View Full Version : Епска фантастика
http://www.laguna.co.yu/korice/652.jpg
Roman Vukodav, prvi put objavljen 1995. godine, ne samo što je osvojio ljubav miliona čitalaca, već je publici otkrio potpuno novi književni žanr – slovensku epsku fantastiku. Posle prve knjige usledio je Vukodav: Pravo na dvoboj. Knjiga Vukodav: Znamenje puta nastavlja priču o poslednjem ratniku iz roda Sivog Psa.
Vukodava će sve češće mučiti pitanje njegove zemaljske sudbine. Radi kakvih dela ga je sudbina sačuvala u tami podzemnih rudnika, živog ga izvela iz brojnih smrtonosnih okršaja, štitila u ledenoj pustinji i sred nepoštednog plamena? Tek kada dođe vreme otkriće se šta je Vukodavu pisano... Ali pre toga očekuje ga dvoboj na život i smrt s krvnim neprijateljem, odvažnim i časnim ratnikom, čovekom koga bi u nekom drugom životu radije smatrao svojim prijateljem. S Ljudožderovim sinom – slavnim kunsom Vinitarom.
http://www.laguna.co.yu/index.php?m=naslov&id=652
http://www.laguna.co.yu/korice/380.jpg
Prošle su dve godine. Ćutljivi Vukodav, verni Miš i učeni Arant Evrih kreću na dalek put. Narlak, Kondar, Tar-Ajvan, Tin-Vilena... Nove zemlje, novi ljudi. Kroz Okrunjeno gorje, preko uzburkanog mora, među gorštake, ispod zelene duge do samih bogova... I svuda - nejač pred bahatošću ne sme ostati bez zaštite. Vukodav ne želi da se bori - on to mora.
Vrlo interesantna knjiga: epska fantastika na slovenski način. Legende koje imaju puno sličnosti sa keltskom na koju smo navikli odrastajuci uz Ursulu K. Le Guin, Tolkina i druge, a ipak toliko različita.Teško je prestati sa čitanjem i odložiti knjigu. "Pravo na dvoboj" nosi u sebi puno plemenitih poruka i sjajan je nastavak prve knjige "Vukodav". Veoma dobar izbor za sve poklonike ovog žanra.
http://www.laguna.co.yu/index.php?m=naslov&id=380
http://www.laguna.co.yu/korice/240.jpg
Višemilionski bestseler!
Vukodav – prvi deo fascinantne tetralogije o neustrašivom junaku iz roda Sivog Psa. Majstorski ispripovedana, ova herojska saga o dobru i zlu, prijateljstvu i ratu, ljubavi i smrti, priziva nam u sećanje najbolje stranice Gospodara prstenova, Princa Valijanta, Konana…
I dok s neverovatnom lakoćom uvodi čitaoca u arhetipski svet vanvremenih ljudskih vrednosti, ona istovremeno uspeva da upečatljivo oživi „senke zaboravljenih predaka“: nepravedno zanemareni univerzum Starih Slovena, svakodnevni život njihovih plemena, raznolikost običaja i mitologije.
U iščekivanju najavljene ekranizacije ovog višemilionskog bestselera, čitaoci će imati zadovoljstvo da uživaju u mitskoj atmosferi svojstvenoj retkim i dragocenim knjigama koje su u stanju da nakratko zaustave vreme i otkriju nam čitav jedan nepoznati svet…
http://www.laguna.co.yu/index.php?m=naslov&id=240
Sjajan roman.Procitao sam prva dva dela,a za treci cekam da skupim koji dinar pa da narucim.Vukodav te potpuno uvuce u svet nasih starih slovena i podseca te na stare obicaje (prehriscanske).Preporucujem svima koji vole ovaj zanr.
АЛТОМАНОВИЋ
05-11-08, 22:58
Мени смета што Вукодав као борилачку вештину користи ђиу-ђицу,мислим па то је Јапанска борилачка вештина. Заљубљен сам у епску фантастику а најбољи писац епске фантастике је био Robert DŽordan. А дело Точак времена или Поноворођени Змај. А за мене је најбољи писац историских романа списатељица Колин Мекалоу.
Blood_Of_Patriots_18/88
28-11-08, 18:04
Добро Вукодав није лош ,али ако оћете да улазите у то ја лично мислим да је Толкин био најбољи писац епске фантастике свих времена.Толкин је успео да споји митологију Солвена и Германа у својој књизи.Па ако се неко сећа како Гандалфа називају као оно(Радогост).Слава 88.Србија-Србима-Србин-За-Србина
Толкин је успео да споји митологију Солвена и Германа у својој књизи.Па ако се неко сећа како Гандалфа називају као оно(Радогост).
