View Full Version : Нафта на Космету -чувана тајна
U našoj južnoj pokrajini ima uglja, hroma, mangana, bora, volframa i uranijuma...
Za koga je čuvana kosmetska nafta punih pet decenija?
http://www.glas-javnosti.co.yu/files/image_for_teaser/Thumb_04%20KOSOVSKA%20NAFTA%20-%20BONDSTIL.JPG
Zdrav razum govori da u kosmetskom podzemlju ima značajnih rezervi nafte.
To potvrđuju i podaci o gotovo tajnim istraživanjima tokom proteklih pola veka
Početkom februara, asocijacija Gustafson u ime Manas Petroleuma saopÅ¡tila je da je u severnoj Albaniji otkriveno veliko nalaziÅ¡te nafte i gasa, od 2.987 milijardi barela nafte i 1.004 triliona kubnih metara gasa. SaopÅ¡ten je joÅ¡ jedan podatak vredan pažnje: gotovo polovina dokazanih rezervi nafte na Balkanu utvrđena je u Albaniji. Gde je drugih pedeset odsto? U Grčkoj nafte nema, na crnogorskom primorju zna se za veoma male količine, dok se u Srbiji samo nagađa da nafte ima i na Kosmetu!
Poznato je da savremena nauka omogućava da se nalaziÅ¡ta minerala, a i nafte otkrivaju merenjima iz satelita. Naročito precizne snimke tla bogatog mineralima i naftom, načinili su Amerikanci. Zna se da su svojevremeno snimali i Kosmet. Tada su i počela nagađanja o tome, ne da li ima, nego koliko ima nafte i gasa u Kosovskom pomoravlju. Čak ima miÅ¡ljenja da su rezerve nafte u južnoj srpskoj pokrajini veće od azerbejdžanskih!
Daleke 1936. godine, kod Gračaničkog jezera je istraživana ruda bakra, ali je sve okončano procenom da je vađenje rude neisplativo. Naime, gračaničkog bakra je bilo od 2,45 do 3,5 odsto po toni, dok je tada u rudniku Bor bilo 7 odsto bakra. Samo dve decenije kasnije, u rudniku „Trepča“, proizvodilo se oko 11.000 tona najfinijeg katodnog bakra! To znači da je prethodna procena o svrsishodnosti vađenja bakra bila pogreÅ¡na. Slično je bilo i sa drugim rudama, na primer boksitom, koji je zanemaren, a ima ga u neprocenjivim količinama, Å¡to smo saznali mnogo kasnije.
U drugoj polovini proÅ¡log veka, na Kosmetu je procenat istraženih mineralnih sirovina bio samo 37 odsto od uobičajenog procenta u ostalim evropskim zemljama. ZaÅ¡to je to bilo tako, danas nema odgovora. Kao da je neko u ondaÅ¡njoj Jugoslaviji namerno ćutao, nastojeći da rudno blago dočeka neke druge eksploatatore?
Između Suve reke i Prizrena uÅ¡uÅ¡kano je selo Ã…Â*umadija, nekada najlepÅ¡e na celom Kosmetu. Izgradili su ga solunski borci, kojima je država dala zemljiÅ¡te da posle surove ratne epopeje u Prvom svetskom ratu, podignu nove domove. U Kraljevini, selo je raslo, razvijalo se, stanovnici su bili sretni i zadovoljni.
Ni Drugi svetski rat nije narušio idilu seoskog ambijenta, iako su okupacione godine donele teške trenutke pre svega sa šiptarskim življem iz okoline.
Odjednom, 1958. godine, u ataru sela Ã…Â*umadija doÅ¡li su nepoznati ljudi sa čudnim maÅ¡inama. BuÅ¡ili su zemlju, proračunavali i merili. Stručnjaci državnog preduzeća tragali su za naftom. Kao Å¡to su počeli, radovi su i odjednom okončani. BuÅ¡otine su sanirane, otvori zabetonirani, a buÅ¡otine nisu zatrpane. Kao da su ostavljene za neko drugo vreme. Ova epizoda je zaboravljena jer je svim učesnicima istraživanja naređeno da o rađenom i pronađenom zauvek ćute. Takvu obavezu deo stručnjaka je morao da potvrdi potpisom. Od tada je proÅ¡lo pola veka. U životu je samo nekoliko znalaca te kosmetske tajne. I danas se nećkaju da govore. Dokumentacija je nestala, ali, ono Å¡to se događa sa Kosmetom, jača pretpostavku da su dokazi o nafti, gasu i joÅ¡ nekim retkim mineralima na Kosmetu, zavrÅ¡ili izvan granica Srbije.
GEOLOÃ…Â*KI PREDUSLOVI
Kosmet, poznat po ogromnim rezervama uglja (dovoljne za narednih pet vekova) mora da sadrži značajne količine nafte. Pre nekoliko stotina miliona godina Balkan, Mediteran i Severnu Afriku prekrivao okean Tetis. Tektonski poremećaji su stvorili Paratetis (Vardarski okean), čije su vode, u periodu kasne jure, odneli nekadaÅ¡nji Ibar, Vardar i Morava. Može samo da se nagađa kolika je bila plodnost tla, a kakve su tek hemijske reakcije u kosmetskom podzemlju stvarale naslage uglja, analogno tome i nafte.
Inače, podzemlje Kosmeta pripada takozvanom Tetanskom evroazijskom metalogenetičkom pojasu (TEMB), nastalom u postmezozoiku, a prostire se do Indonezije i istovetnog pojasa na Pacifiku.
Savremenik se priseća proÅ¡losti. JoÅ¡ 1947. godine, buÅ¡ilice za naftu su iz Vojvodine premeÅ¡tene na crnogorsku obalu, kod Petrovca. Nakon godinu dana vrlo tajnovitog istraživanja, oprema je povučena, ali ne nazad u Vojvodinu. O njoj se niÅ¡ta nije čulo čitavu deceniju. BuÅ¡ilice su osvanule kod sela Ã…Â*umadija, gde je na dubini od nekoliko stotina metara, otkriven sloj uljanih Å¡kriljaca, iz kojih se dobija nafta. Danas je nepoznata debljina sloja Å¡kriljaca koje stručnjaci ubrajaju u „kaspijsku žilu“ koja se pruža do Jadranskog mora. Istraživanje kod sela Ã…Â*umadija, a i na joÅ¡ nekoliko lokacija na Kosmetu, dobilo je oznaku „strogo poverljivo“! TadaÅ¡nja jugoslovenska vlast je učinila sve da kosmetsku naftu prekrije poluvekovna tama! ZaÅ¡to? Kasnije su crpljene skromne količine nafte po Vojvodini, dok se o kosmetskom blagu nije govorilo. Ili nije smelo?
Da li je crno zlato bilo „kaparisano“?
Muk je trajao do 1999. godine, kada je uoči napada NATO na Jugoslaviju, dr Sara Flaunders, direktor Američkog akcionog centra, u listu VaÅ¡ington Poust objavila članak naslovljen sa „Rat i rudnici“ u kojem piÅ¡e o interesovanju multinacionalnih kompanija za naÅ¡e područje. I ona, kao i mnogi drugi pisci o resursima Kosmeta, kao mačka oko vruće kaÅ¡e obilazi oko kosmetske nafte, viÅ¡e se baveći grandioznim rezervama uglja (500 milijardi dolara). Tokom napada NATO na Srbiju, među Å¡pekulacijama o pravom razlogu napada, pojavila se ona o kojoj je govorio Džon Pilger - nafta. Reč je o projektu koji je dospeo na dnevni red SAD i velikih multinacionalnih kompanija odmah nakon okončanja hladnog rata: ostvarenje naftnog protektorata od Persijskog zaliva do Kaspijskog mora i od obala južne Evrope do Indijskog okeana.
Nafta, bor, volfram, bizmut i uranijum su bili najvažniji povodi da se posle Kumanovskog sporazuma (jun 1999), odmah iza prethodnice Kfora, britanskih trupa generala Džeksona, nađu ne jedinice ostalih članica Kfora, već poslenici multinacionalnih kompanija. Predvodili su ih ljudi američke kompanije „Braun i Rut“, a upravo su oni, pre dolaska američkih vojnika Kfora, izgradili ogromnu bazu Bondstil, koja je u blizini njima očito poznatih ležiÅ¡ta dragocenih minerala i nafte. Naravno, „Braun i Rut“ su i danas tamo. Ã…Â*ta tamo radi građevinska kompanija koja učestvuje i u mnogim naftnim poslovima, nije poznato, ali može da se pretpostavi. Podsetimo se i detalja godinu dana pre napada NATO, kada je Baljevac na Ibru, kod kojeg je rudnik veoma bogate žile uglja, ugostio jednog „predstavnika“ holandske firme nedefinisanih interesovanja. Bio je to Hans van de Bruk, tada član holandske vlade!? Inače u rudniku uglja kod Baljevca je otkriveno bogato ležite bora, u svetu retke, ali veoma upotrebljive rude u tzv. novim tehnologijama. Zanimljivo je to da ni ovaj mineral nisu iskopavale naÅ¡e bivÅ¡e države! Nisu preterivale ni sa vađenjem hroma, a na Kosmetu je 20 odsto svetskih rezervi!?
Sada je jasno da je kosmetsko mineralno bogatstvo, posebno nafta, dugo bilo pod mnogim velovima tajni. NJih su stavljale naÅ¡e bivÅ¡e države, naÅ¡i ljudi. ZaÅ¡to? Zbog čega? Za koga? Zar je moguće da su pre pola veka, ovi koji se spremaju da čerupaju Kosmet, znali čega sve ima ispod kosovskih božura? Zar je moguće da su naÅ¡i nekadaÅ¡nji lideri sve otkriveno prikrili, ostavljajući ga u nasleđe budućim otmičarima Kosova i Metohije?
