View Full Version : Misterije kugli palih sa neba
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2007/05/19/_slike/16kugla1.jpg
Do sada je pronađeno trinaest kamenica sličnog oblika i glatkih povrÅ¡ina. U "Kremanskom proročanstvu" Tarabići najavili ovakvu pojavu. Najveći meteorit imao je preko dva i po metra, a bio je težak viÅ¡e od 17 tona
U okolini Priboja tokom nekoliko poslednjih godina sa neba je palo trinaest kamenih kugli! Sve imaju sličan izgled- pravilno su klesane, okrugle ili elipsaste, potpuno glatkih povrÅ¡ina! Arheolog Savo Derikonjić, direktor Zavičajnog muzeja u Priboju, odavno već gradskim vlastima predlaže da se kugle sakupe i u starom delu Priboja napravi Trg meteorita.
- Neobična "kiÅ¡a" u proteklom periodu padala je u pribojskim selima Mažići, Kalafati, Pribojska Banja, Čelice, Kratovo i Sastavci. Uvek su se zarivali u istu stranu brda i svi su, po izgledu, između lopte i diska. Neki, međutim, nalikuju i kapljicama vode, ističe Derikonjić i dodaje da će Zavodu za zaÅ¡titu prirode Srbije predložiti posebno čuvanje ovih neobičnih tvorevina.
MeÅ¡tani veruju da ove kamene kugle imaju mističnu moć. Navodno, čak i leče, ali ih je nemoguće ukrasti ili uniÅ¡titi. Onome ko pokuÅ¡a da ih razbije ili okrnji, po narodnom tumačenju, sleduje prokletstvo.
- U selu Mažići kod Priboja, meÅ¡tani su pokuÅ¡ali da macolama razbiju meteorit. Nadali su se da u njemu ima zlata. Sprečio sam ih u tome, ali umalo, zbog seljačke pohlepe, ne izgubih glavu.
- Jednu kamenu kuglu teÅ¡ku desetak tona, koja je izronila iz obale uz put između Priboja i Bistrice, neverovatne lepote i pravilnog oblika, kao izuzetnu prirodnu atrakciju, odneli su na Ã…ÂÂ*argansku osmicu. Ipak, najveći meteorit pao je kod manastira Orahovica u Mažićima. Visok je viÅ¡e od dva i po metra, a težak preko 17 tona, Å¡to ga čini najvećim na prostoru Srbije - procenjuje Derikonjić.
Napominjući kako se radi o meteoritu u obliku diska, gore i dole idealno ravnom, Derikonjić pretpostavlja da mu je oblik formiran prilikom udara užarene mase o tlo. Uveren je da ove kamene kugle imaju veze sa misterijama o postanku sveta, Å¡to nauka, naravno, tek treba da objasni.
- U Srbiji, ali i Å¡ire, najpoznatija kamena kugla je ona iz Kremana, koja je ovde pala osamdesetih godina proÅ¡log veka. Za nju su čuveni proroci Tarabići rekli da će pasti baÅ¡ ovde i spasiti svet... Inače, ovakvih kugli u svetu ima ukupno devet: u Meksiku, Venecueli, SAD, Kostariki, Australiji, Nepalu i Kazahstanu. Verovali ili ne, ova pronađena u selu Kremna, ubedljivo je najmističnija i najmisterioznija - otkriva Derikonjić.
Naučni savetnik Geografskog instituta SANU dr Radovan RÅ¡umović pretpostavlja kako kugle nisu mogle da budu stvorene radom geomorfoloÅ¡kih sila. I on napominje kako je zaista čudno da u danaÅ¡njem veku prodora u kosmos, u njegove najsitnije komponente, nauka joÅ¡ nemoćno stoji pred običnim kamenim kuglama!
- Stariji Kremanci pamte priče svojih dedova, da je ista ovakva kugla, kakva je danas u ovom znamenitom zlatiborskom selu, i za vreme Nemanjića, pre osam vekova, viđena u njihovom kraju. Tada je bio običaj da mladi bračni parovi odu do nje i dodirnu je, za sreću. Takvo verovanje očuvalo se do danas, pogotovo Å¡to ima i bolesnih koji tvrde da su ozdravili dodirnuvÅ¡i kuglu - naglaÅ¡ava Derikonjić.
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2007/05/19/srpski/R07051803.shtml
Искрено ,,Креманско пророчанство'' је само средство манипулације србским народом.
