"Дани Марка Краљевића" у БЈРМ

[Скинета]

http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/000/975/v97545p0.jpg
Makedonci nam otimaju Kraljevića Marka?


U živopisnom kanjonu Matka, na levoj obali Treske, ispred crkve svetog Andreje, u nedelju je održana velika manifestacija "Dani kralja Marka", pišu "Novosti".

Ovom manifestacijom umetnici i gradske vlasti Skoplja promoviÅ¡u "makedonsko kulturno nasleđe", aktuelizovanjem života i dela srednjovekovnog vladara Kraljevića Marka (1335-1395).

Kako je istaknuto, manifestacija je organizovana u cilju oslikavanja perioda kada je kralj Marko, sin vladara VukaÅ¡ina Mrnjavčevića, živeo i vladao, istovremeno afirmiÅ¡ući kulturno-istorijske spomenike i trajne vrednosti toga doba.

Makedonski glumac Blagoje Spirkovski Džumerko iz Prilepa, izveo je monodramu "Az Marko", BoÅ¡ka Smaćoskog, dok je posetiocima služena hrana i piće "iz vremena kralja Marka".

ProÅ¡le godie je i u Prilepu održana majska manifestacija pod istim nazivom, za promociju "najprepoznatljivijeg brenda", legendarnog Marka Kraljevića.

Tada je objavljeno kako se nastoji da se "Makedonija predstavi preko demistifikacije lika Marka Kraljevića, odnosno da bi se legenda o toj istorijskoj ličnosti iskoristila za turističku promociju zemlje u svetu".

Pored lanjske promocije Marka Kraljevića u Prilepu, uz konstataciju da "i Makedonija ima kralja Artura", sada su i gradski oci Skoplja u pohodu organizacije turističke upotrebljivosti "brenda" te snažne istorijske ličnosti među vladarima srednjeg veka ubeđeni da je to dobar razlog za posetu Makedoniji u upoznavanje kulturnih vrednosti.http://www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=97545

[Wilhelm]

Немојте БЈРМ називати "Македонијом", постоји једна једина Македонија и она се налази у Грчкој; постоје једни једини Македонци, а они су део хеленског (грчког) етноса. То што неки поремећени и залуђени Срби тврде да су потомци древних Македонаца и Александра Великог је за сваку осуду, и у томе их никако не треба подржавати већ их сваки пут треба подсетити да би најбоље било да се јаве у неку институцију за ментално здравље.

[Живана]

Најсмешнији су били кад су одштампали поштанске марке са "националном величином" Тошетом ..
Кориговала сам наслов по садашњем "мејнстриму", мада је најтачнији назив за тај регион "Јужна Србија".

[Србски Гром]

Вештачка конструкција македонске нације

Комунистички режим је декретом прокламовао и у пракси санкционисао македонску нацију. Она је тада постала и категорија званичних статистичких извештаја, мада у славистичким научним круговима није могао да се устоличи њен октроисани језик. Како каже Костић, “о некој консолидацији ове народности не може бити ни речи, ни споља ни у земљи. Не иде то тако лако: не може се чаробним штапићем створити једна народност. Многи су реквизити ту потребни, у првом реду традиција.” (стр. 42.)

И кад је први пут почетком овог века,још у време турске окупације, лансирана идеја да се створи македонски језик,реаговао је истакнути слависта Ватрослав Јагић у књизи “Словенски језици”,објављеној 1909. године следећим речима: “У ново доба учињен предлог да се један дијалекат Македоније начини писменим језиком земље, чак и кад би поштено био замишљен, мора се одлучно одбацити као сувишно цепкање духовних снага.” (стр. 42.)

И Александар Белић је сматрао да постоје само три јужнословенска језика: српскохрватски, бугарски и словеначки, док је старословенски ишчезао, а македонски није никад ни постојао.Јеврем Грујић је у својству заступника министра иностраних послова, 1878.године, писао Јовану Ристићу као незваничном српском представнику на Берлинском конгресу: “Становници Велеса написали су и са стотинама потписали једну петицију, у којој моле да се присаједине Србији, јер су “одвајкада били Срби.”(стр. 43.)

