PDA

View Full Version : Србска старинска кујна



Живана
29-04-08, 02:52
Шта је то - изворна српска кухиња ?
Јела која се спремају по старинској рецептури су здравија, јер су она на води. У средњовековној Србији јела су се два оброка, а доручак је стигао касније, под утицајем Запада. До средине 20. века јели смо углавном варива, па не чуди чињеница да је кашика дуго била једини прибор за јело. Данас се каже да јело није јело ако нема меса.

“ Били смо здрава нација до 1945. године, кад наступа српско поимање благостања. То је подразумевало месо за доручак, ручак и вечеру, што је узроковало повећање коронарних болести. Лоша је подела на добра и сиротињска јела. Данас ћете бити исмејани ако у ресторану наручите пасуљ или кромпир-паприкаш. У последњих 20 година имамо обиље хране коју не би требало назвати тим именом. Постали смо канта за отпатке, јер увозимо много беспотребне хране. То је неозбиљан приступ заштитним знацима Србије “ сматра Аврамовић.

МОДЕРНО
У мираз Европи морамо донети оно што досад није видела, и подлећи глобалистичком приступу храни: сваки човек на планети требало би да нађе комад својих жеља у српском тањиру. Кажу да се храна прво једе очима, затим носом, а тек онда устима. Зато је неминовно модерније аранжирати стара српска јела и прилагођавати се новим начинима кувања.

“ Зашто би неко ко прави скулптуру од дрвета био уметник, а онај који је прави од разних намирница не? Истина да је ова друга уметност краћег века, али утиче на више чула. Технологија се променила: експрес лонци, струја и плин, тефлони и врхунски челици, рерне. Све је то утицало да се наше баке данас у кухињи не би снашле. Као што данашњи кувари немају појма како се цепа букова облица или ложи пећ кочањкама од кукуруза“ каже Дејановић

http://www.ekapija.com/dokumenti/meso_010807.jpg

У време празника се није штедело, па је трпеза била пуна обичајних јела: мачванска папула, шумадијска гибаница, косачко пиле, брава за темељ, Карађорђева шницла...

“ Као аутентичне српске намирнице помињу се говеђи пршут и кајмак. Није баш здраво, али је и те како укусно. Не треба прескочити ни разне специјалитете са сувим шљивама “ напомиње Велимир “ Веца Дејановић, аутор емисије Кувати срцем, а као прву асоцијацију на помен српске кухиње издваја ћевапе, наравно с кајмаком.

Српска, као и већина националних кухиња, није хомогена. Према речима етнолога Драгомира Антонића, ако Србију посматрамо од севера ка југу, примећујемо да су за Војводину карактеристична теста “ хлебови, штрудле, резанци “ и пошто имају доста стоке и живине, разне врсте прерађевина од меса. У Банату се осећа утицај немачке кулинарске традиције: јела од теста и кромпира, који се у Србији појавио тек средином 19. века.

Бачка није била имуна на мађарске утицаје, па је њихова кухиња слатко-кисела и месната (маковњаче, мали сиреви, шунке, кобасице, рибљи паприкаш са широким резанцима, на разне начине спремљена перад у супи).

“ Перкет, љуткасти гулаш са ситно сецканим свињским месом, карактеристично је јело за Бачку. Торте су доминирале само у Срему, а после Другог светског рата и на осталим просторима. Прва торта у Србији направљена је тек 1912. године, и то у Сремским Карловцима “ каже Миленко Аврамовић, власник престоничког ресторана Синђелић и врсни познавалац српске кухиње.

За целу шумадију карактеристичне су пите зељанице, а за централни део овог краја прасе на ражњу. Најспецифичније јело западне Србије је сушено месо; на Златибору и Златару неизоставна су јела од јагњетине. Једини слаткиш у тим крајевима дуго су биле печене јабуке у меду и сок који се спрема врењем сушеног воћа у каци. Последњих година, нарочито у источној Србији, одржавају се сајмови старих српских јела .


http://www.ekapija.com/dokumenti/gibanica_120307.jpg

“ Кухиња источне Србије никад није довољно истражена. Та јела ме магијски привлаче: суве чобанске пите, кувана јагњетина у млеку, фазан у боровницама, сушено месо од дивље свиње, јањија с три врсте меса и разним поврћем, хомољски качамак који брзо засити човека... Тамо често спремају јела с искључиво дивљим поврћем; недавно сам пробао салату од маслачка “ каже Аврамовић.

У Врању је савршена комбинација турско-македонско-косовске кухиње, нарочито су укусне чорбе. Поред роштиља, у Лесковцу је једино могуће наручити пачу чорбу од изнутрица. Јела су богата поврћем, посебно паприком (сатараш се често спрема). Због великог броја манастира, Косово и Метохија су богати стотинама укусних посних и мрсних јела: бингур, пирјанице, разне пите, баклаве, специјалитети од јагњетине и овчетине...

ХЛЕБ, ПИТЕ И МЕСО
Без хлеба и меса, деценијама уназад се није могла смислити српска трпеза. У средњовековној Србији хлеб су месили од сумјешице и суражице, мешавине пшенице, јечма и ражи. Богатији су јели хлеб од пшенице, а сиромашнији од зоба и ражи. Само у Београду је 1660. године постојало чак 600 млинова, које су покретали коњи и воденице на Дунаву. Доласком благостања, бели је из свакодневне употребе потиснуо остале врсте хлеба.

“ Код нас се није одувек јело много хлеба. Хлеб је ушао у моду последњих педесетак година. Током прве половине 20. века хлеб смо јели само о празницима. И то не бели, који је третиран као колач “ каже Дејановић.

Софија Максимовић је још 1913. године у свом кувару открила тајне припреме чак 17 гибаница: од мака, вишања, зеља, спанаћа, бундеве, резанаца и “ права српска “ од сира и кајмака, за коју су се ручно месиле коре и пекле у пећима на дрва.

Омиљено јело српских домаћица је и ајвар, који спремају од шиљатих, меснатих, црвених паприка, којима најбоље одговара тло југа Србије. Стручњаци кажу да тегла правог, домаћег ајвара не би требало да буде јефтинија од 15 евра, јер је за један килограм овог намаза потребно осам килограма паприка. Осим ајвара, стару кухињу с манастирским пореклом чине и пинџур, љутеница и туршија. Ми смо једини народ који, између осталог, у туршију ставља и дуњу.


http://www.ekapija.com/dokumenti/ajvar_tegla_230807.jpg

Западна Европа данас избегава јела с говеђим месом, Америка од свињског, те је пилетина постала неизоставна у свим кухињама. Тако истраживања показују да особа која једе месо током живота поједе 21 овцу, 15 свиња, 4,5 краве и чак 1.201 кокошку. Србин дуго није имао где да одлаже и чува месо, пошто су се замрзивачи у Србији појавили тек шездесетих година. Јео га је једанпут недељно.

“ Србин никад није био месождер. Стоку је звао благо. А благо се не троши, већ се чува. Зато смо користили доста млека и млечних производа. Нетачно је да смо највише јели прасетину. Сељак је скромно живео, али увек је имао хлеба, сира, кајмака и поврћа “ каже Антонић.

Дивљач такође спада у архетипски део српске исхране. Од владавине Немањића до данашњих дана истребљено је доста дивљачи која је одувек била један од специјалитета на српским трпезама. Начин на који спремамо јела од дивљачи је јединствен у Европи. За разлику од пре педесетак година, данас су на српском тањиру најзаступљенија јела од свињетине и димљено месо, које се најпре суши на ветру, а потом се дими. Познати смо и по домаћим кобасицама и чварцима.

“ У Енглеској, Канади, Америци и западној Немачкој чварке називају вејстиџ (оно што им остане кад цеде маст, па не знају шта с тим да раде). У сиромашној Србији од тога је направљена уметност, па сваки крај има своју врсту чварака “ каже Аврамовић.


http://www.ekapija.com/dokumenti/cvarci_250805.jpg

Најсласнија јела често конзумирамо прстима. Сладокусцима је познато да парче пице није исто уколико се једе прибором или га једемо из руке, као и да вруће печење губи на смислу уколико покушамо да се с њиме изборимо с виљушком и ножем. Веца Дејановић открива шта, осим чварака, чини српски фингер фуд, илити храну која се једе прстима.

http://www.ekapija.com/dokumenti/piletina_160306.jpg

Добра риба је увек била скупа, па је нису јели они који су је ловили, већ они који имају пара. Мед је некада готово потпуно замењивао шећер, а као специјалитет се истицала медовина, чија је традиционална рецептура готово ишчезла. Слатко код нас има дугу традицију. Ми смо једини народ који спрема слатко од руже, посебно у западној Србији.

И даље жваћемо хедонистичке залогаје које је западна Европа готово протерала с јеловника. Једемо полако, и то често масну храну, нарочито роштиљ који заливамо шљивовицом и заслађујемо слаткишима, у којима се не штеди на јајима и маслацу. Но, иако је стара српска кухиња оригинална, ниједно јело нисмо брендирали, као што се то ради у другим земљама.

“ Брендови захтевају трајност, упоран рад, педантност у изради производа. Ми смо у просеку више креативни појединци но генерално организован народ “ закључује Дејановић.

Цицвара

Етнолог Драгомир Антонић тврди да је цицвара аутентично српско јело, које се и дан-данас спрема по старој рецептури. И то само у Србији. У последњих 250 година се најчешће спремало од кајмака, сира и кукурузног брашна (некад и од јечменог брашна). Пола килограма старог кајмака се отапа у лонцу, на умереној температури, уз стално мешање варјачом. Затим се сипа 1,2 килограма кукурузног брашна, док се маса не згусне. Треба пазити да се не створе громуљице. На крају само нарендати стари сир. Уз цицвару се не препоручује алкохол, већ кисело млеко.

Аутохтона српска јела

Власник ресторана Синђелић (www.restoransindjelic.com) представља шест аутохтоних српских јела: пуњено пиле у гнезду, чачански уштипци (сецкано јунеће месо с печеном паприком), косачки ражњић (комбинација пилеће џигерице и свињског меса у сланини, на прженом луку и кајмаку), сеоско месо/динстани филе, витаминска салата (купус, целер, шаргарепа, зелена салата и орахово уље), крушке у вину (манастирско јело).

Кнез Милош је волео беле бубреге

Кнез Милош Обреновић је био љубитељ српске кухиње. Често је својим куварима из иностранства доносио рецепте којима је обогаћивао своју кујну. Пошто је био велики заводник, на његовом столу често је било јело од белих бубрега, за које је сматрао да има афродизијачке моћи. Како тврди етнолог Драгомир Антонић, у младости му сем љубави ништа није било потребно. Оженио се Љубицом Вукомановић и довољна му је била слика њених белих потколеница и задигнуте сукње док бели платно.

“ Кад је постао владар, увидео је да су жене спремне да увек с њим оду у кревет ако им он шта позитивно учини. Јело у коме је уживао и после кога се добро осећао справљано је од белих бубрега бивола или вепра, са свињском машћу, неколико зрна бибера, паприком, листовима босиљка или мирођије, белим луком, кореном рена и посољеним пројиним брашном. Кнез Милош је био уверен да бели бубрези благотворно делују на његову мушкост “ каже етнолог Драгомир Антонић.

према
http://www.ekapija.com/websit (http://www.ekapija.com/website/sr/page/126905)

Живана
29-04-08, 03:15
По Васи Пелагићу:)

Многи научари су испитивали и доказали да је тешко наћи другу храну која има у себи толико вредности за здраву исхрану и за лечење болести као варица, која се састоји од куване пшенице, кукуруза, сочива и нешто мало ланеног семена. Дуготрајно једење такве варице одклања многе болести и бољетице, које би могли наступити, па и постати опасне у мањој или већој мери. Варица одлично лечи : затвор, главобољу, чамотињу и друге болести које долазе од затвора.
http://www.public-republic.com/wp-content/uploads/2007/07/moda/pliachka7.jpg

Зашто је добра варица?

Др.Натошевић вели да је једење житне варице са млечним смоком и разним воћем, живећи без употребе хлеба. месних јела и спиритуозних пића, успешно лечи: трбобољу, болести црева, шуљеве, тврду столицу, телесну немоћ, душевну учмалост, болест бубрега, која је врло опасна, суву болест, мршавлење, запалење плућа, шкрофуле, сифилис и саве болести које од њега долазе, грчеве тела, ногу, руку и желудца, мокраћни камен, запалење мозга, удар телесни и мождани, жутицу, жучни камен, разне отоке, неуредно време женско, главобољу, несвестицу, рак, трипер, шарлах, тифус, мецину, чиреве, пљување крви, срдобољу, богиње, дугачку глисту, бело време женско, па чак и саму јектику и болести што долазе од трихине и нервне раздражљивости.

Такву храну и заштиту противу толиких болести, треба да једемо бар по месец, два дана годишње или месечно по неколико дана. Разуман човек ово ће учинити и онда кад би она била горка и бљутава, а камоли ли неће кад је она пријатна, а нарочито у млеку помешана. Ми смо више пута испитивали благодетно дејтво ове хране,ма до тада, нисмо имали уз нас ни жене, ни сестре, ни мајке да нам то јело зготови као што треба. Вредна породица то може и уме још боње зготовити.
Због тога што смо осведочени у лековиту моћ варице, велимо:
Користимо се том здравом, лековитом и јевтином храном, и одклонимо многе напасти које би нас без такве хране снаћи могле.

http://btourism.com/versuspix/pix2/1.jpg

Једење жита
Једење жита је много здравије и снажније него једење хлеба.
Људи науке и опита испитали су да једење голог жита- пшенице и ражи, не само што много јачу храну даје од једења хлеба, него, оно још и одклања многе болести телесне и мозгане. Така храна, која се може у џепу носити месецима да се непоквари, чини нам големе уштеде од толиког посла што га око хлеба чинимо самлевењем, и просијавањем, печењем и остацима, комадића. У нужди ова се рана може јести и при раду и при путовању.
Ко жели да се увери угоре реченоме, нек једе то жито неколико дана, па ће увидети колико је лаган, вољан, јешан и с уредном столицом, за чиме многи данас жуде и добре новце плаћају.

http://i.actualno.com/club.bg/files/2007/08/20/39a5c3985f.jpg

Живана
29-04-08, 04:29
Пшеница у виду кољива или једноставно - жито:
http://www.snovatica.org.yu/images/dogadjaji0406/zito400.gif

Колач са вишњама
http://img220.imageshack.us/img220/7134/2866kolacsavisnjamanadrsf3.jpg

Паприке "са свиме"
http://img224.imageshack.us/img224/8401/23345vq5.jpg

Пита са млевеним месом (пљескавицом:))
http://img224.imageshack.us/img224/5084/2684pitasapljeskavicommc8.jpg

Зимничица -ајвар од печених паприка
http://img220.imageshack.us/img220/9594/1380ajvarodpecenihpaprixd8.jpg

Гибаница гибава
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d2/Gibanica.jpg/180px-Gibanica.jpg

Као на реклами:
http://www.ficobalet.org/nove%20goran/gibanica.jpg

Живана
29-04-08, 23:38
http://www.zemljani.com/slike_forum/Kukuruz4.jpg

http://www.balkanphotocontest.com/data/gallery1/100450/73858.jpg

На жару:
http://thump01.pbase.com/t5/65/615665/4/68399967.ByYntm63.jpg

Варени, односно кувани:
http://www.lovinac.hr/kukuruz.jpg

Шећерац:
http://www.ledo.hr/logistic/upload/tbl_proizvodi/068835_kukuruz_secerac1.png

Кокичар:
http://www.kolosdoo.co.yu/proizvodi/kukuruz.jpg

Пелагић даје рецепт за народни лек који се справља од кукурузног зрна:
КУКУРУЗНА МАСТ
" Кукурузна маст је одличан лек противу свијех рана, раница и крастица. Болна места мажу се сваки дан једном, са чистим прстом или памуком. Облог не треба никакав, а свак се излечи за неколико ддана, па макар од доктора напуштен био".:D

"Кукурузна маст прави се овако:
Угреј на ватри велики ватраљ па га притисни по десетини кукурузних зрна, намештених на сикири, али зрна морају тако бити намештена на сикири, да свако са усијаним ватраљем притиснуто буде. Ватраљ се држи догод се од врелине црвени. За тим скини ону маст испод зрна са сикире и мажи крастава места. Ако је мало једна спрема, онда спремити упут дваред масти. Сваки дан треба нову маст спремити према потреби. Посве опробано и за сељаке јевтино"...

Савременији "научари" кажу:

Од кукуруза се добија скроб који се користи у разне сврхе. Производи се и фармацеутски скроб (Maydis amylum) који има различиту примену у медицини и [фармација|фармацији]].

Од клица извађених из зрелог кукуруза справља се врло хранљиво и лековито уље () веома богато глицеридима незасићених масних киселина (линолне, олеинске и сл.) и фитостеролима (ситостерол, стигмастерол); садржи и липосолубилне витамине (посебно витамин А).

У кукурузним клицама има око 28% масног уља, 1% лецитина, инозитофосфорне киселине, беланчевина, гванидина, глутамина, шећера и других биолошки врло важних материја, због чега се клице цене као веома јака, концетрована храна.

Интересантно је да се кукурузна свила, уз остале састојке, користи за прављење цигарета против бронхијалне астме.

Дакле, наши стари су умели , иако нису знали за термин Maydis oleum, да, кад устреба, причврље на ужарени метал и секиру.. зрно кукуруза и излече сами себе за кратко време , чак и кад су , што Пелагић каже " од доктора напуштени били ".

http://www.seebiz.net/img/content/kukuruz.jpg

Живана
30-04-08, 00:03
Млевењем зрна кукуруза добија се кукурузно брашно..или пројно брашно. Од кукурузног брашна или мешањем са пшеничним брашном се за људску исхрану припрема: хлеб, проја, качамак, колачи и друго пециво ..

Проја
http://upload.uberpedia.org/uberpedia/commons/thumb/f/fb/Proja.jpg/180px-Proja.jpg

Трпи сва обогаћења: спанаћ, блитве, зеље, чварци, сир, кајмак, миришљаве травке, додаци од меса ..све..све..Чак и месне прерађевине у новије доба..Та са највише додатака зове се ЦАРСКА ПРОЈА...

http://www.serbiatouristguide.com/live/digitalAssets/1346_proja1.jpg

И може да буде у свим облицима, зависно од маште домаћице (или од плеха)


http://www.coolinarika.com/repository/images/_variations/5/9/596c68708be061d2b110617396dcce45_content_large.jpg



Најпростија, Сељачка проја
http://www.geocities.com/pvo_rv/proja.jpg

Ова је са тиквицама:
http://www6.serbiancafe.com/kuvar/img/1245_proja.jpg

Sa zeljem:
http://i9.photobucket.com/albums/a72/mamica/IMG_0289_resize.jpg

Sa spanaćem:
http://i9.photobucket.com/albums/a72/mamica/izlet/zeljanica_3.jpg

Живана
30-04-08, 00:26
Познат је и под другим називима у различитим крајевима где Срби живе..Много је укуснији него што то може да се види на ретким сликама на нету..
Тамо где сам ја одрасла праве га искључиво од белог кукурузног брашна..

А ја сам као дете волела највише две врсте:
1. Кад се комади (троуглови као пице) прелију "бећарцем".. упрженом свежом паприком и парадајзом...То и сад волим и зовем "божанска храна"..:drool5:

2. Кад се преко скуваног качамка, у тепсији, наређа претходно упржено млевено јунеће месо (са враниловком или ориганом и црним луком ) и запече на кратко у пећи.А после се наренда још тврди сир (или пармезан), иако је одлично и са качкаваљем, још боље, пре додатног печења ..:drool5:
Боље је од пице, али слично изгледа и сече се опет на троуглове.

Може и са млеком, или јогуртом:
http://www.b92.net/news/pics/2006/12/1696221071457d24ae0fda2070022442_extreme.jpg

На сељачки :drool5: начин, уз сир или кајмак (лесковачка понуда на слици)
http://www.pansion-leskovac.co.yu/slike_jelovnik/topla/Kacamak.jpg

Сечен на правоугаоне форме:
http://i9.photobucket.com/albums/a72/mamica/HPIM3741_resize.jpg

Може уз све да се једе, ево га овде уз пастрмку:
http://www.montenegrina.net/images/kuhinja/pastrmka_i_kacamak.jpg

А ево и менија "србског стола" где је качамак (цицвара, каша..) обавезан део
елитнијих ресторана и хотела>ово је из узицког краја

http://www.jele-jezevica.co.yu/images/galerija/sto01.jpg

Мед ливадски, , џем од шљива, шипка, кајсије, млади кајмак, груда, дуван чварци, св. пршута, гов. пршута, кифлице, уштипци, мимоза салата, ајвар из центра света,:D пита са сиром, месом, спанаћем, пројара, јежевачка гибаница, качамак са старим кајмаком из дрвене качице итд.