Autor:
Jovan Nikolić
http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-03-03-2008/za-koga-je-cuvana-kosmetska-nafta-punih-pet-decenija
Ne vjerujem da na KiM ima nafte. Nafta inace u sirokom luku zaobilazi brdovita podrucja poput KiM.
Na KiM od energenata ima samo velika kolicina lignita, mozda malo mrkog uglja i to je sve.
Ne vjerujem da na KiM ima nafte. Nafta inace u sirokom luku zaobilazi brdovita podrucja poput KiM.
Na KiM od energenata ima samo velika kolicina lignita, mozda malo mrkog uglja i to je sve.
Не мора нафта да буде у облику на који смо навикли. Постоје стене које у себи садрже 8-13% нафте.
Не мора нафта да буде у облику на који смо навикли. Постоје стене које у себи садрже 8-13% нафте.
Pa dobro, to je tzv. ''uljeviti skriljac'' , mislim da je eksploatacija tih stijena jos uvijek nerentabilna, a cisto sumnjam da uopste ima tih stijena ispod KiM.
Pa dobro, to je tzv. ''uljeviti skriljac'' , mislim da je eksploatacija tih stijena jos uvijek nerentabilna, a cisto sumnjam da uopste ima tih stijena ispod KiM.
С обзиром да цена нафте скаче, вероватно ће једног дана постати исплатљивија. А КиМ је геолошки врло сложено подручије, мада можда је и цела прича само параван за отимање територије ко зна.
a cisto sumnjam da uopste ima tih stijena ispod KiM.
U prvom tekstu govore o rezervama u južnom kosovu i u severnoj Albaniji.
Амери у саградили Бондстил баш на југу (ако нисте знали пројектован је још 1994.:mad:за ту локацију), што би могло бити у корист тезе о нафти..
http://www.ivonazivkovic.net/Bondstil%20Kosovo.gif
Ја памтим са летовања близу Улциња, да градња никако није била дозвољена баш због налаза нафте испод мора, тако су мештани говорили..Била је и неко војно одмаралиште, Валданос се звало..а ЈНА је и поред неких дивљих плажа, у неким забитима бетонирала делове обале, због истраживања..
Територија Косова (а мање Метохије) је битсна свакако и геополитички и стратешки и географски..Поводом савременог енергетског рата на линији Амери/Руси погледајте карте и податке:
Postoje samo dve energetske linije izvan Centralne Azije- jedna je ruska :Južni tok , a druga USA/UN Nabuko linija..
http://www.energytribune.com/live_images/dW_GAS_MAP.gif
Gledajući mapu..kraci Južnog toka idu direktno kroz Srbiju,
dok Nabuko jedino kroz KOsovo ima dobar pravac ..Bingo ??Za Amere.
Nabuko je vezaн za Irak i Iran.Sada Kosovo.
http://www.gael.ch/collectif/damnes/ambo.gif
А ово су вам неке сличице како Амери одавно преговарају..
Američki vice predesdnik Dik Čejni ozbiljno pregovara
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5d/Cheney_meeting_with_Prince_Sultan.jpg/180px-Cheney_meeting_with_Prince_Sultan.jpg
http://msnbcmedia1.msn.com/j/msnbc/Components/Photos/060507/060507_cheney_hlarg_6a.hlarge.jpg
DRuga slika je od pre 2 godine..sa suradnicima Albancima,Sanaderom i Makedoncima u Dubrovniku, na NATO konsultacijama
Na KiM od energenata ima samo velika kolicina lignita, mozda malo mrkog uglja i to je sve.
Јесте текст из Курира, али није за одбацивање,кад већ нико други не пише о томе.Има доста навода.
SRBIJA GUBI 220 MILIJARDI
Stručnjaci procenjuju da rudna bogatstva i srpska imovina na Kosovu i Metohiji vrede neverovatnih 220 milijardi evra, samo na lignit otpada 85 milijardi
BEOGRAD - Rezerve lignita na Kosovu vrede fantastičnih 85 milijardi evra, a uz ostale rude, retke metale i srpsku imovinu, stručnjaci procenjuju da ova suma može biti skoro trostruka!
Prema pisanju magazina Ekonomist, odvajanjem Kosova od Srbije gubi se 15 milijardi tona lignita, Å¡to je 75 odsto ukupnih rezervi tog uglja u Srbiji. Prognoza je da bi bez tih kosovskih rezervi Srbija već sredinom 21. veka svoj energetski razvoj morala da temelji na uvozu.
Ekonomista Branko DragaÅ¡ kaže da je procenjena vrednost kosovskih rudnih bogatstava, uključujući rezerve lignita, olova, cinka i retkih metala, kao i srpske imovine, drastično veća.
- U brojkama to iznosi oko 220 milijardi evra! Do tog podatka doÅ¡ao je tim naÅ¡ih stručnjaka, ne znam zaÅ¡to se sada o tome ćuti. Ako Albanci već žele da prave nezavisnu državu, onda moramo da popričamo i o tapijama, pa da vidimo ko ima kakve obaveze prema katastarskim knjigama. Koliko se samo imovine javnih preduzeća nalazi na Kosovu, a poznato je da je ostalo i oko 30.000 srpskih kuća - naglaÅ¡ava DragaÅ¡.
Ã…Â*ef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju Nenad Popović podseća da su rezerve lignita po svom značaju rangirane kao pete na svetu.
- Ako govorimo o ekonomskoj vrednosti imovine i privrednim potencijalima na Kosovu, onda se sigurno može govoriti o vrednosti od nekoliko desetina milijardi evra! - kaže Popović, uz podsećanje da bi eksploatacija lignita obezbedila viÅ¡e od 35.000 novi radnih mesta, ali i ogromne prihode.
Ekonomski analitičar Nenad Vasić kaže za Kurir da su manjkave finansijske procene prirodnog bogatstva Kosova, kao i utvrđene bilansne rezerve, od kojih se neke kreću i do neverovatnih 500 milijardi dolara.
- U njih nisu uračunati novi troÅ¡kovi u oblasti energije i sve rigorozniji standardi EU u oblasti ekologije, Å¡to će u perspektivi neminovno poskupeti cenu električne energije u termoenergetskim kompleksima Kosovo A i Kosovo B, ali i Kosovo C. Budućim investitorima to svakako poskupljuje cenu tog kapitalnog projekta, ali i zarade zaposlenih, troÅ¡kove za održavanje tih sistema i gubitak u mreži. Njima komplikacije mogu da stvore i nereÅ¡ena imovinskopravna i dužničko-poverilačka pitanja - upozorava Vasić.
Osim rezervi lignita, na Kosovu postoji i 50 miliona tona cinka i olova, Å¡to vredi oko osam milijardi evra ili oko 74, 1 odsto bilansnih rezervi Srbije.
Cink je na četvrtom mestu po količini koja se proizvede i potroÅ¡i svake godine u svetu, posle gvožđa, aluminijuma i bakra.
U pokrajini ima i retkih minerala - indijuma, kadmijuma, germanijuma, talijuma i galijuma, koji se koriste u industriji visokih tehnologija.
ZA ŽELEZNICU POLA MILIJARDE
Nenad Popović tvrdi da sva veća javna preduzeća imaju imovinu na Kosovu i precizira da knjigovodstvena vrednost na Kosmetu JP „Železnice Srbije“ iznosi oko pola milijarde evra, ali se procenjuje na mnogo viÅ¡e.
- PTT je imao viÅ¡e od 130 objekata, koje je Unmik uzurpirao. Od vojne imovine svakako najveću vrednost ima aerodrom „Slatina“ kod PriÅ¡tine. On ima procenjenu knjigovodstvenu vrednost od 95 miliona, a realno je bar duplo vredniji. Kompleksi u okviru pomenutog aerodroma prostiru se na oko 4,5 miliona kvadrata zemljiÅ¡ta, na kome se nalazi 568 građevinskih objekata, od čega 156 objekata visokogradnje - kaže Popović.
Kosovo izvoznik struje?
Iako po Rezoluciji 1244 SB UN Srbiji pripadaju svi prirodni resursi na Kosovu, jer su sastavni deo njene teritorije, list Ekonomist tvrdi da država te resurse ne uzima u obzir.
- Srbija ne računa na kosovske resurse pri izradi godiÅ¡njih energetskih bilansa i strateÅ¡kog plana razvoja energetike do 2015. godine. Zbog oÅ¡tećenih i dotrajalih kapaciteta Kosovo proizvodi svega polovinu električne energije koja mu je potrebna. Ako bi se do kraja 2020. godine u energetski sektor Kosova uložile oko dve milijarde evra, ono bi moglo da postane i izvoznik struje - piÅ¡e list.
Autor:
Jelena Jovanović
Курир
Ко се разуме, ово је геотектонска мапа
http://www.kosovo-mining.org/kosovoweb/en/mining/position/basicContentParagraphs/00/image/tectonic_units_kosovo.jpg
http://www.kosovo-mining.org/kosovoweb/en/mining/position.html
http://www.novosti.co.yu/upload/images/gallery/2008/mape/Kim%20RUDNICI%20ugalj%20konvert.jpg
Весели пламичак
10-03-08, 12:44
Pa dobro, to je tzv. ''uljeviti skriljac'' , mislim da je eksploatacija tih stijena jos uvijek nerentabilna, a cisto sumnjam da uopste ima tih stijena ispod KiM.
Postoji mogucnost da toga ima ali ne u nekom velikom obimu. Dok je nafta iskljucena. Mnoge kotline na balkanu su imale skoro identicnu geolosku evoluciju kao i kosovsko-metohiska kotlina pa nefte nema nigde unaokolo. Banatski basen je recimo mnogo nizi od kosovskometohiskog, mnogo duze bio deo morskog dna, ima mnogo deblje slojeve sedimenata pogodnih za akumulaciju nafte, pa ni u njemu nema bog zna koih kolicina. Dok tih uljanih skriljaca ima kod aleksinca u nekij vecoj meri.