А тек БороМИР и ФароМИР;)
Добро Вукодав није лош ,али ако оћете да улазите у то ја лично мислим да је Толкин био најбољи писац епске фантастике свих времена.Толкин је успео да споји митологију Солвена и Германа у својој књизи.Па ако се неко сећа како Гандалфа називају као оно(Радогост).Слава 88.Србија-Србима-Србин-За-Србина
Тачно! Сјајно запажање брате! :cheers:
Ако могу да кажем да ми је нека књига најомиљенија на свету, то је Силмарилион, дефинитивно.
Ne znam ljudi, nisam ljubitelj toga.
Mi imamo svoju mitologiju, nama ne treba Tolkin da nam je ponovo izmislja, kao sto ju je izmislio za Engleze koji su svoju odavno zaboravili.
Blood_Of_Patriots_18/88
05-12-08, 22:19
Ne znam ljudi, nisam ljubitelj toga.
Mi imamo svoju mitologiju, nama ne treba Tolkin da nam je ponovo izmislja, kao sto ju je izmislio za Engleze koji su svoju odavno zaboravili.
Брате Толкин није ничију митологију измислио само је ујединио митологију Словена и Германа.:cheers:
Па ако се неко сећа како Гандалфа називају као оно(Радогост).
Samo da ne bude zabune.
Jedno je Gandalf, drugo je Radagast.
To su bili dvojica od petroce Majara koje su Valari (Bogovi) poslali u srednju zemlju (zajedno sa Sarumanom i još dva plava čarobnjaka).
Управо почињем са "Правом на двобој" :)
Вероватно овим постом скрећем са теме (можда ћу морати да се самоказним или ће Алекса да ме укори:blush5:) али нисам могла да одолим а да не изразим своје лично задовољство чињеницом да је велики број Толкинових поклоника присутан на овом форуму:hurray:
И нараво под тим нисам мислила на онај очајно урађен филм.:banghead:
:cheers:
(можда ћу морати да се самоказним или ће Алекса да ме укори:blush5:)
Па, тема се зове "епска фантастика", твој пост је у оквиру теме, тако да је све у реду... за сада. :minidevil:
И нараво под тим нисам мислила на онај очајно урађени филм.:banghead:
:cheers:
Патетисање са Лив Тајлер (принцеза Аруена се уопште не појављује у првом делу књиге), и гомила ствари убачених у филм, само да би задовољили нечије потребе за неком лимунадицом или шпанском серијом... Гандалфа тумачи лик који је у стваности хомосексуалац... Саруман изгледа пет пута боље у филму од Гандалфа, а требало је обратно. Изостанак ликова попут Тома Бомбадила... хистерични Фродо, и скоро па љубавна веза са Семом...
БЉАК.
Samo da ne bude zabune.
Jedno je Gandalf, drugo je Radagast.
To su bili dvojica od petroce Majara koje su Valari (Bogovi) poslali u srednju zemlju (zajedno sa Sarumanom i još dva plava čarobnjaka).
Ево га стручњак... Мислим да је наш Боби један од најбољих познавалаца Толкина, које познајем. Наравно, овде си у праву (признајем, морао сам да чепркам по Силмарилиону да проверим ово).
Дакле, Чаробњаци, или Истари, били су:
Курунир (Саруман)
Митрандир (Гандалф)
Радагаст
С тим што, ја сам нашао имена Тројице, Боби каже да их је петорица. :smash:
Патетисање са Лив Тајлер (принцеза Аруена се уопште не појављује у првом делу књиге), и гомила ствари убачених у филм, само да би задовољили нечије потребе за неком лимунадицом или шпанском серијом... Гандалфа тумачи лик који је у стваности хомосексуалац... Саруман изгледа пет пута боље у филму од Гандалфа, а требало је обратно. Изостанак ликова попут Тома Бомбадила... хистерични Фродо, и скоро па љубавна веза са Семом...
