View Full Version : Аркона на Рујну
На данашњем немачком острву Ригену, на обали Балтичког мора, некад беше Аркона, древни град и староверно светилиште.
Само острво Срби (Венди) називали су Рујан.
http://www.verasir.dk/images/chap28-14.jpg
Можда је Рујанско острво добило име у давнини по жбунастој биљци рују, са црвенкастим (рујавим) листовима у јесен и стаблом које је златножуто унутра. Сама биљка била је врло корисна за старе Србе. У нашим крајевима (јужним, балканским) лишће руја користи се за дезинфекцију унутрашњости бачви, као и за штављење коже од које сарачи праве опанке.
Можда је Рујанско острво названо по Рујанима, становницима или је било обратно. Радило се о Љутићима. Острво је сада Риген, а Аркона Јаромарс-бург.
На самом Рујну било је много светих места, Аркона је данас најпознатија.
У књизи Реље Новаковића Име Срби кроз време и простор, Београд, 1993.г., на стр.207 реконструисане су локације српских (вендских) насеља. Подвучени називи на мапи означавају истоветне називе на нашем (јужном)тлу..
http://img206.imageshack.us/img206/2353/rujanostrvoue7.jpg
Дански владар Валдемар сачекао је Видовдан године 1168. по новом бројању и напао Аркону, разоривши је потпуно. На једној много касније урађеној слици приказано је варварско понашање Данаца који су срушили кип:
http://www.verasir.dk/images/chap28-19.jpg
Kong Valdemar og biskop Absalon indtager Arkona og řdelćgger Svantevits billedstřtte”. Malet af Laurits Tuxen i 1889-94 til Valdemarsalen pĺ Frederiksborg Slot pĺ foranledning af J. C. Jacobsen. Absalon ses med det kristne kors hćvet mod venderne medens Kong Valdemar I Den Store stĺr bagved med hćnderne hvilende pĺ svćrdet. Man ved ikke om Kong Valdemar deltog i toget, men det regnes for sikkert at Absalon var tilstede da Svantevit rives ned.
http://www.verasir.dk/show.php?file=chap28-2.html
По опису Ханса Граматика, кип у светилишту био је Видов-четвороглав.
Реконструкција по опису из 1834.г. (са руске википедије)
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/ru/5/52/Svantovit.gif
Остаци тврђаве у данашњој Аркони (Јаромасбургу), поглед са мора:
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/9b/Burgwall_Arkona.jpg
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/53/Jaromarsburg_2.jpg/800px-Jaromarsburg_2.jpg
Опис светилишта и разарања, кипа и неких обичаја Ханса Граматика на руском језику:
http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0
Немци овако реконструишу улаз тврђаву:
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/R%C3%BCgen_-_Jaromarsburg_-_Infotafel_-_nah.jpg/800px-R%C3%BCgen_-_Jaromarsburg_-_Infotafel_-_nah.jpg
А целу утврду Арконе овако, са објашњењем да Рујанци насељавају Рујан/Риген од 6.века нове ере:
http://www.sphynxx.de/rekonstruktion/main.php?g2_view=core.DownloadItem&g2_itemId=307&g2_serialNumber=2
Света чаша из које су пили жреци Арконског светилишта током обреда је сачувана. Украшена је са четири главе Вида:
http://www.wizlaw.de/assets/images/Gard1_Altenkirchen2.jpg
Сличне главе су и у зидовима тзв.Старог храма:
http://www.wizlaw.de/assets/images/Gard1_Altenkirchen3.jpg
Немачки превод Граматиковог описа:
Ãœber das Bildnis des Gottes Svantevit selbst schreibt Saxo: (zitiert aus: Ingrid Schmidt ”Götter, Mythen und Bräuche von der Insel Rügen”, Hinstorff Verlag Rostock 2002)
“’Im Tempel stand ein gewaltiges Götterbild, den menschlichen Körper an Größe weit übertreffend, wunderlich anzusehen durch seine vier Köpfe und ebenso viele Hälse. Zwei der Köpfe schienen nach der Brust und ebensoviele nach dem Rücken zu sehen. Im übrigen schien von den vorderen wie von den hinteren der eine nach rechts, der andere nach links zu blicken Die Bärte waren rasiert dargestellt, die Haare geschnitten, so daß es schien, der Fleiß des Künstlers hätte die Art der Rugianer in der Pflege der Haare nachgeahmt. In der Rechten hielt (die Figur) ein Trinkhorn, das aus verschiedenen Metallen gebildet, das der Priester jährlich neu zu füllen gewohnt war, um aus der Beschaffenheit der Flüssigkeit die Ernte des kommenden Jahres zu weissagen. Der linke Arm bildete, in die Seite gestemmt, einen Bogen (in anderen Ãœbersetzungen: einen Bogen in der Hand). Der Rock war so beschaffen, daß er an die Schenkel reichte, die aus verschiedenem Holz geformt waren und so mit dem Kniegelenk verbunden waren, daß man den Ort der Verbindung nur bei genauem Hinsehen erkennen konnte. Die Füße berührten den Boden, ihre Basis war in der Erde verborgen. Nicht weit davon hingen Zaum und Sattel und andere Herrschaftszeichen der Gottheit; seine Bewunderungswürdigkeit vermehrte ein Schwert von ungeheurer Größe, dessen Scheide und Griff abgesehen von dem sehr schönen Treibwerk, das silberne Äußere auszeichnete. Der Gottheit wurde ein feierlicher Kult ... dargebracht. ...’” (I. Schmidt, S. 44)
Илустрација Видовог кипа из 2002:
http://www.wizlaw.de/assets/images/Gard1_Arkona3.jpg
http://www.wizlaw.de/assets/images/Gard1_Arkona1.jpg
http://www.wizlaw.de/assets/images/Gard3_Garz1.jpg
Извори:
http://de.wikipedia.org/wiki/Jaromarsburg
http://www.sphynxx.de/rekonstruktion/main.php?g2_itemId=305/
http://www.wizlaw.de/html/1__gardvogteien.html
Glavni grad Rujanaca, imenom Arkona, kojega se danas ni ruševine ne vide, bijaše smješten (po mišljenju nekolicine) na visokom rtu čije obale s istoka i s juga oplakuje inore, opasanom tako visokim zidinaina da bi strijela odapeta iz luka jedva dosegla vrh njihov. Sa zapada grad bijaše zaštićen velikom i snažnom utvrdom.