Postoji mogucnost da toga ima ali ne u nekom velikom obimu. Dok je nafta iskljucena. Mnoge kotline na balkanu su imale skoro identicnu geolosku evoluciju kao i kosovsko-metohiska kotlina pa nefte nema nigde unaokolo. Banatski basen je recimo mnogo nizi od kosovskometohiskog, mnogo duze bio deo morskog dna, ima mnogo deblje slojeve sedimenata pogodnih za akumulaciju nafte, pa ni u njemu nema bog zna koih kolicina. Dok tih uljanih skriljaca ima kod aleksinca u nekij vecoj meri.
Skriljaca ima i u juznoj Madjarskoj, i to prilicno bogatih naftom ali ipak nerentabilnih. Cini mi se da ih iskopavaju i koriste u jednoj rezervnoj termoelektrani kao ugalj, kad im prigusti sa strujom ili kada im Rusi zavrnu gas na -15 zbog politike.
Naša Borba
10-03-08, 23:24
Skriljaca ima i u juznoj Madjarskoj, i to prilicno bogatih naftom ali ipak nerentabilnih. Cini mi se da ih iskopavaju i koriste u jednoj rezervnoj termoelektrani kao ugalj, kad im prigusti sa strujom ili kada im Rusi zavrnu gas na -15 zbog politike.
Mислим да једино Руси користе овај облик нафте.
С обзиром да цена нафте скаче, вероватно ће једног дана постати исплатљивија. А КиМ је геолошки врло сложено подручије, мада можда је и цела прича само параван за отимање територије ко зна.
Današnja vest iz Njujorka,Tanjug, 10. mart:
Cena nafte na svetskom tržištu je, posle prekoračenja granice od sto dolara za barel, nastavila da raste, što će se najverovatnije događati i nadalje, tako da se ne može isključiti mogućnost da dostigne i 200 dolara, i to u ne tako dalekoj budućnosti, prognozirala je investiciona banka "Goldman Saks".
Ne bih da izigravam paranoičara, ali neko reče davno.. slučajnosti ne postoje.
Goldman? poznato zvuči?
Још једна потврда, у мањој мери..
Vojislav Milošević, direktor Centra za svetski mir
Znači, neki ovde hoće da daju Kosovo kao zalog za novi poredak? Koja je suštinska uloga Pokrajine?
Оni koji su napravili postojeći plan za novi svetski poredak nisu humani ili emotivni ljudi, već se vode ideologijom Feliksa Bžežinskog da je „narod izjelica i da zaslužuje da bude ubijen“. Novi poredak se bazira na ideji da je šest milijardi ljudi previše za malu planetu i da ga treba svesti na milijardu ratovima i bolestima, eliminisaće crnu, žutu i deo beskorisne bele rase i napravite dve klase - njihovu elitu i radnu masu. I Džordž Buš je sam rekao da je 11. septembar dan kada se ulazi u novi svetski poredak. Sam Slobodan Milošević je za ove o kojima govorimo pričao kao o jahačima apokalipse.
- Praktično „velika Albanija“ je sada stvorena i preko Kosova se šalje poruka Rusiji da je nesposobna da bude partner i spreči Zapad, kao i da islamskom svetu poruči da Zapad nije uvek protiv njih.
Švajcarci su pre sedam godina otkrili na Jadranu, na severozapadnom delu Albanije velike količine nafte i gasa, te su zato SAD prema Albancima velikodušne kako da bi ih nagradile za lojalnost, tako i da bi na velika vrata doprla do ovog bogatstva.
Kosovo i Metohija su bogate lignitom, ugljem za eksploataciju tokom sledećih 500 godina, kao i molibdenom za vasionske programe, koga ima još samo u Južnoj Africi.
Srpski političari su podeljeni i Srbija je impotentna da reši problem. Već 18 godina imamo mesto lošeg momka, ali smo sad na dobrom putu i moramo da istrajemo da ne pokleknemo pred lažnim moralnim principima.
одличан је цео текст
http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-10-03-2008/rusija-se-brani-na-kosovu-i-metohiji
A neki generalni utisak je da će svi budući biti sukobi i bitka za prevlast biti oko energetskih izvora..i ..čiste vode..
Брисел најављује енергетске ратове
Лист, који тврди да је имао увид у документ који су највиши званичници Уније задужени за спољну политику припремили за предстојећи самит „двадесетседморице”, каже да се у њему наводи да у деценијама које долазе постоји могућност великих сукоба, изазваних појачаном конкуренцијом око приступа изворима енергије и контроле над њима.
http://www.politika.co.yu/rubrike/Ekonomija/Brisel-najavljuje-energetske-ratove.sr.html
Iako se ovo odnosi na druge prostore, daleko od matice Srbije..
PAUCORUM IMPROBITAS UNIVERSA EST CALEMITAS.
(NEPOÃ…Â*TENJE NEKOLICINE JE OPÃ…Â*TA NESREĆA).
KO JE REŽIRAO "NEZAVISNOST" KOSOVA?
Ovo pitanje muči svakoga ko se bar jednom zapitao: kako je moguće da jedan tako primitivan i polupismen (uglavnom nepismen) narod, kao Å¡to su Albanci (i na Kosovu i u Albaniji), može da izdejstvuje, bez jake vojske, ekonomije i rata, nezavisnu državu i to samo veÅ¡tim lobiranjem po najuticajnijim zemljama sveta? Zapravo sve Å¡to su "hteli" kosovski Albanci odradile su za njih najmoćnije sile sveta i takozvana Međunarodna zajenica...
Samo deset dana pre proglašavanja nezavisnosti Kosova, 17. februara 2008. britanska privatna kompanija za istraživanja, razvoj i eksploataciju raznih mineralnih nalazišta "Lydian International Ltd." objavila je pozitivne rezultate svog dvogodišnjeg ispitivanja uzoraka tla iz oblasti na Kosovu.
http://www.ivonazivkovic.net/Lydian%20int.jpg
http://www.ivonazivkovic.net/european%20nickel%20PLC.jpg
Projekat je nazvan "Rahovec" i nalazi se u jugozapadnom Kosovu. Srbima je ovo mesto vekovima poznato kao Orahovac. Licenca za kopanje dobijena je decembra 2006., a istraživanje je obuhvatilo teritoriju od 85 kvadratnih kilometara.
Već početne analize tla pokazale su mogućnost postojanja velikih naslaga zlata, srebra, nikla, kobalta, a možda i dijamanata Å¡to će se tek ispitati.
Region ima veliki potencijal za mineralizaciju hroma platnijumske grupe elemenata (PGE) i boksit, tvrde u ovoj kompaniji.
Početno kopanje je izvrÅ¡eno 1.5 kilometara duž zlatne anomalije. Jedan metar kontinuiranog uzimanja uzoraka potvrdio je postojanje mineralisanih stena sa najboljim rezultatima na povrÅ¡inskom kopu, a potom i do dubine od 73 metra. Tako su postepeno dobijeni uzorci koji daju od 0,87 g zlata po toni do najviÅ¡e 7.97 g po toni. Susedni kop, lociran 75 metara prema severu, dao je u kopu dubokom 13 m mogućnost dobijanja zlata od 0,67 grama po toni do 1,94.
Prosečna vrednost nikla za sve uzorke tla daje 0,29% sa visinom od 0,51%. Nikl i kobalt anomalija se direktno odnose na stene locirane u tom rejonu jer je čitav Orahovac poduprt stenama gvožđa i magnezijuma koje se protežu jugozapadno ka Albaniji.
Glavni projekat kompanije je nalaženje zlata u području Dražnje na Kosovu.
I "International Herald Trubune" podsetio je pre dve godine da "Kosovo verovatno ima značajna prorodne resurse uključujući neka velika nalaziÅ¡ta lignita (najveća Evropi) i rezerve olova, cinka, uranijuma, srebra, bakra i zlata. "To je verovatno razlog zaÅ¡to najveće evropske sile podržavaju nezavisnost Kosova, a ispred svih Velika Britanija."
Vojni kamp "Bondsteel" lociran je u južnom delu Kosova prema makedonskoj granici blizu Orahovca, iako najveća opasnost za kosovske Albance valjda dolazi iz Srbije.
O tome kako su slobodno vrÅ¡ena geoloÅ¡ka ispitivanja iz aviona, uz punu saglasnost srpskih vlasti, neki slobodniji srpski mediji su diskretno objavili 2004. i 2005. Da bi strancima olakÅ¡ali biznis i pomogli im da se Å¡to viÅ¡e obogate iskoriÅ¡ćavanjem srpskih resursa SkupÅ¡tina Srbije je 2004. donela i novi Zakon u porezu na dodatnu vrednost , pa je tako pored opÅ¡te osnovice od 18 % uveden i poseban porez od 8% koji upravo pogoduje navedenim kompanijama.
Taksa na korporativnu dobit amandmanima ovog zakona smanjena je sa 14% na 10%. To je sada najniži porez u Evropi.
http://www.ivonazivkovic.net/Mletacka%20republika%20Kosovo.htm
http://www.glas-javnosti.co.yu/files/image_for_teaser/Thumb_04%20KOSOVSKA%20NAFTA%20-%20BONDSTIL.JPG
Nafta, bor, volfram, bizmut i uranijum su bili najvažniji povodi da se posle Kumanovskog sporazuma (jun 1999), odmah iza prethodnice Kfora, britanskih trupa generala Džeksona, nađu ne jedinice ostalih članica Kfora, već poslenici multinacionalnih kompanija. Predvodili su ih ljudi američke kompanije „Braun i Rut“, a upravo su oni, pre dolaska američkih vojnika Kfora, izgradili ogromnu bazu Bondstil, koja je u blizini njima očito poznatih ležišta dragocenih minerala i nafte. Naravno, „Braun i Rut“ su i danas tamo.
http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-03-03-2008/za-koga-je-cuvana-kosmetska-nafta-punih-pet-decenija
UROŠEVAC, 28. april 2008.