Slažem se u potpunosti sa (skoro) svime što si rekao. Onaj Gandalf u filmu nema ni H od harizme. Spor, neodlučan, sluša Froda bezpogovorno (a kad je Gandalf nekoga slušao?) i još mnogo, mnogo toga. Zar je to Gandalf vranolujni? Liv Tejlor ne da je smorila nego sam ja preskakao te scene i kad sam prvi put gledao film. Najviše me iznervira kad kaže Aragornu "Zašto se plašiš svoje prošlosti?". Alo bre snajke?! On je potomak kraljeva, ko si ti da mu soliš pamet? Baš su do banalnosti doveli dijaloge koje je Tolkin decenijama konstruisao (zato su i toliko moćni), a pogotovo su patuljka naružili, iako je Tolkin u svojem delu hteo da pokaže upornost patuljaka. Deo sa kojim se ne slažem sa tobom jeste Tom Bombandil. I ja bih ga izbacio iz filma. Taj karakter mi totalno neverovatan (ni u knjizi mi se ne sviđa). Ono kao najmoćniji Majar na Srednjoj Zemlji, a budalasto se ponaša. Bere pečurke, peva svojoj Zlatozrnoj, ide sa žutim čizmama i kišobranom naokolo. Mislim, nekako mi odudara od cele priče.
Uzgred budi rečeno, Arven se pojavljuje u prvom delu knjige i to u momentu kada su Frodo i kompanija bili u Rivendalu (pojavila se na onoj gozbi), ali nikakvu značajnu ulogu nije imala.
Дакле, Чаробњаци, или Истари, били су:
Курунир (Саруман)
Митрандир (Гандалф)
Радагаст
С тим што, ја сам нашао имена Тројице, Боби каже да их је петорица. :smash:
Pročitaj Nezavršene Priče (to ti je nešto kao produžena verzija Silmariliona), u njima se spominju i ta dva (plava) čarobnjaka, čak im se spominju i imena (iako se na drugom mestu pominje da su njihova imena zaboravljena) i prilično je nejasno gde su otišli. Neki mudri smatraju da su otišli na Istok i bavili se vradžbinama i na kraju služili Saurona, ali ništa se pouzdano ne zna (tako Tolkin sam kaže).
Inače, treba znati i pravi razlog zbog čega su ih Valari odaslali u Srednju Zemlju. Znamo da se u prvom i drugom dobu ljudi i vilenjaci nisu zajedničkim snagama mogli odupreti Morgotu (zbog izdaje ljudi), te su im Valari uskakali u pomoć uvek kad je mnogo zagustilo. Na kraju su Valari uvideli da ljudi i vilenjaci nisu ništa naučili, pa su ih pustili da se sami organizuju i odupru Sauronu. Ipak u svojoj samilosti, poslali su pomoć u vidu 5 Majara (čarobnjaka) koji bi ih (samo) savetom mogli da urazume. Malo njih je znalo odakle su došli čarobnjaci i ko su oni zapravo, a čak i sami čarobnjaci su Valinor imali nešto kao u viziji. Nažalost, Saruman je pao (kao što se sve stvari mogu okrenuti ka zlu), ali je zato Gandalf sledeći svoj instinkt i srce radio prave stvari.
Eto to je ukratko. :D
Брате Толкин није ничију митологију измислио само је ујединио митологију Словена и Германа.:cheers:
Pa da, napravio gemist od dvije razvijene mitologije i prodao svojim anglosaksoncima, koji su svoju mitologiju davno zaboravili.
Косингас- Ред Змаја
http://www.portalibris.co.yu/SlikeKnjige/Kosingas-Red-zmaja-236px.jpg
„У предвечерје велике битке на Косову, српски витешки Ред Змаја суочава се са испуњењем древног пророчанства Ватре, по коме ће један њихов витез заувек зауставити надирање хорди нељуди из Хада. Док се витезови спремају на коначан обрачун и силе Хада настоје да убију Ратника из пророчанства, води се један невидљиви, тихи рат између старе словенске вере и хришћанства.”
Monah Gavrilo, odnosno kosingas, vitez reda Zmaja, upoznaje Marka Kraljevića i sa njim kreće u pohod po Srbiji. Prvi zadatak im je da savladaju aždaju na Jezeru lutajućeg ostrva i tako osvoje kasnije toliko čuven Markov buzdovan. Dvojica junaka nailaze na sela u kojima se praktikuju običaji koji često nisu ni najmanje lepi niti humani, susreću se sa različitim mitološkim bićima, od kojih većina nije bezazlena, ali stiču i sjajne neobične prijatelje. Druženje koje za cilj između ostalog ima i to da neustrašivi Gavrilo pripremi Marka da postane kosingas.