У Македонији је живео и већи број босанских и србијанских муслимана, који су се повлачили из северних крајева упоредо са повлачењем турске власти. О томе је писао Јован Цвијић: “Нема скоро вароши и варошице у Старој Србији и Македонији у којима нема нарочито махала са насељеним босанским мухаyирима... За ове се не може рећи да су премештени у сасвим страно и природи битно друкчије земље.” (стр. 43.)

Сви су они под комунистичком страховладом насилно прекомпоновани у нову вештачку нацију. Да парадокс буде већи, босански муслимани су такође проглашени посебном нацијом, али није дозвољено да тој нацији припадну и македонски муслимани, потпуно идентичног језика, порекла и традиција као и босански.
Не само Јован Цвијић, него и многи други научници,одавно су доказали да подручја Скопља, Кратова и Тетова не спадају ни у “географски појам Македоније него Србије”. И у “Историјско-географском лексикону”, штампаном у Базелу 1727. године, за Скопље се каже да је у Србији, а Македонија је јужно од њега, док “Универзални лексикон” издат у Лајпцигу 174. прецизира територијални опсег Србије према устаљеном схватању ондашње науке: “Србија, латински Сервија, или према некима Серблија, једна велика плодна покрајина у Европи, коју су Римљани звали Горња Мезија, граничи према истоку са Бугарском,према западу са Босном и Далмацијом, према југу са Арбанијом и Македонијом,према северу пак са Дунавом и Савом који их деле од Ердеља и Влашке. Она је канда своје име добила од Срба... Подељена је у четири санyаката или посебна гувернмана, наиме београдски, смедеревски, скопски и кратовски,и има лепе златне и сребрне руднике... Земља Србија узима се и у ширем смислу и она се дели онда у Приморску и у Средоземну Србију. Она се прво раније звала Хум а данас Херцеговина и допирала је до Далмације и Арбаније.Ова друга (сувоземна Л.М.К.) делила се у два дела. Један је на истоку реке Дрима и зове се Рашка или земља Рашана; други је на западној страни реке Дрима иима на западу Хрватску као граничну земљу и зове се Босна.” (стр. 46.)

Да је Скопље неспорно сматрано делом Србије сведоче и официјелне титуле католичких великодостојника. Тако и најистанутији хрватски историчар и доказани српски непријатељ, Вјекослав Клаић, на једном месту пише о доласку у Беч неких православних свештеника из области под турском окупацијом,па каже: “Међу свима био је и тадањи католички надбискуп у Скопљу и “управитељ читаве Србије” по имену Петар Богдан. Родом из Македоније изучио је науке у Риму као питомац дружине за ширење католичке вјере. Поставши ондје доктором филозофије и богословије био је послије бискуп у Скадру и администратор барске надбискупије, а године 1677. постао је надбискупом “Читаве Србије” са столицом у Скопљу.” (стр. 40.)

И кад је Пећка патријаршија имала најужи територијални опсег њој су припадале епархије скопска и штипска, док су Охридској архиепископији припадале само територије јужно од Тетова, Скопља, Велеса и Штипа. Наш познати експерт за античку историју, Никола Вулић, установио је “да северни део Јужне Србије, од Врања до Велеса, ни у античко доба није никад припадао Македонији.Та се област звала Дарданија, која је чинила државу за себе.” (стр.49.)

Слично пише и немачки научник Герхард Геземан у зборнику расправа “Македонија”,чији су аутори водећи немачки научни ауторитети: “Северни делови данашње јужне Србије (баш тако он пише) не припадаху држави старих Македона,ни првобитној римској провинцији Мацедониа (146. пре Христа). Они су били запоседнути од ратоборних Дарданаца, једног од многобројних илирских племена, и према њима су носили назив Дарданија. Њихово главно место беше Скупи, у близини данашњег Скопља, које је добило име од тог старог насеља.” (стр. 49.)