Jermenski pripadnik KFOR-a tuca uskršnja jaja sa lokalnom zvezdom Fatimom tokom proslave Uskrsa u grčkom vojnom kampu (Beta)
-tekst i slika preuzeti iz Galerije B92
http://static.b92.net/pics/gallery/2008/04/7866435274815caf04120e165289396.jpg
A jaja (verovatno i Fatimu) im je nabavio ekskluzivni dobavljač Bondstila i verovatno svih trupa , jedini koji ima ugovor sa Bondstilom- šiptarski bogataš Bedžet Pacoli, poznat po aferama pranja novca Jeljcinu, podmićivanja Ahtisaraija sa 4 mil.dolara, i izjavama u novinama koliko američkih senatora podmićuje.
Prezime mu je od roditelja, nije u pitanju nadimak zbog izgleda.
http://www.a1tv.al/lajmeimg/Bexhet%20Pacolli.jpg
:o:o:o:o:o:o:o
Oj, Kosovo, Kosovo
zemljo moja voljena..
Zemljo slavnih vitezova
Lazara i Miloša..
Šta dočeka :banghead::banghead:
Ima nafte i ostalih prirodnih bogatsva na kosovu, makedodniji i severnoj grckoj tj. u velikoj albaniji, pa ne podrzava ih nato dzabe.
Шта рећи на чињеницу да на Метохији постоје 102 пумпе наравно погодите ко су власници..шиптари.
JoÅ¡ malo o američkoj bazi Bondstil:
Americka vojna baza "Bondstil" kod Urosevca najveca je po povrsini vojna baza u Evropi. "Bondstil" se velikim delom nalazi u ataru srpskog sela Sojevo, iz kojeg su Srbi proterani posle bombardovanja 1999. godine. Procene kazu da je gradnja ove baze Amerikance kostala vise od 500 miliona dolara, a u njoj je izgradjeno 240 objekata. Samo u bolnicu koja je podignuta 2002. godine ulozeno je 34 miliona dolara. Analiticari u SAD kazu da je "Bondstil" najveci americki "interes" u ovom delu sveta.
Ulazak novinara u "Bondstil" strogo je kontrolisan. U bazu je moguce uci samo uz specijalnu dozvolu, a fotografisanje unutar nje najstroze je zabranjeno.
- U "Bondstilu" trenutno zivi oko 1.500 vojnika, od kojih su 10 odsto zene. Jedan deo vojnika dosao je u julu ove godine (2007.-prim.živ.) iz americke baze "Montit" kod Gnjilana, u koju se potom uselio Kosovski zastitni korpus. Svojevremeno je u "Bondstilu" bilo vise od 4.000 vojnika, a baza moze da primi maksimalno 6.000 ljudi - prica kapetan Majkl Bus, americki oficir zaduzen za medije.
- Marinci u zargonu "Bondstil" nazivaju "Diznilend na Balkanu", a kazu i da je to "najveci americki grad u Evropi"! U bazi je svojevremeno radilo i vise od 2.500 civila, uglavnom Albanaca iz Urosevca. Danas ih je znatno manje, tek nesto vise od stotinu. U okviru "Bondstila" su tenkovska, helikopterska i artiljerijska baza, kao i radarski centar. U helikopterskoj bazi nalazi se 30 helikoptera tipa "apac" i "blek hok", a u tenkovskoj 20 najsavremenijih tenkova iz poslednje serije americke vojne industrije "abrams-A22".
"Bondstil" je, inace, dobio ime po poginulom americkom pilotu iz vijetnamskog rata, Dzejmsu Liroju Bondstilu. Ovaj "najveci americki grad u Evropi" ima sopstveni vodovod, internu televiziju, bioskop, dve crkve, trzni centar, sportske terene za fudbal, kosarku, odbojku, golf, biblioteku, pokriveni bazen i druge sadrzaje. Tu su i betonska sklonista za slucaj bombardovanja (?!). Marinci u kantini imaju veliki izbor kolaca, sokova, mineralne vode i voca. Kao u hotelu sa pet zvezdica. Ovde kazu da svaki rucak obavezno mora da ima 3.000 kalorija i da americki vojnik tokom nedelje na raspolaganju ima 20 vrsta ruckova.
Prosecan vojnik u "Bondstilu" ima platu od 2.000 evra, plus 40 odsto dodatka na ime "ratne opasnosti na Kosovu", ukupno, dakle, oko 2.800 evra. Vecina americkih oficira je vrteci glavom odgovorila na pitanje novinara da li ce se i kada povuci iz "Bondstila". Jedan je otvoreno priznao:
- Toliko smo duboko utemeljeni ovde, da se sigurno nikada necemo povuci!
Iako je zabranjeno snimanje:
http://byfiles.storage.live.com/y1pWygnn9SHJAl5bvpk5BzOIDj1zERNxMq27OYTtRooZLiEDVu 7emxdKu-5Le6Gq-AwBvaVoAaXcg0
http://byfiles.storage.live.com/y1pWygnn9SHJAk2d7WGNeY_dC3chZ7Z42pYAe3SICa49Grqa9J Za5ZltvDlZHl2ziNHF5BykIovpKk
Pentagon želi Kosovo pod svojim okriljem
Predviđanja koja su stručnjaci izneli pre ilegalnog proglaÅ¡enja nezavisnosti Kosova se ostvaruju - teritorija oteta od Srbije pretvara se u veliku vojnu bazu SAD i NATO pakta.
Zato je Džordž BuÅ¡ naredio da se Kosovu isporuči naoružanje, a Moskva je odmah posle toga insistirala na hitnom sastanku Saveta NATO-Rusija - koji je proÅ¡le nedelje i održan u Briselu. Slučajno ili ne, BuÅ¡ je svoju odluku obelodanio dva dana nakon posete državnog sekretara Kondolize Rajs i sekretara za odbranu Roberta Gejtsa Moskvi, koji su od Moskve tražili da poboljÅ¡a saradnju, proÅ¡iri pregovore i generalno iskaže veću otvorenost i viÅ¡e dobre volje.
Žurba kojom Pentagon pokuÅ¡ava da Kosovo stavi pod svoje okrilje dokazuje da na Zapadu ne postoji uverenje da će na Balkanu zavladati mir nakon secesije Kosova. Međutim, Zapad je aktivno koristio taj retorički argument - potrebu da se jednom već okonča jugoslovenska kriza - kako bi opravdao podrÅ¡ku kosovskim separatistima.
Mira ne može biti kada se jedna strana snabdeva oružjem koje bi mogla da upotrebi protiv druge. To je dolivanje ulja na vatru.
Srbi su već shvatili poruku. U Kosovskoj Mitrovici na severu Kosova očajnički su branili svoje poslednje utočiÅ¡te - zgradu suda. Prethodno je to bilo sediÅ¡te srpskog okružnog suda, ali je sada okupirano od strane međunarodnih pravnika koji će ga predati svojim albanskim kolegama.
Krv je prolivena tokom sukoba sa mirovnim snagama.
nastavak
http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2008/latinica/052.html
http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2008/slike/052.jpg
Lazarice, i kod nas se priča da je vlasnik svuda postavljenih OMV pumpi Å¡iptarin iz Å¡vajcarske Pacoli :o
Lazarice, i kod nas se priča da je vlasnik svuda postavljenih OMV pumpi šiptarin iz švajcarske Pacoli :o
То је опште познато, али проблем није у томе што је неки шиптар власник тих пумпи него у томе што сви Срби радије иду тамо него на пумпе осталих нафтних компанија. Ја знам да Југопетрол није баш познат ни по љубазном особљу ни по квалитетном гориву, али ипак је и то боље него давати паре шиптарима.
Што се тиче нафте на Косову... Нафте доле нема. Има оних шкриљаца из којих се не исплати цедити нафту, и који би евентуално били употребљиви за битумен али у сваком случају нису превише вредни.
Upravo natrčah na netu na staru diskusiju sa serbiancafe foruma , iz 2002.godine:
Imajuci u vidu da je, svojevremeno, novinar "Njujork tajmsa" Kris Hemis, napisao da su crnogorsko podmorje i kosmet "najveci naftni region u evropi" zato sto taj deo SRJ, prema proceni strucnjaka americke naftne kompanije "Amoko", ima naftni potencijal bez presedana za balkanske standarde, a nalazista u juznoj srpskoj pokrajini se, uzgred, podudaraju sa sadasnjim rasporedom americkog kontingenta KFORa prisustvo firme "Braun i rut" na balkanu samo potvrdjuje staro, nepisano pravilo, da americko vojno prisustvo i nafta uvek idu zajedno.
Znacajan segment rada ..odvijace se ..i i preko predstavnistava multinacionalnih naftnih kompanija, kao sto je americki "Halibarton", prisutan u gotovo 120 zemalja sveta, odnosno firma "Braun i rut", kao ekspozitura te kompanije specijalizovana za izgradnju vojne infrastrukture.
"Braun i rut" koja zaposljava 20.000 ljudi i ima prihod od dve milijarde dolara godisnje i koja je domacoj javnosti poznata kao projektant i graditelj baze "Bondstil" kod Urosevca na Kosovu i Metohiji deo je obavestajne sluzbe americkih oruzanih snaga.
http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg03450.html
JoÅ¡ jedna naznaka, 1,4 biliona barela- kažu značajan je toliki nalaz ?
WHY THE RUSH TO INDEPENDENCE? OIL?
Steven Lendman reports: On January 10, Swiss-based Manas Petroleum Corporation broke the news. Gustavson Associates LLC’s Resource Evaluation identified large prospects of oil and gas reserves in Albania, close to Kosovo. They’re in areas called blocks A, B, C, D and E, encompassing about 780,000 acres along the northwest to southeast “trending (geological) fold belt of northwestern Albania.â€Â
Assigned estimates of the find (so far unproved) are up to 2.987 billion barrels of oil and 3.014 trillion cubic feet of natural gas. However, because of their depth, oil deposits may be capped with a layer of gas. If so, Gustavson calculates the potential to be 1.4 billion barrels of light oil and up to 15 trillion cubic feet of natural gas. Further, if only gas is present, the discovery may be as much as 28 trillion cubic feet. In any case, if estimates prove out, it’s a sizable find.
