Страхиња-Бан
09-03-08, 19:45
У суботу, 8. марта, с почетком у 15.00 часова, одржан је у Темишвару митинг подршке српском народу под називом "Косово је Србија"!
Митинг је организовала румунска патриотска организација "Нова Десница" - "Ноуа Дреапта".
Присутнима су се обратили Емануел Чернеску и Горан Мракић (НД Темишвар), Милан Филиповић (Радикална странка - Вршац) и Јан Копунек (Словенска Посполитост, Трнова - Словачка).
Наш брат Србин из Темишвара Горан Мракић одржао је том приликом говор
Источни лимес српског народа, окупљен у насељима око Темишвара, знао је током година бити веран својим коренима и својој браћи. Наши су се дедови борили у Балканским ратовима, у Првом и Другом светском рату, а наше су се комшије и рођаци из Србије борили у отаџбинском рату између 1991-1995, који се кобно завршио по српски народ. Но, наша трагедија није окончана `95, него се наставила до дана данашњег, а кулминација свега тога је отимање Косова од Србије.
Циљ наше борбе и овог нашег окупљања је одбрана Србије и очување Косова у оквирима Србије. Сви се питамо како је довде дошло и како је могуће да се цела такозвана цивилизована Европа определила за признавање независности једне нове муслиманске државе на Балкану?
Наш народ каже да се на љуту рану мора ставити љути лек. Тако и ми – морамо се сви заједно погледати у огледало и видети колико смо сами криви за све што нам се дешава, а колико су други.
Морамо једном заувек рашчистити са неким лажним митовима и демонима који су излегли јаја у српској историји.
Све што су наши прадедови крвавом жртвом стекли ми смо олако изгубили. Зашто? Зато што смо ћутали онда када смо изабрали да стварамо заједничку краљевину са нашим заклетим непријатељима уместо да овековечимо Велику Србију, зато што смо слепо следили једног ћопавог Загорца, Јосипа Броза Тита, осведоченог антисрбина, који је забранио повратак на Косово одбеглим Србима 1945, а уместо њих је довео десетине хиљада Шиптара. Зато што смо ћутали док се Југославијом спроводила антисрпска политика, док су се забрањивале српске родољубиве песме, док се организовао лов на српске патриоте од стране комунистичких бандита! Нисмо се бунили када је Косово добило аутономију, ни када је почела шиптарска буна против Срба! Отрезнели смо се тек када су Шиптари скоро потпуно истерали све Србе са Косова и прогласили независност!
Шта је нама данас чинити? Тешко нам је бреме остављено у аманет! Ми данас морамо плаћати све дугове неких несвесних политичара и њихових следбеника, који су својим радом и делом затирали име српског народа под плаштом демократије, југословенства и титоизма. Међутим, ми себе морамо сматрати наследницима Обилића, Косанчића, Топлице Ивана, и свих осталих духовно несаломивих јунака који су своје животе положили на олтар српства! То су светли примери које морамо следити ако желимо сачувати Косово! Косово нећемо никад сачувати преговорима и препреденом политиком, већ жртвовањем кроз борбу! Шиптари су Косово заузели борбом и неће га ником без борбе уступити!
У овим тешким тренуцима по наш народ морамо научити да збијамо редове. Морамо одустати од наших гибаничарских обичаја и од кафанског национализма! Лако је бити Србин на славама, свадбама и весељима! Лако је бити Србин уз ракију, пиво и роштиљ! Лако је бити Србин у кафани, уз турску музику и трбушни плес, али је тешко бити дисциплинован Србин, храбар Србин, одважни ратник, одани православац, бескомпромисни јуришник и примерни националиста! Тешко је бити Србин под оружјем у Митровици, а то је оно што нам данас треба – свесни, храбрни и дисциплиновани људи, који да знају ићи до краја!