Костић томе додаје и сопствено сазнање: “И топономастика је оставила траг српства ових области. Тако се нпр. у северозападном делу данашње Македоније налазе села Србиново, Србица и Србјани, за које је утврђено да потичу из средњег века. Србиново је недалеко од Гостивара, у долини Лакавшке реке, док се Србица и Србјани налазе у околини Кичева. Србиново данас има 120, Србица 170 и Србјани 100 домаћинстава. У Србинову и Србици сада живи шиптарско становништво, а у Србјанима македонско и шиптарско.” (стр. 50.)

Костић је свестан да процес националне идентификације у Македонији још није решен, те да је то питање веома компликовано. У српском делу Македоније деценијама се већ врши насилна десрбизација, али у бугарском или грчком делу једноставно нема присталица концепта посебне македонске националности. Научници и стручњаци су македонско становништво означавали као српско или као бугарско али нико озбиљан га није сматрао посебним народом.Званичне бугарске и грчке власти такође не признају постојање македонске нације. Бугари тврде да је ту реч искључиво о њиховим сународницима.“Македонску народност је створила Југославија, једна клика антисрпски расположена. Држање Грчке и Бугарске показује да Србија, кад би постојала, па чак кад би и комунистичка била, никад не би дошло до тога да призна неку засебну македонску нацију. То је само кадра била Југославија и антисрби на њеном челу да изведу.” (стр. 59.)

Највише Македонаца је исељено у Бугарску,било из српског или још више из грчког дела Македоније. Сви су се потпуно интегрисали и данас су несумњиво Бугари. “Они који су се раније иселили из српске земље, такође су већим делом интегрисани. Задржавају и српска презимена кад год могу и опредељују се као Срби ако је то икако могуће. Нови исељеници задржавају и своја македонска имена и свој национални став. Али не задуго. То би било противно социолошким законима кад би се они могли одржати без дискриминације у мору језично блиских, верски истоветних, по обичајима неразличитих лица. Они ће се изјаснити као Срби чим им се пружи прилика.”(стр. 61.)

Посебно је интересантна ситуација у емиграцији. “Код старе емиграције није уопште било Македонаца по народности, већ су се сви изјашњавали или као Срби или као Бугари. Вероватно је било више Бугара, али цела македонска емиграција у прекоокеанским земљама била је доста слаба. Сад се убацују агенти Македонаца од стране југословенских власти, па чак и попови, шаљу у политичку мисију саме владике (нпр. у Аустралију). У Шведској су излазиле неке шапирографисане новине као “Слободна Македонија”, и упућени мисле да су то били прикривени агенти македонских дејака из Југославије.” (стр. 61.)

И у земљи и у иностранству на мети је увак српски национализам, док комунисти све остале подстичу. По њиховој изобличеној свести шовинизам је кад се каже да су Скопље и Куманово српски, да су македонске цркве и манастири задужбине српских владара итд. Али, македонске претензије на делове бугарске или грчке територије нису шовинистичке, иако редовно на тим просторима живи много више припадника матичних нација него оних који би се можда изјаснили као Македонци.

Значајан део српског становништва Војводине пореклом је из Македоније.А многе личности из Македоније вишеструко су задужиле српску културу и знатно допринеле очувању српске националне свести. Међу њима Костић наводи истакнутог хералдичара из 18. века Христифора Жефаровића, родом из Охрида, Анастаса Јовановића, великог сликара родом из Враце, социјалног лирика Косту Абрашевића из Охрида, истакнутог приповедача Анђелка Крстића из Струге, великог књижевника Момчила Настасијевића, књижевног критичара Петра Џаџића из Битоља итд. Иако му је постојбина околина Преспанског језера, Бранислав Нушић је говорио да у себи има и српске и влашке и арнаутске крви, али да је ипак највише Србин. Нигде не помену да је можда Македонац.И родољубиви српски песник Владислав Петковић Дис је пореклом из Куманова. Јован Јовановић Змај се дичио чињеницом да му се прадеда доселио из Македоније. И Никола Пашић, Бранко Радичевић и Јован Стерија Поповић су пореклом из македонских крајева.