In its statement, Gustavson reported: “The probability of success for a wildcat well in a structurally complex area such as this is relatively high (because) it is in a structurally favorable area (and) proven hydrocarbon source and analogous production exists only 20 to 30 kilometers away.â€Â
http://www.newsdissector.com/blog/2008/02/21/world-is-oil-behind-kosovo-rush-for-independence/
ПОстоји могућност и значај магнетног поља баш на месту наше покрајине Косова и Метохије..Ова је књижевница више пута писала о томе:
Почећу с најактуелнијим проблемом у свету, који “моћна†Европа не може да реши – Србија с Косовом. Да ли сте се питали – зашто? Трагаћемо за узроком.
Европа губи снагу и одлучност за решавање проблема Србије с Косовом. Европски привидан прогрес је у ствари њена декаденција.
Ослањајући се на амерички капитал, Европа је изгубила свој индентитет. Њен некадашњи сјај и њена моћ одумиру. Зато ме је асоцирала на композицију Камиа Сен-Санса - Лабудова песма. Лабуд у композицији пева своју песму пред смрт. Тако и Европа, пева своју песму пред смрт, а песма јој се зове: - Србија с Косовом и Метохијом.
У садашњем најснажнијем магнетном пољу (магичном кругу) Земље, Дунав је најдужа и највећа река, и зато је – Света. Дунав, када уђе у простор магичног круга, његова вода постаје лековита, јер су вибрације врло снажне. Сада на Планети имамо само једну Свету реку - Дунав. Јордан и Ганг су остале у свести људи као Свете реке из периода пре Потопа. Тада су протицале магичним кругом, као јединствена још не подељена река - Фисон. Готово сам сигурна да су воде Србије, најздравије на читавој планети, због снажних вибрација у магичном кругу. Зато су и Бање на тлу Србије, изузетно лековит. О лечењу магнетима не ћу Вам писати, јер то свакодневно гледате на телевизији. Србија је један велики природни магнет. Зато, њени становници одолевају свим могућим хемиским отровима који су поред бомби бачени на Србију. Једна нова научна дисциплина је – биофизика. У биофизици се објашњавају разни биолошки процеси на основу физичких закона.
..У данашњем магичном кругу “Звездана капијаâ€Â, је на Косову, и то на месту где је постављена америчка база. Од вајкада се зна да је Балкан пупак Земље. Ако разумемо, све што је дато у горњем тексту, не можемо, а да не верујемо у магичност круга...
Магични круг данас заузма следеће пределе наше Планете: На северу линија сила иде јужно испод Суботице, спуштајући се према Осијеку. Затим, скреће према Брчком и спушта се на град Пљевље. Из Пљевља, иде на Дјаковицу, а затим преко Тетова, до нешто јужније испод Скопља. Од југа испод Скопља, преко града Ђустендил, скреће на град Софију у Бугарској. Из Софије, линија сила преко Оравице иде западно од Темишвара, спајајући се са својим северним почетком, јужно од Суботице. До ове карте сам дошла студирајући некадашње просторе најснажнијег магнетног поља у односу на Земљину орбиту и места њиховх “Звезданих капијаâ€Â. За ову карту репер ми је била америчка база на Косову, као садашња “Звездана капијаâ€Â. Молим да се ова карта не узме као нешто коначно и прецизно јер је донета искључиво на основу дедукције.
...Драги моји читаоци. Ако после ове анализе и даље сумњате у моје тврдње да је Србија Света земља и да се “Звездана капија†налази на Косову, онда бар верујте америчким научницима да то знају. Где су поставили базу, тамо је и “Звездана капија†(срце) наше Планете.
http://istina.at/index.php?option=content&task=view&id=736&Itemid=
Шиптари су почели да нуде "страним инвеститорима" искоришћавање наших рудника и осталих богатстава Косова иМетохије..
BEČ , 28. maja (Tanjug-Ekos) - Zamenik ministra energetike i rudarstva Kosova Bljerim Redža ocenio je danas u Beču da postoje veliki potencijali za investiranje u sektor energetike i rudarstva.
On je, u okviru prezentacije mogućnosti za ulaganje, u organizaciji predstavništva Agencije za promociju investicija na Kosovu (IPAK) u Beču, rekao da su stvoreni svi pravni okviri :banghead:za ulaganja u ovaj sektor.
Prema njegovim rečima investicije su moguće, na primer, u elektranu "Kosovo C", revitalizaciju starih elektrana, izgradnju novih, kao i u mrežu električne energije, odnosno u obnovljivu energiju.
Takođe Redža je ukazao na rudna bogatstva Kosova, ističući da postoje velika nalazišta kako uglja, tako i olova i cinka.
Kosovska vlada teži ka rešavanju problema nedostatka električne energije, i s tim u vezi ukazuje na potencijale solarne energije, kao i brojnih reka, koje je moguće iskoristiti za proizvodnju struje.
Što se tiče severa Kosova Redža je kazao da se mogu očekivati izvesni problemi oko ulaganja u taj deo, odnosno energetski sektor zbog aktuelnih "političkih turbulencija".
On je ukazao da se kompleks "Trepča" i baseni cinka i olova nalaze u regionu sa srpskom većinom, gotovo polovina rezervi uglja.
Redža je naglasio da se vlada trudi da integriše Srbe u svoje institucije, ne želeći da objasni kako se namerava staviti pod kontrolu ta postrojenja.
Kada je reč o naplati struje od potrošača on je priznao da vlada još nema rešenje, i da zna da je to rizik za investitore, kao i da se radi na rešavanju tog problema.
Velike količine uglja (кад уклоне Србе:banghead:) mogle bi od Kosova napraviti izvoznika struje, ocenio je on pohvalivši dosadašnje mere koje su preduzeli UNMIK i kosovske vlasti u otvaranju energetskog tržišta i pripremu privatizacije u ovom sektoru.
Interesovanje austrijskih privrednika predstavio je Ginter Ofner predsednik Upravnogh odbora Elektroprivrede Donje Austrije (EVN) u Makedoniji i Albaniji.
On je podvukao da je EVN veoma zainteresovana za investicije na Kosovu, te naglasio da ta zemlja ima velike potencijale.:mad:
Kolika je jagma za naftom, vidi se na primeru Arktika (gde vodeće ekonomske sile, trenutno pred bankrotstvom) ne mare o posledicama otopljavanja nego o nafti koja je ispod:
Све су већи напори појединих земаља да приграбе нафту која се крије испод поларног леда, који полако почиње да се топи
Свакодневна упозорења еколога да се због глобалног загревања Арктик полако топи узнемирују људе широм света, али су државама у овом појасу дала нове идеје о томе како доћи до неискоришћених резерви нафте. Према првим проценама,подручје Арктика крије око 25 одсто светских залиха нафте и, како је поларни ледсве тањи, све је лакше доћи до „црног златаâ€Â.
Са ценом нафте која је прешла 130 долара по барелу јасно је зашто велике силе све чешће истражују нове изворе нафте, а подаци показују да је управо Арктик место са огромним ресурсима. Вредност „црног злата†наставља да расте и не изгледа да ће ускоро пасти
http://www.politika.co.yu/rubrike/Svet/Pochinje-arktichka-trka.sr.html
Opste je ponzato da na Kosmetu ima ogromnih kolicina raznih rudnih bogastva kao i da je to odlican geo strateski polozaj za dalje sirenje americkog imperijalizma ali realno ne verujem da
ima nafte,pa valjda bi jos komunisticka Jugoslavija vadila tu naftu a ako ne oni,to jest ako se prihvate teorije da je Tito sve znao ali je cutao,onda bi jos devedesetih u toku gradjanskih ratova drzava vadila naftu a ne bi morala da zavisi od Sadama i da mu da je oruzje za naftu.
Меркање рудног богатства Косова
Јануара 2005. године, Рајнер Хенгстман, директор за руднике и минерале Косова, објавио је да је Светска банка проценила минералне резерве Косова на 13,5 милијарди евра
Светска банка је, од самог почетка имплементирања међународног протектората УН, најдиректније укључена у оперативну економску политику ММФ кроз документ - Косово: Буилдинг Пеаце тхроугх Сустаинед Гроњтх - Тхе Ецономиц анд Социал Полицy Агенда од 3. новембра 1999. године и неколико осталих релевантних извештаја, чији је заједнички именитељ, примарни стратешки циљ и интерес - постизање макроекономске стабилности.
Светска банка је оценила да су најзначајније три стратешке области геоекономије Косова: 1) енергетика - некадашња Електропривреда Србије, данас КЕК са термоенергетским комплексом „Косово А и Б“, и хидроцентрала „Газиводе“; 2) рударство - РМХК Ã¢â‚¬Å¾Трепча“ под Унмик администрацијом и 3) аграр.
У оквиру тога постоји пет највреднијих сегмената природних резерви Косова и Метохије: енергетика угља, резерве необојених метала, резерве обојених метала, резерве неметала и расположивост плодног земљишта - аграр.
Јануара 2005. године, Рајнер Хенгстман, директор за руднике и минерале Косова (касније Независна комисија за руднике и минерале), објавио је да је Светска банка проценила минералне резерве Косова на 13,5 милијарди евра. Удео РМХК Ã¢â‚¬Å¾Трепча“ под администрацијом Унмика са тамошњим рудницима олова износи тек три милијарде евра. Такође, од стране Светске банке, налазишта лигнита код села Сибовац надомак Приштине процењена су на шест и по милијарди евра, а налазишта никла на две милијарде евра. Остали рудници процењени су на две милијарде евра, где би једна темељна експлоатација наведених резерви могла да допринесе отварању још око 35.000 нових радних места и остваривању знатних прихода за консолидовани буџет Косова.
http://www.srbijazemljaheroja.com/rstsr/index.php?option=com_content&view=article&id=70:2008-07-19-17-33-49&catid=1:aktuelle-nachrichten
Otvoreno o ekonomiji Kosmeta - kuda vodi strateÃ…Â*ka igra (2)
- PiÅ¡e dr Nenad Popović:
Neusaglašeni ekonomski podaci
Delimično pouzdanim mogu se smatrati podaci koji se mogu unakrsno proveriti kroz izveÅ¡taje institucija koje deluju izvan Kosova i Metohije. To su podaci o spoljnotrgovinskom prometu, pruženoj međunarodnoj pomoći, potroÅ¡nji Unmika, budžetu...