Живана
10-05-08, 23:19
Одавно није у употреби и ја је никад нисам пробала..
Но, мој омиљени Васа (Пелагић, наравно) даје рецепт за прављење и препоручује не само као лек него и као превентиво средство за очување здравља. Користи се жир од раста (тако он пише старински, тек после смо почели да говоримо храст) , али може и од цера (што је опет врста х-раста).

Како се спрема кафа од жира?

Узме се зрео и здрав жир, па се свако зрно, жирић, расече на два комадића, бацајући сваки који је шувељив или црвљив. Пре пржења се осуши на сунцу, или у пећи, па се испржи у пржуну као кафа. Али, упржити га ваља колико да порумени. Ако прегори, не ваља: изгуби природан укус и мирис а и лековитост.
С тога се при пржењу мора често мешати и трести као и кафа или кокице.
Само треба пазити да се не препржи.
Неки га осуше само добро у пећи па га и не прже већ га одмах утуку, просеју, варе и пију. Неки га и обаре мало у врелој води да се ублажи она жировна горчина, али то не би саветовали.
Боље је помешати са нешто упржене ражи, па је горчина умекшана, ако ко не може да трпи ону горчину, која је корисна за здравље, ма да није за свачији укус.
Ако се утуца и љуска жира укупно са жиром и пије тако, онда је та кафа још много горчија. За то је боље увек ољуштити љуску са жира, чим се осуши. А кад се осуши расечени жир, онда се лако скида љуска, а са пресног то иде врло споро и тешко, а и прсти и руке постану црне од жирног танина и других састојака.
Тако звани сладун није горак, али ипек треба пити где год је могуће кафу од церова жира, или мешати његов прашак у врело млеко па га пити до миле воље, колико ко хоће. Туца се и меље онако исто као и кафа.А исто се тако и кува као и кафа за пиће.
Боље годи здрављу кад се и дуже вари него кафа.
На по литра воде довољне су три кашичице жирног брашна; али не уди ако се метне и више.Кога мрзи да кува жир сваки дан, може га скувати једном колико треба за два дана. Зими може трајати и за три дана.Ако се справља за други и трећи дан онда је боље да се не цеди одмах, већ пошто прођу два три сата.После тога се процеди, па се талог или троп баци, а цеђавина наспе у чисто стакло, затвори и остави у хладовину.

Кад се спрема, вари кафа за данашњи дан, онда не треба да се слегне. Ради здравља боље је да се саспе с кафом жировом приличан део тропа. Ко може нек саспе са кафом и целу телву у млеко, па ће му још више здрављу годити.

Кад се тој кафи од жира, коју ми називамо жирија, дода добар део кафе од јечма, или ражи и мало праве кафе, онда је она пријатнија од свију најскупљих господских мока кафа.

http://www.mfa.edu.yu/2002/zir1aa.jpg

Како се пије кафа од жира?
-са млеком или без
- са комадићем пржена хлеба са доручак

По уверавању лекара кафа од жира може врло корисно заменити чоколаду а и какао, премда многи наши људи и не познају ове стране биљке, а и скупе су за сиромашни свет (ово је писано одавно, прим-жив.)
Жирија је здрава и за одрасле и за децу.Не уди ни живцима ни крви, као права кафа и други страни производи који се у нас скупо продају..с тога би ово пиће било врло "патриотично". Ово би се могло препоручити бар свима сиротнијим сталежима нашим, особито сељачком и занатском. Колико би се само на томе могло уштедети новаца који се овако издају из земље за кафу. Једино нужна је и овде промена као и свуда у свему животу нашем. То је закон нужности. Па за то нека се пије жирија од почетка жира до пролећа, а доцније кафа од ражи, пшенице, јечма и другог рода, који смо овде спомињали.

Жирија је спасоносна за здравље наше и наше деце. Жирна кафа је права благодет и за здраве и за болесне. Грађанска деца уче од малена да пију кафу, а то врло уди њиховом здрављу, пошто дечји живци не подносе праву кафу. Напротив, жирна кафа само појачава и свежи живце.

Болести које лечи кафа од жира
-телесна малаксалост
-бледило
-болови, а нарочито цурење из ушију
-гуке (шкрофуле)
- шуљеви, затвор у цреву и стомаку
-костобоља
-нервозност
-чамотиња и умна тромост
-бесаница
-наклоност сушици
-рахитис
(А доктор Фердинанд Милер вели, да кад се пије кафа од жира с млеком дуже времена, онда одлично може да излечи и тако звана у науци енгленска болест.)
Због тога многи доктори одређују, да ту кафу пију не само сиромашни људи,него и богаташи, који би могли платити и скупље лекове за опорављење свога здравља.

Храњивост и лековитост жира познаје се из нализе хемичара. Тако они кажу да у жиру има: беланчевине, смоле, скроба, уља, кристалисана шећера, танина у виду разних киселина, а и горке материје..
Народна медецина познаје добро ту лековиту силу ове биљке..

А и званична "медецина", што рекао Пелагић, и популарна "фитотерапија" кажу исто:


Кафа од жира препоручује се за чишћење крви, код шећерне болести, надимања и отворених и затворених жуљевa.
Пржен храстов жир, Quercus semen tostum.
— Ољуштен жир се суши и пржи на ватри, као кафа, док не добије мрку боју и док се не узмогне лако здробити и млети. Пржењем се шкроб делимично претвара у декстрин и смањује количина танина. Кад се охлади, смрви се у крупан прашак. Укуса је опорог, али знатно мање од непрженог жира.Жир садржи око 30% Скроба, 6-8% танина, кверцита, шећера, масти, лимунове киселине, доста фосфора и др. Својим танином делује као све адстрингентне дроге, а активним угљем као адсорбенс.http://www.kirkapharma.com/srp/vademecum/?conid=365

Живана
10-05-08, 23:37
Исхрана и народна јела


Раније се на селу живело скромније него данас. Поред остале немаштине и исхрана је била слаба и сиромашна калоричним и витаминским састојцима. Није се у то време гледало ни пробирало каква је храна. Људи су били сретни ако је има довољно.
У сиромашним кућама понестане кукуруза одмах с пролећа, па би га узимали на вересију од каквог богатијег домаћина, а касније би то преко лета одрађивали. Зато су све очи биле уперене на житна поља и једва се чекало да падне први сноп.
И богати и сиромашни јели су углавном иста јела. Разлика је била једино у томе што се у богатијој кући није оскудевало у храни, а у сиромашној понекад не буде довољно ни хлеба. Сећам се да се у неким кућама у Пањику и у летњем периоду јело два пута дневно како би се и на тај начин штедело.

Преко целе године јео се кукурузни хлеб „прова", а пшенични само о великим празницима и око месец дана у сезони вршидбе тј. док не стигне нови кукуруз. Било је људи који нису ни чекали да кукуруз сасвим узрије, него су га брали онако упола зрелог, сушили на сунцу и млели. Сматрало се да је штета јести пшенични хлеб који се више поједе него кукурузни.
Месо се могло видети на трпези једино о Божићу, Васкрсу, Тројицама, о крсној слави и пар дана ујесен када се „убије рањеник" (ако га има). Иако су поједина јела била слаба и неукусна, свако је имао добар апетит и јело се брзо. Ово вероватно због тога што се увек осећао неки страх да ће бити недовољно хране.
Ако се понекад и скува лепше јело не буде га довољно, па би домаћица упозоравала децу, а и одрасле да „смоче" тј. да више узимају хлеба него кувања. Ово поготову ако има неко од гостију или туђих радника. Причали су ми хако је код једне сиромашне жене у Пањику радио њен кум па је домаћица припремила нешто бољи ручак него обично. Са кумом је радио и њен син Ђуро па ће заједно с њим и да руча. Кад се дечак дочепао лепшег јела, почео је халапљиво кусати док жена није подвикнула: „Ђуро, Бог те не убио, смочи, а ти, куме Томо, узимај слободно по пуну кашику".

Постоји опширан опис домаћих јела у североисточној Босни из прве деценије овог века./46/ И Пелагић је писао о неким јелима у Посавини у оквиру књиге о босанско-херцеговачкој буни./47/ С обзиром да ни један ни други опис не обухватају сва јела која су код нас употребљавана, а понегде има разлике и у начину справљања, ја ћу да наведем све врсте јела у Слатини онако како су прављена у периоду између првог и другог светског рата. Детаљнији опис дат је само за она јела која су ређе употребљавана или су непозната у другим крајевима.

Мрсна храна.
За доручак су обично употребљавана ова јела:
Попара од кукурузног хлеба која се по врху мало прелије машћу или скорупом.
Цицвара. Прави се на сурутки или води са машћу и кукурузним брашном. Ређе са слатким млеком.
Јајуша - врста разљевуше од сурутке, масти или млека и кукурузног брашна. У свечаније дане овде се још дода које јаје и мало скорупа.
Пура зачињена са машћу или скорупом.

За ручак се спрема једно кување без меса. Ређи је случај да се у јело убаци парче сланине (акоје има). Најчешћи зачин у мрсне дане је скоруп који се ставља готово у сва кувана и печена јела: кромпир, цицвару, попару, јајушу, пите, па чак и купус и пасуљ. Уз кување може доћи као додатак: кисело млеко, сурутка, јајуша или уштипци.

Ако је крсна слава или други који празнични дан када долазе гости, спрема се богатији ручак: чорба, већином кокошија, кокошка печена у рерни на кромпиру, неко кување са спанином, ређе са другим месом (паприкаш, пирјан, купус, пасуљ, боранија), пита, Јука" (резанци у млеку слани), чимбур,/48/, преврата,/49/ кисели или свежи сир по коме се стави исечена пресна или кувана сланина, колачи,/50/ слатко млеко и сутлија. На синију се већином поређају сва јела без икаквог реда и гости једу шта ко жели.
За вечеру се користе јела која су остала од ручка уз неки додатак ако је ово недовољно.

У посну храну спадају она јела која не садрже: месо, животињске масти, млечне производе и јаја.
За доручак се спрема једно од ових јела:
Неољуштени кромпир печен у рерни.
Попара од „прове" на води која се мало по врху прелије врелим уљем.
Пекмез од јабука, крушака или шљива (ако га има). Већином се једе разблажен са водом да буде више.
Цицвара са „цоцом"./51/ Јајуша од кукурузног брашна са „цоцом" на води која може да се премаже неким пекмезом. Често се деси да за доручак има само „прове" и лука.

За ручак неко кување: пасуљ, кромпир, купус, тарана, киселица,/52/ а преко лета и боранија запржени са уљем или без запршке. Може доћи као додатак питушица,/53/ буза/54/ или расо.
Ако је већи празник или има гостију обавезно се прави гњечени пасуљ без чорбе (папула) који се по врху зачини дебљим слојем запршке. Тада се прави и пита са пиринчом, а преко лета са бундевом и зачини се уљем, а може још да се заслади медом или шећером.
Нека јела праве се само за одређене дане или су сезонска: посна гибаница, грушава, сатарица, јегле итд.

Посна гибаница прави се 4 пута годишње: на Детињце, Материце, Очеве и Бадњи дан увече. Оклагијом се развуче тесто на дебље јуфке и суше на шпорету. Тако осушени листови слажу се у тепсију, премажу пекмезом, поспу шећером и прелију чорбом од добро укуване „цоце". На крају се мало запече у рерни да листови набрекну. Служи се хладно и лепог је укуса.
Грушава. Врста разљевуше. Прави се од млека тек отељене краве и кукурузног брашна, па се и једе у таквим приликама.
Сатрица је јело од накрижаних пера црног лука, дробљеног сира и скорупа. Једе се у пролеће када приспе млади лук.
Јагле./55/ У мало посољеној води кува се кукуруз који се претходно уситни на два-три дела. Када буде упола готово, дода се слатког млека и скорупа. Једе се већином у сезони окопавања кукуруза.

Варица. Култно јело код православног живља. Прави се само 17. децембра на св. велм. Варвару по којој је и добило име. То је обично кувано жито: кукуруз, пшеница и још неки плодови без икаквих зачина, сем ако је неко по жељи заслади или посоли. За ово јело везане су и неке песме, које се певају приликом кувања варице. Код нас се певала ова песма:

Варица се вари,
Савица/56/ је лади,
Николица/57/ куса
Све по пуна уста.

Кешке. Прави се од ољуштене (огруване) пшенице у ступи и кокошијег меса које се варењем сво распадне тако да се добије масна каша. Једе се само о Божићу.
Пихтије - прави се у јесен када се кољу свиње.
Пуњене паприке једу се уз косидбу и вршидбу када стигну.

У летњем периоду као „залада" на крају осталог јела обично се употребљава помешано слатко и кисело млеко. Овде би неко усекао још и краставаца./58/
Слатка јела ретко су употребљавана. Вероватно због тога што су сматрана за луксуз. Лепши колачи могли су се јести једино у посластичарници, али тамо је мало ко улазио од сеоског света.


Од алкохолних пића трошила се једино ракија: шљивовица, комовача (од сушених јабука или крушака) и комадара (од кукурузног брашна). Ова последња није се смела пећи, па је подкрадом произвођена.

Гости су пре ручка обавезно прали руке.
Виљушке на селу нису употребљаване. Кашаста и чврста јела узимана су кашиком, голим прстима, или су умакана са хлебом (цицвара, дробљени сир, кајмак, пекмез, исечена сланина и друго).
Тањири ником нису стављани, па ни гостима, него су сви јели из једне посуде. Интересантно је било посматрати „копаче" или „тргаче" када њих 10-15 халапљиво кусају млеко из шерпе која уз звекет кашика почне просто да тандрче и игра међу њима док је не испразне.
Уместо салвета гостима је стављан преко крила већи домаћи пешкир који је могао бити дуг и по неколико метара, тј. да опаше целу синију около. Овако је бар чинила моја пок. мајка. Ст. Мајсторовић спомиње да се и у бијељинском крају за време обеда „око цијеле софре меће један дугачак пешкир, да гости њиме тару руке"./59/

Када се пође негде у госте домаћица понесе као поклон неколико хлепчића умешених од црног пшеничног брашна величине земичке и друго ништа. Мушкарци нису носили поклоне. Детету се дадне обично „грудица" шећера, који орах, или сува шљива, а као већи поклон пиле. За децу је била посластица када им родитељи донесу из Шамца или Градачца белог пшеничног хлеба и изделе на комадиће.
Данас је трпеза и на селу постала богатија, а јела разноврснија. У исхрани све више се користи месо справљено на разне начине, затим више врста слатких јела: торта, патишпања, обланде, медени колачи, урмашице, тулумбе,/60/ баклава, шампита, кремпита итд.

Већина народних јела данас су сасвим исчезла. Нико више не једе попару од „прове", цицвару са кукурузним брашном, тарану, сатрицу, питушицу, јагле, грушаву, бузу, преврату, сурутку, киселицу, раоо и посну гибаницу. Кукурузни хлеб једе се само повремено и то ако га се неко зажели. „Цоца" се више не употребљава као зачин.
http://sloven.de/slatina/cirilica/stanovnistvo/ishranas.html
Слике:
http://sloven.de/slatina/galerija/cirilica/rakija.html
http://sloven.de/slatina/galerija/cirilica/badnjica.html

Живана
11-05-08, 00:31
Пролећне сармице, од виновог (кратко прокуваног) листа:
http://www.becook.com/uploads/recipes/thumbnails/12/19.jpg

http://www6.serbiancafe.com/kuvar/img/1021_sarme_od_vinove_loze.jpg

http://www.becook.com/uploads/recipes/12/big.jpg

Могу и ситније и крупније да буду увијене, зависно од величине листа и домаћице:

http://castra.net/kuhinja/images/recepti/lozova_sarma.jpg

http://www.kuvaronline.net/viewthread.php?action=attachment&tid=2048&pid=2312

http://www.mojkuvar.com/uploads/img43edadabd3773.jpg

Мени су најлепше са киселим млеком одозго ,али са павлаком су још боље :drool5:

Сармице од рена (младог листа) и зеља (koje je bogato gvožnjem) исто су укусне, и сличне овима од виновог листа..Од кеља и од блитве такође..
Од зеља:
http://i9.photobucket.com/albums/a72/mamica/rucakkkkkic_3.jpg
Од кеља нису међу мојим омиљеним , али има ко воли:
http://www.coolinarika.com/repository/images/_variations/6/1/61b75058cf262adec1e747a2242b4527_content_medium.jp g

итд..

elena
11-05-08, 12:44
хвала! хвала!

Живана
23-05-08, 21:45
Када је претпрошле године дошао у воденицу Грудоњаца (код Сокобање), репортер енглеског „Гардијана” био је одушевљен „дражима неупаковане аутентичности”. Описао је сликовито и надахнуто како га је тамошњи воденичар Голуб одушевио аутентичном сељачком гозбом. Домаћин је за госте на трпезу изнео изврстан домаћи хлеб и сир, разне старе ђаконије, и бозу, „чудно пиће које се прави од кукурузног брашна”.
http://www.tk-info.net/?p=1111

Боза


За 5 л бозе је потребно: 500 гр кукурузног брашна, 5 л млаке воде, 20 гр квасца, 500 гр шећера.

Кукурузно брашно изручити у већи лонац или посуду, налити са 5 дцл млаке воде и оставити да преноћи. Сутрадан ујутру ставити на ватру, кувати истиха два сата мешајући повремено и измаћи са ватре. У подне умешати квасац размућен са 2 дцл млаке воде и оставити да кисне до сутрадан. Другог дана процедити течност кроз густо сито или газу и додати шећер. Готову бозу расхладити и по могућности служити са ледом.
У 10 л воде ставити килограм пројиног брашна. Сутрадан ставити масу да ври један сат. У току врења стално мешати. Потом пустити да одстоји један дан. Размутити 20 грама квасца па када ускисне сипати у масу и оставити да преноћи. Сутрадан масу процедити кроз газу, засладити по укусу. Чувати на хладном месту.Водњика


Опрати 4 килограма зрелих и здравих крушака, па их ређати у сасвим чист суд од 10 литара. Када поређате половину крушака, ставите шаку клеке /вење/ и поређајте остатак крушака. Потом их налити хладном водом, ставити чисту крпу одозго и притиснути каменом, да крушке огрезну у фоди. Затворити суд и после месец дана водњика је готова за пиће. Водњика је пријатног укуса. Крушке из ње су укусне за јело.
''Шумадијски чај'' (Врућа ракија)


За 5 особа: 6 кашика шећера, 5 дцл меке ракије /шљивовице/.

Ставити у лонац кашику шећера и загревати га на тихој ватри док се не растопи и пожути. Усути ракију, додати преостали шећер, поклопити и пустити да проври. Скувану ракију разлити у чаше и одмах служити.

Неретко се приликом кувања долива и одређена количина воде, ако се жели да 'Шумадијски чај' буде нешто блажи.
Домаћа вишњевача


За 1,5 л вишњеваче је потребно: 1,5 кг вишања очишћених од петељки, 250 гр шећера, 1 л комовице.

Теглу од 2 литра напунити вишњама до три четвртине њене висине. Додати шећер и налити добром комовицом. Везати теглу пергаментом и држати на сунцу три недеље. По истеку тог времена, процедити ракију, разлити је у беце и запушити. Најбоље је да вишњевача још неко време одстоји пре употребе.http://www.dekoracie.sk/medovina-bocksbeutel.jpg
Медовина
Неколико рецепата од мноштва


Потребно: 1,5 кг меда, 6 л воде, 1 беланце, по укусу - цимет или каранфилић.

Шест литара воде и 1,5 кг меда кувати на доброј ватри три сата. Пену скидати кашиком, све дотле док се течност не смањи за 1-1,25 литар. За време кувања дода се цимет или каранфилић, или рузмарин. Кад се течност охлади, дода се пена од 1 беланца, поклопи се и остави у топлији подрум 2-3 дана да одстоји. Потом се филтрира, прелије у флаше и добро запуши. Пре употребе треба да одстоји 5-6 месеци!
Потребно је: 1 кг меда, 4 л воде, мало хмеља, једна кашика квасца.

