bogsvarog
13-05-08, 22:41
Кад год сам читао и размишљао о Рудолфу Хесу (засигурно најчувенијем "ратном злочинцу" на свету), на памет ми долазе стихови из наше, српске народне јуначке песме о БАНОВИЋ СТРАХИЊИ: "Помало је такијих јунака, нетко беше Страхињићу Бане". Вероватни ће многи док читају ово, помислити да претерујем. Али то ће помислити само они који нису упознати са животом, делом и судбином овог часног Немца! Онај који зна еп о Страхињићу Бану, а истовремено је упознат и са Хессовом судбином, сигурно ће наћи сличност у племенитости, части, јунаштву и жртвовању ова два изузетна човека. Осим тога, па не рађају се само велики људи у Србији, зар не?
Рудоф Хесс је рођен 26. априла 1894. године у Египту као син немачког бизнисмена који је пословао у тој, тада енглеској колонији. Хессов отац је био националиста, у својој канцеларији изнад радног стола је држао велики портрет немачког Кајзера; и сасвим је сигурно да је Хесс у својој најранијој младости од свог оца попримио патриотске идеје. Школу је завршио у немачкој Царевини, а када је избио Први светски рат 1914. године, добровољно се пријавио за фронт. Скоро сам гледао на локалној телевизији енглеску серију "Хитлерови људи" која се бавила Хессом. У тој серији су најозбиљније тврдили да је Хесс био оно што је био, зато што није "стигао да буде војник, јер се рат завршио пре него што је он могао да учествује у њему" - каква одвратна лаж. Права истина је да је Хесс био добровољац на западном фронту од првих дана рата, и да је због својих способности био унапређен у поручника. Такође је због исказане храбрости био одликован Гвозденим крстом, а био је и озбиљно рањен. Затим се опет добровољно пријавио у ратну авијацију као пилот, али се рат у међувремену завршио.Ипак му је авијација остала велика страст, и њоме се бавио као спортом и хобијем.
На једном од раних митинга које одржала Немачка Радничка Партија у задњој соби Стернецкебрауа у Минхену, Рудолф Хесс је по први пут видео Адолфа Хитлера и чуо његов ватрени говор. Моментално му је на памет пала мисао: "Ово је једини човек који може да спаси Немачку" - и одлучио је да се одмах учлани у Партију. Од тога дана, Хесс је био међу првим Хитлеровим блиским следбеницима и сарадницима.
Нормално, пошто је био активни Хитлеров сарадник од најранијих дана НС покрета, судбински му је било суђено да дели заробљеништво са својим шефом у тврђави ЛАНДСБЕРГ после неуспелог пуча у Минхену 1923. године. Током тих затворских месеци проведених у Ландсбергу, ова два човека су заједно провели доста времена, и Хесс је добио изванредну прилику да упозна свет Хитлерових идеја. Хесс је био и од велике помоћи Хитлеру приликом писања првог дела "Меин Кампф"-а док су били затворени у тврђави. Од 1925. године постао је Фухреров лични секретар и добар пријатељ у приватном животу. Адолф Хитлер је чак био и кум Хессовог сина WОЛФ РУДИГЕР ХЕСС-а. А како је временом расла и НС партија, тако је растао и посао и обавеза Фухрера партије. Хессов задатак је био да ослободи свог шефа дневног посла у вези организације и вођеања партије, а што је Хитлеру давало више времена за веће задатке.
Хесс је 1933. године наименован на функцију министра Реицха и заменика Фухрера као вође национал социјалистичке партије. Такође је био и члан Тајног кабинетског савета исто као заменик Фухрера. Све полуге партијске организације су биле у Хессовим рукама - просто речено, он је био човек Но.2 у Н.С.Д.А.П. Његова номинација за седиште у кабинету је била формално признање апсолутне уније партије са државом; и то је осигуравало сарадњу између различитих оделења државне власти и разних огранака партијске организације. Тада су немачка држава и Н.С.Д.А.П постали једно, стапајући се у ДРИТТЕ РЕИЦХ.
Рудолф Хесс се није често појављивајо у јавности, јер је био веома скроман породични човек. Његова скромна канцеларија у WИЛХЕЛМСТРАССЕ показивала је карактер човека који је био заокупљен радом на коме је био ангажован. Та канцеларија је била иста она коју је имао и у милитантној фази покрета. Хесс је волео да ради у тајности и тишини, показујући јавности једино резултате свог рада. На тај начин он је био пример личне дисциплине и самопрегора другим водећим службеницима Н.С.Д.А.П, па није никакво чудо што га је Хитлер био одредио за свог заменика и наследника. Живео је веома мирним и дисциплинованим животом: никада није пушио, пио ни плесао на пријемима и изнад свега је био одан својој породици - скроман неки човек, као што већ рекох!