Saxo Grammaticus međutim smješta Arkonu na drugi jedan otok, zvan Vitora, udaljen od Rujane za širinu rijeke, a kojeg uništiše Harald, kralj Gota, i Heming, kralj Danaca.
Abraham Ortell tvrdi da na mjestu Arkone u davnini bijaše smješten slavenski grad Vineta, a bijaše to grad (kako piše Helmold) najveći od svih europskih gradova i najpoznatiji po trgovini izmedu raznih naroda. Bijaše nastanjen Slavenima koji primahu i druge narode, kojima međutim, za njihova boravka u gradu, ne dopuštahu živjeti prema kršćanskim zakonima.
Sve do konačnoga svog uništenja, taj grad dakle ustraja u neznaboštvu. No ne bje ljudi čestitijih običaja ni veće gostoljubivosti i dobroćudnosti od Slavena što nastavahu Vinetu.
Helmold smješta drugdje taj grad, naime između ušća rijeke Odre i grada Kammina, gdje se još i dandanas vide njegovi ostaci. Uzrokom propasti Vinete ne bje ništa drugo doli nesloga među njezinim gradanima, čime potaknut kralj danski, u želji da oplijeni tako bogat grad, sastavi veliku flotu s kojom nasrnu na grad, zauze ga, opljačka i sravni sa zemljom. Rujanci, stanovnici otoka Rujane, imahu brodovlja u velikom broju, te krstareći onim obalama pričinjahu velike štete, a ponajviše danskim kraljevima s kojima se često sukobljavahu.
Witikind Nizozemac u 3. knjizi piše da Rujanci ljeta Gospodnjega 809., sastavivši flotu od 830 lađa, napadoše kraljevinu Dansku i istočnu Friziju, a uz ostala zla koja tamo počiniše, zauzeše i spališe gradove Oldenburg i Niessen, te odnesoše ogroman plijen u domovinu svoju Rujanu. Bje to razlog s kojeg se Karlo Veliki oko godine 810. maši oružja protiv njih, te ih u dva žestoka i krvava okršaja nadjača i privede Kristu. Pokorivši ih (kako piše Witikind) zahvaljujući njihovoj razjedinjenosti više no vojsci franačkoj, naredi da svi postanu kršćanima i sljedbenicima rimskog obreda, te da zajedno sa Sasima, koje nešto prije toga bijaše preobratio na vjeru Kristovu, plaćaju danak i iskazuju posebno štovanje svetom Vidu, koji u to doba bijaše među onim pukom nadasve štovan.
Rujanci plaćahu danak sve dok poživje Karlo Veliki, no nakon njegove smrti odbiše plaćati danak i pridržavati se vjere kršćanske. Sagradiše u svom gradu Arkoni hram u koji postaviše kip Svatovita ili (kako ga naziva Krantz) Zvantovika, koji nije drugo doli sveti Vid, te svake godine muškarci i žene donašahu u taj hram danak odjednog dinara po glavi. Kad bi ih susjedi pitali za danak, odgovarahu da im u domu njihovu dostaju Vid i danak njegov.
Vrativsi se tako neznaboštvu, obožavahu kuinira tog Svatovita, koji bijaše izrađen od drva i velik poput diva, a imaše, kao i Jan u nekih drugih naroda, četiri glave, kako bi ulazeći s bilo koje strane hrama čovjek mogao vidjeti i uživati u pogledu na kumirov obraz.
Idol taj bijaše golobrad, a duga mu kosa bijaše sa svih strana dobro podrezana, te se činjaše (kako kaže Saxo Grammaticus) kao da oponaša slavenske navike u podrezivanju kose. Bijaše zaodjeven u halje dugačke sve do poda, u desnici držaše kovani rog, a u taj rog svećenik jedini koji medu Slavenima nošaše bradu, uz brojne svečane obrede ulijevaše vino.
Vino bi ostalo u rogu do sljedećeg dana, te prema tome da li bi ostalo na istoj razini ili pak opalo, svećenici bi prosudili kakva će biti sljedeća godina, tumačeći opadanje razine kao oskudicu, a njezinu postojanost kao obilje.
Ljevicu držaše Svatovit oslonjenu o bok, a nedaleko se od njega mogahu vidjeti uzde i sedlo njegova konja, te velik i bogato ukrašen mač. Taj se i takav kumir nalažaše u kapeli s četiri luka smještenoj u velikom hramu, premda bez ikakva oslonca o zidove hrama, a sa svih strana kapela bijaše okružena zavjesama od bogato ukrašene grimizne tkanine.