Искрено ,,Креманско пророчанство'' је само средство манипулације србским народом.
Слажем се, Младене, 200 посто:)
Оно прво је можда истинито, из 19.века (коју је у Казимировићевој књизи), али оно говори само о визији убиства Обреновића..Два Тарабића су иначе били на другој, Карађорђевићкој страни..па чак и то може бити сумњиво ако се докаже да је прота који је записао своја сећања на арзговоре са Митром и ?, био поклоник Карађорђевића...
Све остало су измишљотине и Креманци много лепо зарађују на томе, продају и песак из Кремне ко чудотворан и посебан туристима..сад је неко од њих поклонио парченце земље Петеру Хандкеу , па ће туризам још више да цвета..
Оно о јабуци подељеној на пола уопште није из "пророчанства"(најава комунистичке петокраке звезде), оно од "Србима под шљивом" је хрватска пропаганда, објављена прво у хрватском тиску и приписана Креманцима (као и одговор о Хрватима под маслачком који је само одговор на претходно)..Много добра ствар су тзв."пророчанства" као средство манипулације и специјалног рата.
Него ово камење је реално и велико..
А о метеоритским остацима које су падали, from time to time, на планету Земљу увек су уплетене легенде и култна "обожавања".. остаци црног метеорита данас се обожавају у исламском свету , као камен из Меке;), главна религиозна светиња !
А памтим још неке такве приче, него прво да их се подсетим, а можда ће неко бити и бржи и од мене у тим причицама о "чудима".
Nebeske pojave u našem narodu:
Tunguzija na Suvoj planini:D?
Da li se neposredno posle NATO bombardovanja na padine Suve planine obruÅ¡io meteor iz vasione? Početkom avgusta istraživači sa Univerziteta u NiÅ¡u pokuÅ¡ali su da dobiju odgovor. Kao i eksplozija nad Tunguzijom,1908. godine, ni ovaj događaj nije ostavio pouzdane tragove
Nepoznato kameno telo, doletelo je velikom brzinom s bugarske strane i ogromnom silinom udarilo u Suvu planinu na polovini puta između Pirota i NiÅ¡a, napravivÅ¡i pozamaÅ¡an krater. Na toj strani svedoka nije bilo, ali oni su se naÅ¡li onkraj brda, udaljeni nekoliko stotina metara. NebojÅ¡a BoÅ¡ković iz obližnjeg sela Gornje Koritnice i dvojica njegovih odraslih sinova sledili su se kada su začuli stravičan udar stene koja se ukopala u planinu. "To je smak sveta, pomislio sam", ispričao je kasnije NebojÅ¡a. "Brdo se dimilo i praÅ¡ilo, zamaglilo i, pravo da kažem, prizor nije bio baÅ¡ lep". Kaže da su on i njegovi odrasli sinovi sutradan otiÅ¡li da doznaju Å¡ta se zapravo dogodilo. Na obronku su videli ogromnu rupu i - niÅ¡ta viÅ¡e. "Ličila je na kratere koje su to-kom bombardovanja pravili tomahavci", objasnio je BoÅ¡ković. Događaj se zbio krajem marta ili početkom aprila 2000. godine, kada su svima joÅ¡ bili sveži zli utisci NATO bombardovanja. Članovi porodice BoÅ¡ković su priču o čudnom događaju ispričali tek sada, tri godine kasnije. Imao je NebojÅ¡a za to svojih razloga. Prethodno je, kopajući blizu svog sela, naiÅ¡ao na arheoloÅ¡ke ostatke rimskih građevina, pa su ga seljani otada gledali s podozrenjem. Zato o sledećem čudnom događaju dugo nije govorio niÅ¡ta, bar tako obelodanjuje javnosti.
http://www.planeta.org.yu/02/istr1.jpg
Mediji su ovaj senzacionalni događaj predočili saradnicima dr Pavla Premovića, profesora hemije niÅ¡kog Prirodnomatematičkog fakulteta, koji ujedno vodi laboratoriju za geohemiju, kosmohemiju i astrohemiju, veoma cenjenu u jugoističnoj Evropi. Radi se o profesoru koji već skoro tri decenije proučava kosmička tela koja dospevaju na povrÅ¡inu Zemlje. Iza sebe ima niz predavanja na desetini evropskih univerziteta, u SAD i Kanadi i Å¡est godina unazad profesor je na pariskom Univerzitetu "Marija i Pjer Kiri". Profesor Premović se odmah uputio na mesto neobičnog događaja i kada je video čudan kamen koji mu je pokazao NebojÅ¡a BoÅ¡ković, slučaj mu se učinio verodostojnim u smislu daljnjeg istraživanja.