Руски писац и политолог Александар Дугин написао је следеће:
“Нови светски поредак” је Србију, као и Русију, отписао. За нас нема места у америкоцентричном свету, у плановима једнополарног глобализма. Јасна и немилосрдна дијагноза, нема шта - осуђени смо на пропаст. Ви сте већ слушали сирене, следећи смо ми. И нико у Русији није у заблуди у вези тога. Уништавајући вас, упозоравали су нас, и шире - све народе на Земљи који имају дрскости да иду својим сопственим историјским путем.
Наша будућност је доведена у питање злом вољом атлантистичког пола. Преостају нам отпор, одважност, јунаштво. Геополитичка револуција. Морамо брижљиво тражити савезнике, промишљати авангардне геополитичке варијанте и сценарије. У сложеним смо условима, и да бисмо победили потребно је да упнемо сву снагу, сву нашу памет, сву нашу вољу.
Надам се да ће ови напори допринети нашем заједничком препороду, нашем геополитичком Васкрснућу.
Клањам се великом српском народу!»
Данас нам власти из Београда говоре да морамо ући у Европску унију, а зашто да не, и у НАТО! Као да ништа није до сада било, ни хрватске «Олује» уз помоћ америчког ваздухопловства, ни бомбардовања 1999, ни санкција, ни ембарга, ни рата! Како то иде једно с другим – ићи у загрљај онима који су те уништавали, рушили, бомбардовали, клеветали и скрнавили? Да ли је тамо будућност српског народа? Дозволите нам да се не сложимо са тим путем већине и руље! Велики српски родољуб Димитрије Љотић, чије је име већ деценијама затирано, рекао је да искрене националисте не занима већина, него истина! Истина је једини народни пут којим морамо крочити и ићи!
Наш одговор пред свим искушењима мора бити јасан, рекао би писац Владимир Максимовић: «Заштита традиционалног облика мишљења и деловања, културна револуција с десна. Полазиште је вечна европска култура. Нова десница де делује партијски, већ надпартијски, интелектуално, метаполитички.
Жртве српског народа у рату 1991-1995 морају постати и остати светост. Изгубљене земље се не смеју заборавити и отписати. Бомбардовање српских градова, села и војске од стране америчких ваздухоплова мора тражити наш одговор.
Стравична реч која нас је прогањала све време рата против Срва и која је деловала као нож у леђима јесте МИР, чији је прави смисао ПОРАЗ. Народ који се умирује је умирући народ.
Заувек смо изгубили Далмацију, Лику, Кордун, Банију, Славонију, Сарајево, Босанску Крајину, Барању, Вуковар, пресечен нам је живи речни ток реке Дрине остављајући нас да органски висимо о једном малом уском коридору код Брчког. Америчка поробљавајућа доктрина стварња једнодимензионалног света и расног дегенерисања изворних европских народа је успешно спроведена и код нас на Балкану. Исламизација, семитизација, негроизација су методе НСП. Потпиривачи рата увек могу изазвати нов пожар или нов мир, тоталитаризам или хаос, зависно од воље диригента. Рат на Балкану је завршен, а и с њим све његове страхоте. Сада имамо неприродни мир са гомилама страхота које он изазива.
Српска национална култура мора бити спремна за велику драму препорода словенске моћи и српског враћања у природне балканске границе и вредности. Време великих промена ће брзо доћи зато унапред треба интелектуално деловати на обнови».
Свети Сава је српском народу зацртао пут којим да крочи, али је српски народ из незнаних разлога залутао. Међутим, српски се народ мора вратити свом светосавском путу, јер ми другог пута немамо!
Свети Сава је упаљена свећа која српски народ води кроз векове! Многи су ту свећу током историје часно носили, мада су је неки у последње време покушали угасити, али нису успели! У српском народу има још толико снаге, вере и достојанства да се та свећа никад не угаси! И неће се гасити све док има српске омладине која ће свој род и своју веру бранити и по цену живота!