U kapelu bijaše zabranjen pristup svima osim svećeniku, a ni njemu uvijek i kad god mu se prohtije, nego samo u predblagdanske dane kako bi sve počistio i ulaštio. Pa ni samom svećeniku ne bijaše dopušteno disati unutar zatvorenih zavjesa, nego kad bi htio uzeti dah, potrčao bi na vrata i promolio glavu kako dah smrtnika ne bi ni na koji način dodirnuo božanstvo, jer smatrahu to prevelikim grijehom.
Svom idolu davahu uvijek trećinu ratnog i svakoga drugog plijena, a imaše Svatovit i svojih 300 konja i osobnu stražu od 300 ljudi koji iđahu u rat za njega i svu dobit predavahu svećeniku, da bi zatim bila pohranjena u riznicu iz kojeju nije bilo dopušteno iznijeti ni na koji način i ni iz kojeg razloga.
Piše Saxo Grammaticus da istog tog idola obožavahu ne samo Slaveni, nego da ga darivahu takoder stranci i kraljevi susjednih zemalja. Među ovima posljednjima bijaše i danski kralj Samo, koji mu posla na dar zlatni pehar vrhunske izradbe, za što primi i nagradu. Ne prođe, naime, mnogo vremena, a kralj Samo umre bijednom i okrutnom smrću i Svatovit mu ne bje ni od kakve pomoći.
Idolu bijaše posvećen i jedan bijeli konj krupna stasa, kojem nitko osim svećenika ne smje čupati dlaku iz repa ili grive, niti jahati ga ili kititi jer Slaveni bijahu čvrsto uvjereni kako ga Svatovit jaše u svojim pohodima na neprijatelje kadgod mu se prohtije. Vjerovahu kakoje dokaz tome što, ostavivši navečer konja u uobičajenom njegovu stanu, istimarenoga, čistog i vezanog, često ga sljedećeg jutra nalažahu blatnjavog i potnog, kao da te noći bijaše prevalio dug put.
Po hodu tog konja proricahu uspjeh ili neuspjeh započetih ratova, a želeći doznati to prije no što se ostvari, pribjegavahu sljedećem postupku: U zemlju pred hramom zabijahu uspravno šest motki u parovima jedna pred drugom i na jednakom razmaku. Zatim bi preko tih parova privezali poprijeko još jednu motku, tako blizu tlu da konj može sasvim lako prijeći prijeko, a da ne skoči. Na dan uglavljen za taj dogadaj, svećenik bi nakon dugih i veličanstvenih molitava poveo svečanim korakom konja za uzde, sve do one tri prepone od motki; ako bi konj uredno, jednu za drugom, prekoračio sve tri prepone, uvijek desnim kopitom i ne zamijenivši nijednom desnu s lijevom stranom, Slaveni bi bili sigurni u pobjedu, a ako bi konj učinio suprotno od toga, oduzeo bi im vjeru u pobjedu.
Svake godine nakon žetve žrtvovahu svom idolu velik broj životinja, a kadikad bi svećenik uzeo i kojeg kršćanina i smaknuo ga za žrtvu, tvrdeći da je krv kršćanska bogovima i te kako ugodna. Nakon toga bi pred vratima hrama upriličili svečanu gozbu i donijeli na stol okruglu pogaču pripremljenu od komine a tako veliku, da bi se iza nje mogao sakriti odrastao čovjek. Svećenik bi uistinu stao iza pogače, te se sakrio pokrivajući se njome, pa upitao mogu li ga vidjeti. Kad bi mu svi uglas nijećno odgovorili, stao bi moliti svog idola da im dade da ga se sljedeće godine još manje vidi.
Rujanci ustrajahu u tim svojim zabludama gotovo punih tristo pedeset godina, a za to vrijeme (prema izvješćima Witikinda Nizozemca u trećoj knjizi i Petra Crusbera u šestoj) povedoše bezbroj ratova s mnogim narodima, harajući ne samo primorjem i priobalnim gradovima, nego prodirući sve do u unutrašnjost Germanije i zadajući velike muke ondašnjim kraljevima i carevima. No Bog, čije su nam namjere skrivene, ne htje da puk taj ratoborni ostane u mraku neznaboštva, te osokoli kralja danskog Valdemara da ustane oružjem na njih. Valdemar skupi snažnu vojsku u nakani da ih pokori, no uvidjevši kako same njegove snage nisu dostatne, udruži se s pomeranskim kneževima Kazimirom i Boguslavom, te s Pribislavom, vladarom Slavena Obodrita.
Krenuvši zajedno s njima u pohod, Valdemar godine 1167. nadjača srčane Rujance. Nakon pobjede, dade Svatovitovu kipu svezati omču oko vrata, te ga vojnici potezahu tlom u nazočnosti Slavena. Na koncu raspiliše kip na komade i javno ga spališe, da bi potom uništili hram i sve u njemu i opljačkali riznicu. Po Valdemarovoj zapovijedi svi se morahu odreći idolopoklonstva i prigrliti vjeru u jedinoga i istinskoga Boga, a danski kralj ih nastavi neprekidno potpomagati u tome, te o svom trošku sagradi dvanaest crkava u zemlji nekad Rujanaca, a sad njegovoj.
Usprkos svemu tome, praznovjerje u Svatovita ruganskog osta na snazi i dugo se održa medu Česima, sve dok blaženi Vjenceslav, knez češki, ne preda svom narodu moći svetog Vida koje bijaše dobio od cara Otona, kako bi im javno iskazivali štovanje. Istinu govoreći, ni na taj način ne izbrisa Česima sasvim iz sjećanja spomen na Svatovita, jer naime i dandanas nema u Češkoj svečanijeg ni rasprostranjenijeg pozdrava od onoga koji priziva njegovo ime.