http://www.planeta.org.yu/02/istr2.jpg
Dr Premović smatra da se iskazu NebojÅ¡e BoÅ¡kovića može verovati, ali da joÅ¡ ne može da tvrdi da je eksploziju izazvalo nebesko telo. Možda se radi o nečem drugom. Veoma je moguće da je "pukla" zaostala NATO bomba. DoduÅ¡e, tu verovatnoću umanjuje činjenica da je krater ipak prevelik u odnosu na one viđene prilikom bombardovanja. Krater na Suvoj planini sa joÅ¡ petanestak manjih kratera uokolo, karakterističan je za udar meteorita. On se verovatno delom raspao na oko 80 kilometara iznad povrÅ¡ine Zemlje, a centralni deo tela napravio je krater prečnika 20 do 30 metara kako procenjuje BoÅ¡ković, dok su njegovi delovi načinili okolne kratere promera sto do sto pedeset santimetara.
Profesor Premović kazuje da su udari ovog vida jako retki. Zato bi događaj u niÅ¡ko-pirotskom kraju mogao da bude od svetskog značaja. Naravno, ako ga nauka potvrdi pre svega analizom tla iz samog kratera.
Sve je joÅ¡ u sferi nagađanja, zanimljivog i neistraženog slučaja. Znalci dopuÅ¡taju mogućnost da je u Suvu planinu udarila manja kometa. No, ukoliko se to desilo, nikakvog tela ne bi bilo na mestu udara poÅ¡to bi se kometa, sastavljena iz konglomerata leda i kosmičkog kamenja, raspala pri udaru o zemlju. Zato se pre radi o meteoridu, zapravo usijanom gasu oko čvrstog tela koji se vidi pri ulasku u atmosferu kao "zvezda padalica" kako je narod prozvao svetleće padajuće nebeske komete.
Da je u pitanju meteorid, čvrsto telo u srediÅ¡tu gasa, morao je da u prečniku ima barem pola metra, obzirom na veličinu kratera. Kada bi se u rupi koju je načinio pronaÅ¡le bar čestice tog tela, odgovor bi mogao da stigne ubrzo.
U ovom trenutku, poÅ¡to je na vest u medijima zavrÅ¡ena analiza sastava BoÅ¡ko-vićevog čudnog kamena, zna se da to nije komad meteora, odnosno meteorit. Pokazalo se analizom elektronskom mikrosondom da je u sastavu ovog kamena kalcijum i kvarc, specifične težine 2,6 grama po kubnom santimetru, dok je težina meteorita mnogo veća, sedam do 12 grama. Dakle, sve govori da je to kamen krečnjaka koji prevladava u sastavu Suve planine. Pored veće specifične težine, nebeski kamen morao bi da sadrži joÅ¡ i gvožđe, nikl i hrom.
Ima neÅ¡to Å¡to čudi profesora Premovića: neobičan izgled kamena koji ima jako različite dve suprotne strane. Jedna je prilično purpurna, crvenkasta, a druga plavičasta. Ova plavkasta strana mnogo je starija i nema veze sa udarom, ali bi plamena strana mogla biti epilog eksplozije. Predstoji da se utvrdi kako su na nju delovali fizičkohemijski procesi koji su se dogodili u određenom trenutku.
Kraj ove priče, ma kakav bio, neće baciti u zaborav neobičan doživljaj Suvoplaninaca. Ako naučnici ne potvrde da je s neba tu pao meteor, blizak susret s nečim nesvakidaÅ¡njim, ostaće svakako u lepoj uspomeni gorÅ¡tacima pirotskoniÅ¡kog kraja, poznatim po maÅ¡tom izvajanim intrigantnim skaskama i legendama. Od svih, ova je najmodernija, zar ne?
http://www.planeta.org.yu/02/istrazivanja.htm
ЦРНИ ПЕПЕО И КРВАВИ СНЕГ СА НЕБХА
„Године 7040 паде прах с небеса на земљу месеца децембра, дана седмог. Овај прах беше црн као пепео”
записао је монах из манастира Света тројица код Пљеваља
у раним јутарњим часовима, у среду 7. децембра 7040. (1631.) године .
http://www.politikin-zabavnik.co.yu/2008/2937/02-01_velika.jpg
„Да се зна кад је пепео с небеса пао на земљу, снег се од пепела није видео и земља би помрачена као изгорела. Била је година 7040 , месец децембар, дан седми.”