Ставити мед у воду да проври и лагано скидати пену. Онда када мед постане прозиран, преручити га у велику стаклену посуду и оставити да се охлади. У охлађену текућину дода се квасац и хмељ. У новије време, и цимета по укусу. Сутрадан се поново скине пена, процеди и сипа у добро стерилисане флаше. У сваку флашу дода се по једна кашичица шећера. Флаше морају стајати усправно, а што дуже стоје, то је пиће укусније.Медовача

На 12 кг меда сипати 12 литара ракије и оставити да стоји 12 година нетакнуто.

Старословенска медовина


Потребно: 1 кг ливадског меда и 25 гр квасца.

У воденици за месо самлети мед у саћу са цветним прахом, сипати у лонац и додати 4 л воде, па загрејати на 35 степени уз стално мешање. Скинути са ватре и одмах додати квасац размућен у меду. Добро измешати и оставити да преноћи.

Други дан процедити кроз густо сито или газу и сипати у флаше које не треба затварати јер медовина још превире. Држи се при собној температури неки дан, па се флаше стављају у полумрачну просторију отворене, само прекривене салветом или газом.

Медовина проправља крвну слику, крепи, отвара апетит и успорава старење.
Медовина са хмељом


Потребно је: 4 л воде, 500 гр меда и 150 гр хмеља.

Додати мед у воду и кувати око 2 сата уз стално скидање пене. Истовремено, док се мед кува, убацити хмељ /најбоље у ланеној врећици/, тако да би из њега изашле у раствор све ароматске супстанце. Када се маса охлади излити је у чисто буре и додати мало пивског квасца. Пошто се врење заврши, процедити кроз газу и напунити флаше и добро их затворити. По укусу ово вино од меда доста подсећа на пиво. Може да стоји на тамном и хладном месту до 3 месеца.Сељачка врућа ракија тзв. ГРЕЈАНА


На селу се ова ракија кува у казанчету на огњишту.

Ракију сипати у казанче, засладити шећером или медом по укусу и пустити да проври. За то време ставити машице у жар и загрејати их до усијања. Кад ракија проври, узети машицама коцку шећера и држати над казанчетом тако да отопљен карамелисан шећер капље у ракију. Поновити ово још који пут док су машице још вреле.Сок од коприва


Потребно: 120 опраних врхова младе коприве, 0,5 кг слада или меда, 10 литара воде и још нешто воде за преливање. Према савременом начину спремања овог сока додаје се и 700 гр добро опраног лимуна. Ставити коприве у стаклени суд и притиснути их керамичким тањиром, прелити водом да огрезну, поклопити и оставити да стоје 24 сата. Процедити коприве. У процеђену воду додати мед и /изрендани лимун са кором/ 10 литара воде. Мешати док се мед или слад не растопе. Сок се може процедити, а може се пити и непроцеђен. Чувати на хладном.Сурица


Састојци: 4,5 кг меда, 18 литара чисте изворске воде, 400 гр гљива, 2 л крављег млека, зеље и корење /конкретно према упутствима чаробника, нпр. љута трава тј. купалница/.;)

Живана
23-05-08, 22:20
http://www.suhavoda.com/slike/rakija_povezuje_ljude.jpg

Шљивовица[/SIZE][/B]
http://www.rebox.org.yu/images/rakija/rakija2.jpg
Најбоља шљивовица добија се од наше најмасовније воћке и најплеменитије сорте шљива, пожегаче /мађарке/, из околине Ужица, Чачка и Ваљева.
http://www.limundo.com/slika-Rakija-%C5%A1ljivovica-doma%C4%87a--2002---24183x400.jpg
Добра шљивовица производи се и од црвене ранке и метлаша. Ракије од церовачког пискавца, трношљиве, моравке, сариђе и џенарике нешто су слабијег квалитета. Добијени дестилат /нова шљивовица/ треба да одлежи у храстовим бачвама три до пет година да би ракија добила златножуту боју, јаку специфичну арому и пријатан укус. У промету се шљивовица појављује у разним јачинама, а најчешће од 25 до 45 вол % алкохола. Шљивовица јача од 38% зове се препеченица.
http://www.mojeuzice.com/img/1385974ed5904a438616ff7bdb3f7439/22.jpg

Ракија се код нас производи и од других воћки: од кајсија и бресака /кајсијевача и брасковача/, од вишања /вишњевача/ и од трешања /трешњевача/. Од јабука се производи јабуковача,
http://www.www.enovosti.info/sajt/doc/Image/novosti_sr/ekonomija/3963_vest_jabukovaca.jpg а од дестилације преврелог кљука /измуљаног грожђа/ добија се лозовача која је безбојна па се зато држи у стакленим судовима. Лозовача са 40 до 45 % алкохола највише се производи и троши у Црној Гори и на Косову и Метохији.

да поменемо још Комовицу, Дуњевачу,Траварицу, Ораховачу, Клековачу,KruÅ¡kovaču ...
http://www.rebox.org.yu/images/rakija/rakija4.jpg
Ima i "brendiranih", poznatih i nagradjivanih u svetu:
http://www.starasokolova.com/images/rakija/leftImageIndex.jpg

Постројење;)
http://panacomp.eu/srpski/slike/domacinstva/Gornji_Milanovac/Leusic_Jevtovic/SERBIA-TOURISM_rakija.jpg
http://www.krstur.com/stari_krstur/stari_krstur_slike/Rakija_pera_kozak.jpg
http://jozobster.googlepages.com/Kazanpece.jpg/Kazanpece-full.jpg
http://www.hetnieuweeuropa.nl/uploaded_images/IMG_2455-796133.JPG

http://panacomp.eu/srpski/slike/domacinstva/Gornji_Milanovac/Leusic_Jevtovic/SERBIA-TOURISM_rakija_place.jpg

http://i194.photobucket.com/albums/z223/paghan/rakija.jpg

http://www.leposavic.org/sr/images/stories/rakija%20odrzana%202007%20v.jpg

http://www.krozprijedor.com/skeniran_slike/blice/Republika%20Srpska/07/septembar/26.09.Uz-casicu-rakije-od-r.jpg

Живана
23-05-08, 23:19
Све може да се припреми у црепуљи испод саћа- телетина, јагњетина, погаче, јаретина, пилетина...
На жалост, има мало слика на нету, а оне које су најбоље, заштићене су:o

Ово је црепуља (посуда од глине)
http://komadine.free.fr/2-crepulja.jpg

http://komadine.free.fr/ispod_saca5.JPG

Може и у камин као на овим сликама , али некада се стављао у огњиште (претечу камина)
Преко посуде се исто наређа жар, односно врели пепео, одатле назив- испод саћа или испод сача.
http://komadine.free.fr/ispod_saca6.JPG

нешто слика:
http://komadine.free.fr/album_milan.htm

Старинско огњиште увек је видљиво по уласку у старинску кућу.
Ово је из једне куће од жбуке (набијене земље)- чатмаре, у подножју Старе планине у којој годинама нико не живи, али немам тренутно бољи пример- озидано је и довољно пространо..
http://img152.imageshack.us/img152/8597/danicinaatmara6ql7.jpg
http://img152.imageshack.us/img152/1347/danicinaatmara3wf2.jpg
Огњиште у реновираној школи у Каленићу:
http://solair.eunet.yu/~sinisa/images/skola/skola-2.jpg
Ognjište u restoranu "Stari mlin" pored Vrbasa, RS, Srpska Toplica:
http://www.starimlin.com/tamb2/120.jpg


Фотографије србских јела видите овде:
http://panacomp.eu/srpski/gal_gastronomija.php

Живана
24-05-08, 00:50
ИМЕ "БЕЛМУЖ"
Како је сврљишки специјалитет “белмуж” добио име? Поузданих података о томе нема, мада неки то име повезују са здравом храном, сир и брашно од кукуруза, шта ћеш здравије, и ето ти дубоке старости и седе беле косе, код оних који су често у исхрани користили – белмуж.
(Има и једна легенда из прадавних старина, да су се ратници фарбали белом бојом кад крену у војевање)..

Изглед вас неће одушевити, али укус сигурно хоће..Ја сам само једном пробала, на излету (Бабин зуб) кад нам је почастио мештанин- старопланинац који тамо стално живи, на око 1800 метара надморске висине..Изузетно је калоричан, мала кашика засити ! За горштаке то је само јака храна која им је неопходна у суровим оланинским условима и тешком раду, а за нас "обичне смртнике" мала доза "подиже из мртвих"...
Чини ми се да нам је казао да се прави од масла (маслаца) у који се умеша и затим чврсто варјачом меша ситан сир, али видим сад на нету да Сварљижани праве мало другачије..


Као и што то обичнбо бива са брендираним производима, тешко је доћи до рецепта, и оних посебних "малих тајни". Међутим, ипак смо сазнали да за белмуж за четири особе треба око 900 до 1.000 грама једнодневног крављег, боље овчијег, а још боље мешаног сира, и око једне шоље за белу кафу белог пројаног брашна, неки кажу може мало и пшеничног и јака ватра, добра варјача и чврста рука док се, после три зноја "белмуж не преокрене" и док га не покрије жута масноћа.
И за белмуж, као и за гајде, у сврљишком крају се каже „да је мушка работа“.

Од младог сира
http://www.svrljig.info/images/si_belmuzz_na_poccetku.jpg
До белмужа
http://www.svrljig.info/images/si_belmuzz_zgotovljen.jpg

http://www.svrljig.info/images/si_belmuzz.jpg

Сврљижани још кажу да домаћини треба да једу што год мање белмужа а да више оставе за госте, углавном са стране.
Наравно, ово је сврљишка подвала. Јер, белмуж је "јако јака" храна, па кад се гости засите, онда домаћинима остане више оног, за Сврљижане ипак главног специјалитета - јагњећег печења
http://www.svrljig.info/news/index.php?page=2&topic=17
http://www.svrljig.info/images/www.svrljig.info_missica_sluzzi_belmuzz.jpg


У селу Балта Бериловац, «на вратима» Старе Планине окупили су се по девети пут на етно туристичкој манифестацију “Молитва под Миџором” житељи планинских села 1о.маја ( дјурдјевдански сусрети).."“Ми морамо да чувамо традицију и обичаје овог краја, јер колико су нам корени дубоки, толико смои јаки."

http://www.tk-info.net/wp-content/uploads/2008/05/bberilovac-10-maj-2008-097.jpg
Истовремено су одржана и такмичење мештана подмиџорских села у спремању старих јела са здравом храном («за тор и за двор»):D

А у овом казану нисам сигурна да ли су спремали Белмуж ( с обзиром да је огромна доза) или качамак:
http://www.tk-info.net/wp-content/uploads/2008/05/bberilovac-10-maj-2008-081.jpg
Најбољи сир и белмуж (најпознатији специјалитет подмиџорског краја) имао је Дивко Ранђеловић.
http://www.tk-info.net/?p=6968
http://www.svrljig.info/images/11_1.jpg

Живана
31-05-08, 23:45
http://farm2.static.flickr.com/1391/562113301_ef751a85f4.jpg?v=0

http://www.serbiatouristguide.com/live/digitalAssets/1348_gibanica1.jpg

Гибаничар је припадник српске народне културе, коју на тај начин покушавају да дисквалификују они који су против те и такве народне културе. Гибаничарима Србе називају несрби као нешто погрдно, затим грађанисти националну и народну Србију, левичари десничаре, али и одрођени "господски" десничари тако називају обичан српски народ и оне који су њени репрезенти.

Гибаничар то је начин живота, бити свој и српски, то значи бити опуштен и неисфолиран, то значи не бити фенси и отуђен од свог народа. Гибаничар може бити и неписмени сељак и доктор наука, и човек са планине и онај из центра града... Бити гибаничар то је стање духа неоптерећеног модом и фолирањем.
;)

http://novosti.rs.sr/sajt/doc/Image/novosti_sr/novost_703.jpg
Мионичка гибаница за Гинисову књигу рекорда

За прављење овог јела тешког више од тоне и дугачког 127,38 метара утрошено је 380 килограма кора, исто толико сира, 3.300 јаја, 40 литара уља, 50 килограма масти, 110 килограма минералне воде и 600 кесица прашка за пециво.

Из наменски дизајниране фуруне која је уместо дрва користила електричну енергију, око 19 часова извађен је џиновски специјалитет овог краја и северозападне Србије, гибаница тешка 1.140 килограма и дуга 127,38 метара. Када су после прецизног премеравања озваничени подаци било је јасно да је овај несвакидашњи подухват у потпуности успео и да нема спора за уписивање у Гинисову књигу рекорда.
Плехови у којима је слагана и касније печена гибаница конструисани су у облику такозване Архимедове спирале са седам нивоа укупне дужине од 108 метара без иједног прекида и преграде. Дакле, у комаду који је имао површину осредњег двособног стана од 38,36 квадратних метара. Цео процес прављења и печења обављен је уз поштовање свих здравствено-хигијенских услова.
http://www.enovosti.info/sr/btg_novosti/9/703/Mionicka/gibanica/za/Ginisa/

Живана
13-06-08, 02:55
Карађорђева шницла је рецепт новијег доба, али врло популаран и препознатљив као српски..

http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/000/999/v99971p0.jpg

Смислио ју је Мића Стојановић, дугогодишњи шеф кухиње Интерконтинентала, тренутно има мали ресторан у Земуну "Мићина домаћа кујна"..


Док је био кувар у тада чувеном београдском "Голфу", десио се "инцидент" који ће довести до стварања Карађорђеве шницле. "Било је то 1956. или можда 1957. године. У ресторан је дошла чувена спикерка Радио Београда, која је читала извештај о водостању, и наручила је кијевски котлет. Он се прави од пилетине и са бутером, а ја нисам имао ни једно ни друго. Да не бих обрукао ресторан, узео сам шницлу и кајмак, спремио их и послао јој то. Њој се јело допало и затражила ми је рецепт. Пошто сам знао да то што сам јој дао није био кијевски котлет, озговорио сам се да сам заузет и да чу јој рецепт дати други пут".

Нешто касније у ресторану "Сунце" у Дому омладине одржавала се изложба угоститељства на којој је учествовао и Мића. "Од сваког кувара очекивало се да на изложби представи два јела. Читајући куварске лексиконе приметио сам да у њима постоји само пет наших јела и сматрао сам да је то мало. Сетио сам се неочекиваног успеха са лажним кијевским котлетом и решио сам да покушам да створим сопствено јело. И тако је настала Карађорђева шницла. Назвао сам је тако јер сам знао да је династија Карађорђевић позната у свету и рачунао сам да ће, ако јело буде успешно, а ја му дам име по оснивачу династије, оно лакше доћи у ресторане и да ћемо у куварским лексиконима имати још једно наше јело." Оригинални рецепт за Карађорђеву шницлу:

"Ово је рецепт за једну порцију. Узмите 220 грама телећег или свињског меса, филе или шол, 40 грама старог кајмака, 30 грама презли, 20 грама брашна и једно јаје. Месо очистите од жилица и истуците да буде што тање. На средину шницле ставите кајмак и уролајте шницлу као палачинку па је у мочите у брашно, јаја и презле. Шницла се пржи у дубоком уљу, што значи да мора да се "удави" у масноћи. Пржи се на 180 до 200 степени осам до десет минута. Можете користити фритезу и рачунајте да ће шницла упити око 40 грама уља. Када је шницла пржена, поставите је наовални тањир. Декорација шницле је симболична и њоме се одаје почаст Ордену Карађорђеве звезде. Тартар сос, биће довољно 50 грама, који се прелива дуж шницле, представља ленту а колут лимуна који се ставља на средину је сам орден. Као прилог се служи 150 грама бораније која се обари и 150 грама кромпира који се оспржи.
То што у ресторанима уз шницлу стављају друге прилоге и није тако страшно, мада се нисам тек тако одлучио за њих. То што је пуне качкаваљем, шунком, папричицама или шљивама је недопустиво и примитивно. Нека они који то раде, такве шницле назову како год хоће а не Карађорђева шницла. Што се пића уз Карађорђеву тиче, по логици ствари најбоље је да узмете Опленачко бело вино - али ако га немате, можете узети неко друго бело, лакше вино".

Према:
http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=99971

Србски Гром
13-06-08, 03:03
Морам ти признати да ми је ово једна од најомиљенијих тема на сајту...:)
Радо бих ти се прикључи у ширењу ове теме,али сам вичнији конзумирању садржаја...тако да ћу и даље уживати,а ти само настави да додајеш нове ствари...:)
П.С. Ако догурам до 90(кг;)) делом ће бити крива и твоја тема овде...:rofl:

Живана
24-06-08, 23:07
Бубрег бели радост дели
http://www.casopishorizont.com/Br_4/muds_7.jpg

После много полемика у јавности - шта је то што Србија има да понуди свету, који је наш бренд и томе слично - на Савинцу код Горњег Милановца коначно су сетили онога у чему је ово поднебље неприкосновено.
- Свету треба понудити добра муда - историјска је реченица коју је изговорио Љубомир Еровиц, иницијатор прве српске "Мудијаде", одржане током викенда на Савинцу. :D

- Људи обично кажу - бљак. А то је специјалитет. Не може се речима описати у чему је тајна. Укус највише подсећа на јунећу бризлу и поховани мозак.

http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2006/09/04/_slike/16mudijada09%20zsinko.jpg

Један од наших адута је био и сос "мадера" који смо додали уз гулаш од белих бубрега. Тај сос се прави од поврца, џема и црног вина. Прво смо их држали 24 сата у пацу, справљеном од воде и сирћета. То убије мирис. Потом иду шаргарепа, вргањи, зачини и на крају по литре белог вина. На почетку иде јача ватра, после тиша.
http://savinac.tripod.com/mudijada.htm
http://www.casopishorizont.com/Br_4/muds_5.jpg

Ма, какав пац, то треба да стоји бар два-три дана у белом вину- прича Баралић, док меша онај гулаш, а све у стиху додаје: "За нас овде табуа нема, данас се од муда ручак спрема".
Мада, гулаш није био једина ђаконија која се на овом такмичењу спремала, било је ту и шпагета "ала мудинезе", па пита, роштиља, а испод огромног натписа "Бели бупци и шкембићи, то је рана за младићи", спремали су клопу чачански доктори.
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2006/09/04/srpski/PT06090301.shtml

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2008/06_jun/22/reportaza/mudrijada-v.jpg

- Тајна нашег најубавог гулаша неје само у јајца, него у тој што ги кувамо у наше најубаво вино на свет. Ће будемо најбољи, али тој нам неје циљ, него да се дружимо као људи - одали су тајну свог успеха чланови екипе „Лоза“ из Власотинца нудећи вино комшијама и посетиоцима....

Протеклог викенда у рудничко-таковском крају, у време одржавања „Муд(р)ијаде“, такмичења у спремању јела од белих бубрега,...Кувари су потрошили хиљаду килограма белих бубрега .У казанчићима су се нашла јаја коња, бикова, кенгура, јазаваца, вепрова разних - дивљих, домаћих и мангулица, а нису недостајала ни од ћурана, певаца и друге перади.
Такмичење је имало међународни карактер јер су само за ову прилику у Луњевицу стигле екипе из Аустралије и Мађарске.

- Јаја од кенгура су нам стигла авионом из Аустралије у посебном фрижидеру. Ми смо, у ствари, екипа из Липовца код Тополе, али заступамо Аустралију и Томислава Радисављевића, Тому Кенгура, нашег пријатеља који је победник једне од претходних Муд(р)ијада, али сада није могао да дође - каже Милена Ђорђевић умешно мешајући јаја од кенгура.

http://www.glas-javnosti.co.yu:8080//files/image_for_teaser/Thumb_16muda1fonet.jpg

- Ове године спремам гулаш од белих бубрега ћурана и од певца, а само за ову прилику припремам и гулаш од крести певчева. Килограм крести певчева кошта преко 100 евра, а ја сам успео да обезбедим око три, четири килограма. Е, то је заиста специјалитет који, у нормалим условима, могу да пробају само најбогатији и то само у веома елитним ресторанима...

http://www.casopishorizont.com/Br_4/muds_350.jpg

http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/ljudi-i-dogadjaji/glas-javnosti-24-06-2008/ukuvana-tona-jaja
http://www.blic.co.yu/reportaza.php?id=46506
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=93446&search=mudrijada&datum=2007-03-16
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=106610&datum=2007-03-16
http://www.casopishorizont.com/mudijada.html


Рецепт за беле бубреге на жару:
http://vukajlija.com/beli%20bubrezi

http://www.casopishorizont.com/Br_12/beli_bubrezi.jpg

Казу да је јело у коме је кнез Милос узивао и после кога се добро осецао справљано од белих бубрега бивола или вепра.