Kad primaju kakvoga gosta ili prijatelja koji im dolazi iz dalekih zemalja, ponavljajući kažu vitei, vitei, u znak radosti zbog sačuvana zdravlja, kao da je to zasluga Svatovitova. Janimar, muž plemenit i brat Tetislavov, uloži sve svoje snage ne bi li iskorjenio praznovjerni kult Svatovita. Kralj Tetislav, koji vladaše Rujanima u vrijeme njihova poraza, tek što bijaše podučen vjeri katoličkoj s velikom živošću i spremnošću pristupi svetom krštenju, te naloži i svima svojima da potraže duhovnu svoju obnovu u toj svetoj krstionici.
Ni nakon toga ne presta nigda propovijedima jačati njihovu vjeru u Krista, te se činjaše gotovo novim svetim Pavlom Apostolom poslanim od Krista.
Obnašajući dakle službu vjerovjesničku, djelomice lijepim riječima i nagovorima, a djelomice prijetnjama, pokrštavaše puk suroviji i okrutniji od ikoje zvijeri i k tome u pokušaju preobraćenja tvrdokorniji od svih drugih baltičkih Slavena. Kako se mijenjahu vremena, tako se izmjenjivahu i kneževi puka ruganskog, a koji se nalaze niže popisani.
http://www.svevlad.org.yu/knjige_files/orbin_kraljevstvo.html
"View of Arkona at Moonrise", sepia drawing, C.D. Friedrich (18/19 vek)
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/58/Vue_d%27Arkona_-_Sepia_de_Caspar_David_Friedrich.jpg/800px-Vue_d%27Arkona_-_Sepia_de_Caspar_David_Friedrich.jpg
http://www.urlaub-in-binz-auf-ruegen.de/insel-ruegen/
http://www.fotolia.com/id/4894846
http://www.flickr.com/photos/tacheles/2288867840/
http://www.flickr.com/photos/98368825@N00/394343565/
Србски Гром
09-05-08, 03:55
Поред Световида којег су највише поштовали Срби у Аркони,још једно божанство је било јако поштовано на целом острву...у питању је Рујевит...Ово словенско божанство помиње се у Книтлинга Саги, као и код Сакса Граматика. То је бог острва Рујана. У Кореници су постојала три храма, од којих је један био посвећен Рујевиту; имао је храстов кип са седам глава и седам мачева о појасу, док је један држао у руци. Судећи по овим симболима реч је о ратном и сунчаном богу. Други храм посвећен је поревиту чији је кип имао пет глава. Ове две симболичке вредности: Седам и Пет односе се као седам летњих и пет зимских месеци. Име Рујевит долази од корена rujnu (чеш.) = ватрен, онај који је страстан, српски рујан = тамноцрвени, јесте епитет за јарко сунце, за некога ко је страстан, јаросан; насупрот томе, Поревит је сачињен у духу зиме и мрака, те је због тога без оружја.
Тако да је име острво вероватно добило по овом Божанству...
Поред Световида којег су највише поштовали Срби у Аркони,још једно божанство је било јако поштовано на целом острву...у питању је Рујевит...Ово словенско божанство помиње се у Книтлинга Саги, као и код Сакса Граматика. То је бог острва Рујана. У Кореници су постојала три храма, од којих је један био посвећен Рујевиту; имао је храстов кип са седам глава и седам мачева о појасу, док је један држао у руци.
Сликар Љубивој Јовановић овако је реконструисао по поменутим описима Рујевитов кип:
http://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/lj_rujevit01.gif
Други храм посвећен је Поревиту чији је кип имао пет глава. Ове две симболичке вредности: Седам и Пет односе се као седам летњих и пет зимских месеци.
Свиђа ми се ово тумачење о 7+5 глава..:)
Онда је осма резервна;), осми месец може бити ал' не мора да значи да је хладно време.?
Подсетило ме ово на моју мајку која је увек говорила да су хладни месеци они који у себи садрже слово Р, остали су топли (мај, јун, јул, август).Иако су туђински изрази у питању, уклапа се рачуница :D
Иако би онда Поревит морао да има 4+1:rolleyes:
У нашим, јужносрпским народним песмама такође постоји веза Рујевита и Поревита- или су браћа (припадају истом роду "Божанстава" ) или су побратими (различитог рода, али здружени заувек):
Краљичка песма из Старе Србије, део који се пева док се облачи ''Краљ''.
''Обрни се цару!
Те нам песма кажи,
Која песма царе!
Данас да певамо?
... Или песма царе
Рујна Рујевита?
Или његова царе!
Брата Поревита ?
Или оног царе!
Бога Рановита''.
У свадбарској песми Рујевит(Руневит) и Поревит (Пуревит) су већ сасвим извесно побратими:
''Кум ми го клава св. Јована,
Св. Јована млад Пуревита.
Пуревита побратим Руневита''.
Крстоношка песма из Јужне Србије, данашње Македоније:
''Чесне крсте ми понесемо,
... Чесне крсти милог Бога
Милог бога Рујевита,
Рујевита силног Бога.
Што нам бије душманине,
Душманине Тартарине.
Што нам даје берићете,
Берићета изобиља.
Чесне крсти ми кренусмо.
Чесне крсте дивног Бога.
Дивног Бога седмоглавод
Рујевита Правовида.
Милог Бога Прове Праве''.
Песма из Јужне Србије:
''Јасно ми солнце станало,
Чесне ми крсте гледало.
... Сонце ми стало гледало
На њег се Господ смејао.
Мили нам Господ мој Праве.