одломак из књиге (http://www.scribd.com/doc/14429176/Kosingas-Red-Zmaja-Pog01)
http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/78654/i/1/Tesic-foto-ZZE-JOVANOVICH-b.jpg
Аутор Александар Тешић
Александар Тешић нам открива да је идеја да напише овакву књигу настала 2003. године, када је сасвим случајно открио, како каже, „да и ми Срби имамо митологију која по лепоти нимало не заостаје за грчком митологијом, а да о њој не знамо практично ништа”.
Радња романа се одвија у Србији, годину дана пре Косовског боја, а главни јунаци су Косингас, односно монах Гаврило који је витез Реда Змаја, и Марко Краљевић. Па ипак, Косовски бој и најезда Турака нису главна тема романа, иако ће се он тиме завршити. Краљевић Марко се неће борити са Турцима као што бисмо могли очекивати, већ ће он у машти писца постати Косингас, витез древног Реда Змаја. Како нам аутор открива, ни данас се не зна како је легенда о Марку, заправо, настала и како је прешла границе Србије па је данас позната и у Бугарској, Румунији, све до граница са Русијом.
На путу те својеврсне иницијације Марку здушно помаже дотадашњи Косингас, монах Гаврило који, као врсни ратник и зналац свих тајни, чува границу између два света. И, док се кује челик, Марко и Гаврило путују Србијом решени да спрече најезду нељуди и током својих путешествија срећу разне живописне ликове, како људске тако и митолошке.
Knjiga koja slobodno može da se nazove srpskom verzijom „Gospodara prstenova”, kažu..
Како каже, он би радије жанр свог романа преименовао у „историјско-митолошки жанр” ..
На питање како реагује на опажање да роман умногоме подсећа на Толкиново дело „Господар прстенова”, Александар Тешић одговара:
„Ма колико ми то годило као великом обожаваоцу Толкиновог дела, сваком приликом подвлачим чињеницу да је све рађено по српској митологији, од најмањих митолошких створења па до имена главних јунака који носе имена славних словенских богова. Ако, и поред тога, постоји сличност са Толкиновим делом, онда се морамо запитати да ли је и он користио словенску митологију за своју трилогију. ;)Географска места у роману су потпуно аутентична, и било ми је задовољство да их опишем, јер сам их са својим пријатељима као планинар лично обишао и лично се уверио у њихову лепоту и чаролију којом зраче.”
"Ако постоји сличност са Толкиновим делом, онда се морамо запитати да ли је и он користио словенску митологију за своју трилогију."
On je rekao i da je ideje za priču našao u Rječniku Vuka Karadžića, gde se sreo s imenima i opisima mitoloških bića, objašnjenjima običaja, međutim, najviše je na njega uticao prof. dr Aleksandar Palavestra. Ugledni naučnik i profesor na Katedri za arheologiju, Palavestra je veliki znalac srpske mitologije i autor knjige Ale i bauci.
Tešić je radnju romana smestio u Srbiju u godinu pre Boja na Kosovu, a glavni junaci su monah Gavrilo, koji je pre nego se zamonašio bio Kosingas, vitez Reda zmaja, i Marko Kraljević, koga on želi da uvede u Red. Poput srednjovekovnih hronika započinje svedočenje monaha Gavrila, koji u dubokoj starosti diktira mladom iskušeniku sećanja na vreme i događaje pre nego su Turci zaposeli Srbiju. Tako se pred očima čitaoca odvija priča o avanturama i lutanjima Kosingasa u pratnji Kraljevića Marka dok se pripremaju za konačni obračun sa silama mraka.
Kosingas, čuvar drevnih znanja, sledi proročanstvo Vatre koje je najavilo pojavu ratnika koji će ispuniti zavet i osloboditi Srbiju. Taj junak je, po Kosingasovom uverenju, Kraljević Marko, i zato mu prenosi sva svoja znanja, koja su čuvali pripadnici viteškog Reda zmaja.