Бубрези се оцисте од опне и свих канала, а онда се исеку на танке комаде (дебљине прста) и оперу хладном водом. Оставе се да се оцеде, а за то веме се спреми маринат. У посуду с маринатом се стави свињска маст. Затим се стави ред исецених бубрега, неколико зрна бибера, паприка, листови босиљка или миродјије, бели лук и корен рена. Онда преноци тако на хладном месту. Кад додје време руцка, изваде се комади бубрега и уваљају у просејено пројно брасно. Милос је тразио да се у брасно дода и алева паприка. Уваљани бубрези стављани су у тигањ на хладну маст па онда прзени.
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/11/03/_slike/mudijada3.jpg


КАКО САМ ДОБИО ИДЕЈУ ЗА ТАКМИЧЕЊЕ У СПРЕМАЊУ БЕЛИХ БУБРЕГА - Љубомир Еровић

«Још као мали слушао сам приче старијих људи да бели бубрези када се добро спреме стимулишу сексуални нагон код особа које ово јело конзумирају. Мени је то изгледало смешно и глупо, све док једном приликом већ као одрастао човек (почетком 90-их година) нисам стицајем околности био на некој журци код пријатеља и јео гулаш који ми се изузетно свидео. Рекли су ми да једемо гулаш од дивљег зеца. Те ноћи нисам могао да спавам јер сам постао невероватно узбуђен и осећао страховиту потребу за женом. Такво искуство никада раније нисам доживео.

Следећег дана након дивље ноћи сазнао сам од пријатеља да је јело које смо те вечери јели у ствари био гулаш од белих бубрега.

Одмах сам схватио да би то могло постати одлично средство за сузбијање сексуалне немоћи код одређених људи а кроз такмичења у спремању белих бубрега да дођемо до рецепта најјачег афродизијака којим би могли да освајамо свет. Храном до бољег секса уместо лековима, парола која ми је стално била у глави.

Због разних проблема који су се појављивали задњих година на овим просторима прави тренутак за покретање овог такмичења указао се тек 2004 године. Позвао сам пар добрих пријатеља , рекао им да сам решио да направим такмичење и тако је све кренуло.

http://www.maksimalno.com/artman/publish/lifestyle/clanak_208.php

http://www.casopishorizont.com/Br_4/muds_6.jpg

http://www.casopishorizont.com/Br_4/muds_1.jpg

Живана
24-06-08, 23:34
пихтије (питије, пиктије)
..највише се спремају зими као предјело уз кисео купус и грејану ракију за дуге пријатељске разговоре..

http://www6.serbiancafe.com/kuvar/img/721_pihtije.jpg

Слушај 'вамо један рецепт, који сам покупио од моје старе мајке:
(са војвођанског форума пренесено)

Узмеш у месари свињске ножице (сирове, никако не оне димљене) и једну телећу коску. Куваш то читав дан у повећем лонцу (може и краће, ако имаш еxпресс-лонац). На крају, кад се све дооообро укува, одвојиш масне делове и кожурице, које можеш послужити за вечеру авлијанеру, а остатак добро посолиш, додаш ситно сецкани бели лук и распоредиш на једнаке делове по дубоким тањирима или сличним посудама. Одозго прелијеш водом у којој се месо кувало и однесеш у хладну собу да се стегне (пихтије се обично праве зими, наравно). Слушај, кад моја кева то спреми, пихтије су потпуно прозирне, на дну се види црвено месце и бело-зелени комадићи белог лука, а по површини плове мала острвца од масноће.

Њамммм, како је то доообро.
Врућ, домаћи хлеб и мамине пихтије - задовољство за које ће вечно остати ускраћени сви задрти вегетаријанци!:drool5:

http://bp3.blogger.com/_okn1MWxzPgI/R4gpPkYLMjI/AAAAAAAAADI/iIdK7QqWh6k/s1600-h/Pihtije2.jpg

http://www.gloriamagazin.com/UserFiles/Image/186/186k2.jpg

(са википедије;))
Ово је мера за већу количину. Наравно Ви све можете преполовити.
1 велика сува свињска буткица, 1 велика свежа свињска буткица, 8 свежих свињских ногица, 1 већа веза зелени, 1 већа или 2 мање главице црног лука, 3-4 чена белог лука, 10-ак зрна бибера и ловоров лист.

Свежу буткицу и св. ногице добро очистити, ставити у лонац, налити водом и прокувати 5-10 мин. Након тога извадити из те воде. Суву буткицу такоде добро опрати и ставити да се мало кува. Након тога и њу извадити. Сада све ставити у већи лонац у коме ћете кувати пихтије и додати све оне наведене састојке. Све кувати док се месо потпуно не одваја од костију. Ако је потребно доливати мало воде.
Када су готове све процедити. Месо извадити, мало прохладити и одвојити од костију. Оцеђену течност посолити по свом укусу, скинути са површине вишак масноце ако има и додати исецкано месо. Можете одозго посути са алевом паприком. Оставити да се стегне. Ко хоће може да исече кувану зелен па и њу да стави заједно са месом.

http://kuvar.krstarica.com/typo3temp/pics/p_a56cf262e7.jpg
(рецепт на http://kuvar.krstarica.com/c/predjela/hladna-predjela/pihtije/)

http://bp1.blogger.com/_okn1MWxzPgI/R4go7EYLMiI/AAAAAAAAADA/7MeJeDiWhrk/s1600-h/Pihtije.jpg
(ово је слика са блога на енглеском ,али моја мајка никад овако нешто не би изнела ван кухиње:rolleyes:)

How Pihtije Looks (video)
http://food-handler.blogspot.com/2008/01/serbian-food-pihtije.html

Ове су дијеталне:D Од БОБА

http://i17.photobucket.com/albums/b82/musha/recepti/bobzrno.jpg

Још неки рецепти (и афоризми):
http://www.mycity.co.yu/Kulinarstvo/Pihtije.html
http://www.stocarstvo.com/aps/meso/vojvodjanski_recepti_files/pihtije.htm

Живана
31-07-08, 00:58
На сајту ВИЗИТСЕРБИА.ОРГ пронашла сам екстра занимљив јеловник са Ловачке забаве у Зајечару, из фебруара 1923.године..

Прочитајте само називе ђаконија:drool5:


Пихтије од мечијих шапа
Сир од кошутијег млека
Шунка од дивље свиње

Срнећа пршута
Суве кобасице од дивокозе
Паприкаш од препелица

Кисела чорба од ситнежи дивље пернате живине
Зечевина у сосу са кнедлама
Кувана глава од дивљег вепра са реном

Лабуд на подварку
Шпикован срнећи бут
Шљука на путеру

Јаребица надевена у дунсту
Пита од дивљих пужева



http://www.blog.visitserbia.org/?cat=5

Наравно да нема слика на нету, препуштени смо машти, како је ово изгледало...

Живана
02-09-08, 17:57
http://www.znanje.org/i/i25/05iv05/05iv0524/New%20Folder/jestive/vrga_62.jpg

Постоји пролећни вргањ, боров, летњи, црни, масленка и костањевка.
Помињу се гримизни и храстов вргањ такође.
Широко је распрострањен у планинским деловима Србија.
Професионални кувари највише цене врбин вргањ (наранџаст и браон).
http://www.jukrompir.co.yu/vrganj1.htm


Вргању треба прићи пажљиво и погледати га са свих страна, а затим нежно куцнути . Тај звук открива његову старост. Ако је звонак и напет, реч је о младом, поносном вргању, а ако је звук никакав, а на клобуку након куцања остане удубљење, тај је вргањ на крају свога кратког живота и боље га је оставити у шуми....Вргањ је ретко сам. Увек је у близини и његов млађи брат који се добро сакрио и чека да ловац на гљиве далеко одмакне. .. Има разних прича и вјеровања о вргањима. Тврди се да престаје расти кад га угледате. Наравно да то није истина, али у пракси се догађа.Леп примерак из околине Бора
http://www.treklens.com/gallery/Europe/Serbia/photo318808.htm



Вргањи су најцењеније самоникле гљиве код нас, доступне многим љубитељима природе. Велика је радост наћи их и убрати, а посебно припремити за исхрану. Обиље листопадних и четинарских шума пружа могућност да се пронађе велики број врста и завидна количина ових деликатесних гљива.

Хранљива вредност им је значајна, мада свеже, по проценту беланчевина, заостају за месом. Садрже велики број аминокиселина важних за грађу и обнављање ћелија и саставни су део ензима, хормона и антитела. Угљени хидрати су заступљени у облику моно, олиго и полисахарида, а аминошећер глукозамин може достићи концентрацију и до 0,81% у свежем Болетус едулис-у (Р. Божац). Вргањи садрже и врло важне минералне материје и олигоелементе, нпр.: К, На, Мг, С, П, Ца, Фе, Цу и Зн. Не садрже масти, што их препоручује за исхрану особа које не смеју да конзумирају намирнице животињског порекла и имају до 90% воде. У сушеним гљивама проценат беланчевина и осталих материја се вишеструко повећава. У организму праве базну реакцију и на тај начин смањују киселост крви, што је изузетно значајно за очување доброг здравља и правилну исхрану.Вргањ са мајчином душицом
http://www.cudesnasuma.cudesnasuma.com/components/com_ricettario/img_pictures/admin.gljive_sa_prelivom.jpg

Салата од вргања, са орасима и пармезаном
http://www.cudesnasuma.cudesnasuma.com/components/com_ricettario/img_pictures/admin.salata_od_vrganja.jpg

Салата од вргања са лимуном
http://www.cudesnasuma.cudesnasuma.com/components/com_ricettario/img_pictures/admin.salata_sa_vrganjima.jpg

Вргањи са ћуретином и павлаком ( са пилетином )
http://www.cudesnasuma.cudesnasuma.com/components/com_ricettario/img_pictures/admin.cureci_file.jpg

Проја са вргањима
http://www.cudesnasuma.cudesnasuma.com/components/com_ricettario/img_pictures/admin.proja1.jpg

Мусака са вргањима и плавим патлиџаном (тиквицама, кромпиром)
http://www.cudesnasuma.cudesnasuma.com/components/com_ricettario/img_pictures/admin.musaka2.jpg

Чорба (зими се прави од танко сушених комадића..килограм осушених вргања коштао је око 1200 дин.прошле године..а толико су масни да је за чорбу довољно 5-6 комадића,,мање од 30 грама..у чорби, кад се раскувају и прошире, изгледају као режњеви сланине)
http://www.cudesnasuma.cudesnasuma.com/components/com_ricettario/img_pictures/admin.corba_vrganji2.jpg

Рецепти
http://www.cudesnasuma.cudesnasuma.com/index.php?option=com_ricettario&func=viewcategory&Itemid=31&catid=5&startpage=1

http://www.zvrk.co.yu/Mskola/biologija/vrganj/deca.jpg

Могу да се похују, пеку...једу их и сирове..
А одлични су и без додатака, сами за себе..мало уља и мало соли и то је све..:drool5:
http://entertainment.webshots.com/photo/2208600100101762623ihDhMd
Највише пријају у одабраном друштву и миришљаво вино
:cheers:

Живана
13-09-08, 01:19
СРПСКА КУХИЊА НА СВЕЧАНИМ ТРПЕЗАМА О ПРАЗНИЦИМА

Традиционална српска кухиња данас се чешће на свечаним трпезама о празницима налази у расејању него у матичној земљи! Далеко од завичаја српске домаћице се утркују која ће да спреми неко национално, готово заборављено, а веома укусно јело. У дијаспори, то најбоље знају они који годинама живе и раде у иностранству, национални идентитет се чува и припремањем и једењем јела из родног краја ! У менијима ресторана које држе Срби у разним крајевима света могу се наћи бројни српски специјалитети које власници нуде већинском становништву, упознајући их тако с националном кухињом земље из које су дошли. Од куваних српских јела потписник ових редова се уверио да становници Будимпеште и Братиславе највише воле да једу српски пасуљ ( под тим именом се продају и готова јела у самопослугама), а од печених - роштиљ.

Шта је уопште национална кухиња? Кад су у питању Срби, одговор може да буде само услован, што могу да потврде и етнолози и социолози, јер, све кухиње код Срба имају обичаје појединих крајева, никако читаве државе! Тако се јела војвођанских Срба разликују од оних поред Мораве или Дрине, а и у самој Војводини другачије једу Сремци него Бачвани или Банаћани!

Чућемо веома често да се у Србији у средњем веку већ јело златном кашиком и виљушком, док су Европљани јели рукама. То је тачно, бар што се тиче цара Душана, мада је обичан народ знао само за кашику, и то дрвену.
Кашика је, можда, једино право обележје српске кухиње.
Оброци су до средине прошлог века били чорбасти, виљушка и нож су се употребљавали за празнике, кад се јело печење.
У народу се знало само за два оброка - један у 11 часова и други пре смркавања. Ко је радио у пољу или чувао стоку, носио је ужину. Доручак је уведен много касније.

КАЈМАК

Да ли постоји неко јело које је само српско? Да. То је кајмак! Заиста, кајмак је једно од најстаријих и специфичних специјалитета везаних само за тај део Балкана. Кад у Хрватској поручите кајмак, добијете милерам, на све остале четири стране света можете да путујете и дегустирате, нигде нећете наћи кајмак.
Реч је (кажу) турска, али га у Турској нема, а пре него што се звао кајмак, именовали су га скоруп. Једино се кајмак од млечних производа не може индустријски производити!

Иначе, најбољи је кајмак из околине Чачка, а око Горњег Милановца је најбоље прасеће печење, јагњетина у Рашкој области, у јужној Србији паприка и сва јела од паприке, десно од Мораве сир. Оштри зачини налазе се у Нишу и Врању, али и у Срему, пите се најчешће праве,код Срба у Републици Српској, Федерацији БиХ и на Косову, као и јела која су стигла из турске кухиње, док војвођански Срби преузимају аустроугарску рецептуру: много теста с квасцем или без њега од резанаца до бухтли.

Добра страна националне кухиње Срба, јесте што има доста млечних производа, пшенице и кукуруза, а лоше стране су вишак масти и јаке запршке. Најзаступљеније је свињско месо ( има га 80 одсто више него других врста меса), а најмање је на трпези заступљено поврће, иако га има у свакој сеоској башти и на свакој пијачној тезги!?

У традиционалној националној кухињи заступљено је све од млека до љуте папричице. Сваки крај Србије нуди своје специјалитете, од којих су многи на трпезама ресторана познатих европских и светских метропола. Нека од јела су и новијег датума. Зато и не треба заборавити почетке националног кулинарства. Подсетимо се ( с тим мишљењем се слажу и историчари кулинарства), српска кухиња је настала под утицајем сиромаштва .

Старинска српска јела

Прошлост нашег народа неће нам бити потпуно јасна док се не испита и његов живот у свим својим видовима, јер: "Није само историја позвана да нам скида таму с очију." Због тога сам за тему изабрао да проговорим и о спремању старинских јела која су остала очувана " код сиромаха и брђана, а они су и сву осталу традицију гајили наследно, од памтивека до данас.

Хроничари бележе да су Срби и Српкиње средњег века били лепи људи правилних црта лица, Словени помешани са Илирима и Романима, кадшто и с Грцима. Као и остали народи источне Европе, носили су дугу браду и косу. Најмногобројнији сталеж у старој Србији били су себри - сељаци. Живот су проводили у покорности цркви, владару и властели. Нису имали право на личну имовину, а живели су у планинским селима, око рудника, градских утврђења, манастира и река. У доба кнеза Лазара постојали су и слободни сељаци "Баштиници", са правом наслеђа имовине, али и они су били пођеднако сиромашни и зависили као и себри.

У трговима око рудника највише су грађене дрвене бараке, а у селима су се подизале само колибе од дрвета, покривене сламом. У кршовитим селима подизане су камене куће без креча а средиште куће свуда је било огњиште. Кухиња је код свих народа главни део куће, али нигде тако као код Срба. У српским селима кухиња се назива "кућа", а само у градовима - кухињом.

Огњиште као централни део у свакој кући готово културно место. Поред њега се спавало, грејало, пекао се хлеб и готовила јела. Ту се увече окупљала породица и поред пламена се разговарало, планирало договарало о будућим пословима и појединачним обавезама. Ту су се деци причале приче, преносили историјски догађаји и легенде, учило се кућним вештинама...

Округло, елипсасто или четвртасто, огњиште је увек грађено пажљиво, по тачно - са колена на колено преношеним - пропорцијама, начину грађења, материјалу који треба употребити. Оно чега није било изворно у природи, веште сељачке руке су дељале, тесале, месиле у опеку...

Свугде се (и у манастиру и у отменој кући) јело за столом, који је био покривен стоном простирком. Уз сто се седело на клупама, троношцима или столицама. Посеђе у којем се кувало и из којег се јело било је "земљано" и дрвено. Понека богатија сеоска кућа имала је и бакарно, али оно се чувало само за специјалне празнике - славе, венчања, испраћање покојника.

Иако су времена о којима је реч далеко, далеко иза нас, задивљујуће је умеће оних који су правили посуђе за кување. На врелом огњишту оно је имало све особине данашњих експрес лонаца! Руднички сувоборски и ужички крај били су надалеко познати по мајсторима који су вешто правили "земљано" посуђе у којем се месо кувало брзо, а остајало укусно.

Хлеб се у селима пекао само на огњишту, од житног или кукурузног брашна. Жито се спремало за јело у зрну, прекрупљено или млевено, а кувана пшеница и кукуруз били су - и остали - често спремана јела. У сувоборском крају, али и у многим другим крајевима Србије, на цени је био бунгур, који се свугде припремао на исти начин, од јечма или пшенице. Као и данас.

Јечам се за бунгур кувао дуго, али не у кључалој води, већ се полако барио. Процедио би се и осушио, па се онда добро истуцао у авану. Пшенични бунгур се исто тако кувао, сушио као и јечмени, али се млео у воденици на крупно, као прекрупа. Већина сељака и једно и друго је употребљавала уместо пиринча, кувајући га са месом, млеком и у посним јелима.
Од кукурузног брашна куван је највише качамак, коме су додавани млеко, маст, сир, кајмак, сланина...
У свакој свечаности много се јело и пило, уз обавезну здравицу. Играло се коло око софре, уз звуке свирала ...

ВЕЧЕРА

Вечера је важан оброк у српској кући. Тада се обицно сви окупе да једу, јер преко дана свако понешто презалогаји за себе, али за вечером су сви око трпезе. И онда се на столу нађе нека проја или уштипци, може и нека врућа слана погача и уз све то мало сира, кајмака, ајвара, сланине или тако нешто "лагано" за вече.

Ручак је, мање-више, необавезан. Ко шта стигне и када. Знате већ, родитељи раде, деца у школи или на факултету, а пилав-пиринац чека у рерни да га се неко сети. Добро, не мора пилав, може и нека мусака или чорбаст пасуљ или пуњене паприке. А ми дођемо кући и нисмо гладни. Зашто? Јели смо роштиљ у граду, онако с ногу.

Мммм, роштиљ! Сад звучим као Хомер Симпсон, али обожавам роштиљ. Питам се где бисте пробали боље ћевапчиће, ћулбастије, лесковачку мућкалицу, ражњиће или пљескавице (не хамбургере) него код нас. Добро, то смо мало покупили од Турака, а они од Арапа, али ни бурек у Турској није оно што је код нас, а камоли роштиљ. Успут, ако вас пут нанесе у Турску, немојте јести бурек, јер је код њих то водена пита и нешто најбезвезније што наш човек може да проба. Коре попрскане водом и лојем није нешто што бисмо ми назвали бурек. Ми смо од бурека направили питу коју и мала деца обожавају, а потрудили смо се да је има у више варијанти и за све укусе.

Још једна лепа ствар коју смо наследили су колачи. Баклава је један од наших омиљених колача, а заправо је присвојена. Наравно и тулумбе, као и већина колача који се преливају шећерним преливом.
Али имамо и ми народних колача које нисмо наследили од Турака, а бољи су, бар за мене, јер не волим шећерни прелив, осим у баклави. Неки од колача који су углавном свима омиљени су, у ствари, стари српски колачи, као што је пита од јабука или вишања, колачи од гриза, кох, ванилице, салчићи, а и велики број торти. Ми смо народ који воли тешке торте са доста јаја, путера, чоколаде и ораха, јер најбоље "легну" на храну коју ми волимо.