Сабор ми гледо со сонце.
Што в њему сва правда ми.
Никоме кривде немаше.
Сонце ми станало
На сред неба висока.
С њега ми Боже гледаше.
Мили ми Боже Рујевит
Со уседам глава тресеше.
Што сабор добро собран је''.
Коначно, ево делова ивањданске песме, добијене из призренске нахије,у којој је нека врста синопсиса релевантних српских божанстава, некима су већ христијанизована имена...
''Дојде Никола, дојде ми време,
Да ми се жени св. Илија.
Што позовало рало сватови,
Рало сватови божији анђели:
Кум ми го клава св. Јована,
Св. Јована млад Пуревита,
Пуревита побратим Руневита,
А старог свата св. Никола,
Св. Никола стар Радогоста...
У Кореници су постојала три храма, од којих је један био посвећен Рујевиту; имао је храстов кип са седам глава и седам мачева о појасу, док је један држао у руци. Судећи по овим симболима реч је о ратном и сунчаном богу. Други храм посвећен је поревиту чији је кип имао пет глава. Ове две симболичке вредности: Седам и Пет односе се као седам летњих и пет зимских месеци.
Онда је осма глава резервна;), осми месец може бити ал' не мора да значи да је хладно време.?
Подсетило ме ово на моју мајку која је увек говорила да су хладни месеци они који у себи садрже слово Р, остали су топли (мај, јун, јул, август).Иако су туђински изрази у питању, уклапа се рачуница :D
Иако би онда Поревит морао да има 4+1:rolleyes:
Хтела сам да се вратим да исправим текст, јер сам накнадновидела да сам написала осам глава, а не осам мачева. али у међувремену сам погледала још једну слику Љубивоја Јовановића..Ради се о реконструкцији Перуна из Кијевског храма који је разрушио руски кнез Владимир 998.године.
Проверите и ви: четири главе су под углом од 90 степени , а пета је насликана на грудима?
http://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/lj_perun.gif
Можда смо у праву :D
Сербски Громе, да ли знаш коме је био посвећен трећи храм?
По народним песмама нагађам да би могао бити Јаровит у питању?
И ако знаш, како се Кореница данас зове?
Нашла сам Кореницу брже него што сам очекивала:)
Аркона је на самом северу, а Кореницу мало јужније од Арконе.
Преносим мапу митолошких топонима на Рујну са теме о Белим Србима:
http://img156.imageshack.us/img156/888/6152ho.jpg
А садашњи назив Коренице је Гарц (Gartz):, припада Браниборској области (branderburškoj), на западној обали реке Одре, иначе на 30 километара од Шћећина.
http://en.wikipedia.org/wiki/Gartz
http://www.hydro-planung.de/img/projekte/uferbefestigungen/bollwerk_gartz.jpg
U neposrednoj blizini su ostaci slovenskog grada:
http://www.brandenburg-radweg.com/files/seiten/Zittau-Ueckermuende-slawenb_1194599627_14682245.jpg
Код Сретена Петровића читам:
- Рујевитов кип (по Саксу Граматику) надмашивао је људску фигуру, тако да бискуп Абсалон (рушитељ) није могао подигнутом руком да дохвати идолову браду.
- Седам мачева (због чега С.Граматик закључује да је ратни бог) били су "о појасу, за тканицом"
-Испод усана статуе од храстовине ласте су направиле гнездо
-Мач је био прикован за десну руку чврсто-гвозденим ексером
- Варијације имена су и Rugiewit, Rugievit, Rugieuithus
( моје асоцијације су овде: Рујевит или Руђевит, јер је и боја рђе слична)
А на слици (стр.451) Петровићеве књиге о митологији, која реконструише изглед идола у Кореничким храмовима, седмоглави Рујевит држи усправно осми мач, а петоглави Поревит има 4 главве, док пету држи испред груди, придржавајући је једном руком за чело, другом за браду.
Србски Гром
09-05-08, 17:50
Сербски Громе, да ли знаш коме је био посвећен трећи храм?
По народним песмама нагађам да би могао бити Јаровит у питању?
И ако знаш, како се Кореница данас зове?
Кореница јесте Гарц,бар сам и ја тако нашао...:)
А за трећи храм се претпоставља да је био Јаровитов(Јарилов),јер се и он доводи у везу са браћом Рујевитом и Поревитом...:)
Србски Гром
09-05-08, 17:59
Најпре ћу изнети одређење овог митског лика из Рајтерове Словенске митологије. Ко су Јаровит, Геровитус? Јаровит је бог Померанских Словена. Термин ''Јаровит'' је састављен од јар- ''жесток, ватрен, жустар'' и -вит, суфикс за образовања личног имена. Упоредити са личним именима: Јарослав, Јарополк. Према Брикнеру, Јаровит је идентично са Световидом, са богом који је са Јаровитом у значењском смислу сличан, судећи бар према етимологији израза: јар- и свет-, јер су обоје само епитети за једног трећег бога (Сварожића) (Reiter, 182). Према Афанасјеву, ''Јаровит одражава оплодну силу пролећног Перуна'', а мишљења су подељена о томе који је бог код Словена представник тзв. ''ратног бога'', бога рата. За разлику од других истраживача, Ото Бамбершки управо Јаровита назива ратним богом. Када је реч о боговима и киповима Словена на острву Рујану - бар према извештајима хроничара, кип Јаровита био је направљен са великим штитом, који је обложен златом.
...Ово је узето такође од Сретена Петовића,али сам само до овде пренео јер се спомиње Јаровитов кип на Рујану...
