Свеци међу Србима

[Живана]

Милица Ракић
(рођена 9. јануара 1996. г. — погинула 17. априла 1999. г.)

Помилуј Боже, оне који су жедни пролећа,
ишчезли као осмех тих међу звездане светове.
Милица дете
светомученица

http://img295.imageshack.us/img295/4012/milicarakichfreskacz2.jpg

Српска православна црква покренула је иницијативу, крајем 2004.године, да се трогодишња жртва НАТО Милица Ракић прогласи за новог свеца СПЦ. Предлог су обелоданили умировљени владика Захумско-херцеговачки Атанасије и његов наследник на епископском трону владика Григорије. Владика Атанасије је рекао да се фреска мале Милице налази у манастору Тврдош код Требиња, седишту епископа Захумско-херцеговачког. На фресци пише: "Св. н. муч. од НАТО. Милица дете". Мала Милица Ракић погинула је од НАТО бомбе за време агресије на нашу земљу у пролеће 1999. године.

"Фреска је у манастирској цркви Успења Пресвете Богородице у једном медаљону, сликана заједно са осталим мученицима и мученицама. Настала је ове године, а дело је ђакона Николе Лубардића из Београда. Мала Милица је симбол страдања и невиности и њена фреска уједно значи да је ми предлажемо за свету мученицу", објаснио је владика Григорије.

Према канону СПЦ, да би нека личност била канонизована, односно проглашена за свеца, потребно је да буде испуњен један од услова - мученичка смрт, култ у народу, јављање чудом или да су нетрулежне мошти.
Уколико заживи култ у народу, Сабор СПЦ ће донети свечану повељу о проглашењу Ракићеве за светицу. У именослов светих Срба до сада је уведено 77 личности.

Dana 17. aprila 1999. god. u 21:45, posle pažljivo pripremljene i precizno i sjajno izvedene akcije, likvidirana je opasna srpska teroristkinja, članica zločinačkog udruženja, Milica Rakić (3).
Likvidirana je u trenutku dok je u kupatilu, sedeći na noši, planirala nova krvoprolića.
http://aycu37.webshots.com/image/35356/2004243419601506219_rs.jpg

Њен Брат Алекса је био невероватно срећан када је добио млађу сестру.
„Моје сестрице више нема” каже он.
Када је пуна стакла. Лавабо је разбијен, плочице изломљене.

„Потрчао сам бос у купатило” каже отац Жарко. Размишља о речима које је изрекао. Затим, окреће главу у страну. Његов поглед сусреће Душичин. Гледа у нас. „Узео сам је, стрчао низ степенице, улетео у кола... Наставио сам да возим, иако сам знао да је мртва. Возио сам. У болници, узели су је од мене.”

„Милица је нацртала слику лала баш претходни дан за себе”, присећа се њена рођака Данијела Дукић, доктор. „Лале, жуте и црвене.”
Њихове комшије и њихови пријатељи су седели на двема софама.
Неко је, такође, поменуо судбину!
„Немојте да причате о судбини” каже Жарко.
„Немој нико да ми говори о судбини!”
Окрутни непријатељи и тирани пуцали су издалека, погађајуци војни циљ. Име циља: Милица Ракић (3)

http://www.blogoye.org/spadalo/2854/MILICA+RAKI%C6.html
http://www.srbijazemljaheroja.com/forum/viewtopic.php?p=22855&sid=1ff16bb10fda0671eff3bb03e13ff57e

NATO Cowards Murdered Three-Year-Old Milica Rakic from Batajnica April 17, 1999 Milica Rakic was born in the dawn of January 9, 1996. Brother Aleksa who has now turned six was rejoiced at that moment. Milica was killed on April 17, 1999 at 9:45 p.m. In the little bathroom, in Dimitrije Lazarevic Rasa street, house number 8, first floor, Batajnica. The shrapnels smashed the little window and tore the curtain... Milica was sitting on the night dish, mother Dusica had left the bathroom a few of instants before that and had gone to prepare her bed. For her to sleep in.
http://www.children.org.yu/english/victims/index.html