Живела Србија, живела Румунија, живела Европа Европљана, живела наша заједничка победа!
Косово је Србија!
Митинг је организовала румунска патриотска организација "Нова Десница" - "Ноуа Дреапта".
Присутнима су се обратили Емануел Чернеску и Горан Мракић (НД Темишвар), Милан Филиповић (Радикална странка - Вршац) и Јан Копунек (Словенска Посполитост, Трнова - Словачка).
Наш брат Србин из Темишвара Горан Мракић одржао је том приликом говор
Источни лимес српског народа, окупљен у насељима око Темишвара, знао је током година бити веран својим коренима и својој браћи. Наши су се дедови борили у Балканским ратовима, у Првом и Другом светском рату, а наше су се комшије и рођаци из Србије борили у отаџбинском рату између 1991-1995, који се кобно завршио по српски народ. Но, наша трагедија није окончана `95, него се наставила до дана данашњег, а кулминација свега тога је отимање Косова од Србије.
Циљ наше борбе и овог нашег окупљања је одбрана Србије и очување Косова у оквирима Србије. Сви се питамо како је довде дошло и како је могуће да се цела такозвана цивилизована Европа определила за признавање независности једне нове муслиманске државе на Балкану?
Наш народ каже да се на љуту рану мора ставити љути лек. Тако и ми – морамо се сви заједно погледати у огледало и видети колико смо сами криви за све што нам се дешава, а колико су други.
Морамо једном заувек рашчистити са неким лажним митовима и демонима који су излегли јаја у српској историји.
Све што су наши прадедови крвавом жртвом стекли ми смо олако изгубили. Зашто? Зато што смо ћутали онда када смо изабрали да стварамо заједничку краљевину са нашим заклетим непријатељима уместо да овековечимо Велику Србију, зато што смо слепо следили једног ћопавог Загорца, Јосипа Броза Тита, осведоченог антисрбина, који је забранио повратак на Косово одбеглим Србима 1945, а уместо њих је довео десетине хиљада Шиптара. Зато што смо ћутали док се Југославијом спроводила антисрпска политика, док су се забрањивале српске родољубиве песме, док се организовао лов на српске патриоте од стране комунистичких бандита! Нисмо се бунили када је Косово добило аутономију, ни када је почела шиптарска буна против Срба! Отрезнели смо се тек када су Шиптари скоро потпуно истерали све Србе са Косова и прогласили независност!
Шта је нама данас чинити? Тешко нам је бреме остављено у аманет! Ми данас морамо плаћати све дугове неких несвесних политичара и њихових следбеника, који су својим радом и делом затирали име српског народа под плаштом демократије, југословенства и титоизма. Међутим, ми себе морамо сматрати наследницима Обилића, Косанчића, Топлице Ивана, и свих осталих духовно несаломивих јунака који су своје животе положили на олтар српства! То су светли примери које морамо следити ако желимо сачувати Косово! Косово нећемо никад сачувати преговорима и препреденом политиком, већ жртвовањем кроз борбу! Шиптари су Косово заузели борбом и неће га ником без борбе уступити!
У овим тешким тренуцима по наш народ морамо научити да збијамо редове. Морамо одустати од наших гибаничарских обичаја и од кафанског национализма! Лако је бити Србин на славама, свадбама и весељима! Лако је бити Србин уз ракију, пиво и роштиљ! Лако је бити Србин у кафани, уз турску музику и трбушни плес, али је тешко бити дисциплинован Србин, храбар Србин, одважни ратник, одани православац, бескомпромисни јуришник и примерни националиста! Тешко је бити Србин под оружјем у Митровици, а то је оно што нам данас треба – свесни, храбрни и дисциплиновани људи, који да знају ићи до краја!