Međunarodni eksperti koji su angažovani da nakon tri, četiri godine naprave presek stanja ekonomije na Kosovu i Metohiji uočili su da je MMF procenio bruto druÅ¡tveni proizvod na 1,85 milijardi evra u decembru 2001. godine. U junu 2003. MMF menja iznos tako da bruto druÅ¡tveni proizvod Kosova i Metohije iznosi oko 1,57 milijardi evra. Krajem iste godine međunarodne finansijske institucije i Unmik procenjuju bruto druÅ¡tveni proizvod Kosova i Metohije za 2001. na 1,34 milijardi evra. Nužno, stope rasta budžeta koje su projektovane u izveÅ¡tajima dobile su sasvim drugačiji prizvuk - skromnih 611 miliona evra za 2004, nedovoljnih 628 miliona za 2005. odnosno 713 miliona evra za 2006. godinu.
http://www.glas-javnosti.co.yu:8080//files/image_for_teaser/Thumb_19feljton%20kosovska%20ekonomija.jpg
http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/feljton/glas-javnosti-12-07-2008/neusaglaseni-ekonomski-podaci
Otvoreno o ekonomiji Kosmeta - kuda vodi strateÃ…Â*ka igra -
Ko plaća, to je i njegovo
http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/feljton/glas-javnosti-11-07-2008/ko-placa-je-i-njegovo
Postojeće stanje na Kosovu i Metohiji najviÅ¡e odgovara glaveÅ¡inama organizovanog kriminala koji u ovakvim okolnostima uspevaju da zadrže oligarhijski položaj
http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/feljton/glas-javnosti-13-07-2008/sverc-i-preko-jezera
’’Ratovi, sukobi – sve je to biznisâ€Â- uzdahnuo je gospodin Verdo u istoimenom filmu Čarli Čaplina iz 1947. Mnoge ne treba ubeđivati u povezanost između korporacija SAD, sada tako zaokupljenih otimanjem iračke državne imovine, i vojne maÅ¡inerije koja je silom otvorila Irak za globalni biznis. Ali ono Å¡to je znatno manje poznato jeste činjenica da sličan proces uveliko traje u delu sveta na koji su B52 ne tako davno bacali bombe u joÅ¡ jednoj "oslobodilačkoj" misiji.
Okidač za bombardovanje Jugoslavije, koje su 1999. godine predvodile SAD, bilo je, prema standardnoj zapadnoj verziji istorije, odbijanje delegacije Srbije da potpiÅ¡e mirovni sporazum u Rambujeu. Ali, ta priča drži samo malo viÅ¡e vode nego ona po kojoj je Irak odgovoran za proÅ¡logodiÅ¡nju invaziju zato Å¡to nije sarađivao sa inspektorima za naoružanje.
Tajni aneks B sporazuma iz Rambujea – koji je omogućavao vojnu okupaciju cele Jugoslavije – bio je, kao Å¡to je minister spoljnih poslova Lord Gilbert kasnije priznao istražnom komitetu za odbranu, namerno ubačen da bi isprovocirao odbijanje Beograda.
Ali poglavlje četiri, koje se bavi samo privredom Kosova, jednako mnogo govori o Å¡irim motivima Zapada. Član I je zahtevao "ekonomiju slobodnog tržiÅ¡ta", a član II privatizaciju celokupne državne svojine. U tom trenutku, krnja Jugoslavija – koja tada nije bila članica Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Svetske trgovinske organizacije ni Evropske banke za obnovu i razvoj – bila je poslednja ekonomija u centralnoj i istočnoj Evropi koju nije kolonizovao zapadni kapital. "Preduzeće u druÅ¡tvenom vlasniÅ¡tvu", oblik radničkog samoupravljanja pionirski u Titovo vreme, joÅ¡ je bio preovlađujući.
Jugoslavija je u javnom vlasniÅ¡tvu imala naftu, rudnike, industrije automobila i duvana, a 75% industrije je bilo u državnom ili druÅ¡tvenom vlasniÅ¡tvu. Godine 1997. zakonom o privatizaciji je propisano da pri prodaji preduzeća, najmanje 60% akcija mora biti raspodeljeno radnicima.
PrvosveÅ¡tenici neoliberalizma nisu bili srećni. Na samitu u Davosu početkom 1999, Toni Bler je napao Beograd, ne zbog toga kako je reÅ¡avao probleme na Kosovu, već zbog toga Å¡to se nije poduhvatio programa "ekonomskih reformi" – Å¡to je na jeziku novog-svetskog-poretka izraz za prodaju državne imovine i podređivanje ekonomije interesima multinacionalnih kompanija.
Tokom NATO bombardovanja 1999. godine, državna preduzeća su, čeÅ¡će nego vojni objekti, bile mete najbogatijih nacija sveta. NATO je uniÅ¡tio samo 14 tenkova, ali je zato pogodio 372 industrijska postrojenja – uključujući fabriku automobila “Zastava†u Kragujevcu, ostavljajući tako stotine hiljada radnika bez posla. Ni jedna strana ni privatna fabrika nije bila bombardovana.
Posle uklanjanja Slobodana MiloÅ¡evića, Zapad je u Beogradu dobio dugo željenu ’’brzovoznuâ ‚¬Â ("fast-track") reformsku vladu. Jedan od prvih koraka nove administracije, bilo je ukidanje zakona o privatizaciji iz 1997. i dopuÅ¡tanje da 70% vrednosti preduzeća bude prodato stranim investitorima – dok je samo 15% rezervisano za radnike. Zatim je vlada potpisala programe Svetske banke – efektivno okončavÅ¡i sa finansijskom nezavisnoÅ¡ću zemlje.
U međuvremenu, kao Å¡to je to Njujork Tajms ponosno objavio "blistavi ratni trofej" čekao je osvajače. Kosovo ima druge po veličini rezerve uglja u Evropi, i ogromna nalaziÅ¡ta lignita, olova,cinka, zlata, srebra i nafte.
Dragulj je ogromni rudarski kompleks Trepča, čija je vrednost 1997. godine procenjena na 5 milijardi US dolara.U neverovatnom ruÅ¡ilačkom i otimačkom upadu, ubrzo posle rata, kompleks je od radnika i menadžera otelo viÅ¡e od 2,900 vojnika NATO, koji su upotrebili suzavac i gumene metke.
Pet godina posle NATO napada, Kosovo Trust Agency (KTA), telo koje deluje pod jurisdikcijom Misije UN na Kosovu (Unmik) - ima "zadovoljstvo da objavi" program privatizacije prvih 500 ili tako neÅ¡to preduzeća u druÅ¡tvenom vlasniÅ¡tvu (DP) pod svojom kontrolom. Rok za podnoÅ¡enje ponuda proÅ¡ao je minule nedelje: 10 preduzeće je otiÅ¡lo pod čekić, uključujući Å¡tamparije, tržne centre, jedan poljoprivredni kombinat i jednu fabriku sokova. Rudarsko-metalurÅ¡ki kompleks Feronikl, sa godiÅ¡njim kapacitetom od 12.000 tona proizvodnje nikla, prodat je odvojeno, na licitaciji zavrÅ¡enoj 17. novembra.
Da bi učinio DP privlačnijim za strane investiture, UNMIK je promenio sistem vlasniÅ¡tva nad zemljiÅ¡tem na Kosovu, dopustivÅ¡i da KTA prodaje 99-godiÅ¡nje koncesije na zemljiÅ¡te sa preduzećima, koje mogu biti prenete ili koriÅ¡ćene kao krediti ili garancije. Čak je i beogradska prozapadna vlada ovo nazvala ’’pljačkom državnog zemljiÅ¡taâ€Â. Za zapadne kompanije koje čekaju da upadnu, biće zaista bogate lovine u onome za Å¡ta nas KTA uverava da je ’’vrlo prijateljska sredina za investiture†("very investor-friendly" environment). Ali tamo jedva da se govori o pravima moralnih vlasnika preduzeća –radnika, menadžera i građana bivÅ¡e Jugoslavije, čija je imovina efektivno zaplenjena u ime "međunarodne zajednice" i "ekonomskih reformi".
Dok se korporativno preuzimanje ruÅ¡evina Bagdada i PriÅ¡tine ubrzano nastavlja, ni "oslobađanje" Iraka ni "humanitarno" bombardovanje Jugoslavije ne daju dokaza da je cinični Čaplinov anti-heroj pogreÅ¡io.
(preneto sa hrvatskog bloga)
http://hap.bloger.hr/post/natoova-privatizacija-kosova/1007345.aspx
Javnost u Srbiji ni danas ne zna Å¡ta je sve Srbija ostavila na Kosovu nakon izgubljenog rata 1999. godine, a ponajmanje zna Å¡ta su njeni predstavnici pregovarali (dok su pregovarali) u vezi sa imovinom sopstvene države koja se nalazi na tom, istorijski uvek nestabilnom području.
BivÅ¡a Jugoslavije i sve njene republike i pokrajina Vojvodina, decenijama su davali bespovratnu pomoć i zajmove za razvoj Kosova, a od plate svakog zaposlenog odvajan je procenat za budžet kojim je razvijana privreda, Å¡kolstvo, zdravstvo i sve čega tamo nije bilo dovoljno, ili nije bilo uopÅ¡te.