други српски запис, данас се чува у средечкој (софијској) иблиотеци, на последљпј страни рукописа званог "Златоусти"..
Трећи запис је на Божидаревом молитвенику и доводи се у везу с тиквешким манастиром Светог Ђорђа - Полошко, који се налази у долини Црне реке, недалеко од Кавадараца, у садашњој БЈР Македонији. Приљежни калуђер је записао:
„Да се зна кад паде пепео с небеса по целој земљи, месеца децембра, дана седмог, у среду, године 7040 ”
Тројица калуђера који су на веома сличан начин саставили наведене записе, нису умели да објасне овај необичан догађај. Знања којима су располагали нису била довољна да протумаче ненадану појаву црног праха који се с неба сручио на земљу.
Објашњење:
Шест дана пре отварања кратера Везува, 10. децембра 1631. године, дошло је до низа снажних земљотреса који су наговештавали предстојећу несрећу. Онда су извори у подножју Везува наједном постали блатњави, док су неки сасвим пресушили. Почев од сумрака 15. децембра потреси земље, праћени потмулом подземном тутњавом која је наликовала добовању бубњева, били су све учесталији. У уторак, 16. децембра 1631. године, између шест и седам сати ујутру, после једног од неколико земљотреса од којих је тло истински подрхтавало, отворила се прва пукотина на вулкану. Одатле је силовито сукнула у небо огромна количина гасова и пепела у облику перјанице, до висине од двадесет километара.
Пратећи део ове природне непогоде било је и распростирање вулканског пепела, а у питању није било само подручје јужне Италије, односно градова Барија, Барлета, Лечеа и Капо ди Отранта, већ много шири географски простор. Наиме, киша пепела досегла је Дубровник, потом Котор, а није мимоишла ни полуострво Пелопонез, па се чак појавила и у Цариграду. Све се то збивало током 16. и 17. децембра 1631. године. Према једном истраживању, приликом ове ерупције Везува пепео је пао у полупречнику од 240 километара, док је висина еруптивних облака била чак до 50 километара.
Ако се зна да је облак с пепелом у Дубровник стигао у десет часова увече 16. децембра 1631. године - што значи да је путовао дванаест сати, а реч је о ваздушном растојању од 370 километара - произлази да је његова брзина била око 31 km/h. Појава црног пепела и у Дубровнику је изазвала велики страх. После једног сата, дакле, у једанаест увече, киша је пала и на Котор, а остало је забележено да је пепео прекрио планине, куће и путеве како у самом граду, тако и у његовој околини. Наводно било је толико мрачно да се није видело даље од два корака.
Будући да се Пљевља налазе 492 километра ваздушне линије од Везува, а 130 километара од Дубровника, лако може да се израчуна да је црни пепео тамо пао око два сата ујутру 17. децембра 1631. године.
С разлогом се претпоставља да је ово чудо било прва ствар коју су калуђери братства Свете тројице угледали у зору 7. децембра по јулијанском календару (кога су се држали православни духовници), односно 17. децембра по грегоријанском календару. Подсетимо се да је разлика између два календара која данас износи тринаест, тада била десет дана. На другој страни, у Цариграду, црни пепео пао је у десет часова пре подне 17. децембра 1631. године.
;)
Узгред, писци ових записа нису умели да објасне ни појаву црвеног, односно крвавог снега - и о томе има белешки! - за који савремена метеорологија налази објашњење у ветровима из Африке који собом носе пустињски песак или поленов прах. Необичан податак похрањен је и у једном старом српском запису где се вели да „године 7148 (=1640), месеца фебруара, 17. дана, наиђе крвав снег”.
У Београду је 13. марта 1931. године пао жутомрки снег, а утврђено је да је његова боја потицала од прашине коју је ваздушна струја донела чак из Алжира.
http://www.politikin-zabavnik.co.yu/tekst.php?broj=2937&tekst=02
Разговор са звездама
Када је пре три и по деценије Милинко Миливојевић са Повлена на свом имању, у потоку, нашао велику камену куглу, почео је живот легенде о тајанственом "ванземаљском болиду" који је у машти мештана с времена на време, када се извуче из заборава, добијао увек нова "тумачења".