[Алекса]

Ма то је све само једна велика бугарашка подметачина. Не постоји држава која се зове Македонија, иза свега тога стоји ВМРО и анти-српски лоби, који свим силама тежи да том народу доле пружи лажни осећај некакве историјске хомогености са хеленском државом Александра Македонског, а тиме их лакше одвоји од свог правог српског и словенског корена, и то да би их лакше (наравно уз страну помоћ, јер сами нису кадри за то), некада присајединили, када то околности дозволе. Тај народ доле дубоко је изманипулисан, као и народ у српској Црној Гори. "Македонија" и Црна Гора (између осталог) су циљеви српске националне политике у наступајућем периоду, морамо се свим силама одупрети против усташтва и бугарштине који су тамо пустили корење!

[MRKELA]

Македонцима, Црногорцима, Горанцима, итд - треба стрпљиво и документовано доказати да су Срби. Додуше, неки то добро знају, али је већина у великој заблуди. Ми Срби не смемо чинити грешке из прошлости и понашати се охоло са "другима", јер се видело да то даје лоше резултате. Ми морамо створити јако српско језгро, духовно чврсто, национално солидно утемељено, очишћено српство од издајника, чедићеваца, тадићеваца и свакојаких жутаћа, па чак и од лажних родуљуба-испичутура и позера, па тек онда да се осврнемо ка освајању изгубљених и отетих територија. Србија мора постати привлачна земља, како у духовном, тако и у материјалном, економском смислу за сву њену изгубљену децу. Нешто попут Немачке тридесетих година, која је захваљујући надчовечјем труду НСДАП-а успела да се поново роди, да се подигне из пепела, да скине све окове којом су је победници из Првог светског рата оковали и да крене у освајање својих територија. Немци из Зудетенланда, из Шлезије, из Јужног Тирола, Аустрије, Лотрингена, Алзаса - почели су да кипе, да се сами организују, да тињају од жеље да се уједине са новом, моћном , храбром и одлучном матичном државом. Е, то мора постати Србија на Балкану! Узор духовности и храбрости за све! Како су тежили да се због црвених разједине, тако ће чезнути да се због нове снаге уједине (искључујући наравно све доказане србомрзце, Хрвате, балије и слично).

[Младен]

Ма то је све само једна велика бугарашка подметачина. Не постоји држава која се зове Македонија, иза свега тога стоји ВМРО и анти-српски лоби, који свим силама тежи да том народу доле пружи лажни осећај некакве историјске хомогености са хеленском државом Александра Македонског, а тиме их лакше одвоји од свог правог српског и словенског корена, и то да би их лакше (наравно уз страну помоћ, јер сами нису кадри за то), некада присајединили, када то околности дозволе. Тај народ доле дубоко је изманипулисан, као и народ у српској Црној Гори. "Македонија" и Црна Гора (између осталог) су циљеви српске националне политике у наступајућем периоду, морамо се свим силама одупрети против усташтва и бугарштине који су тамо пустили корење!

Потписујем. Актуелни македонизам није ништа друго до наставак бугарофилства, који је сад променио облик, али и решио да испуни Сан-Стефан, тиме што ће преузети делове Грчке који су тим споразумом били обећани Бугарској. ВМРО је чисто бугарофилска организација, Илиндански устанак је софијски продукт, комите су официри бугарске војске, обучавани...

[Гризли]

Ја сум Македонец

Добар ден. Ја се зовем Мицко, Мицко Крстев. Ја сум Македонец. Ви сигурно не знате шта то значи? То значи да сум ја онај Србоман* из вицева са поголема говорна маната. Зато, мој изговор и није баш најболји. Ама, ћу се трудим, кол'ко могу, да разбрајете што вам зборувам.