Руски писац и политолог Александар Дугин написао је следеће:
“Нови светски поредак” је Србију, као и Русију, отписао. За нас нема места у америкоцентричном свету, у плановима једнополарног глобализма. Јасна и немилосрдна дијагноза, нема шта - осуђени смо на пропаст. Ви сте већ слушали сирене, следећи смо ми. И нико у Русији није у заблуди у вези тога. Уништавајући вас, упозоравали су нас, и шире - све народе на Земљи који имају дрскости да иду својим сопственим историјским путем.
Наша будућност је доведена у питање злом вољом атлантистичког пола. Преостају нам отпор, одважност, јунаштво. Геополитичка револуција. Морамо брижљиво тражити савезнике, промишљати авангардне геополитичке варијанте и сценарије. У сложеним смо условима, и да бисмо победили потребно је да упнемо сву снагу, сву нашу памет, сву нашу вољу.
Надам се да ће ови напори допринети нашем заједничком препороду, нашем геополитичком Васкрснућу.
Клањам се великом српском народу!»
Данас нам власти из Београда говоре да морамо ући у Европску унију, а зашто да не, и у НАТО! Као да ништа није до сада било, ни хрватске «Олује» уз помоћ америчког ваздухопловства, ни бомбардовања 1999, ни санкција, ни ембарга, ни рата! Како то иде једно с другим – ићи у загрљај онима који су те уништавали, рушили, бомбардовали, клеветали и скрнавили? Да ли је тамо будућност српског народа? Дозволите нам да се не сложимо са тим путем већине и руље! Велики српски родољуб Димитрије Љотић, чије је име већ деценијама затирано, рекао је да искрене националисте не занима већина, него истина! Истина је једини народни пут којим морамо крочити и ићи!
Наш одговор пред свим искушењима мора бити јасан, рекао би писац Владимир Максимовић: «Заштита традиционалног облика мишљења и деловања, културна револуција с десна. Полазиште је вечна европска култура. Нова десница де делује партијски, већ надпартијски, интелектуално, метаполитички.
Жртве српског народа у рату 1991-1995 морају постати и остати светост. Изгубљене земље се не смеју заборавити и отписати. Бомбардовање српских градова, села и војске од стране америчких ваздухоплова мора тражити наш одговор.
Стравична реч која нас је прогањала све време рата против Срва и која је деловала као нож у леђима јесте МИР, чији је прави смисао ПОРАЗ. Народ који се умирује је умирући народ.
Заувек смо изгубили Далмацију, Лику, Кордун, Банију, Славонију, Сарајево, Босанску Крајину, Барању, Вуковар, пресечен нам је живи речни ток реке Дрине остављајући нас да органски висимо о једном малом уском коридору код Брчког. Америчка поробљавајућа доктрина стварња једнодимензионалног света и расног дегенерисања изворних европских народа је успешно спроведена и код нас на Балкану. Исламизација, семитизација, негроизација су методе НСП. Потпиривачи рата увек могу изазвати нов пожар или нов мир, тоталитаризам или хаос, зависно од воље диригента. Рат на Балкану је завршен, а и с њим све његове страхоте. Сада имамо неприродни мир са гомилама страхота које он изазива.
Српска национална култура мора бити спремна за велику драму препорода словенске моћи и српског враћања у природне балканске границе и вредности. Време великих промена ће брзо доћи зато унапред треба интелектуално деловати на обнови».
Свети Сава је српском народу зацртао пут којим да крочи, али је српски народ из незнаних разлога залутао. Међутим, српски се народ мора вратити свом светосавском путу, јер ми другог пута немамо!
Свети Сава је упаљена свећа која српски народ води кроз векове! Многи су ту свећу током историје часно носили, мада су је неки у последње време покушали угасити, али нису успели! У српском народу има још толико снаге, вере и достојанства да се та свећа никад не угаси! И неће се гасити све док има српске омладине која ће свој род и своју веру бранити и по цену живота!
Живела Србија, живела Румунија, живела Европа Европљана, живела наша заједничка победа!
Косово је Србија!