Србски Гром
26-05-08, 01:56
U delu knjige posvećenom najbogu Leže je zapisao i ovo:
"Svetovid, Bog zemalja rujanskih Slovena, zadobio je prvenstvenu vlast nad svim slovenskim bogovima. Za naÅ¡e vreme slahu mu joÅ¡ svoje godiÅ¡nje poklone - danak i priznavahu ga za Boga bogova ne samo zemlje Varginaca, već i sve ostale slovenske oblasti."
Ma kako se zvao taj vrhovni Bog, baltički Sloveni su ga zamiÅ¡ljali kao prepunog slave i božanstva. Helmold identifikuje Svetovida sa Svetim Vidom pa kaže:
"On je bio prvi među slovenskim bogovima, onaj koji je davao najslavnije pobede, koji je proricao najizvesnija proricanja. Kod Slovena je kralj prema sveÅ¡teniku u malom poÅ¡tovanju. Svake godine Å¡alju darove na Rujan, izvikujući Svetovida bogom nad bogovima. Katkada oni su prinosili na žrtvu i po kojeg hriÅ¡ćanina i tvrđahu da se bogovima naročito dopadala hriÅ¡ćanska krv. Jedan deo zlata i srebra otetog od neprijatelja sipaÅ¡e se u Svetovidovu riznicu."
Kult Svetovidov spominje još i Saks Gramatik koji veli:
"BeÅ¡e kod Slovena u Arkoni na Rujnu jedan idol koji su obožavali naročito urođenici i narod iz okoline, nu lažno je prozvan Sveti Vid". U nastavku Gramatik opisuje sam hram.
Četiri glave
"U sred grada bejaÅ¡e jedno mesto, na kome se uzdizaÅ¡e jedan veoma lep drveni hram, poÅ¡tovan ne samo po veličanstvenosti njegovog kultusa nego i po idolu, koji u sebi skrivaÅ¡e. SpoljaÅ¡nost ovoga hrama bila je ukraÅ¡ena divnim grubo obojenim drvorezom koji predstavlja razne predmete. U nj’ se ulazi samo kroz jedna vrata. Oko samoga hrama bejaÅ¡e dvostruka ograda: spoljna je ograda bila pokrivena crvenim krovom, unutraÅ¡nja je sastavljena iz zastora, koji diže četiri koca, a sa spoljnom se dodirivaÅ¡e samo krovom. U zgradi bejaÅ¡e grdan idol, mnogo veći nego u prirodi. ImaÅ¡e četiri vrata i četiri glave, dve spreda, a dve s leđa. I spreda i pozadi izgleda da jedna gleda na desno, a druga na levu stranu. Ovi viÅ¡eglavi idoli su česti kod baltičkih Slovena. Bog Triglav, ili Porenucije sa četiri glave i petom na grudima. Brada je obrijana, kosa oÅ¡iÅ¡ana, kao Å¡to nose Rujani. U desnoj ruci držaÅ¡e jedan rog pravljen iz raznih metala. Svake godine ga sveÅ¡tenik puni vinom ili Å¡to je verovatnije medovinom i po stanju ovoga pića, on predskazivaÅ¡e žetvu te godine. Leva ruka drži jedan luk, spuÅ¡ten niz telo. Jedna mantija pokriva idolovo telo i spuÅ¡ta se do nogu. Idol bejaÅ¡e sagrađen iz raznih drveta i tako veÅ¡to spojenih, da se sastavak mogaÅ¡e primetiti tek posle najtežeg ispitivanja. Noge se opirahu o zemlju, ali se ne vidi, kako je za nju utvrđen.
Pored idola vide se jedna uzda, sedlo i drugi razni znaci božanstva. Naročito se divljahu jednom kolosalnom maču, čija kanija i balčak behu od srebra i vrlo značajno izrezani.
Evo kako se svetkovaÅ¡e veliki praznik ovoga idola. Jedanputa u godini, kad se sabere letina, skupi se gomila naroda ispred hrama, pa prinesu na žrtvu životinjske glave, i svi učestvuju u ovoj velikoj religioznoj gozbi. SveÅ¡tenik, koji protivno običajima zemlje nosi bradu i vrlo dugu kosu, jedini je imao pravo da uđe u svetiliÅ¡te. Dan pre te svečanosti, on je brižljivo očistio metlom sav hram, u koji on takođe jedini ima pravo da uđe, pazeći dobro da ne diÅ¡e dokle je tu. Kad mu je trebalo da udiÅ¡e vazduha, istrči na vrata, da božanstvo ne bi bilo okuženo dodirom jednog čovečjeg daha. (I ruski vernici u Å¡esnaestom veku morali su, prema naredbi sveÅ¡tenika, da zadrže disanje u trenutku dok ljube krst, prim. aut.) Sutradan, kad se skupi svet pred vratima, pop uzme sud iz idolovih ruku, i ispituje da li se tečnost u sudu smanjila od ranije obeleženog dna. Ako jeste, onda on predskazuje oskudicu, u proizvodima u idućoj godini. U protivnom slučaju predskazuje izobilje. Po ovim znacima on unapred obaveÅ¡tava, da li će biti malo ili mnogo koristi od zemaljskih proizvoda. Zatim to piće od proÅ¡le godine prospe po nogama idolovim u vidu prelivanja žrtve, pa napuni rog novim. OdavÅ¡i kipu poÅ¡tovanje, čineći da mu nudi da pije, počne od njega svečanim prizivanjem tražiti svakojaka dobra za sebe i otadžbinu, bogatstvo i slavu za građane. Onda odjednom proguta sve ono Å¡to je bilo u sudu, ponovo ga napuni, pa metne u desnu idolovu ruku."