Занимљиви рецепти старинских јела
http://www.srpskazemlja.com/diskusije/index.php/topic,77.0.html

Живана
13-09-08, 01:26
РЕЦЕПТ из 1196, са двора Стефана Првовенчаног

ПИЛЕЋЕ месо од груди благо се осоли и добро утрља медом. Одстоји два сата да се расхлади. Уваља се у пшенично брашно и пржи на масти док не добије златножуту боју. У посуду где се месо пржило сипају се бело вино, бели лук и мало мајчине душице. Тим сосом месо се прелије и потом служи.;)

Овај рецепт датира из 1196. године. Тачније, те године је ово јело служено на двору Стефана Првовенчаног. То је једно од најстаријих познатих јела која су служена на дворовима Немањића, до чијег рецепта су дошли сарадници београдске продуцентске куће "Вертикал медија", који су успели да прикупе обимну грађу о средњовековној српској кухињи, захваљујући помоћи неколико кулинарских мајстора, професора, историчара и слободних истраживача.

- На питање шта се заправо јело у Србији тог времена, одговор се мора тражити у два правца: шта су јели српски двор и властела, а шта остало становништво - каже Слободан Миљаковић, мајстор кулинарства из Београда. - На двору и у кућама богате властеле јело се како и доликује том сталежу. На трпези је било обиље дивљачи, рибе, свих врста меса, нарочито овнујског, пернате живине, сувог меса и сланине. Јело је имало изузетну важност на двору. О царској трпези у време царева Душана и Уроша старао се будући кнез Лазар, који је имао титулу ставиоца.

У то време са приморја су се на двор доносиле морска риба, хоботнице, усољена икра...
Немањићи су одредили да се из Зете риба доноси у манастире Студеница, Бањска, Дечани, Свети Арханђели.
Краљ Владислав је Лимском манастиру подарио ловишта у Бистрици, а Хиландару су током ускршњег поста достављане хоботнице, полипи и морска риба у желатину.
Деспот Угљеша је манастир Света Атанасија даривао шкољкама, сипама, рибама... Из Бара се на двор допремало маслиново уље, а морска со из Дубровника, Котора и Бојане.
После Душанових освајања, Срби су имали своје солане у данашњој Албанији и Грчкој. Касније, со је набављана из Угарске и Влашке.
Велико складиште соли било је у Бовану, код Алексинца, одакле га је кнегиња Милица поклањала манастиру Свети Пантелејмон. Поред уобичајених зачина, мајчине душице, хајдучке траве и метвице, са приоморја су стизали шафран, цимет, мирођија, каранфилић.

- И начин припремања хране био је је специфичан - каже Миљаковић. - Кувало се, рецимо, у бурагу. Бураг се очисти и у њега се стави ситно исецкано месо и поврће и то се налије водом. Онда се он завеже, па се стави у ужарени пепео или изнад ложишта. Јело је готово када испари три четвртине воде. Све време, колико год бураг био изложен ватри, није могао да прогори.

Кувало се и тако што се у вариво или млеко стављало ужарено камење. У неким крајевима Лике и Кордуна и до данас се очувао тај начин спремања јела.

Печење се припремало тако што би заклана животиња, са кожом и руном, била облепљена иловачом (пернате животиње блатом) и после стављана у ужарени пепео и тако се пекла. Када би се разбио оклоп, кожа је ишла са њим, а месо остајало чисто и било је невероватно укусно. И данас се, понегде, на тај начин пеку јагњетина или јаретина.
Уз богату трпезу, избор пића није био баш велики. Медовача је била главно пиће, а медовина (вино од меда) се пило до краја 15. века. Домаће пиво било је у источној Србији познато као "аловина".
Захваљујући управо Немањићима, ипак, виноградарство и винарство су доживели врхунац.

Чак је Стефан Првовенчани донео повељу којом је забранио додавање воде у вино. Цар Душан је имао велики подрум у околини Призрена, а већина манастира је гајила и прерађивала винову лозу. За цара Лазара Крушевац постаје винарски центар, док су Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић ширили винограде око Смедерева, Вршца и Фрушке горе.

ОЖИВЕЛИ РЕЦЕПТИ

КАКО би визуелно дочарали изглед јела (на слици) мајстор Слободан Миљаковић је у ресторану Видовдан "оживео" три рецепта са двора Немањића, оно с почетка ове приче и следећа два:

БИФТЕК: Од јунећег бифтека исеку се осредњи комадићи и потопе у расол од купуса да одстоје дан и ноћ. Изваде се, осуше и утрљају белим луком и маслиновим уљем. Тако маринирано месо се пече на жару. За то време, измешају се црно вино, мед, печурке и купине. Сос се пшеничним брашном повеже до средње густине и тиме се прелије испржено месо. Овај рецепт је из 1290. године.:drool5:

ШЉИВЕ: Суве шљиве потопе се у воду да омекшају, изваде се, оцеде и осуше. Када им се одстране коштице, на њихово место ставе се ораси у комадима и козји сир. Све се обмота тањим шнитама сланине и пече на жару. Ово јело обично се служило на комадићима пшеничног или ражаног, запеченог хлеба. Рецепт је из 1393. године.;)

ВИЉУШКЕ

- ПОСТОЈИ она, нама драга, прича да се на српском двору јело златним виљушкама док је Европа јела прстима, и то се везује за краља Милутина - каже Милан Костић. - Истина је, међутим, да се на двору краља Милутина, у неким ситуацијама, јело из сребрног посуђа, а златна виљушка је везана за цара Душана.

А, зашто се виљушка код нас јавила пре него у многим европским земљама, осим Италије, одговор лежи у прокламацији Католичке цркве да је виљушка "грешан разврат" или "ђавоља алатка".:p
Њена употреба је дозвољена тек почетком 16. века.

(Вечерње Новости)

Живана
15-09-08, 22:45
http://www.adamov.ch/images/kiseli_kupus/kiseli_kupus.jpg

Као средство за спречавање прехлада и јачање имунолошког система препоручује се што више купуса у исхрани, јер јача имунолошки састав и подстиче производњу антитела. Купус према лековитости надмашује многе друге лековите биљке. У зимским месецима највише се употребљава кисели купус.

Због млијечне киселине је лековито код бронхитиса, екцема, лењих црева, ишијаса, упале вена, код реуме. Доказано је да највише старих а чилих људи има у породицама где се једе много киселог купуса. Када се купус узима у облику чаја:confused: или супе спречава прехладу, кашаљ и грип те делује антисептички на дисајне органе. Због својих изузетно лековитих својстава у народу се за купус каже да је "сиротињски ормарић с лековима".

СВАДБАРСКИ КУПУС


Празник свадбарског купуса у Мрчајевцима


http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/5582///Mrcajevci.jpg
Свадбарски купус и маскота у облику зеца

Мрчајевци – Слободан (46) и Славко Алексић (43) превалили су далек пут да би се на крају седмице у Мрчајевцима такмичили у кувању свадбарског купуса и о свом трошку гостили сваког ко седне крај њиховог лонца. Старији од браће из Брчког у својој кафани у том граду читаве године на јеловнику има овај српски специјалитет, а од 2004. редован је учесник „Купусијаде” у Мрчајевцима.

– Јуче смо поделили 200 порција купуса. Међу гостима је била десетина Брчака који су овде дошли специјално због „Купусијаде”, али много више намерника које не познајемо – прича нам Слободан, док испија прву јутарњу ракију.

Брчаци су само једна од укупно 38 кулинарских посада које су протеклог викенда одмериле куварску вештину на шестој â€žКупусијади” у Мрчајевцима. У том збиру је и осморо мештана, за које је приређено посебно такмичење, под називом „Цело село кува”.
Није баш цело, али многе су куће зажариле огњишта под тремовима, надајући се гостима, или да би се укућани сами почастили.

Ратари у Мрчајевцима, где је српска престоница купуса, нису срећни због цене овогодишњег рода – пет динара килограм – и то им квари овај празник. На другој страни, маст је постала скупа као восак.

– Лане у ово доба килограм купуса вредео је чак између 25 и 35 динара. Сада је само купус јефтинији, све друго је скупље. Седам дана пред ово такмичење, килограм масти могао се набавити у нашем селу за 60 динара, док је у суботу масти било само у једној чачанској продавници и то по цени од 150 динара – прича нам Бранимир Јевтовић Гуговац (43), један од највештијих кувара свадбарског купуса у Шумадији, и описује нам каква је композиција једног лонца од 80 литара:

– Ту стаје око 45 килограма купуса, који се киселио око две седмице. Између се ређају комади меса – осам килограма говеђег, пет свињског, три овчијег, килограм граоника, пет килограма масти, три килограма лука и све од зачина што иде уз то – вели Јевтовић.:drool5:

Жири је јуче, од поднева па даље, кусао и већао кога од 18 финалиста да прогласи „Златним лонцем”, док је публика своје фаворите одређивала и по цени. У мрчајевачким кафанама, којих има чак 34, порција купуса коштала је 250 динара, док је под шатрама подигнутим само за ову прилику, не рачунајући ону из Брчког, у суботу увече порција пала на 50 динара.http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Praznik-svadbarskog-kupusa-u-Mrchajevcima.lt.html

Драгачевски (свадбарски) купус
Кува се сатима у земљаном лонцу, што дуже тиња на ватри то је укуснији. Нарочито сутрадан. Ставља се око 40 % меса у односу на купус.

http://www.gucha.com/img/trpeza2.jpg
http://www.gucha.com/cp_kuhinja.php

ВИНОГРАДАРСКИ КУПУС


Састојци

* 5 кг свежег купуса
* 2 кг овчетине
* 200 грама масти
* 1 кг црног лука
* 750 грама парадајза
* 4 паприке бабуре
* 2 црвене паприке
* 2-3 чена белог лука
* алева паприка
* со
* маст

Начин припреме

Купус исећи на ситнију парчад, бабуре на четвртине, а парадајз на колутове. Лук насецкати на колутове и пропржити на масти, заједно са месом исеченим на ситну парчад. Додати бабуре, парадајз и алеву паприку. Посолити. Сипати нешто више воде него што је потребно да покрије купус. Јело уз често мешање лагано кувати на средњој ватри.КИСЕЛИ КУПУС за здравље и виткост;)


Тајна киселог купуса

Сваки Србин треба да зна како се кисели купус. За то нам није потребно много. Показачемо вам, како са мало времена, и мало уложеног труда можете укиселити купус за сарму, салату, добар расо`, најбољи лијек послије пијанке. Купус се кисели негдје у октобру, у зависности од временских погодности..
Зашто баш купус?
Зато што је купус јак!
(Значај купуса на здравље:
http://www.adamov.ch/serb/kupus.phpЈош;
http://www.stetoskop.info/Kiseli-kupus-kao-preventiva-1486-c47-content.htm

http://www.cyberbulevar.com/upload/kuhar/kiseli_kupus1.jpg

http://images.google.com/url?q=http://www2.serbiancafe.com/kuvar/img/343_kupus.jpg&usg=AFQjCNF0p4hg2K4pOyUtlJGUvQiDrOw4Ug

САЛАТЕ ОД КУПУСА
http://de.geocities.com/srbskakuhinja/sarena-salata-od-kupusa.jpg

http://www.yu4you.com/slike/sport/1047_serbian_t_shirt.jpg

http://www.serb-fest.com/images/kupus.jpg
(још укуснија и здравија је кад се дода ким или капар одозго)

САРМЕ наравно :drool5:
http://img522.imageshack.us/img522/1062/zavijutaksc0.jpg

где,где димљено :rofl:
http://www.coolinarika.com/repository/images/_variations/7/d/7d7ec8633fcddbec269b02e953c03d91_content_medium.jp g

http://www.serb-fest.com/images/sarma-1.jpg

Могу да буду и дијеталне, али чему то:D:rofl:


Немој да прескочите поглед на овај јеловник ::drool5::drool5:
http://www.portal-srbija.com/index.php?option=com_content&task=view&id=2393&Itemid=4554

Живана
15-09-08, 23:18
Ево шта каже "неизбежна" википеди- и-ја


Podvarak

Podvarak is a Serbian dish made of finely chopped pickled cabbage, onions, and pork roast, which are combined and baked in an oven. Another description is of podvarak is "roast meat en sauerkraut".[1] Podvarak can also be baked with a variety of other vegetables and additional meats, such as bacon.Свако прави другачије. Ово је једне маме:

Кисели купус рибанац мало испереш процедиш, додаш једну-две главице ситно сецканог црног лука, уља или масти и мало сецкане суве сланине. Ставиш у већи суд са поклопцем, и у рерну. С времена на време промешај. Када је испарила вода, додај кашику-две алеве паприке, и назад у рерну, али сада не поклапај. Треба да одозго добије златно-смеђу боју.
Други начин је да све то динсташ на шпорету, уз непрестано мешење, па када испари вода, ставиш у рерну да се запече.

Још неки рецепти
http://solair.eunet.yu/~miljkovi/podvarak.html (http://solair.eunet.yu/%7Emiljkovi/podvarak.html)

Рецепт са Умке..СТАРОБЕОГРАДСКИ ПОДВАРАК

Пошто махом сви волимо кисели купус и специјалитете од њих, ево једног тако једноставног рецепта, а тако доброг. Овај начин справљања подварка датира још с краја 19.века и спреман је по тадашњим кафанама старог Београда.

Састојци за 4 порције
2-3 кг киселог купуса
масти (не зејтина)
бибер млевени
1 чен белог лука
суво месо

http://www3.serbiancafe.com/kuvar/img/1617_podvarak.jpg
Припрема
Купус исећи на што ситније коцкице ставити га у дубљу посуду, налити чашом воде, додати доста масти јер је познато да купус воли маст, просто га упије и никад не можете да га премастите. После сат времена динстања, урендајте 1 већи чен белог лука, додајте суве сланинице, бибер млевени, суве крменадле, поређате по њему, и запечете у рерни око пола ста. Веома брзо, једноставно и изнад свега укусно јело.

Moжe da se na podvarak stavi bilo шта- ја увек лично и потпуино субјективно гласам за овчетину..Ако баш нема, онда и са целом ћурком одозго није лош;)

Подварак за подваљак;)

http://www.novomilosevo.org.yu/photo/sl_podvarak_za_podvaljak_b.jpg

http://www.kulinarika.net/slikerecepti/5866b.jpg

http://www.recepti.50webs.com/podvarak.jpg

http://img260.imageshack.us/img260/6034/licnoautorstvomitasandiow5.jpg

Живана
16-09-08, 00:14
Гроздобер је стари наш назив за текући месец- септембар..

http://www.recepti.co.yu/recepti/namirnice/crno_grozdje.jpg

Уз вино и неизбежну ширу, сви начини складиштења за зиму су пожељни и дозвољени: сушење (за тзв грожђице), сокови, слатка, компоти..

ГРОЖЂЕ У ЛОЗОВАЧИ

http://windowspv.50webs.com/Kuvar/img2/grozdje-u-lozovaci.jpg
Дода се шећер, кора од лимуна, цимет и ванила.После месец дана стајања у мраку користи се за торте,воћне салате и као десерт.

http://www.cafe.ba/kulinarstvo/recepti/752.jpg

Овако су на старински начин правили вино..
http://www.muzejvinarstvaivinogradarstva.org.yu/prostorije.htm


Слике са вршачког бала грођа:
http://www.grozdjebal.com/foto.htm

Грожђе чисти организам

Грожђе, осим што освежава, узима се као лек за чишћење крви, регулисање варења, уклањање масних наслага из тела, за лечење упалних процеса органа за варење, као и за уклањање реуматичних потешкоца и кожних алергија. Свежи сок од грожда богат је витаминима А, Б и Ц и разним минералима.

Грожђе делује као природни тоник организма, а осим тога је и изразито хранљива намирница. Садржи око 20 одсто шећера, па је и енергетски вредна намирница. Ово воће је такође веома важан извор биофлавонида, који штите организам од слободних радикала.
Због различитих антиоксиданса, грожђе има и снажан ефекат против бактерија, вируса, упала и алергија. Препоручује се против лоше циркулације, а важно је и у успоравању старења, односно спречавању деменције и дегенеративних очних болести. Купујте само зреле гроздове јер једном убрани више не сазревају. Грозд са бобицама мора да буде зеленкастожуте боје. Грожде оперите непосредно пре јела, а како бисте га очували свежим, држите га у пластичној кутији у фрижидеру.
Бело грожђе има врло сличну енергетску вредност црном, нешто мање калијума и калцијума, али сиромашно је фенолима у односу на црно грожђе.


Црно грожђе

Бобице грожђа морају да буду што тамније, скоро црне, а кад грозд протресете, бобице не смеју да испадају. Кожица црног грожђа обилује фенолним материјама, које му дају боју и укус, а нама здравље. Полифеноли (ресвератроли, антоцијани, катехини и кверцетини) су антиоксиданти који уништавају штетне супстанце, слободне радикале који могу да изазову тумор. Они чувају проходност артерија, па тако смањују ризик од болести срца.

Црно грожђе би требало јести често због хранљивог богатства, највише калијума, витамина Ц, Б1 и Б6 и мангана. Црно грожђе обилује и флавоноидима, од којих су најважнији кверцитин и резвератрол јер смањују згрушавање крви и снижавају лош ЛДЛ холестерол, смањујући тако ризик од срчаних болести.

Недавно истраживање показало је да конзумација црног грожђа повећава ниво хормона мелатонина, неопходног за добар сан. Од одређених врста грожђа праве се грождице које обилују биљним влакнима, калцијумом и гвожђем, а могу заменити и шећер у колачима. Висока концентрација резерватола је у љусци црног грожђа. Резерватол позитивно утиче на моторне и менталне функције мозга и смањује ризик од можданог удара, а помаже и флексибилности и здрављу срчаног мишића. Нека истраживања су показала да резерватол има важну улогу у спречавању малигних болести и да чак може да убрза уништавање већ постојећих ћелија рака.

Суво грожђе

Иако се за намирнице које су слатке и лепљиве, као што је суво грожђе, сматрало да проузрокују пропадање зуба, новија истраживања су потврдила супротно. Показало се да супстанце из сувог грожђа сузбијају раст бактерија одговорних за настанак каријеса и болести десни пре свега зато што обилују фруктозом и глукозом, а не сахарозом која је главни кривац за обољења усне дупље.


Винско сирће

Винско сирће хлади и стеже, смирује дијареју и крварење. Од винског сирћета се припремају облоге за разне болести. Повремено прање целог тела мешавином сирћета и воде цисти кожу и отвара поре, поспешује циркулацију крви, а тиме организам постаје отпорнији на разне болести и штетне спољашње утицајеЕЛИКСИР МЛАДОСТИ ??


Од црног грожђа се не праве само вина - ово воће је само по себи чудесан лек против срчаног удара, резултати су најновијих медицинских истраживања.

И док је чаша вина прихваћена као саставни део здраве медитеранске исхране, изгледа да су комадићи зрна грожђа, који се одбацују када се прави вино, веома здрави, пише "Блиц".

Истраживачи на Мадридском универзитету направили су напитак од делове грожђа који су најбогатији влакнима, од љуске и семена. Добијен је екстрат ГАДФ који садржи и влакна и антиоксидансе, док већина других хранљивих намирница садржи или само антиоксидансе или само влакна.

Затим је спроведено истраживање. Током периода од 16 недеља овај екстракт је додаван свакодневној исхрани 34 добровољаца непушача који су учествовали у истраживању. Урађени су тестови пре почетка третмана и на крају. Истраживање је показало да је код добровољаца крвни притисак смањен до пет одсто, а холестерол до 14 одсто, посебно лош холестерол.

Истраживање сугерише да би овај грожђани екстракт као део овакве исхране смањио ризик од срчаних напада и до 50 одсто.

Овај екстракт би, уколико постане здрав додатак исхрани, могао бити од нарочите користи онима који пате од високог крвног притиска или високог холестерола, изјавили су стручњаци.
Занимљива је и чињеница да се у многом медитеранским земљама, али исто тако и на нашим просторима, као права посластица, грожђе једе у комбинацији са хлебом. Можда ће вам испрва зазвучати необично. Пробајте и нећете се покајати.Ово је моја баба стално радила и ја сам мислила да је "мало одлепила"..После сам видела да то препоручују као лек против болести бубрега (што је баба имала иако јој нико није преписао ову комбинацију).