Од тренутка када је Н.С.Д.А.П преузео власт у Немачкој, Хессов циљ је био очувања принципа НС партије чистим и недирнутим, и да окупи све чланове партије испод инспирације ових принципа. Онда није никакво изненађење што је Хесс до краја живота остао веран овим национал социјалистичким принципима и Н.С.Д.А.П-у. Једном приликом је Хесс рекао, што је било карактеристично за овог
скромног човека: "Адолф Хитлер ме је поставио за свог заменика, зато што он зна да сам научио да гледам на људе и политику кроз његове очи". Хесс је са својим подређеним у партијској организацији имао пријатељски и спонтан однос. Често је знао да им каже и ово: "Немојте само да издајете наређења, већ дођите до резултата који ће унапредити интересе национал социјализма".
Нешто мање од месец дана пре него што је најефикаснија машина у историји извршила превентивни напад на комунистички СССР, Хесс је сам полетео авионом са аеродрома у близини Минхена. То се десило у суботу увече 10. маја 1941. године, Хесс се упутио право ка Енглеској. Био је то последњи покушај да се обезбеди мир у Европи и спречи рат између две силе, између Велике Британије и Немачке. Али на жалост, владајућа демократска класа Енглеске, слободни масони и њихови финансијери-"одабрани", су били наоштрени за рат (у коме они наравно нису проливали своју крв!) и имали су другачије идеје од мировних предлога Рудолфа Хесса! Винстон Черчил је нашао да је овај Хессов племенити гест - смешан; и оценио је да је овај одлучни покушај спасавања европске крви "фанатично дело лудачког понашања".
Рудолф Хесс, идеалиста и посвећени патриота Аријевске расе пар еxцелланце, супротно свим међународним конвенцијама о мировним преговорима био је моментално ухапшен и затворен. Питам се како би сада изгледала историја да су неразумни Енглези пристали на немачке мировне предлоге које је са собом донео Рудолф Хесс? И како би се то одразило на нашу српску судбину у ИИ светском рату? Да ли би онда Енглези и њихова МИ6 нахушкала своје псе у Краљевини Југославији - масонске политичаре и официрске будале - на мартовски пуч? Да ли би онда било "боље рат, него пакт", да ли би било априлског рата, комадања Југославије и стварања НДХ? Да ли би и у том случају било хрватског геноцида над нашим народом и Јасеновца? Где би онда била КПЈ и њене црвене банде убица? Да ли би се '45. десио слом српских националних снага и победа зликовца Тита и 50 година владавине комунизма? И шта би данас било?
Али десило се оно што се десило! Супротно и противно Хашкој конвенцији, Хесс је проглашен ненормалним и задржан као ратни заробљеник током целог рата, да би на крају био изведен пред победнички суд у Нирнбергу. И поред тога што је на том "суду" нађено да је Хесс недужан за ратна непријатељства, добио је најокрутнију казну. Осуђен је на доживотни строги затвор, који је робијао као једини затвореник затвора СПАНДАУ у Западном Берлину све до његовог убиства 1987. године. Што се тиче самог осветничког суда победника у Нирнбергу, не треба много причати о његовој праведности, непристрасности и његовој "правној" регуларности... Довољно је рећи само да су на почетку његовог рада победници имали и овакве изјаве, боље рећи захтеве: совјетски крволок Стаљин је у то време захтевао 50 000 погубљења у Немачкој; амерички председник Рузвелт је изјавио да ће на том суду кастрирати немачки народ, а амерички генерал Ајзенхауер је за немачке вође тражио казну која ће бити "већа од смрти".
Управо се то десило Рудолфу Хессу; преко половину своје затворске казне је провео сам у ћелији-самици, и по старе дане његови тамничари су га терали да ради прљаве послове по затвору, и никада му нису дозволили да додирне свога сина, жену или унуке. Иако је овај старац дуги низ година био једини затвореник затвора СПАНДАУ, он је тамо био "затвореник број 7"; сам затвор је био опасан високим зидом са бодљикавом жицом кроз коју је пуштана струја. Овај затвор је чувало око четрдесетак савезничких војника који су се периодично мењали. Наравно, све ове мере безбедности свих тих година нису биле због Хесса, који сигурно не би имао где да побегне. Више су ове мере биле због тога да би се радозналци спречили да уђу у Спандау и допру до Хесса, и да некоме не би случајно испричао о своме лету у Енглеску и о томе шта је предлагао Британској влади, т.ј. како је Други светски рат могао бити спречен...