Можда је Рујанско острво добило име у давнини по жбунастој биљци рују, са црвенкастим (рујавим) листовима у јесен и стаблом које је златножуто унутра. Сама биљка била је врло корисна за старе Србе. У нашим крајевима (јужним, балканским) лишће руја користи се за дезинфекцију унутрашњости бачви, као и за штављење коже од које сарачи праве опанке.
Cotinus coggygria (ruj)
Visoki listopadni žbun. Može se formirati i kao malo drvo. Listovi okruglasti, u jesen crveni. Postoje forme sa uvek crvenim listovima. Cveta leti. Cvetovi prekriveni dugim ružičastim dlačicama. Kao domaća vrsta dobro podnosi uslove naÅ¡ih staniÅ¡ta.
Po latinskom nazivu, Baba Neta pokazuje ove slike:
http://www.wsu.edu/~lohr/wcl/CotinusForm003.jpg
Negde prevode kao "royal purple" ili "smoke tree" ili "velvet cloak"
The Eurasian smoketree or smoke tree (Cotinus coggygria, syn. Rhus cotinus) is native to a large area from southern Europe, east across central Asia and the Himalaya to northern China.
A RUJ je naziv i kod ostalih Slovena.
http://www.kurowski.pl/foto/cotinus_coggygria_foliis_purpureis.jpg
http://www.zaplana.net/flowers/asp/Display_Flower_SI.asp?name=Cotinus+coggygria
http://www.garten.cz/e/cz/257-ruj-vlasata-cotinus-coggygria-royal-purple/
http://www.garten.cz/e/cz/257-ruj-vlasata-cotinus-coggygria-royal-purple/
http://www.garten.cz/e/cz/256-cotinus-coggygria-ruj-vlasata/
Ima i svetlijih nijansi, ali svejedno je to boja vina- ružice ili rujnih vina (oa do rujnih zora:)) A kad upišem samo "ruj" na guuglu - dobijem slike ruževa za usne. opet sve nijanse.
http://www.svetbiljaka.com/images/upload/thumbs/t_cotinuscoggygria1.jpg
http://www.svetbiljaka.com/Forums/download/id=46239.html
Gde se nalazila riznica hrama u Arkoni nije poznato, ali predanje kazuje da je njeno bogatstvo i sjaj predmeta koji su je sačinjavali prevazilazilo maÅ¡tu običnog smrtnika.
Vrhovni sveÅ¡tenik Svetovidovog hrama bio je moćniji od kralja, jer sveÅ¡tenik je u direktnoj vezi sa bogom, a kralj i narod zavise od boga. SveÅ¡tenici su dobijali jedan deo ratnog plena, jer se smatralo da su njihove molitve i žrtve doprinele uspehu u ratu, tako da je sveÅ¡tenički sloj bio veoma bogat.
Godine 1868 ustanovljena je komisija koja je trebalo da utvrdi postojanje ovog hrama, da locira mesto na kome se nalazio i da Å¡ture istorijske podatke uporedi sa onim u Å¡ta se verovalo. Skoro niÅ¡ta nije pronađeno, niti zasigurno utvrđeno. Ako je verovati starim zapisima to ne čudi.
UniÅ¡tenje Svetovidovog hrama, kao i čitavog grada Arkone brutalno i bezobzirno organizovao je danski kralj Valdemar 1168. godine,poslavÅ¡i svoje ljude koji su stanovnicima naredili da idol uvežu konopcima i da ga, oborenog na zemlju, iznesu iz grada i tamo raznesu na sitne komade. Potom su osvajačima morali predati svo blago koje je činila riznica.
Od Arkone nije ostalo niÅ¡ta. Ali postoji verovanje da se neÅ¡to od čudesnog Svetovidovog blaga sakrilo od osvajača, onako kako samo dragocenosti umeju i da u mraku skrovitog mesta čuva jedinu uspomenu na božanstvo u čiju je čast jednom godiÅ¡nje žrtvovan ljudski život.
Gde je sakriveno Svetovitovo blago nije poznato, ali u opisima poklona koje su, u znak svoje bezgranične vere, darivali podanici ovog vrhovnog božanstva, pominju se zlatni i srebrni predmeti, kućni kipovi od suvoga zlata, ćupovi prepuni dragocenosti, pozlaćene tkanine i joÅ¡ mnogo toga. Da li će ikada neÅ¡to od čudesnog blaga biti pronađeno, ili će poput legendarne Atlantide večnost sačekati negde daleko od ljudske pohlepe?
"Usred grada bejaÅ¡e mesto na kome se uzdizaÅ¡e jedan vrlo lep drveni hram, poÅ¡tovan ne samo po svojoj veličanstvenosti, nego i po idolu koji je u sebi skrivao. SpoljaÅ¡njost mu je bila ukraÅ¡ena divnim grubo obojenim drvorezom.
U hram se ulazilo na samo jedna vrata, a oko njega bejaÅ¡e dvostruka ograda - spoljna je bila pokrivena crvenim krovom, a unutraÅ¡nja sastavljena iz zastora. U zgradi bejaÅ¡e grdan idol koji je imao četiri vrata i četiri glave, dve spreda, dve s leđa, tako da može gledati na sve strane istovremeno.
"U desnoj ruci držao je rog spravljen od raznih metala
koji svake godine sveštenik puni vinom".
U gradu Arkoni postojalo je proročiÅ¡te Svetovidovo, slično proročiÅ¡tu u Delfima, , gde su se slivali Sloveni sa svih strana kako bi im bila prorečena sudbina.