Домаћи сируп од грожђа
http://img144.imageshack.us/img144/3627/recepti290ta1.jpg

Може и са медом..а може и више воде па добијемо сок.

СЛАТКО ОД ГРОЖЂА

За слатко је потребно посебно крупно "афусалија" грожђе, које има само једну коштицу у средини. Пажљиво ољуштити свако зрно и извадити коштицу. За килограм очисћених зрна грожђа потребно је 600 гр шећера. Креч растворити у води и оставити да се слегне. Процедити и бистром кречном водом прелити гржђе. Оставити да одстоји 20-30 минута па процедити. Грожђе опрати у неколико вода и оставити у цедиљки да се оцеди. Не треба га превртати рукама да се не би издробило. Ушпиновати шећер са чашом воде, додати оцеђена зрна грожђа и скувати слатко. Пред крај додати сок од лимуна или лимун исечен на колутове. Укувати слатко тако да сок буде густ као мед. Склонити са ватре, скинути пену, покрити влажном крпом. Оставити да преноћи, а сутрадан сипати у чисте суве тегле. Повезати целофаном и оставити на суво и мрачно место.



Слатко од грожђа треба кувати од ситног грожђа, посебне врсте која се зове султанија. Ово грожђе нема семенки, а има врло нежну кожицу, тако да се плод без икакве обраде може... http://kuvar.krstarica.com/c/izdvajamo/zimnica/slatko-od-grozdja/

http://www.coolinarika.com/repository/images/_variations/a/6/a67c0c40d96385501a9b9994d59fdab6_content_large.jpg

СУВО ГРОЖЂЕ

Грожђе сушено на свежем ваздуху има у себи 60-70% природног воћног тј. грожданог шећера. Сушењем је остало једнако вредно састојцима осим витамина Ц који нестане..
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c6/Pasas.JPG/150px-Pasas.JPG

Живана
16-09-08, 01:10
Не знам колико је то познато већини, стари Срби су имали посебне "куће" за складиштења вина јер да би вино било квалитетно, треба му тишина и мир..Остале су сачуване и још су у употреби у селима Тимочке крајине. У делу око Неготина данас су најпознатије "пивнице" у селима Рајац и Рогљево.., где су сад, због "бренда" направили и неколицину апартмана и највећу сеоску пивницу претворили у етно- ресторан.
Споља изгледају као лепе куће, а реално нико ту од људи не живи и не станује-домаћинства власника су у непосредној близини, у посебном селу.Вину је потребно +12 степени Целзијуса константно и у тим кућама то је изводљиво.Ако се деси да много захлади,а пре сазревања вина, они ложе ватру у огљиштима да би стално одржавали исту температуру од +12.
http://www.myserbia.net/Uploads/Logos/piv_01%5B1%5D-150532-1.jpg

Иначе је цела Тимочка крајина, посебно део у крилу сусрета река Тимок-Дунав на идеалној географској ширини (и на малој надморској висини)за виноградарство (као и најбољи француски виногради), па су у прошлости "чувени " Французи (кад им је филоксера уништила све) из овог дела куповали и односили готова вина у Француску.
Конзументима нису пријавили земњу порекла нити су они то приметили.

Галерија слика из Рајца
http://www.pimnice.com/gallery/rajac/index.html

Галерија слика из Рогљева
http://www.pimnice.com/gallery/rogljevo/index.html

Pо предању Рогљево је једно од најстаријих насеља у Крајини.
http://www.opstina-negotin.org.yu/article.php?lg=sr&id_article=1150
У сва времена, Срби у Рогљеву су носили барјак око винограда , обилазили "побожна" дрва по три пута и на крају опхода, славили око огромног заветног дрвета дуда.

Познато је да је и кнез Милош имао пивнице у близини Штубика. А успутм неколико филмова је снимљено у амбијенту Рајца, док је у Рогљеву сниман "Чарлстон за Огњенку".
http://farm2.static.flickr.com/1237/566296265_7fb29075f7.jpg

Неготинска крајина је позната по добрим винима а то доказује и Златна медаља коју је добило рајачко вино у Паризу 1935 године.
http://www.denzor.co.yu/images/rajac3.jpg

Становници Рајца са поносом изјављују; Рајачко вино не опија. Оно подстиче да се добро мисли, боље говори а најбоље пева.
На месту где се данас налазе пивнице, некад се налазила храстова шума па су прве пивнице прављене од храстових стабала.
Касније су пивнице прављене од блата и сламе а од 1860 године се праве од камена.
http://www.istnews.com/img/putevivina8/pivnice16.jpg
Правили су их мајстори из Јужне Србије који су их украшаваил занимљивим орнаментима. Споменици на гробљу, које се налази у непосредној близини пивница, су украшени на идентичан начин.

Виноградари у својим подрумима обично држе четри до пет буради од по петхиљада литара. Некад су та бурад била пуна вина. Данас се број винограда и број активних пивница знатно смањио.

Чувено је црно вино које се прави од сорте “зачињак” и сорте “гаме бојадисер”. Прва сорта грожђа даје вину буке а од друге сорте вино добија лепу боју. Бело вино се најчешће прави од сорти “ризлинг” и “смедеревка”.
. О лековитом дејству рајачког вина најбоље говори податак да становници Рајца не болују од срчаних и болести крвних судова.

Становници Рогљева у оквиру пивница имају и пекару а трг са прастарим дудом је много пространији. На сенику под чијом се хладовином окупљају мештани, налази се натпис; Путниче, ма које вере био, застани и одмори се у овој хладовини.

Пивница је некад било по целој источној Србији. Данас осим рајачких и рогљевских пивница, у овом делу Србије, постоје само још пивнице у Сцхтубику и Смедовцу.
Стубичке пивнице су начињене од дрвета, знатно их је мање и одавно су запустеле. Слични вински подруми постоје и код Александровца али се они зову појате.

Из Рогљева:
http://img222.imageshack.us/img222/3847/picture081wc8.jpg
http://img220.imageshack.us/my.php?image=picture188qe7.jpg
http://img227.imageshack.us/my.php?image=picture258ti8.jpg
http://img222.imageshack.us/my.php?image=picture106ep4.jpg
http://img235.imageshack.us/my.php?image=picture109sz6.jpg

Good informations and pics in serbian and english language:
http://www.rbc.co.yu/n_vinarstvo/Pivnice.pdf

Војвода Стреља
16-09-08, 11:39
Не знам колико је то познато већини, стари Срби су имали посебне "куће" за складиштења вина јер да би вино било квалитетно, треба му тишина и мир..Остале су сачуване и још су у употреби у селима Тимочке крајине. У делу око Неготина данас су најпознатије "пивнице" у селима Рајац и Рогљево.., где су сад, због "бренда" направили и неколицину апартмана и највећу сеоску пивницу претворили у етно- ресторан.
Ја мислим да се каже пимнице, а не пивнице.

Кнез Данило II
16-09-08, 14:59
Ау, иде ми вода на уста од ове теме, сва срећа имам нешто гибанице па нећу морати да подгревам онај пасуљ.

Живана
17-09-08, 01:39
Ја мислим да се каже пимнице, а не пивнице.
Не, никако..јер народ каже "напивамо се" а не "напимамо се", и прави и данас пиво за "пијење" (и ако кажу пивење није грешка:)) , а још нико не направи пимо..

Израз "пиМнице" почео је да се користи пре десетак година и колико знам ,настао је правописном грешком човека који је правио (за мале паре) натпис на улазу у Рајац и уместо пивнице написао са м. Кад су новинари почели да обилазе овај крај (откако је преправљено за туристе да се ремети мир вина), мештани су (од који неки имају факултете и живе и граду) врдали су са објашњењем термина..вањда их било срамота што нису одмах скинули таблу. И неки су прихватили .

То је слична грешка као и кад су после Другог светског рата неки полуписмени радијски водитељи почели уместо нашег израза СВИРАЛА( на којој свира свирач, свира , свиралник). дакле уместо аутохтоног српског и логичног израза да говоре "романским изразом" да наступа "виртуоз на фрули" па се једна туђица увукла да нам одрођује сопствени термин на сопственом тлу.
Зато ову "пимницу " ( од глагола Пимати?? и именице Пимо??) треба избацити одмах, не само из употребе него и из вицева.

Војвода Стреља
18-09-08, 00:13
Не, никако..јер народ каже "напивамо се" а не "напимамо се", и прави и данас пиво за "пијење" (и ако кажу пивење није грешка:)) , а још нико не направи пимо..

Израз "пиМнице" почео је да се користи пре десетак година и колико знам ,настао је правописном грешком човека који је правио (за мале паре) натпис на улазу у Рајац и уместо пивнице написао са м. Кад су новинари почели да обилазе овај крај (откако је преправљено за туристе да се ремети мир вина), мештани су (од који неки имају факултете и живе и граду) врдали су са објашњењем термина..вањда их било срамота што нису одмах скинули таблу. И неки су прихватили .
Обратите пажњу, каже се "пиМнице", не "пиВнице", ово је локализам. Каже се "идемо да пиМо вина", одатле то пиМнице
http://www.klubputnika.com/profiles/blog/show?id=1427320%3ABlogPost%3A30781 (http://www.klubputnika.com/profiles/blog/show?id=1427320%3ABlogPost%3A30781)

Гледао сам неку емисију о тим грађевинама о којима расправљамо, и сами власници их зову пимнице. Па не бих реко да назив пимнице потиче од пре десетак година, и да их неко цео живот зове пивнице, а од пре десетак година пимнице , и то само због једне правописне грешке.

Живана
18-09-08, 00:48
И иако понеко користи и пише М , веруј ми да знам ситуацију.
Исто као и за фрулу која је уствари свирала.
А веруј ми и да у новинаре не иду увек образовани и начитани људи, нити им уредници контролишу и лекторишу овакве ствари.
Баш зато рекох да морамо бар ми да исправљамо туђе глупости, чак и оне ненамерне.


Па не бих реко да назив пимнице потиче од пре десетак година, и да их неко цео живот зове пивнице, а од пре десетак година пимнице , и то само због једне правописне грешке.Нажалост, дешава се у Србији..као и онај случај са "фрулом".

Ако упоредиш називе у осталим винарским подрућјима Србије, видећеш исто:
напр такође војвођанске пивнице
http://www.pivnice.co.yu/sr/index.htm
рогљевске опет
http://pivnice.net/
о крајинским
http://www.blog.visitserbia.org/?p=354
МБ пивница:mad:
И У Чешкој су пивнице
http://www.uzlatehotygra.cz/
итд..
А много београдских новина пише пимница на нету, то је то што причам.
А сви ти "новинари" никако да провере бар топониме по Банату ..Пивнице, па оџачке пивнице..

Ево ти чланак у коме говори човек из Рајца:

“ Пивница по Вуковом речнику значи подрум за вино. http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/selo-u-kojem-tece-vino.sr.html

Живана
20-09-08, 18:22
Afrodizijak

http://www.hogarovaarka.com/okupljanja/homolje2/deda%20i%20lubenica.JPG

Kako tvrde naučnici, lubenica sadrži sastojke koji u krvnim sudovima izazivaju učinak sličan „vijagri”, čak mogu podići polni nagon (libido).

Delotvorni sastojci u lubenici i drugom voću i povrću poznati su kao fitonutrienti, bioaktivna jedinjenja koja se javljaju u prirodi, a u ljudskom telu izazivaju povoljne odzive po zdravlje.
U lubenicama to su likopen, betakarotin i zvezda u usponu među fitonutrientima – citrulin, čija se blagotvorna svojstva sada otkrivaju. Među ostalima je sposobnost opuÅ¡tanja krvnih sudova, Å¡to veoma nalikuje načinu na koji deluje „vijagra“.
Naučnici znaju da kada se jede lubenica, citrulin se preobražava u arginin posredstvom određenih enzima. Arginin je aminokiselina koja čini čuda za srce i krvotok i održava imuni sistem u dobrom stanju.
„Spoj citrulina i arginina poboljÅ¡ava zdravlje srca, imuni sistem, a možda će se pokazati veoma korisnom za ljude koji pate od gojaznosti i Å¡ećerne bolesti tipa 2”, objaÅ¡njava Bimu Patil. Arginin podiže azotni oksid koji opuÅ¡ta krvne sudove, isti osnovni učinak ima „vijagra”, lečeći erektilnu disfunkciju, a možda je predupređujući.
Lubenica, možda, ne deluje samo na jedan organ, ali je odlična u opuÅ¡tanju krvnih sudova bez ma kakvih sporednih pojava koje lekovi imaju. Koristi od se tu ne zarÅ¡avaju. Arginin, isto tako, podstiče protok mokraće uklanjanjem amonijaka i drugih otrovnih jedinjenja iz naÅ¡eg tela.
http://www.politika.rs/rubrike/zivot-i-stil/Nauka/Lubenica-kao-afrodizijak.lt.html

Citrulin, prethodnik arginina, u većim količinama nalazi se u kori.
"Ona se obično ne jede" , kažu u istom članku teksaÅ¡ki rendžeri, ali u srpskoj tradicionalnoj kuhinji upravo je suprotno..od kore (odredjenih vrsta) lubenice pravi se odlično slatko..

http://www3.serbiancafe.com/kuvar/img/1013_lubenica.jpg

recept sa neta:
Uzmite koru od debelokorih (običnih) lubenica ili pak od one vrste koje se ne koriste za jelo već samo za pravljenje slatkog.
OljuÅ¡titi lubenicu, očistiti je od semena i mesa i reckastim nožem iseći na jednake kockice.
Isečene kockice prokuvati u tzv. devet voda, Å¡to znači: kada izbiju 4-5 ključa prospite vodu, pa nalijte drugom vodom - vrelom da brže ide. Zatim se stave na cediljku da se ocede.
Za 1 kg lubenica uzima se 2 kg Å¡ećera. Staviti Å¡ećer u Å¡erpu, preliti s onoliko vode da se samo (Å¡ećer) pokrije. To malo ukuvati. Spustiti parčiće lubenice (prethodno izbodene viljuÅ¡kom). U pola kuvanja, ako imate dodajte Å¡ipku vanile i 2 limuna isečena na kolutove.
Slatko je gotovo kada sok pada u gustim kapljicama sa kaÅ¡ike. Skinuti sa vatre, pokupiti penu, pokriti vlažnom salvetom i ostaviti da prenoći. Sutra ujutru sipati slatko u čiste tegle i zatvoriti celofanom ili hermetičkim poklopcem.

Može i džem
http://www.coolinarika.com/repository/images/_variations/4/5/45b657732a6f03c3e047f8ba781b95c6_thumb.jpg

Ona se najvećim delom sastoji od vode, tako da to povrće(из рода тикве) nudi slatko osveženje uz minimalnu količinu kalorija. Retko koje voće toliko prija i gasi žeđ leti kao sočna lubenica.

Od minerala, u lubenici se nalaze kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, cink, bakar, mangan i selen. Sadrži i vitamin C, tijamin, riboflavin, pantotensku kiselinu i vitamin B6.

Visoki procenat vode čini lubenicu odličnim desertom.
Lubenica nije samo ukusno osveženje za vruće letnje dane. Prema rezultatima istraživanja, lubenica poseduje aktivne materije koje ublažavaju upalna stanja i mogu pomoći u prevenciji astme, ateroskleroze, dijabetesa, karcinoma i artritisa.A u narodu važi da je najboloje sredstvo za eventualn o lečenje bilo kakve bolesti bubrega, kao i u preventivi.

Живана
11-10-08, 02:57
http://www3.serbiancafe.com/kuvar/img/1380_ajvar_od_pecenih_paprika.jpg


Ajvar is one of the most delicious specialties and greatest secrets of the Balkan cuisine.

Ajvar is a Serbian specialty prepared in a traditional manner. It is hand prepared in “huge open pots” on large wood-burning stoves.
http://www.ethno-food.com/ayvar.htm

Ne mogu da pišem recept, da ne otkrivam tajnu:rofl:

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ef/Ajvar-3.gif

Bolji je od pečenih paprika,
http://media.npr.org/kitchen/2006/ajvar_grandmother200.jpg

iako se pravi i od barenih..
http://z.about.com/d/easteuropeanfood/1/I/A/1/-/-/ajvar3.jpg

Svakako je vrlo komplikovan za spremanje,ali i strašno ukusan:drool5:
http://lh4.ggpht.com/_25C75yOnl5U/RzwQ8cAiAmI/AAAAAAAAAKw/jdT8pnPzLlo/shehasafacebutnotinthispic.JPG
http://media.a1.com.mk/media/vesti/ajvar.jpg

Mora da se lepo zapeče

... naÅ¡e bake su bile umetnici za pravljenje ajvara pa su tegle zatvorene stavljale u rernu i lagano ih podgrevale (pasterizovale). Preporuka je ako nisi mnogo vičan da pasterizujeÅ¡ otvorene tegle pa ih zatvaraÅ¡ celofanom provučenim kroz alkohol ili esenciju. Ovo je mnogo bezbednije i ako nisi siguran i ne želiÅ¡ da rizikujeÅ¡ da ti neka tegla pukne puna ajvara uradi sa otvorenim teglama. Obavezno stavi celofan pa gumicu i opet celofan pa gumicu tako će biti večan.
http://www.coolinarika.com/repository/images/_variations/2/a/2a162264769c7d25c1541755c1c9f7c7_content_large.jpg

Neki "paprikarski "krajevi napravili su "brend:
http://www.tt-group.net/text/Sajam_brendova/leskovacki_ajvar.jpg

Negde se pravi kao LJUTENICA...
Razni su dodaci mogući , u malim količinama: plavi patlidžan, crveni patlidžan, mlevene Å¡argarepe (taj kao zovu dijetalni jer se ne prži nego samo prelije vrelim uljem)..po volji korisnika..
Boja zavisi od vrste paprika, od dužine ukuvavanja i od vrste sirćeta (ili esencije)..
Traje dugo, ako se dobro sakrije od gladnih ukućana tokom zime

Један запис из Шпаније:

Петак, Сан Кануто, хехехехе... Па, мало смо закаснили на место окупљања, нека два сата. ОК! Ништа страшно! Онда се одлучисмо за пићенце у оближњем бару-ресторану. Кад оно на менију Ајвар.
Ах, па људи ви знате колико Јока воли ајвар. Упустила се у причу са конобаром одакле ајвар. Лик из Београда, Баново Брдо, живи у Шпанији већ 15так година (не знам да ли је он власник), али у том ресторану праве ајвар. Ја сам таман помислила да ћу имати сигурно место за куповину истог, па сам и питала, али... не можееее... није на продају. ОК! Долазићу кад ми се приједе. Искрено, јела бих га сваки дан, а скупо ми дође да цврцкам свакодневно кинту у том ресторану.
http://witch2native.blogspot.com/2007/01/blog-post_23.html

Ајвар улази и у туристичку понуду..учење туриста да праве
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2007/03/14/srpski/R07031303.shtml

Ево ипак, једног пристојног рецепта (за почетнике)
http://www.mojkuvar.com/modules/recette/article.php?storyid=43

Живана
17-10-08, 22:14
Гомбоце, морчија супа и овчији паприкаш
http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/792/i/1/Hrana2.jpg
Време је жетве, а о жетви, возидби и вршидби на бачким и банатским салашима и сремским кућама увек се добро јело. Жито и гвожђе највише озноје и заморе човека, каже народ, па су због тога куварице и редуше салашарске за ово доба године од давнина припремале одређена јела. Није баш увек ишла "ћурка ногата и салата богата, печен копун и пилав", али се ред знао.

Чувени угоститељ салаша ресторана "Старо здање" у Молу на Тиси, Ђорђе Дицков, који је својевремено као конобар радио у краљевској кухињи у Виндзору и служио многе крунисане главе, изнео је нека типична летња јела са бачких салаша.