Raspadom Jugoslavije, Srbija je nastavila sa investicijama na Kosovu..
U državnom vlasniÅ¡tvu Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije nalazi se poljoprivredno, Å¡umsko i građevinsko zemljiÅ¡te, ukupno oko 24.500 ha. Tu su i službene zgrade - 1,24 miliona metara kvadratnih, poslovne zgrade - 145.000 metara kvadratnih, stambene zgrade - 25.000 metara kvadratnih, objekti posebne namene 4.000 metara kvadratnih, građevinski objekti - 750.000 metara kvadratnih...U pitanju je vrednost od 220 miliona evra po kursu iz 2003. godine. Na Kosovu i Metohiji je do 1999. godine bilo ukupno 837 preduzeća (od toga njih 39 bilo je u državnom vlasniÅ¡tvu).
Javna preduzeća Republike Srbije na Kosovu i Metohiji vlasnici su 1358 objekata (od toga npr. PTT - 130, Železnice Srbije - 55, EPS -18, SrbijaÅ¡ume - 45 objekata). Ukupna vrednost ovih objekata se procenjuje na oko 1,5 milijardi dolara.
Samo objekti Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije na teritoriji Kosova i Metohije vrede viÅ¡e od tri milijarde dolara. Oko 40 odsto sredstava nekadaÅ¡njeg Fonda za razvoj u bivÅ¡oj SFRJ (Republika Srbija je uplaćivala blizu Å¡est milijardi dolara) iskoriÅ¡ćeno je za izgradnju i razvoj termoelektrana i distributivne mreže na teritoriji Kosova i Metohije koja je vlasniÅ¡tvo EPS-a. Na Kosovu i Metohiji posluju tri javna preduzeća koja se joÅ¡ uvek vode u sistemu EPS-a (kopovi, termoelektrane i Elektrokosovodistribucija), ali EPS nad njima gotovo da nema nikakvih ingerencija, poÅ¡to je sva imovina uzurpirana od strane tzv. Kosovske energetske korporacije (KEK).
Elektroprivredni sistem na Kosovu i Metohiji je, pre 1999. godine, proizvodio prosečno 4,2 milijardi kWh godiÅ¡nje, Å¡to preračunato po danaÅ¡njoj ceni koja iznosi oko četiri evro-centa za 1 kWh iznosi preko 168.000.000 evra izgubljenog prihoda godiÅ¡nje.
EPSi Republika Srbija su i u poslednjih sedam godina imali znatna ulaganja u održavanje i opremu za energetski sistem na Kosovu i Metohiji. Pored toga, EPS od 1999. godine izdvaja između 20 i 22 miliona evra na godiÅ¡njem nivou za nadoknade radnicima koji su 1999. godine bespravno ostali bez posla (oko 8.000 Srba i pripadnika nealbanskih zajednica). Trenutno se na spisku radnika koji rade u sistemu elektroprivrede na Kosovu i Metohiji vodi 5.305 ljudi, od kojih 2.208 radnika živi u pokrajini, a 3.097 je raseljeno van pokrajine. Na Kosovu i Metohiji je aktivno manje od 300 radnika koji rade na poslovima održavanja sistema distribucije u većinski srpskim sredinama.
Knjigovodstvena vrednost imovine JP Železnice Srbije iznosi viÅ¡e od 206 miliona evra (7,81 odsto ukupne vrednosti osnovnih sredstava), ali u ovom preduzeću procenjuju da je njena tržiÅ¡na vrednost zapravo nekoliko puta veća i da iznosi nekoliko stotina miliona evra. Srpsko javno preduzeće već sedam godina ne raspolaže ovom imovinom, već je ona ustupljena Unmik železnicama (koje su 2005. godine jednostrano i protivpravno promenile naziv u Kosovske železnice). Tokom 2003. godine, Unmik železnicama je na upotrebu ustupljena i sva imovina na prostoru severnog Kosova i Metohije, Å¡to nije bio slučaj sa ostalim javnim preduzećima Republike Srbije. Železnica Srbije na Kosovu i Metohiji ima 330 kilometara pruge, 570 teretnih vagona, 45 putničkih vagona, 34 lokomotive (19 dizel-lokomotiva i 15 dizel-motornih vozova), pomoćni voz opremljen najsavremenijom opremom i 33 železničke stanice - uglavnom renovirane.
Železnice Srbije od 2001. godine redovno plaćaju svoje kreditne obaveze (krediti koje je, tokom osamdesetih godina, podigla tadaÅ¡nja železničko-transportna organizacija PriÅ¡tina): Svetskoj banci (dva zajma) - ukupno 33,2 miliona dolara, Pariskom klubu poverilaca - 4,2 miliona kanadskih dolara...Tu je i vraćanje dugova Eurofimi, kompaniji iz Bazela u Ã…Â*vajcarskoj koja kreditira upravo železnice ( izmireno je do sada viÅ¡e od 2 miliona Å¡vajcarskih franaka).
Na budžetu srpske železnice je ostalo i 1.245 radnika (polovina od ukupnog broja železničara srpske nacionalnosti koji su radili na Kosovu i Metohiji). Jedan deo radnika je preÅ¡ao u centralnu Srbiju, gde i danas radi na železnici, a na teritoriji Kosova i Metohije ostalo je 496 radnika koji svakog meseca primaju platu, mada ne rade.
Tu je i problem Javnog preduzeća Telekom Srbije koje je pretrpelo velike materijalne gubitke nakon protivzakonitog isključivanja i uniÅ¡tavanja radio-baznih stanica i druge telekomunikacione opreme krajem oktobra 2006. godine. Telekomunikaciono regulatorno telo (TRA), organ privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji, naložilo je uklanjanje opreme Telekoma Srbija s argumentacijom da je u pitanju nelegalni operater, pri tom ne uvažavajući činjenicu da je srpski operater mobilne telefonije za obavljanje svoje delatnosti 1997. godine zakonskim putem dobio licencu za celu teritoriju Republike Srbije koja je plaćena tadaÅ¡njih 125 miliona nemačkih maraka. Na ovaj način je ugroženo vlasniÅ¡tvo Republike Srbije, ali i grčke kompanije OTE koja je suvlasnik Telekoma Srbija.
Telekomu Srbija je, usled nelegitimne odluke TRA, uniÅ¡teno 15 telekomunikacionih objekata i naneta materijalna Å¡teta od oko 800.000 evra, a ugrožena su prava 300.000 pretplatnika (od kojih je viÅ¡e od dve trećine čine sami Albanaci). Telekom Srbija je platio sve poreze i takse koji važe na Kosovu i Metohiji prilikom uvoza tzv. pre-paid kartica i opreme.
U ovom slučaju je uzurpirano vlasniÅ¡tvo Republike Srbije i naneti značajni materijalni gubici. Prema procenama relevantne nezavisne revizorske kuće, vlasniÅ¡tvo Telekoma Srbija na teritoriji Kosova i Metohije predstavlja 7,5 odsto ukupne imovine ovog preduzeća, a pri tom je izgubljeno oko 13 odsto profita. Ukupna Å¡teta naneta Telekomu Srbija u poslednjih sedam godina na osnovu oduzimanja imovine, izgubljene dobiti, oduzetih prava i obaveze isplaćivanja ličnih dohodaka raseljenim bivÅ¡im radnicima ovog preduzeća iznosi oko 1,4 milijardi dolara.
JP preduzeće PTT saobraćaja Srbija - Administracija Unmika je svojom Uredbom br. 1999/12 ovlastila Preduzeće za poÅ¡tanske i telekomunikacione usluge Kosova (PTK) osnovano 1999. godine da uzurpira imovinu i pravo obavljanja delatnosti od srpskog javnog preduzeća koje je do tada obavljalo delatnosti u oblasti pružanja PTT usluga na teritoriji Kosova i Metohije. Na ovaj način je uzurpirano preko 130 objekata preduzeća PTT Srbija, od kojih su najveći broj zgrade poÅ¡ta u koje je srpsko preduzeće decenijama ulagalo.
NIS Petrol-Jugopetrol kao deo najvećeg srpskog preduzeća za promet i preradu nafte i naftnih derivata joÅ¡ uvek nema licencu za rad na prostoru Kosova i Metohije, iako je to u viÅ¡e navrata s pravom traženo.
NIS Petrol-Jugopetrol je do 1999. godine u svom vlasniÅ¡tvu imao 31 objekat (25 benzinskih stanica, pet stovariÅ¡ta, poslovni prostor u PriÅ¡tini i zemljiÅ¡te u Podujevu). Odlukom Unmika uzurpirano je vlasniÅ¡tvo ovog preduzeća i formirano novo preduzeće Kosovo-Petrol. NIS-Petrol Jugopetrol danas raspolaže imovinom koja se sastoji od četiri benzinske stanice i jednog stovariÅ¡ta u južnom delu Kosovske Mitrovice koje je trenutno izdato u zakup, usled nepostojanja elementarnih bezbednosnih uslova za organizaciju normalnog poslovanja.
Do 27. juna 1999. godine, NIS Petrol- Jugopetrol je imao 172 radnika na Kosovu i Metohiji je danas ostalo svega 38 radnika i to u najvećoj meri na severu pokrajine (ali i u Lipljanu, Ã…Â*ilovu, Babinom Mostu i u selu Devet Jugovića). Oni koji su radno angažovani, zaposleni su na četiri benzinske stanice u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Ã…Â*trpcu, dok za one koji ne rade NIS Petrol-Jugopetrol kontinuirano nastavlja da obezbeđuje sredstva za lične dohotke...