Sva bića o kojima piše, Tešić tvrdi da su deo srpske mitologije, a lik Kosingasa je nastao po ugledu na raškog sveštenika istog imena poznatog iz antičkih izvora. Neki od opisanih običaja se i danas praktikuju u pojedinim delovima Srbije, a neki su napušteni, jer su bili veoma surovi, kaže autor. Roman je efektno ilustrovan, da bi se čitaocima dočarala bića koja nastanjuju svet Kosingasa.
http://www.portalibris.co.yu/KnjigaDetaljno.aspx?ID=156
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Srpski-Gospodar-prstenova.sr.html
http://www.art-anima.com/forumi/index.php?topic=525.30
Kosingas, raški (trakijski) sveštenik slično je ime rašanskim (etrurskim) sveštenicima koji su nosili titulu Kosaturijas (turili kosu preko lica))) dok su obilazili sveto drvo- cer.. Pa se posle neko pita što ima najviše metalaca na rodovernim okupljanjima:D
Kosa u Južnih Slovena, etnolog Tihomir Djordjević (http://www.scribd.com/doc/14420702/Tihomir-Djordjevic-Kosa-u-Juznih-Slovena)
O redu Zmaja- ništa se ne zna tačno, možda s razlogom
pokušaj otkrivanja (http://www.scribd.com/doc/14424167/Milos-Obilic-istrazivanja)
U svakom slučaju, lepo da se obnavlja priča o jednom od viteških redova koji imaju sveti zadatak: SLOBODNU SRBIJU:hurray:
"Ако постоји сличност са Толкиновим делом, онда се морамо запитати да ли је и он користио словенску митологију за своју трилогију."
Nema šta da se pitamo.
Tolkin jeste koristio (pored ostalih mitologija) i Slovensku mitologiju za kreiranje svojeg izuzetnog dela i nikad to nije krio.
Ako Aleksandar kaže da je veliki fan istog, onda to mora znati.
Прочитао "Вукодав-знамење пута"...
Чисто траћење времена. Књига од 300 страна која не каже ама баш ништа :ack2:
Косингас- Ред Змаја
http://www.portalibris.co.yu/SlikeKnjige/Kosingas-Red-zmaja-236px.jpg
Занимљива књига у сваком случају..
Северна Звезда
04-07-09, 18:11
Јел неко прочитао Косингас? Ваља ли књига?
Што се Толкина тиче. Вероватно човег којег су највише копирали у делима епске фантастике. Ипак ми је најбоља његова књига Хобит. Савршена бајка за младе.
Што се тиче најбољих писаца тренутно, дефинитивно Џорџ Мартин и његов серијал Песма леда и ватре.
Вукодав ме није дојмио. Ништа ново не уноси у причу а ни стил писања није ништа специјално.
http://i26.tinypic.com/11sebzp.jpg
Филм од пре (скоро) 60 година по мотивима србске народне приче о Баш-челику и храбром Небојши.
http://swtim.org/forum1/index.php?topic=3990.0
Баш-челик, српска прича
http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%88_%D0%A7%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA
Игрица
http://www.bascelik.com/naslovna%20cir.htm
Једна скенирана страна из стрипа о Небојши и Баш-челику на овој теми
http://www.gorandavidovic.com/forum/showthread.php?t=1816
Јел неко прочитао Косингас? Ваља ли књига?
Ја сам завршио читање прије неки дан...
Није баш испунила моја очекивања али није ни лоша. Помињу се разни старословенски обичаји и супростављање цркве њима, бића из српске и словенске митологије... Мало су неке ствари измијешане, али мислим да је вриједи прочитати...
Иначе, ово је први дио, не знам колико је дјелова планирано да буде.
Тачно! Сјајно запажање брате! :cheers:
Ако могу да кажем да ми је нека књига најомиљенија на свету, то је Силмарилион, дефинитивно.
Убедљиво али убедљиво најбоља књига коју сам прочитао, плус додатак ''Хуринова деца'' и ''Незавршене приче''.
Вероватно овим постом скрећем са теме (можда ћу морати да се самоказним или ће Алекса да ме укори:blush5:) али нисам могла да одолим а да не изразим своје лично задовољство чињеницом да је велики број Толкинових поклоника присутан на овом форуму:hurray:
И нараво под тим нисам мислила на онај очајно урађен филм.:banghead:
:cheers:
Само да скренем пажњу на чињеницу да је ЛОТР књига и раније покушавана да се екранизује...безуспешно. Поред чињенице да је П.Џексон ''исекао'' књигу најстрашније ( долазак вилењака у Хелм'с дип и још гомиле других ствари) то је једини ''завршен'' пројекат.
2011-те се очекује ''Хобит''....како год, ја га једва чекам.:)
И поред све моје озлојађености и бескрајног нервирања у биоскопу , не могу да порекнем да и ја једва чекам да изађе Хобит :blush5:
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2012, vBulletin Solutions, Inc.