– У ово доба године жене на салашима због врућине обично припремају такозвана лакша јела. За доручак сир, млеко, пржена јаја. Може и сланина и шунка, али уз обавезан парадајз.
За ручак се кува супа од живине или говедине, сос од парадајза или мирођије, римфлајш, ђувеч, пуњене паприке, пуњене тиквице, пилећи паприкаш, парадајз чорба, резанци или насуво са сиром, гомбоци са шљивама, крофне, гибанчице са сиром, тесто са кромпиром, а некада су припремали и тесто с рогачом, јер је рогач добар због целулозе.
Салате могу бити разне: паприка, парадајз, лук, краставци и краставци који се киселе у обичној води на сунцу. Уз готово свако јело иде добро и хладно овчије кисело млеко – казује Дицков и објашњава како се припремају гомбоце.

http://img519.imageshack.us/img519/9065/knedlesaljivamang9.jpg

– За гомбоце, које се на мађарском зову баратфил,(а још и кнедле, које су увек од кромпировог пиреа) што значи "другарске уши", развије се тесто, исече на листиће величине длана, па се филују пекмезом или џемом од шљива. На листић може да дође и цела зрела шљива, па се прстима замота у бомбицу, да шљива или фил не испадне. Бомбица се спушта у кипућу воду. После кувања, гомбоци се поспу презлом и шећером. Обично иду после супе и пилећег паприкаша као десерт. Једу се млаке или охлађене – како ко воли.

http://www.novomilosevo.org.yu/photo/sl_gomboce_b.jpg

Што се воћа тиче, салашари у ово доба године једу јабуке, шљиве, крушке, кајсије, а најрадије лубенице. Готово да нема салаша без ђерма и бунара. Ђерам је симбол равнице. А бунар, испод ђерма, био је салашарима претеча фрижидера. У хладној бунарској води хладили су лубенице, пиво, ракију. За великих припека на узици су у бунар, изнад воде, спуштали лонце с куваним јелом које је претекло, пресно и печено месо, кисело млеко и друге намирнице. Нема слађе лубенице од оне која је бунарској води хлађена. Извадиш је каблом или ведром, забодеш нож да сечеш, а она се од једрости сама распадне. Душу слади, срце ′лади – каже Ђорђе Дицков из Мола.

Иначе, Дицков је велики мајстор за морчију супу. На свом салашу држи две–три стотине морака, а морчија супа је заштитни знак његовог ресторана. Већ је пословично да је од мисирке, бисерке, морске кокоши, или инђушке, како морку још називају, супа најукуснија. Ђорђе каже да је морчија супа некада била привилегија само богатијих салашара, и да су је кували углавном недељом и за свечаре.

Код кувања морчије супе нема никакве тајне. Важно је да је морка бар од годину–две. Да месо има јачину. Не каже се узалуд "матора кока – масна супа". Очупана морка ставља се у хладну воду, дода се першун, зелен, шаргарепа, разне мирођије, со и кува на умереној ватри. Супа се кува с домаћим резанцима, а кад се успе у чинију и тањире, по њој само пливају жути дукати...
http://www.najrecepty.sk/images/img_3589.jpg

Kaо што се морчија супа кува(ла) само за одређене прилике, тако се и овчији паприкаш кувао за славе, бучовке, кад на салашу врше машина, или кад се стрижу овце. Тако су на салашу Раде Станчића у атару банатског села Кумана чобани на припеци стризали овце, а Љубиша Еремић, испод дуда, у великом тучаном котлу кувао овчији паприкаш. Кажу да је од младог овна шкопца најбољи паприкаш, а Еремић је за десетак стригача у котао стрпао два шиљежета.

За овчији паприкаш на три киле меса иде кила црног лука. Лук у котлу мора добро да се упржи, а не да се издинста, па се спусти исечено месо заједно са свим костима. Воде – ни капи! Месо само пусти воду. Може при крају кувања да се успе само мало црног вина. Због шмека. Дода се алева паприка, мало зачина, со и кува на тихој ватри три сата.

На салашу код Станчића стригачи су директно из котла врућ паприкаш сипали у шерпице, тањире, чанчиће. Ко је шта дохватио. Поседали би на земљу испод стрехе и паприкаш јели кашикама. Уместо хлеба ишла је пекарска лепиња. Уморни од стриже и оморине, сви су сипали по два–три пута. Никад нисам видео да људи тако сложно и слатко једу. Пили су пиво хлађено у бунару. После су три сата седели ћутке испод зида. Ваљало је све то сварити. Како и одолети таквом салашарском овчијем паприкашу?
http://www.melenci.com/cenovnik_files/kuvanje%20paprikasa.jpg
у банатском селу Меленци

Према тексту из Политике
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Srpska-kujna/t2082.lt.html

Подсетио ме текст на један виц о Лали, кад отегнуто ,лалински говори о искуствима из Другог светског рата, па се вајка..

"Па,хх, прве три године и прођоше некако...Кад (авај), четврте године, нестаа пршута, остаа само шунка":p

Живана
17-10-08, 22:42
http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/800/i/1/SRPSKA-KUJNA.jpg

... тучени качамак, цицвару, питу развијачу, клин-чорбу, уштипке, пуномасни сир, хлеб с машћу, пуњене суве паприке, чварке, домаће кобасице, урнебес салату, проју и кајмак са Златибора и Копаоника. Наше и ничије више.

...за славље по столу се ређају још и пршута, пихтије, ајвар, супа са домаћим резанцима, сарма, печење, салата од парадајза и краставаца, пита с јабукама, штрудла с маком... Међу овим гурманлуцима историчари су нашли "свој залогај" у тумачењу да су историјска збивања, утицај Отоманског и Аустроугарског царства допринели да српска кухиња буде спој онога што на трпези имају западни и источни Европљани.
Близина Медитерана учинила је да по тањиру мотамо шпагете, из рерне вадимо плехове са пицом, а у јела стављамо оригано, рузмарин и маслиново уље.

Изоставићемо успехе агроекономске политике и рекорде из бразди, од "нацифраних" говора значајније је да су природа и географски положај учинили да поврћа и воћа буде колико треба, подгојених свиња у оборима и кока што кљуцају по дворишту, не марећи за птичји грип.

Дода ли се и брашно из поточаре па умешено у мирисну векну, где ћеш веће милине! Још кад сељанка зазвони на врата, носећи у торби јаја са жуманцетом као дукат и тек направљен масни сир, само још ваља насећи мало парадајза и кришке сланине.

...Само нашим домаћицама навикнутим да цео дан кувају, укућани воле само домаће. слатко од шљива, рецимо. Зналци кажу да је слатко наш специјалитет, ваљда зато што никад нису чули да Финкиња, Францускиња или Американка (оне се уздају у куповни пекмез, компот или кандирано воће) љушти шљиве, вади им коштице, трпа у кречну воду да остану чврсте и беле. Па их онда кува у шећерном сирупу, скида пену, пажљиво ређа у тегле и украшава розетлом из саксије. Још ако у шљиву удене печени и ољуштени бадем! Тај понос зимнице увек има почасно место на полици у шпајзу. Благо гостима у таквој кући!

http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/794/i/1/slatko.jpg

имамо ми још нешто: дугачак списак јела за пост, да се очисте и мисли и тело. Чак и оних оброка куваних само на води, без капи уља, али врло укусних.
Не уздајући се у куваре зачињене комерцијалним побудама, са дебелим корицама и колорним сликама, многи ће се латити свешчица формата црквеног календара у којима је рецепте сабрала монахиња Атанасија Рашић из манастира Рукумија. Када се испробају чорбе од поврћа, бабуре пуњене шаргарепом, рибљи паприкаш, обланде са алвом и још стотинак једноставних рецепата, јасно је да ми знамо и другачије да једемо да бисмо доказали да ко пости душу гости, како пише на последњој страни монахињиних куварчића. Све је, дакле, ствар избора.
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Srpska-kujna/t2097.lt.html


У просеку сарма

По статистици просечан српски становник годишње поједе 114 килограма хлеба и пецива и попије осамдесетак литара млека. "Разбије" двестотитинак јаја, поједе око 34 килограма свих врста меса и око 10 килограма сира. Годишња потрошња уља по становнику је 10,5 литара, а шећера 12,5 килограма. Кромпира се у просеку годишње поједе око 34 килограма, а пасуља 5,7 килограма. Воћа и грожђа се у просеку поједе око 50 килограма. Годишња потрошња пива је око 16 литара, а вина само 2,6 литара по становнику.http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Srpska-kujna/t2087.lt.html



Код свих народа постоји разлика између свакодневне, недељне, празничне и обредне хране. Различито се хране људи у сеоским срединама од оних у урбаним центрима. Другачије се намирнице користе у време поста него у време мрсних дана. Припрема хране није иста лети и зими. Не хране се исто богати и сиромашни. Нити болесни, здрави и хипохондри. Зато све ове чињенице треба узети у обзир кад се жели описати исхрана једног народа.


Срби су у принципу свакодневно спремали два обеда. Ручак и вечеру. Доручак, као редовни оброк, јавља се у другој половини двадесетог века и то превасходно у урбаној средини. Тај, условно речено, први оброк после јутарњег устајања “ а то би било око шест, најкасније седам часова “ састојао се од слатког или меда, воде, једне ракије и у ређим случајевима парчета хлеба и кајмака. О овоме сведочи и запис настао у Å*апцу 1843. године шкотског писца Арчибалда Пејтона, који је после проспаване ноћи код српског домаћина био послужен јутарњим оброком пред полазак на пут: "сребрни послужавник на којем су се налазили чашица шљивовице, тањирић са ружиним слатком и велика округла посуда од чешког кристала, с водом. Све то укључујући чибук, био је увод у доручак, који се састојао од кафе и тоста, а уместо млека имали смо кајмак, како се зове млечни крем".

Занимљиво је да је и велики српски научник Никола Тесла у разговору са уредником часописа Пхyсицал Цултуре тврдио да је немогуће поделити три оброка на дан да би били од користи. Ако би се узимала два оброка дневно то би продужило људски век и побољшало људско здравље, јер је овакав режим исхране у сладу са космичким законима.

То би било довољно до ручка који се спремао, у летње време, око десет, једанаест часова. У летње доба, када су велики пољски радови, спремала се и ужина која се обично носила око два сата, у њиве или поља где се радило. Тај оброк је био лаган, састављен од сира, свежег поврћа, киселог млека. Јео се споро и представљао је одмор од летње врућине.

Вечера би се готовила и служила у летње доба око седам, осам сати и представљала је комплетан обед. Са млечним предјелима, салатама, свеже испеченим хлебом или питама, куваном чорбом, куваним или печеним живинским месом.
.Срби нису месождери, без обзира на то што о њима владају такве предрасуде. Народ који чува и негује стоку и који је од милоште зове благом, неће своје благо уништавати и неконтролисано клати, већ ће бринути о његовом чувању и размножавању. Нема сеоске породице у Србији која ће заклати краву да би за ручак спремила шницлу.

Срби су велики мајстори у прављењу пита. Праве их слане и слатке. Пите се праве од развијених кора и надевају: зељем, бундевом, копривом, кромпиром, пиринчем, јабукама, сувим шљивама, трешњама, вишњама, орасима. Најпознатија српска пита јесте гибаница. У Врањском Поморављу и Пчињи спремају се пите од кора које домаћица сама развија и младог качкаваља. Пита се зове "пропећка", јер је довољно да се само провуку кроз пећ, односно пеку десетак минута, и већ су спремне за послужење.


http://www.jastreb.cg.yu/novo/img/spusko_brasno.jpg

http://i39.photobucket.com/albums/e188/mamamaja2003/IMG_3565.jpg
http://i39.photobucket.com/albums/e188/mamamaja2003/IMG_3574.jpg

http://img390.imageshack.us/img390/6216/trukljirazvlaenjekoramq8.jpg


http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Srpska-kujna/t2083.lt.html

Живана
17-10-08, 22:55
Да се не би створила слика како Срби не користе месо у исхрани, ту су празници: Ускрс, Божић, крсна слава, преслава, свадбе, крштења, испраћаји у војску, кад је печено месо обавезни део свечарске трпезе. Печено јагње и прасе представљају обавезни, ритуални део хране, без којих се поменути празници не могу ни замислити. То је обичај. То је традиција.

http://www.balkancatering.eu/IMAGES/la_loma_headon_2.jpg

http://www.balkancatering.eu/IMAGES/Jan_2005.jpg

http://www.blogger.ba/slike/2739.1049425.jpg
Број празничних дана и уобичајених породичних весеља не прелази педесетак дана у једној години. А то нутриционисти данас саветују. Једном недељно добро је појести печено месо.

Димљено месо је Србима познато од давнина. Оно се јело искључиво зими. Уз кромпир који се у Србији одомаћио у 19. веку, купус и пасуљ су биле главне зимске намирнице.
http://www.balkancatering.eu/IMAGES/suha%20kolenica%20mini.jpg

http://www.balkancatering.eu/IMAGES/rebarca%20mini.jpg
Традиција, култура исхране и обичаји показују да Срби имају све предуслове да се здраво и умерено хране. Имају довољно сопствене хране, знања и стрпљења да спреме здраве оброке. Зашто пак многи журе, дајући предност на уљу прженој храни, тешко је одгонетнути. Дајте предност јелу са кашиком и биће вам лакше.
http://www.balkancatering.eu/IMAGES/JAGNJECA.jpg

Пуњене паприке
http://www.balkancatering.eu/IMAGES/PB040042.jpg

Пуњене суве паприке
http://www.balkancatering.eu/IMAGES/PB040011.jpg

Јанија
http://www.balkancatering.eu/IMAGES/1077_janija.jpg

Телећа крем чорба
http://www.balkancatering.eu/IMAGES/slave/corba.jpg

Рибља чорба
http://www.balkancatering.eu/IMAGES/slave/riblji%20kotlic.jpg

А за специјалне прилике, празнике и заветине: ВОЛ на ражњу
(данас на вашарима, свадбама )
http://img406.imageshack.us/img406/769/40454321fz6.jpg



Зоран Бабић(48)прави је мајстор за печење свадбарских бикова на ражњу. Испекао их је на стотине. Првог бика од 800 килограма спремио је .. Гости су га смазали док си рекао бритва - вели Зоран.

Медаљони као сладолед

- Прелив са печуркама је обавезан, па бибер, док се пече ми се "заливамо" црним вином, добро је за здравље. Али, никад се ни нисмо опили. Правим најчешће медаљоне, толико су добри да се топе се у устима као сладолед.
И прошле недеље на свадби код породице Перић у Чешњевој Бари код Великог Градишта било је много знатижељних дегустатора. Долазили су у колони, умакали хлеб у тестију, шеткали около, загледали бика, тражили да им одрежем парче - каже мајстор Зоран додајући како во треба десет сати да буде на ватри . Скида се слој по слој, најпре с плећке, па с биковског врата, док се у посебном суду крчкају јунећи парчићи у сосу од разних мирођија. http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2003/08/05/srpski/R03080401.shtml

http://www.uzice.net/kosjeric/cobanskidani/cobanskidani4.jpg

Фића
18-10-08, 00:05
Нема бољег и лепшег од домаћег слатког од дивљих јагода:D

Живана
18-10-08, 12:18
Али, наравно не од белих савремених (проеуропских )свиња..већ од домаћих сорти

МАНГУЛИЦА
Једна од три аутохтоне српске врсте свиња преостала у малом броју...

МАНГУЛИЦА – ЗАБОРАВЉЕНО БЛАГО СРБИЈЕ:
Мангулица (Wollschwein “Вунаста свиња”)

..научна испитивања доказују да маст мангулице има и до 80 одсто мање холестерола и осталих триглицерида од беле савремене свиње.

У „Дабровом бирцузу“ мајстор Ђорђе Беломарковић спретно увија свињске џигерице у говеђе марамице и кратко објашњава да врхунски специјалитети од висококвалитетне мангулице не траже посебне зачине.

- На таландари спремамо џигерице, у котлићу паприкаш, а у оранији чварке - каже мајстор Ђорђе, наглашавајући да ће се чувене сремске кобасице „од по метра“ припремати сутрадан, а кулен тек за недељу дана, кад се месо добро усоли. Посетиоци су ове, али и друге гурманске чаролије, справљене раније, имали прилике да пробају. Чувену кобасицу за 20 евра по килограму, кулен за 50, сланину за десет по килограму и шунку за 100 евра по комаду, без ПДВ-а. Они који су дегустирали кажу да вреди и више.

Тамбураши су музиком оплеменили оазу недирнуте природе и добро разгалили присутне. Пре но што су се први звуци сремских тамбураша разлили резерватом, „највећи чувари животињских генетичких ресурса Србије“, чланови Покрета горана Сремска Митровица, којима је овај драгуљ природе поверен на управљање, послужили су музичаре хлебом премазаним машћу с позитивним холестеролом - „да прочисте крвне судове“ и ракијом - „да прочисте гласне жице“.http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-16-12-2007/holesterol-za-ciscenje-krvnih-sudove
Споменик свињи мангулици у центру Сремске Митровице

http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2008/06_jun/17/drustvo/mangulica-x.jpg


Реч је о свињама чије месо, у поређењу с племенитим расама, има дупло више калорија, али знатно мање холестерола...анализа проф. др Вука Флоријана, кардиолога:
„Конзумирање меса мангулице доводи до стварања ‘доброг’ холестерола (ХДЛ) и редукције ‘лошег’ холестерола (ЛДЛ)“, тврди професор.

А осим што је здрава, мангулица је и профитабилна. Нарочито у виду шунке чији килограм без костију у Швајцарској кошта од 50 па до преко 200 евра. Најскупља варијанта је шунка стара три године, без соли и без дима сушена у бившим рудницима соли, где је све природно - од ветра до сланог ваздуха. И укус је незабораван.http://www.svevesti.com/?l=sr&a=53607

Данас постоје фарме у Срему и Димитровграду, колико сам могла на нету да сазнам.

http://www.tt-group.net/fotogalerije/etno_kuca_Ivanov/mangulice.htm
Сланина од мангулице са позитивним холестеролом
http://www.zasavica.org.yu/fotke/mangulica04.jpg

Нпр. 1868. godine Srbija је izvezla čak 527.000 grla stoke, uglavnom svinja ove rase.
Има их у разним бојама, али ови прасићи мангулице су ми најневероватнији
http://www.tt-group.net/fotogalerije/etno_kuca_Ivanov/Mangulitza-piglets-No4.jpg

Живана
18-10-08, 12:24
Нема бољег и лепшег од домаћег слатког од дивљих јагода:D

Јесте много добро, ја волим исто.:drool5:
Ево их лепотице:
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c1/SumskeJagode.jpg/250px-SumskeJagode.jpg

Много је ситнија и није толико слатка као домаће, али су јој мирис и укус много јачи. Расте углавном по ободима шума.

Од купина је слатко такође фантастично лепог укуса
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0c/Blackberry_fruits10.jpg/250px-Blackberry_fruits10.jpg

Фића
18-10-08, 19:00
Јесте много добро, ја волим исто.:drool5:
Ево их лепотице:
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c1/SumskeJagode.jpg/250px-SumskeJagode.jpg

Много је ситнија и није толико слатка као домаће, али су јој мирис и укус много јачи. Расте углавном по ободима шума.

Нажалост, онај који је у граду ретко кад може да проба слатко од дивљих јагода.

Иначе, мене је изненадило када сам чуо да има и слатко од ораха:o ...нисам знао за то.

Живана
19-10-08, 23:31
Слатко од ораха (кад су мали, у зеленој љусци) јела сам у детињству последњи пут..Али сам скоро јела, у кући једне дивне тете, слатко од шљива (оних што се мећу у креч да задрже облик) у којима је унутра сакривена јатка ораха..И била сам задивљена (укусом наравно) како је та жена све то умела да уради..да нафилује свеже шљиве орасима итд..

Јуче или прекјуче на телевизији су помињали награду нашем соку (индустријски произведом) који је у Барселони добио награду "најбољи сок на свету"..Направљен је од дивљих јагода и директор фирме је објашњавао да је за сок (литар течности) потребно око 800 комада дивљих јагода.

Живана
26-10-08, 19:37
...потреба за здравом, еколошком храном све је већа – а шта ћете здравије и лепше од хлеба умешеног од ражаног брашна са поточаре, танке укусне проје која се само дроби и „просипа”, мирисне погаче од интегралног брашна, меке као вуна... Уз такав хлеб иде и неки од гурманских специјалитета, али опет здравих, без холестерола, какви су се некад на селу и припремали.
http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/57616/i/1/potocara-lazici%202.jpg

У дединој воденици брачни пар Лазић припрема:

..бобове пихтије; салату трганицу од празилука и препечених сувих паприка; питу од зеља филовану пројиним брашном и сиром; сармице од винове лозе, ораховог листа, листа цвекле и липе пуњене месом или сецканим орасима; суве паприке с млевеним орасима или пасуљем; јаретину с печуркама и копривама..:drool5:

Најпре су брашно које су млели у поточари однели на стручну анализу и добили атест. Чули су да су хељдино и ражано брашно прави хит, али како га наћи? Снашли су се: хељду сад набављају од пријатеља пчелара који је гаји јер је пчеле радо „пасу”, а раж од неких људи из Жучковца.