Даклем овако, ја сум поносити Македонец. Македонците су онај храбри народ који је имао големог крала Александра Македонског. Е ми смо његови потомците. Нема везе што његова држава била сто километара јужно од мајкате Македоније, и што он није зборувао по македонски, ми знаемо да је наш. Због тога смо у велики конфликт ушли с они Грците.Они зборувају да је Александар њихов, те како то кажу сви светски историчари и антички записи. Ама, ми знаемо да они лажу, 'оће да нам га преотму. Александар је наш,Македонец, он нема ништа с Грците.

Ми Македонци, ми смо едан храбар народот. Ми смо имали нашег цара Самоила, најголемотог балканскотог владара. Он био господар на Бугарска, Србија, Грција, Албанија и многе друге землете. Ми не знаемо много о њему, али знаемо да је бил Македонец. Марко Кралевски е наш големот јунак, ког су Србите преузели и зборвају да је он некакав Србоман. Историјске книгите кажу да је био Србин, но то е лаж, он Македонец.

После славните дани на македонска нација у средни век, дошли Турците и постали господари на Македонија. Но, храбри Македонците се борили против Турците. Ми смо подигли неколико устанака, али историчари их нису забележили. Завера на Македонците е дуга и голема.

У 19. век се појавило солнце на на мајката. ТМОРО, односно ВМРО. То била наша револуционерна организација. Бугарите зборувају како е то њихова организација. Па шта ако е из Софие руководено на рад и ако бугарските официри били главните. Полкловник Протогеров не е бугарин. Ми подигли Крушевски устанак, славна буна против османските злочинци. Големите јунаци били потепани и устанак угушен.

А сад да ви кажем нешто о Србите. То е едан чудан народот. Прво окупирали Македонијата, у средни век, па зборували како смо ми Македонците Срби!!! Онда нам укинули нашу охридску архиепископиу и увели њихову патријаршију. Присвојили све наше храбре синове, од Марка Кралевског па до Јована Бабунског. Увек имали мерак да нас окупирају, од српско-турските ратови па на овам'. Слали њихове попове и учителе да нам кваре децу. Наши храбри херојите се борили са ненаоружани попови. Попови пружали голем отпор, па наше храбре комите морале да узимају ножите и да кољу. И то није било доста Србима, него и своје четнике слали да нас ''ослободе од Турците''. Едан од тих Србоманите био и Мицко Крстев, мој прадед. Он био голем Македонец, могу Срби да зборувају шта 'оће. Они вичу да он био Мицко Крстић, али то е лаж. Њега у турски затвор хтели да ослободе под име Мицко Крстев, ал' он није пристао. Рекао:''Ја несум Бугарин.'' Прави син на мајката Македонија. Даме Груев, такође голем херој. Он студирао у Белграду, и тад га Србоманите звали Дамјан Грујевић. Ама, он е Македонец, и крај.

И данас нам неки Србоманите зборувају како смо ми неки јужни Србите. Ми смо Македонците, синови вековнете културе и историе. Ми немамо везе са Србите, ни с Бугарите. Оно, наша мила заставата (http://vlib.iue.it/history/europe/Macedonia/index_files/flag-macedonia.gif)личи подоста на јапанску (http://webpages.charter.net/usaihp/Jap1945.gif), но они то преузели од нас. Наш език нема никакве везе са српским. Седница на АВНОЈ то рекла и ми у то верувамо. Комунисти доста учинили да се разбије та српската хегемониа.

Браћо, Македонците, шиптари не нападају, но ми ће признамо независност на Косово како еуропејска земла. Ми приватизовали све фабрике, св продали и сад ће будемо део на Европските заједница. Не бригајте, наша Македонија има да буде од свети Прохор Пчињски до Белото море.


Preuzeto sa SDF bloga