Za Svetovida drevni hroničar kaže kako Sloveni veruju da je on Bog nad Bogovima, da su njegova proricanja najizvesnija i da su svi ostali bogovi pored njega, tek polubogovi.
__________________
Поред Световида којег су највише поштовали Срби у Аркони,још једно божанство је било јако поштовано на целом острву...у питању је Рујевит...Ово словенско божанство помиње се у Книтлинга Саги, као и код Сакса Граматика. То је бог острва Рујана. У Кореници су постојала три храма, од којих је један био посвећен Рујевиту; имао је храстов кип са седам глава и седам мачева о појасу, док је један држао у руци. Судећи по овим симболима реч је о ратном и сунчаном богу. Други храм посвећен је поревиту чији је кип имао пет глава. Ове две симболичке вредности: Седам и Пет односе се као седам летњих и пет зимских месеци. Име Рујевит долази од корена rujnu (чеш.) = ватрен, онај који је страстан, српски рујан = тамноцрвени, јесте епитет за јарко сунце, за некога ко је страстан, јаросан; насупрот томе, Поревит је сачињен у духу зиме и мрака, те је због тога без оружја.
Тако да је име острво вероватно добило по овом Божанству...
Rujevit je bio bog loklanog karatkera koga su postovali Rujani,moguce da je bio bog ostrva Rujan i zastitnik tog ostrva,pa je zato predstavljen sa osam maceva,Porevit je mozda Gerovit bog rata,njegov stit su nosili sloveni pred odlazak u bitku jer su verovali da ce ih onda Gerovit stititi..Poznato je da je jedan nemacki svestenik pobegao sa ostrva Rujan tako sto je ukrao iz hrama stit i sklonio se iza njega,pa sloveni nisu smeli da mu pridju.
Jel znao neko nesto o bogu Pripegali,kome su sloveni prinosili ljudske zrtve,ako je verovati nekim hriscanskim svestenicima koji su pisali o njemu,on bi trebao da predstavlja boga rata onog koji unistava nepirljatelje slovena.
Zanimljiv je i bog Podaga ili Pogoda,cija je funckija nepoznata.Neki naucnici veruju da se radi o istom bogu na jednom mestu je zabelezen kao Podaga u muskom rodu a na drugom kao boginja Pogoda.Pogoda meni zvuci kao neka pogodba to jest Pogoda bi mogla da predstavlja boginju trgovine ili tako nesto.
Rujevit je bio bog loklanog karatkera koga su postovali Rujani,moguce da je bio bog ostrva Rujan i zastitnik tog ostrva,pa je zato predstavljen sa osam maceva,Porevit je mozda Gerovit bog rata,njegov stit su nosili sloveni pred odlazak u bitku jer su verovali da ce ih onda Gerovit stititi..Poznato je da je jedan nemacki svestenik pobegao sa ostrva Rujan tako sto je ukrao iz hrama stit i sklonio se iza njega,pa sloveni nisu smeli da mu pridju.
Jel znao neko nesto o bogu Pripegali,kome su sloveni prinosili ljudske zrtve,ako je verovati nekim hriscanskim svestenicima koji su pisali o njemu,on bi trebao da predstavlja boga rata onog koji unistava nepirljatelje slovena.
Zanimljiv je i bog Podaga ili Pogoda,cija je funckija nepoznata.Neki naucnici veruju da se radi o istom bogu na jednom mestu je zabelezen kao Podaga u muskom rodu a na drugom kao boginja Pogoda.Pogoda meni zvuci kao neka pogodba to jest Pogoda bi mogla da predstavlja boginju trgovine ili tako nesto.
Рујевит или Рђевит,Рђа;) у имену има одредницу за црвену боју..
Сигуран си да је 8 мачева??
Чини мисе да има 7 мачева и 7 глава,дакле као "Сјем-рогати семаргл" или седмоглаве аждахе из наших прича, седмоглави ,Бог Безименог дана суботе.
Геровит би требало да исто што и Геровид/Јаровид/Јарило/Младен-Бог Рата, са симболиком римљанског Марса или грчког Ареса.
Геранијум је нпр, биљка везана за пролеће (Марс и хороскопски знак Овна) а код нас је то име ЗДРАВАЦ, биље везано за Младена и празник Младенаца.
То о Припегали је много сумњива прича, посебно ако су хришћански извештачи били грчке вере или "јунанци" (турски назив за етничке Грке).
ПОГОДА је, верујем , измишљотина новијег доба, нпр. позног средњег века...реч је везане за време и климу (Непогода користимо ,а афирматив Погода не користимо у језику данас.."Време је погодно" за клизање нпр. или за жетву, то већ кажемо и данас."Ако удари непогода???").
Зашто би измишљали Бога времена кад су наши древни преци познавали целу Васиону и сва тела у њој и знали све о климатским променама? Нема потребе да један "Бог", скројен по узорима греческих неуротичних митолошких ликова, по свом ћеифу мења време, односно климу ?
U knjizi Spasoja Vasiljeva "Religija i Mitologija starih Slovena" pise da je bog Rujevit imao sedam maceva za pojasom i osmi je drzao u ruci.
Jel ima negde na netu slika Gerovitovog stita?ili makar neki opis istog?
http://img.photobucket.com/albums/v635/Legenda/arkona002.jpg
http://img.photobucket.com/albums/v635/Legenda/arkona003.jpg
Ово је неки стрип...?
Ко, како, гдје...? :)
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2012, vBulletin Solutions, Inc.