и то 30.јула. Приведен је дежурном судији за прекршаје и кажњен са 25 дана затвора. Казна је извршена одмах и млађани Борис је упућен у затвор у Падинској скели.
Тадић је тада кажњен за "вређање социјалистичких осећања грађана" јер је са групом истомишљеника протествовао без пријаве јавног скупа испред књижаре "Комунист" (данашња књижара Никола Пашић, једина књижара у Београду где се продаје моја књига).
Борис Тадић је протествовао због хапшења студената који су демонстрирали у знак подршке пољској "Солидарности" (увек се сетим оне сцене из филма Балкански шпијун:"Јел ово твоје? ", "Није,то је пољско").
Тадић се тада бавио први и последњи пут пољопривредом, окопавајући кукуруз, љуштећи паприку и слично.
Иако се сврставао у политичке затворенике уместо да чита књиге Тадић је диринчио са ситним џепарошима и безначајним криминалцима.
Николић то није радио јер је поред себе имао искусног политичког затвореника Воју Шешеља.
Наиме Николић је осуђен на три месеца које је одлежао са својим председником у Гњилану и то ни мање ни више него због јавног реда и мира (делује ли вам то познато?).
3.јуна 1995 радикали су у Гњилану намеравали да одрже забрањени политички скуп. Припадници Слобине специјалне полиције тада су похапсили и тукли чланове СРС а било је и пуцњаве у којој је повређен један од посланика СРС и један полицајац.
Николићу поред Шешеља није било досадно. Како је причао сам Николић, сити су се наиграли Ризика, шаха и Не љути се човече.
Да није било Шешеља са њим можда би и Тома окопавао кукуруз као и Борис. Њему бар не би било први пут.
Горан Давидовић
12.01.2008
Из увида у досије Полицијске управе за град Београд-управе за аналитику и евиденцију, актуелни председник републике Србије Борис Тадић ухапшен је далеке 1982 године и то 30.јула. Приведен је дежурном судији за прекршаје и кажњен са 25 дана затвора.
Анализирајући председничке кампање и размишљајући о кандидатима поводом мог писања једног текста на ту тему, приметио сам да од осам председничких кандидата једино два најозбиљнија имају затворски стаж. То је и сасвим нормално, јер по мени онај ко није био у затвору због својих идеала, није ни имао неке битне идеале.
А идеали су за поштовање макар били и погрешни, јер и погрешно мишљење је боље од никаквог. Онај ко у самом почетку своје политичке каријере није био у затвору, отићи ће на завршетку каријере, што је по мени много горе решење, а које ће надам се окусити најмање три кандидата за председничке изборе. Наравно недостатак затворског стажа није једини разлог због кога остали кандидати за председника нису озбиљни кандидати.
Два по свим мерилима једина озбиљна такмаца за председника Србије, Борис Тадић и Томислав Николић, одлежали су у затвору због врло сличних дела. Сличних и међусобно али и врло сличних оном кривичном делу које сад мени покушава да напакује режимска полиција и тужилаштво. Наравно то се све дешава под различитим режимима који сами по себи имају различит шмек. Тадић је затваран у време пост-титоистичког периода, Николић у време Милошевића, а ја у ово најновије тоталитаристичко време глупости и будалаштине Тадић-Коштуница режима.
Из увида у досије Полицијске управе за град Београд-управе за аналитику и евиденцију, актуелни председник републике Србије Борис Тадић ухапшен је далеке 1982 године и то 30.јула. Приведен је дежурном судији за прекршаје и кажњен са 25 дана затвора. Казна је извршена одмах и млађани Борис је упућен у затвор у Падинској скели.
Тадић је тада кажњен за "вређање социјалистичких осећања грађана" јер је са групом истомишљеника протествовао без пријаве јавног скупа испред књижаре "Комунист" (данашња књижара Никола Пашић, једина књижара у Београду где се продаје моја књига).
Борис Тадић је протествовао због хапшења студената који су демонстрирали у знак подршке пољској "Солидарности" (увек се сетим оне сцене из филма Балкански шпијун:"Јел ово твоје? ", "Није,то је пољско").
Тадић се тада бавио први и последњи пут пољопривредом, окопавајући кукуруз, љуштећи паприку и слично.
Иако се сврставао у политичке затворенике уместо да чита књиге Тадић је диринчио са ситним џепарошима и безначајним криминалцима.
Николић то није радио јер је поред себе имао искусног политичког затвореника Воју Шешеља.
Наиме Николић је осуђен на три месеца које је одлежао са својим председником у Гњилану и то ни мање ни више него због јавног реда и мира (делује ли вам то познато?).
3.јуна 1995 радикали су у Гњилану намеравали да одрже забрањени политички скуп. Припадници Слобине специјалне полиције тада су похапсили и тукли чланове СРС а било је и пуцњаве у којој је повређен један од посланика СРС и један полицајац.
Николићу поред Шешеља није било досадно. Како је причао сам Николић, сити су се наиграли Ризика, шаха и Не љути се човече.
Да није било Шешеља са њим можда би и Тома окопавао кукуруз као и Борис. Њему бар не би било први пут.
Горан Давидовић
12.01.2008