Рудоф Хесс је рођен 26. априла 1894. године у Египту као син немачког бизнисмена који је пословао у тој, тада енглеској колонији. Хессов отац је био националиста, у својој канцеларији изнад радног стола је држао велики портрет немачког Кајзера; и сасвим је сигурно да је Хесс у својој најранијој младости од свог оца попримио патриотске идеје. Школу је завршио у немачкој Царевини, а када је избио Први светски рат 1914. године, добровољно се пријавио за фронт. Скоро сам гледао на локалној телевизији енглеску серију "Хитлерови људи" која се бавила Хессом. У тој серији су најозбиљније тврдили да је Хесс био оно што је био, зато што није "стигао да буде војник, јер се рат завршио пре него што је он могао да учествује у њему" - каква одвратна лаж. Права истина је да је Хесс био добровољац на западном фронту од првих дана рата, и да је због својих способности био унапређен у поручника. Такође је због исказане храбрости био одликован Гвозденим крстом, а био је и озбиљно рањен. Затим се опет добровољно пријавио у ратну авијацију као пилот, али се рат у међувремену завршио.Ипак му је авијација остала велика страст, и њоме се бавио као спортом и хобијем.
На једном од раних митинга које одржала Немачка Радничка Партија у задњој соби Стернецкебрауа у Минхену, Рудолф Хесс је по први пут видео Адолфа Хитлера и чуо његов ватрени говор. Моментално му је на памет пала мисао: "Ово је једини човек који може да спаси Немачку" - и одлучио је да се одмах учлани у Партију. Од тога дана, Хесс је био међу првим Хитлеровим блиским следбеницима и сарадницима.
Нормално, пошто је био активни Хитлеров сарадник од најранијих дана НС покрета, судбински му је било суђено да дели заробљеништво са својим шефом у тврђави ЛАНДСБЕРГ после неуспелог пуча у Минхену 1923. године. Током тих затворских месеци проведених у Ландсбергу, ова два човека су заједно провели доста времена, и Хесс је добио изванредну прилику да упозна свет Хитлерових идеја. Хесс је био и од велике помоћи Хитлеру приликом писања првог дела "Меин Кампф"-а док су били затворени у тврђави. Од 1925. године постао је Фухреров лични секретар и добар пријатељ у приватном животу. Адолф Хитлер је чак био и кум Хессовог сина WОЛФ РУДИГЕР ХЕСС-а. А како је временом расла и НС партија, тако је растао и посао и обавеза Фухрера партије. Хессов задатак је био да ослободи свог шефа дневног посла у вези организације и вођеања партије, а што је Хитлеру давало више времена за веће задатке.
Хесс је 1933. године наименован на функцију министра Реицха и заменика Фухрера као вође национал социјалистичке партије. Такође је био и члан Тајног кабинетског савета исто као заменик Фухрера. Све полуге партијске организације су биле у Хессовим рукама - просто речено, он је био човек Но.2 у Н.С.Д.А.П. Његова номинација за седиште у кабинету је била формално признање апсолутне уније партије са државом; и то је осигуравало сарадњу између различитих оделења државне власти и разних огранака партијске организације. Тада су немачка држава и Н.С.Д.А.П постали једно, стапајући се у ДРИТТЕ РЕИЦХ.
Рудолф Хесс се није често појављивајо у јавности, јер је био веома скроман породични човек. Његова скромна канцеларија у WИЛХЕЛМСТРАССЕ показивала је карактер човека који је био заокупљен радом на коме је био ангажован. Та канцеларија је била иста она коју је имао и у милитантној фази покрета. Хесс је волео да ради у тајности и тишини, показујући јавности једино резултате свог рада. На тај начин он је био пример личне дисциплине и самопрегора другим водећим службеницима Н.С.Д.А.П, па није никакво чудо што га је Хитлер био одредио за свог заменика и наследника. Живео је веома мирним и дисциплинованим животом: никада није пушио, пио ни плесао на пријемима и изнад свега је био одан својој породици - скроман неки човек, као што већ рекох!