Због лоптастог облика, ретког у природи, кугла је посебно занимљива јер су на њој урезани знаци. Иако је постала предмет интересовања шире јавности, мало је научних радова који су се позабавили њеним пореклом или суштином. Доктор Владан Дуцић, доцент на Катедри за физичку географију Географског факултета, и археолог проф. др Радмило Петровић проучили су ову необичну појаву и дошли до неоспорних закључака за које истичу да су, ипак, у домену хипотезе.
Скотрљана у поток
Повленска кугла налази се у околини села Мравињци, у Милинковом потоку, притоци Поличке реке, у сливу Јабланице, километар и по северозападно од шумарске куће, на надморској висини од 890 метара. Кугли ту није аутентично место, већ се, по казивању Милинка Миливојевића, власника имања, скотрљала у поток након изваљивања корена посечене букве.
Кугла је очито била затрпана алувијалним наносом потока, што је вероватни разлог очувања урезаних знакова. Пречник кугле је 102 сантиметра, а обим приближно 320 цм, при чему је при дну делимично заравњена. Несумњиво је природног порекла, а на то указује и присуство још шест кугли и четири полулопте са поседа Јакова Миловановића, у засеоку Беле Воде, на којима нема уреза.
Боравећи на терену 2001. године, уочили смо да на повленској кугли постоје две врсте уреза, фигуре и удубљења. У целини је видљиво пет фигура, а најмање једна се види делимично изнад површине. Са сигурношћу се може издвојити седам полусферних удубљења која су настала интервенцијом човека, при чему у два такође постоје знаци. Пет удубљења је груписано, док су два "разбацана". Осим тога, на кугли се виде трагови оштећења и то старији, тамнији и свежи, светлији - каже за "Политику" др Владан Дуцић.
Он додаје да је првобитна идеја која је покренула њихово истраживање била да би пет груписаних удубљења на кугли евентуално могло да представља сазвежђе Кефеја. Да би то потврдили, на терену су извршили премер растојања између удубљења, а затим су их приказали као тачке на сфери.
http://arheologija.org.yu/b1vesti/6kliping/politika/img/2003-01-05.jpg
Бодеж као Лабуд
Даља анализа је показала да би можда и неке фигуре могле да представљају сазвежђа. Наиме, необични крст који подсећа на кратки мач или бодеж асоцира на сазвежђе Лабуда. Оно је погодно за оријентацију на небу, јер звезда Денеб Алфа Лабуд чини са Вегом (Лира) и Алтаиром (Орао) познати "летњи троугао". Поред тога, Денеб је зими најсјајнија звезда на северозападном делу хоризонта.
У Кефеју нема тако сјајних звезда, али би као циркумполарно сазвежђе, које се види целе године, такође могло да буде оријентир. Осим тога, помоћу Денеба и Кефеја лако се проналази Северњача.
То све указује да би и удубљења и део фигура могли да представљају сазвежђа, при чему су можда фигуре биле именована сазвежђа а удубљења звезде које нису повезане у сазвежђа већ су служиле за помоћну оријентацију - сматра др Дуцић.
http://arheologija.org.yu/b1vesti/6kliping/politika/img/01_41a00.jpg
http://arheologija.org.yu/b1vesti/6kliping/politika/2003-01-05.html
СРПСКИ ДОСИЈЕ ИКС: НАЈДАНОВИ КРУГОВИ
Верујем, не верујем, верујем...
Научници признају да се у Малој Крсни и на Големом камену можда налазе неке врсте ваздушних бања, али невољници који тамо траже лек за своје болести најчешће се опет враћају и говоре о доживљеном чуду
Од Мале Крсне, где смо се у тамошњем Најдановом кругу зрачили пола сата (о чему смо писали у прошлом броју), кренули смо ка селу Мокра у коме се налази још један такав круг, и Белој Паланци, где је живео Најдан Ракић, проналазач тих кругова с биолошким зрачењем.
http://www.ilustrovana.com/2008/2592/04-04-velika.jpg
Седокоси Најдан
“Одавно је открио Најдан те кругове и саветовао нам да идемо, да се лечимо, али сељаци нису веровали”, прича овај бивши кројач, данас пензионер. Како је то Најдан радио?