Ukupan prosečni godiÅ¡nji prihod rudarskog giganta Trepče do 1999. godine iznosio je oko 200 miliona dolara. Ovo preduzeće je danas podeljeno po etničkoj liniji, i rečito govori o već podeljenom Kosovu. U vlasniÅ¡tvu ovog preduzeća nalazi se viÅ¡e od 30 rudnika, a od tog broja su svega četiri na teritoriji sa većinskim srpskim stanovniÅ¡tvom. Vlasnička struktura ovog preduzeća je sledeća: Fond za razvoj 55 odsto, radnici 27 odsto i ostali 18 odsto akcija. Svi zaposleni koji su radili u Trepči u junu 1999. godine (3.908 ukupno), primaju naknadu od Republike Srbije za sve protekle godine. Ukupan dug ovog preduzeća iznosi oko 150 miliona evra. Struktura duga stvorenog do avgusta 2000. godine u milionima evra: Strani poverioci - Mitilineos - Grčka (50), SCMM-Francuska (2), Tera 90 - Bugarska (0,5), Ã…Â*indo - Bugarska(0,3)...Domaći poverioci - dobavljači (30), banke (14,5), država Srbija ( PIO...) - 13,5, Radnici - 14,5...
Ã…Â*to se tiče vojne imovine na Kosovu koja je u vlasniÅ¡tvu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, istraživači imaju nedovoljno pouzdane podatke. Poznato je da je knjigovodstvena vrednost samo jednog objekta, vojnog aerodroma "Slatina" kod PriÅ¡tine, iznosila blizu 100 miliona evra. Kompleksi u okviru pomenutog aerodroma se prostiru na oko 4,5 miliona m² zemljiÅ¡ta na kome se nalazi 568 građevinskih objekata, od čega 156 objekata visokogradnje (ukupna povrÅ¡ina 47.024 m².
Prema podacima koji su dostavljeni Privrednoj komori Beograda, preduzeća iz Srbije raspolažu na Kosovu i Metohiji sa 1.218 objekata. Od toga su oko 500 sagradila sopstvenim sredstvima preduzeća iz Beograda, a iz Vojvodine 140 objekata. Tako, na primer, Korporacija "Lola" ima svoje objekte u Zubinom Potoku, LeÅ¡ku, Ã…Â*trpcu i Vitini, "Termovent" u Orahovcu i Lipljanu. Upravo primer ovog preduzeća može da ilustruje o kakvom apsurdu i o kojoj vrsti bahate nezakonitosti je ovde reč. "Termovent" je pre 1990. sagradio dve fabrike koje su procenjene na 17 miliona dolara. Sada se obe fabrike izdaju pod zakup na deset godina, dok matična fabrika vraća dugove i tih pogona!
Uprkos Rezoluciji 1244, Kosovska poverilačka agencija kao institucija privremene uprave na Kosovu i Metohiji dobila je pravo od Unmika da trajno promeni pravo svojine tako Å¡to može da tu svojinu da u zakup na 99 godina. Ovakav zakup svodi se na liÅ¡avanje svojinskih prava, gde pravi vlasnik ne odlučuje ni o zasnivanju ni o prestanku zakupnog odnosa, a gde zakupac ima pravo da imovinu uzetu u zakup - otuđi. On u sebi sadrži i mogućnost prenoÅ¡enja imovine na treća lica, te ima sve karakteristike prava svojine. Dakle, privatizacijom na Kosovu i Metohiji flagrantno se krÅ¡i jedan od osnovnih pravnih principa - da niko ne može preneti na drugog viÅ¡e prava nego Å¡to sam ima. NaruÅ¡avaju prava vlasnika i poverilaca preduzeća koja se prodaju na kosovskim tenderima.
Pitanje svojine nad preduzećima koja se privatizuju je sporno, jer je najpre trebalo sistemski reÅ¡iti pitanje vlasničke strukture preduzeća koja se privatizuju. Mnoga su osnovana, i u njih je decenijama ulagala Republika Srbija ali i brojni domaći i strani investitori. Imovina je velike vrednosti čiji se pravi titulari ne mogu ni u kom slučaju zanemariti. Tako na primer, "Ineks ski centar Brezovica" je od 1973. godine u sastavu beogradskog preduzeća "Ineks - Intereksport", Å¡to se potvrđuje izvodom iz sudskog registra.
Na Kosovu i Metohiji nije sistemski reÅ¡eno pitanje potraživanja prema preduzećima koja se privatizuju:potraživanja preduzeća i banaka iz Srbije, državni garantovani dugovi, ino-dugovi garantovani od strane banaka iz Srbije, pitanje povezanih preduzeća itd.
Kao i oÅ¡tećeni vlasnici, i poverioci su upućeni na sudsko ostvarivanje svojih prava. Međutim, sudska zaÅ¡tita svojinskih i prava poverilaca, na koju upućuje Uredba Specijalnog predstavnika br. 2002/13 o osnivanju posebne komore Vrhovnog suda Kosova, u praksi ne omogućava i njihovo efikasno ostvarenje. Ova posebna komora, nadležna za sporove u vezi sa postupcima Kosovske poverilačke agencije ima meÅ¡oviti karakter, tj. čini je pet sudija od kojih su tri sudije međunarodne, a dve stanovnici Kosova, odnosno Albanci, Å¡to je nepovoljno za oÅ¡tećene strane koje su u praksi najčeÅ¡će Srbi.
Sudski postupci u kojima se dokazuju svojina i postojanje potraživanja su spori i neizvesni, Å¡to je i osnovni problem, jer titulari ne mogu da raspolažu svojim pravima do okončanja ovih postupaka.
I u slučaju da srpski poverioci i vlasnici uspeju da svoja prava dokažu pred albanskim sudom, sporna tačka je faktička mogućnost nadoknade starim vlasnicima i poveriocima. Za ovu nadoknadu je namenjeno 80 odsto sredstava od prihoda od prodaja u procesu privatizacije. Do okončanja sudskih postupaka ova sredstva se nalaze blokirana na posebnom računu KPA.
Kosovski proces privatizacije u potpunosti ignoriše pitanje denacionalizacije. Iako u južnoj srpskoj pokrajini danas ne postoje pravni propisi koji regulišu denacionalizaciju, ne bi trebalo zanemariti pitanje restitucije imovine nacionalizovane posle Drugog svetskog rata.
Veliki deo nacionalizovanog zemljišta na Kosovu i Metohiji pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi 70.000 hektara obradivog zemljišta i šuma, i 1.181 zgrada, što joj je Zakonom o agrarnoj reformi iz 1946. i Zakonom o nacionalizaciji iz 1958. oduzeto.
Ukoliko se proces privatizacije na Kosovu i Metohiji nastavi po principu "zakupa na 99 godina sa pravom otuđivanja", velike su Å¡anse da će SPC trajno izgubiti crkveno zemljiÅ¡te, koje se zbog neizvrÅ¡ene denacionalizacije tretira kao druÅ¡tvena svojina.
Naime, prema optimističnim procenama, svega 30 odsto ukupnih prihoda od privatizacije predstavljaju strane investicije, a i taj procenat se pretežno odnosi na investicije etničkih Albanaca. Jedan od razloga za izostanak investitora drugih etničkih pripadnosti je i taj Å¡to KPA savetuje potencijalnim investitorima da sami izvrÅ¡e istraživanje preduzeća koje je predmet privatizacije. OpÅ¡te stanje (ne)bezbednosti Kosova i Metohije onemogućava potencijalne kupce, naročito Srbe, da postupe po preporukama KPA. Često se događa, recimo, da je kompletna dokumentacija o radu preduzeća koja se privatizuju najčeÅ¡će samo na albanskom jeziku.
Skoro uobičajeno, ima i pritisaka na učesnike tendera koji su nealbanci, čime se postojeća diskriminacija dodatno pojačava. Takav je slučaj privatizacija hotela "Grand" u PriÅ¡tini, za koji je najveću ponudu dala jedna makedonska kompanija i tako pobedila na tenderu, ali je zbog pretnji i pritisaka odustala od privatizacije, čime je izgubila pravo da traži položeni depozit.
Kosovo, najveći srpski dužnik
Obaveze Kosova i Metohije prema Fondu za podsticanje bržeg razvoja nedovoljno razvijenih republika i pokrajine Kosovo i Metohija iznose preko 17 milijardi dolara. Kako je Republika Srbija u sredstvima Fonda učestvovala sa trećinom, zaključak je da su potraživanja Republike Srbije po tom osnovu vredna pet i po milijardi dolara. Prema podacima Privredne komore Beograda, preduzeća iz Srbije imaju na Kosovu 1.358 objekata, pri čemu samo PTT ima 130, ŽTP 55, EPS 18, a SrbijaÅ¡ume 45. Imovina ovih 1.358 preduzeća se procenjuje na najmanje 1,5 milijardi dolara.
Država Srbija je, pod pritiskom međunarodne zajednice, preuzela kosovski dug u ukupnom iznosu od 1,1 milijarde dolara, a u poslednjih nekoliko godina po osnovu kamata za kosovski dug, već je otplatila 350 miliona dolara. Posle 1999. sa Kosova i Metohije je izbeglo preko 30.000 srpskih porodica, a vrednost objekata i njihove imovine koju su tamo ostavili procenjuje se na najmanje četiri milijarde dolara.
Konačno, Srbija po osnovu imovine svojih građana i preduzeća, kao i obaveza bivÅ¡eg Fonda za kreditiranje bržeg razvoja nedovoljno razvijenih republika i Pokrajine Kosovo i kosovskog spoljnog duga, potražuje najmanje 12,5 milijardi dolara.
Ã…Â*ifrovani kupci
Javnost na Kosovu, u slučaju tenderske prodaje, uglavnom nikada ne sazna za najveću ponudu na tenderu, odnosno ko je novi vlasnik preduzeća. Tako je KPA samo za prva dva kruga privatizacije objavila na svom sajtu imena novih vlasnika, dok je za ostale krugove taj podatak nepoznat ili je kupac označen Å¡ifrom (npr. kupac novog preduzeća "Krikos" je pod Å¡ifrom "P56", kupac motela "Dardanija" je pod Å¡ifrom "P92".
http://www.magazin-tabloid.com/srp/clanak.php?br=165&clanak=7
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2012, vBulletin Solutions, Inc.