Од тренутка када је Н.С.Д.А.П преузео власт у Немачкој, Хессов циљ је био очувања принципа НС партије чистим и недирнутим, и да окупи све чланове партије испод инспирације ових принципа. Онда није никакво изненађење што је Хесс до краја живота остао веран овим национал социјалистичким принципима и Н.С.Д.А.П-у. Једном приликом је Хесс рекао, што је било карактеристично за овог
скромног човека: "Адолф Хитлер ме је поставио за свог заменика, зато што он зна да сам научио да гледам на људе и политику кроз његове очи". Хесс је са својим подређеним у партијској организацији имао пријатељски и спонтан однос. Често је знао да им каже и ово: "Немојте само да издајете наређења, већ дођите до резултата који ће унапредити интересе национал социјализма".
Нешто мање од месец дана пре него што је најефикаснија машина у историји извршила превентивни напад на комунистички СССР, Хесс је сам полетео авионом са аеродрома у близини Минхена. То се десило у суботу увече 10. маја 1941. године, Хесс се упутио право ка Енглеској. Био је то последњи покушај да се обезбеди мир у Европи и спречи рат између две силе, између Велике Британије и Немачке. Али на жалост, владајућа демократска класа Енглеске, слободни масони и њихови финансијери-"одабрани", су били наоштрени за рат (у коме они наравно нису проливали своју крв!) и имали су другачије идеје од мировних предлога Рудолфа Хесса! Винстон Черчил је нашао да је овај Хессов племенити гест - смешан; и оценио је да је овај одлучни покушај спасавања европске крви "фанатично дело лудачког понашања".
Рудолф Хесс, идеалиста и посвећени патриота Аријевске расе пар еxцелланце, супротно свим међународним конвенцијама о мировним преговорима био је моментално ухапшен и затворен. Питам се како би сада изгледала историја да су неразумни Енглези пристали на немачке мировне предлоге које је са собом донео Рудолф Хесс? И како би се то одразило на нашу српску судбину у ИИ светском рату? Да ли би онда Енглези и њихова МИ6 нахушкала своје псе у Краљевини Југославији - масонске политичаре и официрске будале - на мартовски пуч? Да ли би онда било "боље рат, него пакт", да ли би било априлског рата, комадања Југославије и стварања НДХ? Да ли би и у том случају било хрватског геноцида над нашим народом и Јасеновца? Где би онда била КПЈ и њене црвене банде убица? Да ли би се '45. десио слом српских националних снага и победа зликовца Тита и 50 година владавине комунизма? И шта би данас било?
Али десило се оно што се десило! Супротно и противно Хашкој конвенцији, Хесс је проглашен ненормалним и задржан као ратни заробљеник током целог рата, да би на крају био изведен пред победнички суд у Нирнбергу. И поред тога што је на том "суду" нађено да је Хесс недужан за ратна непријатељства, добио је најокрутнију казну. Осуђен је на доживотни строги затвор, који је робијао као једини затвореник затвора СПАНДАУ у Западном Берлину све до његовог убиства 1987. године. Што се тиче самог осветничког суда победника у Нирнбергу, не треба много причати о његовој праведности, непристрасности и његовој "правној" регуларности... Довољно је рећи само да су на почетку његовог рада победници имали и овакве изјаве, боље рећи захтеве: совјетски крволок Стаљин је у то време захтевао 50 000 погубљења у Немачкој; амерички председник Рузвелт је изјавио да ће на том суду кастрирати немачки народ, а амерички генерал Ајзенхауер је за немачке вође тражио казну која ће бити "већа од смрти".
Управо се то десило Рудолфу Хессу; преко половину своје затворске казне је провео сам у ћелији-самици, и по старе дане његови тамничари су га терали да ради прљаве послове по затвору, и никада му нису дозволили да додирне свога сина, жену или унуке. Иако је овај старац дуги низ година био једини затвореник затвора СПАНДАУ, он је тамо био "затвореник број 7"; сам затвор је био опасан високим зидом са бодљикавом жицом кроз коју је пуштана струја. Овај затвор је чувало око четрдесетак савезничких војника који су се периодично мењали. Наравно, све ове мере безбедности свих тих година нису биле због Хесса, који сигурно не би имао где да побегне. Више су ове мере биле због тога да би се радозналци спречили да уђу у Спандау и допру до Хесса, и да некоме не би случајно испричао о своме лету у Енглеску и о томе шта је предлагао Британској влади, т.ј. како је Други светски рат могао бити спречен...