[Живана]

Вукашин Мандрапа

(rođen 189? u Klepcima, ubijen 1942.u Jasenovcu)

Ovaj Pravoslavni Srbin, Novomučenik iz Jasenovca, rodom je iz hercegovačkog sela Klepci, koje se nalazi na istočnoj obali Neretve (naspram Čapljine).
Bio je rodom od familije Mandrapa, i zvao se Vuksan-Vukan-Vuk, VUKAŠIN. Treba da je rođen negde krajem 19. veka, najverovatnije u svome selu, ali je rano otišao i radio u Sarajevu, pa ga se zato oni Klepčani kojisu preživeli ustaški genocid nad Srbima 1941-45. g. malo sećaju, dok ga se pojedini Srbi u Sarajevu dobro sećaju. U Sarajevu je porodica Mandrapa bila poznata kao pobožna srpska trgovačka porodica, blisko povezana sa Starom Sarajevskom crkvom.

Kada je 1941. g. došla ustaška zločinačka NDH, Vukašin, koji je do tada često viđan u Staroj Srpskoj crkvi Sv. Arhanđela u Sarajevu, sklonio se u svoje selo, ali su hrvatske ustaše rimokatolici i tamo došli, pobili mu sve u njegovoj i drugim kućama u Klepcima i susednim Prebilovcima, kao i mnoge druge Srbe u dolini Neretve i po skoro čitavoj Hercegovini, i tada bude uhvaćen i Vukašin. Kažu da je bio na "nekim šumskim radovima", ali izgleda da se bio sklonio "u šumu", tj. u neki od zbegova Srpskog naroda, gde su se progonjeni i ubijani Srbi sklanjali da bi sačuvali goli život.

Iz rodne mu Hercegovine odveden je u Sarajevo, a odatle 1942. godine deportovan u zloglasni logor Jasenovac, zajedno sa mnogim drugim pravoslavnim Srbima. U Jasenovcu je Starac Vukašin (iako nije bio mnogo star, no je krijući se po šumi sav bio zarastao u već prosedu bradu), januara 1943. godine, pogubljen od ustaškog koljača Žila Friganovića i to stradanje je opisao doktor Nedo Zec, takođe jedan od preživelih Jasenovačkih logoraša, pod naslovom Samo ti, dete, radi svoj posao .

http://www.westsrbdio.org/holy_serbian/images/vukasin.jpg

Ustaški zlikovac Friganović, videći Vukašina, postarijeg seljaka, kako spokojna lica i s nekim nedokučivim mirom na licu posmatra strašno klanje svoje Pravoslavne sabraće, dovede ga preko reda pred iskopanu jamu, gde su od ranog jutra klali i bacali nevine žrtve, te rešen da mu razbije taj mir i spokojstvo, zatraži od njega da vikne „Živeo Pavelić".
Kako Sveti Vukašin nije ništa odgovarao, nego je samo mirno i spokojno ćutao, ubica mu je nožem sjekao jedno po jedno uho i nos.
Kada mu je mučitelj zapretio da će mu i srce iz grudi izvaditi, ako ne vikne pohvalu Paveliću (koji je, kao poglavnik zločinačke "Nezavisne Države Hrvatske", tada sprovodio strahovit progon i zatiranje Pravoslavnih Srba svuda u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini), blaženi Mučenik Vukašin je, mirno pogledavši u mučitelja i kroz njega u Božju neizmer nost, polako i razgovetno rekao:
„Radi ti, dijete, svoj posao!"
Ovaj odgovor i zračeći nebeski mir sa već krvlju pokropljenog lica Svetog Novomučenika razbesneo je ubicu, pa mu je u besu iskopao oči, isjekao srce, preklao mu grlo od uha do uha, i onda ga nogama sjurio u jamu. Mučitelj ubica je zatim poludio, i ovo je sve ispričao u logorskoj ambulanti doktoru Nedu Zecu, koji je ovo kasnije i zapisao, i objavljeno je u zbirkama svedočenja preživelih logoraša iz Jasenovca.