- Помоћу вискова, колико знам. Ја сам чувао краве горе и нисам хтео да се мешам. Говорио је да ће да се прави хотел на брду, свакакве фантазије је имао, али да знате да би за Паланку то било добро.
Имао је велике планове, каже Надица. Надао се да ће доктори и званична медицина испитати то зрачење из дубине земље које је открио. У својим белешкама имао је податке о сличним лековитим кругова, али није с њима желео у јавност док не добије научну потврду. Овако, остали су нам они у Малој Крсни, селу Мокра и један у афричкој држави Заир. Четири дана уочи његове смрти требало је Најдана у његовом дому да посете представници амбасаде Марока у Београду која код нас заступа Заир. Одложили су долазак и звали поново баш на дан Ракићеве смрти. Јако их је занимало његово истраживање у вези с круговима.
- Тата је та своја открића заштитио у Савезном заводу за патенте - прича Надица. - Сарађивао је са стручњацима из Винче и лекарима. Да је жив, могао би много да вам каже. Ми се нисмо много мешали, како да кажем, нисмо били његов ниво. Нисмо разумели његова истраживања, нити нам је он говорио о томе.
Надичин муж Десимир Богдановић Деско каже да су први пут чули за дедина открића када су на телевизији видели прилог о томе! “Да видите његову библиотеку, пуна је књига које читају они који хоће да виде далеко”, закључује Десимир.
- Много је радио - сећа се Христина. - Радио и стално учио. И док је као правник радио у Заводу за социјално осигурање, учио је језике, писао књиге, преводио, радио на програму туризма у овом крају, желео је да се у Малој Крсни направи бања. Ја сам била јака и здрава, водила домаћинство, а сада... заборављам ствари. Како је пронашао та места на која долазе људи да се лече, не знам. Дошло му некако. С виском је истраживао целу земљу, хтео је народу да омогући да се лечи, да живи без болести колико се може.
Како је користио висак није сигурна ни Најданова ћерка Надица. “Висак стане и не мрда”, објашњава.
- Сањао је како избија нека ватра, плава и бела - покушава да се присети Надица. - Онда би обилазио та места, снимао, истраживао. Надао се да ће још да живи и да објави карту света с еликсирним круговима.
Психотроника?
Изгледа као да је породица Ракић још у шоку од смрти деда Најдана. Не могу да нађу његове фотографије, записе о истраживањима, награде (тврде и да је у Бриселу добио медаљу за проналазаштво, у Ријеци такође), говоре о томе како је пронашао справу за прихрањивање воћки, како је откривао лековито биље и да су се многи обогатили на његовим изумима јер би, чим нешто сазна, то испричао другима. Надао се да ће унук Владимир Курко који живи у Бору, син покојне кћерке Браниславе, да настави његов посао јер је изгледало да има дара за “психотронику”, како је Најдан називао то чиме се бавио.
Дужина озрачивања
Према књизи „Најданови кругови”, „терапија” би требало да изгледа овако:
Мала Крсна: првог дана 30 минута, другог дана 30 минута, следи пауза од 5 дана, шести дан 30 минута, следи пауза од 5 дана, па шести дан 30 минута. Евентуално допунско зрачење одређује се по истеку петнаестог дана, рачунајући од трећег зрачења.
Големи Камен: први, други и трећи дан по 50 минута, следи пауза од 5 дана, па шестог дана 40 минута, затим тринаестог и четрнаестог дана по 40 минута.
Важно: деца до десет година зраче се половину времена.
http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2592&tekst=04
Чуда од болести
У књизи “Најданови кругови: психотронска истраживања”, аутор је на основу искуства, проучавања и разговора с људима, дошао до закључка шта кругови биолошког зрачења лече и то навео: туморе, цисте, епилепсију, ишијас, реуму, камен у жучној кеси и бубрезима, масна ткива, разне израштаје, неурозе, висок крвни притисак, венски и артеријски систем, астму, ангину пекторис, дијабетес различитог интензитета, испуцале капиларе на ногама, грбавост, циркулацију, катаракту, затвор носних канала, трајни пролив, аритмију, херпес-оспе по лицу и телу, простату, грчеве желуца, реуматске деформитете прстију, алергије, сврабове, пиштање у глави, дрхтавице, псоријазу, слаб вид, стерилитет, ране и повреде, фригидност, импотенцију...
http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2591&tekst=02
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2012, vBulletin Solutions, Inc.