Svetog Mučenika Vukašina sav narod srpski poštuje kao Novomučenika. Njegova freska poodavno je naslikana u Man. Sv. Arhanđela Gavrila u Zemunu, i takođe u skitu Jovan-Do kod Ostroga, a sveti lik mu je naslikan i među Svetiteljima Zahumsko- Hercegovačke Eparhije, koju je za proslavu njene 780-godišnjice uradio ikonopisac Aleksandar Živadinović (student Akademije SPC za konzervaciju i obnovu).
Na Sv. Apostola i Jevanđelista Jovana Sv. Arhijerejski Sabor naše Crkve svečano je proslavio SVETOG VUKAŠINA zajedno sa brojnim drugim novim Svešteno- mučenicima i Mučenicima i u kalendar Svetih Pravoslavne Crkve uneo.

U Manastiru Tvrdošu naslikana je ikona Sv. Vukašina i spevan mu je Tropar.

Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske Pravoslavne Crkve 1998. godine, Vukašin iz Klepaca, kao ispovednik, unet je u Imenoslov Srpske Pravoslavne Crkve.
Datum praznovanja je 16.maj po julijanskom kalendaru.

http://www.jasenovac-info.com/biblioteka/sveti_Vukasin_l.html

Little is known about Vukasin, the Serb from Herzegovina. He was born in the village of Klepci, in Herzegovina, at the end of the last or at the beginning of this century. At the beginning of World War II, the Ustase arrested him and transported him, together with other Serbs of that region, into the notorious concentration camp of Jasenovac. After horrible days full of torturing, he was brought in front of an Ustasa who was supposed to execute him, but who said he would spare Vukasin's life if Vukasin cried loudly: "Long live our Head Ante Pavelic!". Vukasin replied calmly: "Child, you just do your job". Ustasa cut off his ear and repeated his request. Vukasin repeated his answer. Ustasa then cut off Vukasin's other ear and nose and scarred his face. The next body part was tongue. After repeating the request to Vukasin to utter the vicious words and hail the Head of Ustase, Vukasin once again calmly replied: "Child, just do your job!". Distracted Ustasa killed him, and afterwards went mad.
http://www.westsrbdio.org/holy_serbian/vukasin_e.html
http://www.rastko.org.yu/rastko-bl/istorija/jasenovac/wschindley-jasenovac_eng.html

..Und als ich ihm zum 4. mal befahl zu rufen: "Lang lebe Pavelic!" und ihm zudem drohte, sein Herz mit einem Messer rauszuholen, schaute er mich an, irgendwie durch mich hindurch und über mich in Ungewissheit und sagte langsam: "Mach deine Arbeit, Kind!" Danach, diese Worte verwirrten mich total, gefror ich, rupfte seine Augen heraus, schnitt sein Herz heraus, schnitt seine Kehle von einem Ohr zum anderen Ohr durch und warf ihn in die Grube.
http://www.heiligenlexikon.de/Literatur/Franziskaner_Pero_Bnica.html

...o te arranco tu nariz y cuando le ordené por cuarta vez gritar ‘¡Viva Pavelic!’ y lo amenacé con arrancarle el corazón con mi cuchillo, me miró y en su dolor y agonÃÂÂ*a me dijo: ‘¡Haga su trabajo, criatura!’ Esas palabras me confundieron, me congeló, y le arranqué los ojos, le arranqué el corazón, le corté la garganta de oreja a oreja y lo tiré al pozo. Pero algo se rompió dentro de mÃÂÂ* y no pude matar más durante toda esa noche
http://www.antorcha.org/hemer/ustacha.htm

[Живана]

Још једна икона са ликом Милице Ракић, чини ми се ближа оригиналу:

http://czipm.org/Grafika/Foto/sv.milica01.jpg

А и боља резолуција прве :
http://www.otechestvo.org.ua/images/2005_02/kanoniz.jpg