У старој деда-Илијиној кући .. Данијел је.. задовољан. Ужива у улози млинара, јер је тај занат још као дечак научио од оца и деде. Присећа се да је у то време у Јошаничкој реци било много свих врста риба, па и пастрмке. Кад деда заустави воду, он и друга деца су голим рукама хватали рибу за славу, Светог Николу.

Сто килограма кукуруза Данијел самеље за осам сати, док пшеницу меље два сата дуже. Да би мељава била уједначена, важан је стални, уједначени прилив воде ради континуираног рада жрвњева.

Данијел каже да се са супругом договара око поделе послова. Она госте дочека слатким и водом, он их послужи пићем. Она је мајсторица у кухињи; он цепа дрва, уређује ентеријер, сече месо и обавља остале послове за које је потребна мушка рука. Она их испраћа кафом и домаћим воћем а обоје – осмехом.
http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Specijaliteti-iz-potochare.lt.html

Зрно боба и рецепт за пихтијe

http://moje-grne.com/2007/06/25/pihtije-od-boba/

Раж је посебно богата калијумом, фосфором, магнезијумом и гвожђем, а садржи и витамине Б комплекса, као и витамин Е. Има релативно мало глутена и
веома је богата нецелулозним полисахаридима који брзо везују воду и дају брз осећај засићења, што чини ражани хлеб веома добром намирницом за оне који настоје да смршају. Такође, нека истраживања указују да влакна из ражи могу помоћи у превенцији стварања камена у жучи, тиме што убрзавају пролазак хране кроз црева и смањују лучење жучних киселина.
Ражани хлеб је бољи избор за дијабетичаре од пшеничног, јер доприноси одржавању стабилнијег нивоа шећера у крви.

http://www.zdravahrana.com/images/Ishrana/Integralne%20zitarice/raz_3.jpg
Ствара "гвоздену крв", кажу. (несаломиву, као Баш-челик:D)
Ражени хлеб
http://www.coolinarika.com/repository/images/_variations/1/5/15f950f8c8f9a9a61c37d7fb96173a74_content_medium.jp g

Живана
17-01-09, 03:08
300 српских јела
Познати кувар само доказује да имамо аутентичну српску кухињу

Милијан Стојаниц један је од ретких Срба који свету годинама успешно продаје српске цорбе. Кувао је у своје време и за Гадафија, пред његовим "шведским столом" на коме је на цетири спрата било равно 600 јела, без даха је остајао и немацки канцелар Хелмут Кол. Са цорбом од сувих шљива обишао је свет, а свету ни данас није јасно како су шљиве у цорби тако слатке, а цорба - слана.

Сви они који годинама тврде да Србија нема своју националну кухињу, и да смо то што једемо напабирцили од цивилизација и народа који су овуда пролазили, прексиноц су, у шатри у селу Стојици код Косјерица, у родној куци Милијана Стојаница, били потуцени до ногу. Прослављајуци "25 година рада у области кулинарства и хране", Милијан, који је одавно проглашен "витезом кулинарства" и који је шампион Европе, Балкана и Југославије, уз то и поцасни доктор гастро наука Европске уније, са својим пријатељима куварима Завишом Јанковицем и Горданом Трипковиц, поставио је "српски сто" на коме је било - 300 српских националних јела.

Ко прексиноц није био у гостима у Стојицима, остаце, рецимо, ускрацен за сазнање да уз сијасет гибаница, зељаница, кромпируша, савијаца, сируша, пита од хељде, јабука, вишања, бундева, жита, итд, итд. постоји и - пита од хлеба. Или, да се од ружа може скувати гулаш, у који се, уз осам до десет осредњих, лепо процветалих ружа ставља још и лук, сланина, маст, брашно, пет-шест зрна клеке, морски орашциц, шецер… Или, да је не тако давно, Ален Делон по Србији јео - препелице преливене цоколадом…

Од 300 српских јела на софри под шатром у Стојицима, Милијанов пријатељ Завиша Јанковиц направио је ужи избор:
- Гулаш од дивљаци у бундеви, затим пилеца крилца и пијани шаран у бундеви, десет врста сланих палацинки, паштета од пшенице, боранија у јагњецој марамици, гљиве лисицарке пржене са сланином, мус од пшенице са пасуљом, цорба од рецних риба…

Други Милијанови гости којима је све то било превише егзотицно, на пољани испод шатре, пекли су прексиноц на тихој ватри јагњице и прасице, други су ложили ватру испод великих лонаца у којима се крцкао свадбарски купус, док су у близини свирали трубаци

Кувар Милан Бјелиц муку је муцио да гостима објасни како да код куце сами направе - слане палацинке од хељдиног брашна са орасима и боровницама…
- То је, код нас, на Златару, сиротињска храна… - шалио се Бјелиц и нуткао госте мање сиротињским јелима - сармицама са орасима у виновом листу, питом са копривама, салатом од вргања...

За суседним столом у исто време служена је лака храна. Кромпир и лук кувани у црном вину, пржене кециге, паприка пуњена рибом,...

Поред српског стола са 300 јела, после су још дуго набрајали јела ...

- Јагњеца џигерица са кајмаком у марамици, хајдуцки цевап на ужицки нацин, златиборска шницла пуњена пецуркама, ролована телетина на ужицки нацин, пилетина у црном вину, пуњени парадајз са шампињонима и кајмаком, паприка са телецим месом, папазјанија од срнетине, цигански пилеци паприкаш, гњецен славски пасуљ, димљена пастрмка са сувим шљивама и пецуркама, кисела цорба од слатког купуса, пастирски пецени кромпир, тиквара, мусака од пасуља, паприкаш без меса…

http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2002/08/16/srpski/R02081503.shtml

Живана
17-01-09, 04:07
Na žalost, nema slike prepelice prelivene čokoladom Å¡to je voleo Alan Delon kad je dolazio da mu kuvaju srbski vitezi kulinarstva..

Prepelice sa belim grožđem
http://www.becook.com/uploads/recipes/60/big.jpg
recept
http://www.becook.com/sr/recipe/Prepelice-sa-belim-gro%C5%BE%C4%91em.htm
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/lov-i-ribolov/glas-javnosti-14-12-2008/lov-i-ribolov-recepti
http://www.gastronaut.hr/images/recepti/prepelice_u_grozdju.jpg

U srednjevekovnoj srpskoj kuhinji, čitam, prepelice su nadevali
masom od pÅ¡enice, kajmaka i na kocke isečenim vrganjima...."Pred kraj pečenja, zalijemo ih nadevom od kiselog mleka I jaja, I zapečemo. Predstavljale su delicates I služile se uz crno vino sa ledom. "
RECEPT JE IZ 1235.g.

Prepelice sa sojinim sosom


6 prepolovljenih prepelica , 2 kašike tamnog sojinog sosa , 1 kašika šerija , 2 kašike soli

Prepelice složite u posudu i premažite mešavinom šerija, soli i sosa od soje. Prekrijte folijom i ostavite 4-5 sati da se marinira na hladnom. Ocedite i osušite i pecite u vrucoj pecnici 30 minuta da dobiju lijepu boju ili ih pržite u dubokoj masnoci.

Opet prepelice

12 ociÅ¡cenih prepelica (za 6 osiba) 30 dg Å¡ampinjona , 5 dg maslaca , 1 glavica luka , 2 čena luka , so, biber , 1 dl vinjaka

Luk naseckajte i pržite na maslacu. Dodajte posoljene prepelice, pržite ih sa svih strana i zalijte sa vinjakom. Stavite u zagrieanu pecnicu i pecite 20 minuta. Ã…Â*ampinjone narežite, natopite limunovim sokom da ne potamne i pirjajte na maslacu da omekÅ¡aju. Dodajte usitnjeni beli luk, so i biber.. Dodajte prepelicama i poslužite toplo.

Prepelice u slanini

sastojci: Za broj osoba: 6 : 6 manjih prepelica , 5 dag paštete od divljaci , 20 dag gušcije jetre , 5 dag dimljene slanine , so,biber

Prepelice ostavite preko noci u marinadi od ulja, bibera, soli, malo luka i jednog režnjabelog luka
Punite ih jetrom izrezanom na komadice i paštetom. Omotajte ih kriškama slanine i zamotajte u foliju za pecenje.
Pecite u pecnici.


prepelice
http://www.prepelica.info/slike_prepelica/meso_japanske_prepelice_v.jpg
Naravno, njihova zdrava jaja (i kao sirova) mogu se dodavati drugim jelima, kao kuvana ili pržena

Prepelice sa teletinom i Å¡unkom


Sastojci: 2 prepelice, 50 gr slanine, 4 Å¡nita Å¡unke, 2 tanka teleća kotleta, 1 crni luk, 80 gr putera, ½ Å¡olje belog vina, ¼ l čorbe, 1 kaÅ¡ika braÅ¡na, so, biber, ½ limuna.

Priprema: Prekriti prepelicu Å¡nitama slanine, posoliti, pobiberiti, urolati u teleće kotlete i u Å¡unku, vezati i propržiti da porumeni sa obe strane. Preliti vrućom čorbom i belim vinom. Krčkati 30 minuta i kada je gotovo izvaditi iz posude, skinuti slaninu i teletinu pa ih iseckati sitno. Dodati čorbu u seckanu teletinu i Å¡unku da se dobije ređi sos. Staviti prepelice sa puterom nazad u posudu i preliti sosooooom. U čorbu dodati braÅ¡no i izmeÅ¡ati pa krčkati na tihoj vatri joÅ¡ 10 minuta. Dodati sok od limuna i skloniti sa vatre.

Prepelice na lovački način
sa crvenim lukom i crvenim vinom
http://www.prepelica.info/slike_prepelica/prepelica_quail.jpg

Препелице са пиринчем
http://www.kutlaca.com/images/stories/recepti/specijaliteti_od_divljaci/pilav-sa-prepelicama.jpg

Potrebno: 8 prepelica, 150gr dimljene slanine, 12 prepeličijih jaja, 400gr pirinča, 250gr zelenog graÅ¡ka, 1 veza perÅ¡una, 50gr rendanog sira, so, biber, buter veličine oraha

OčiÅ¡ćene, posoljene i pobiberene prepelice umotamo u tanke Å¡nite slanine i pečemo u pećnici dok ne porumene. U međuvremenu, u puno slane vode obarimo pirinač, na maslacu s perÅ¡unom dinstamo zeleni graÅ¡ak, pa ga zajedno sa ribanim sirom dodamo oceđenom pirinču. Prepelice ubodemo u rižoto, ukrasimo tvrdo kuvanim, prepo*lovljenim prepeličjim jcfjima i francuskim perÅ¡u*nom. Poslužujemo dok je vruće. Služimo sa zele*nom salatom.

Живана
17-01-09, 04:16
Jarebice sa senfom
http://www.kuvaronline.net/viewthread.php?action=attachment&tid=4184&pid=5005
Sastojci:


Odvojiti kvalitetne delove mesa od kostiju (batake, karabatake i belo meso). Sačuvati kosti da se od njih napravi supa. Od hleba napraviti sveže prezle (u blenderu). Kosti naliti vodom i na srednjoj vatri kuvati supu. Smanjiti kuvanjem količinu tečnosti na pola. Procediti kroz gustu cetku. Iseći endiviju na rezance. Zagrejati puter u tiganju i dinstati endiviju. Dodati seckan perÅ¡unov list. JoÅ¡ malo dinstati, pa dodati pavlaku i senf. Posoliti i pobiberiti po ukusu. Ostaviti sos na toplom, ali da dalje ne kuva (na minimalnoj temperaturi). U drugom tiganju na ulju pržiti meso jarebica, koje je prethodno posoljeno, pobibereno i dobro uvaljano u sveže pripremljene prezle. Pržiti kratko, vodeći računa da meso u sredini ostane ružičasto. Potrebno je po 3 - 4 minuta sa svake strane. Istresti endiviju na vruću tacnu, preko nje poređati ispečene jarebice i sve preliti pripremljenim sosom.


JAREBICE SA GLJIVAMA

Potrebno: dve jarebice , putera osam dkg , cen belog luka , suvih ili svezih vrganja ili nekih drugih pecuraka , casica vinjaka , milerama 2,5 dcl , malo mlevenog ruzmarina , so , beli mleveni biber , supena kasika sitno iseckanog persunovog lista

Jarebice presecite na cetvrtine, posolite ih i pobiberite. Ako imate suve vrganje stavite ih u mlaku vodu, a ukoliko koristite sveze, nasecite ih odmah na listice. Beli luk iseckajte na kockice. Zatim na puteru proprzite jarebice, dodajte beli luk i ruzmarin, pa dinstajte povremeno dolivajuci vodu. Kada je meso mekano, prelijte ga ugrejanim vinjakom i zapalite ga, a posto se plamen ugasi, savite ih na zagrejani tanjir. U sok u kome su se przile dodajte mileram i gljive, pa ih posolite. Kuvajte dok ne dobijete gust sos. Na kraju sos pobiberite i prelijte ga preko jarebica. Pospite jelo persunovim listom.
Ovo su jarebice sa sosom od pečuraka
http://www.turbo-kuvar.com/img4/jarebice-s-umakom-od-gljiva.jpg
Golubovi sa graškom

U duvecu ispeci mlade golubove, pa dodati pola kilograma graška sa peršunovim lišcem. Za vreme pecenja dolivati pomalo supe da meso i grašaku u soku odmeknu. Grašak staviti u okrugli tanjir, preliti maslacem, a golubove iseci na polovine, poredati ih na grašak i služiti.

Pecene divlja plovka

Ociscenu divlju plovku držati na ledu najmanje 1-2 dana. Zatim plovku osoliti, poprskati sokom od 1 limuna i preliti je sa 4 kasike dobrog ulja. Tako pripremljena plovka treba da stoji 2 sata. U medjuvremenu uzeti komad susene slanine i raseci ga u sto siri tanak list. Metnuti plovku na sredinu slanine, umotati je sa svih strana slaninom, a zatim vezati belim koncem. Posle toga plovku metnuti u pleh s komadom maslaca i malo vode, pa je peci u pecnici. Za vreme pecenja cesto je prelivati. Pecenu plovku izvaditi iz pecnice, metnuti je na dasku, ostrim nožem iseci na komade, složiti u zdelu za pecenje i preliti sokom u kome se pekla.

I joÅ¡ za divljač
http://www.eparhija-sabacka.com/sr/opstikuvar_mesorostilj.php

Nadeveni petao u crnom vinu
(JOÃ…Â* JEDAN RECEPT IZ 1235.)

Dobro uhranjen petao se očerupa i ostavi da prenoći u crnom vinu. Nadeva se kuvanom pÅ¡enicom, sitno seckanom slaninom, tvrdo kuvanim jajima takođe izdrobljenim. Posoli se, namaže maÅ¡ču i stavi u posudu za pečenje. Nalije se vinom u kom je prenoći do pola zapremine i peče se. Povremeno se okreće i preliva sopstvenim sokom i vinom. Kad je petao pečen izvadi se iz sosa i prebaci u drugu posudu. Sosu u kom se pekao dodati joÅ¡ malo crnog vina i prokuvati. Dodaje se masa od mleka i braÅ¡na i joÅ¡ jednom prokuva do željene gustine. Petao se seč na komade i servira preliven sosom i pečenom cveklom.

Guska u medu
RECEPT SA KRAJA kraj XIII veka.

Gusku od oko 3 kg dobro oprati i utrljati sa solju. Med i mast umutiti u penastu masu, premazati gusku i staviti u posudu za pečenje. Peći na laganoj vatri 3 sata, poklopljenu, uz često premazivanje medom i sokom koji je pustila. Na sat pre vađenja pored guske staviti oljuÅ¡tene i izdubljene dinje.
Ova je guska samo pečena, bez srednjevekovnog mednog preliva
http://arla.msn.se/Images/RecipeImages_270/18613.jpg

Guska sa prelivom

Gusku dobro očiÅ¡ćenu i opranu,utrljati spolja i iznutra solju i belim lukom.Ispod krila nadenuti je čeÅ¡njevima belog luka.Ovako spremljenu gusku ostaviti da prenoći.Sutradan,u Å¡upljinu guske gde je bio drob,staviti oprane jabuke. Otvor pričvrstiti iglom ili čačkalicom.U đuveč za pečenje staviti drvca na koja će guska da legne.Namazati gusku malo masnoćom,položiti je na drvca,posipati vode do polovine posude,i dodati 2-3 glavice crnog luka sitno isečenog.Staviti gusku u rernu i peći oko 2h.Kada je guska pečena pažljivo je iseći na komade,složiti na oval za pečenje i preliti sokom u kome se pekla i onda služiti.
Dobri vodiči za sladokusce:)
http://www.panonskikuvar.com/content/view/159/42/
http://www.kuvaronline.net/forumdisplay.php?fid=37


A meni se dopao ovaj FAZAN SA SMOKVAMA:drool5:


Fazana obaviti slaninom, posoliti, pobiberiti i peći u rerni. Smokve oljuÅ¡titi i u puteru dinstati, dodati 2 kaÅ¡ike bujona i dinstati na niskoj temperaturi. Kad su smokve kuvane, izvaditi ih i staviti na toplo. U sos sipati pavlaku, začiniti i procediti. Pečenog fazana staviti u posudu, garnirati smokvama i preliti sosom
http://www.kuvaronline.net/viewthread.php?action=attachment&tid=451&pid=473

Живана
17-01-09, 04:59
Шљиве
Суве шљиве потопе се у воду да омекшају, изваде се, оцеде и осуше. Када им се одстране коштице, на њихово место ставе се ораси у комадима и козји сир. Све се обмота тањим шнитама сланине и пече на жару. Ово јело обично се служило на комадићима пшеничног или ражаног, запеченог хлеба.
Рецепт је из 1393. године.
http://www.kuvaronline.net/viewthread.php?action=attachment&tid=4655&pid=5537

Бифтек

Од јунећег бифтека исеку се осредњи комадићи и потопе у расол од купуса да одстоје дан и ноћ. Изваде се, осуше и утрљају белим луком и маслиновим уљем. Тако маринирано месо се пече на жару. За то време, измешају се црно вино, мед, печурке и купине. Сос се пшеничним брашном повеже до средње густине и тиме се прелије испржено месо.
Овај рецепт је из 1290. године.
http://www.kuvaronline.net/viewthread.php?action=attachment&tid=4655&pid=5538

Пилеће месо

Пилеће месо од груди благо се осоли и добро утрља медом. Одстоји два сата да се расхлади. Уваља се у пшенично брашно и пржи на масти док не добије златножуту боју. У посуду где се месо пржило сипају се бело вино, бели лук и мало мајчине душице. Тим сосом месо се прелије и потом служи.
Овај рецепт датира из 1196. године.
http://www.kuvaronline.net/viewthread.php?action=attachment&tid=4655&pid=5539
Тачније, те (1196.) године је ово јело служено на двору Стефана Првовенчаног. То је једно од најстаријих познатих јела која су служена на дворовима Немањића, до чијег рецепта су дошли сарадници београдске продуцентске куће "Вертикал медија", који су успели да прикупе обимну грађу о средњовековној српској кухињи, захваљујући помоћи неколико кулинарских мајстора, професора, историчара и слободних истраживача.

Majstor Slobodan Miljaković sa ekipom "Vertical medie" i novinarom "Novosti" (Momir Čabarkapa) u restoranu "Vidovdan" na degustaciji pripremljene hrane.
http://www.kuvaronline.net/viewthread.php?action=attachment&tid=4655&pid=5540

Пренето са
http://www.kuvaronline.net/viewthread.php?tid=4655
Хвала Љиљи и хвала Данилу Вучинићу.

Репортажа у Новостима
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=107775&search=Momir%20Cabarkapa&datum=2008-09-03

Живана
17-01-09, 23:43
Шта је то - изворна српска кухиња ?

Јела која се спремају по старинској рецептури су здравија, јер су она на води. У средњовековној Србији јела су се два оброка, а доручак је стигао касније, под утицајем Запада. До средине 20. века јели смо углавном варива, па не чуди чињеница да је кашика дуго била једини прибор за јело. Данас се каже да „јело није јело ако нема меса“.

– Били смо здрава нација до 1945. године...
http://www.ekapija.com/website/sr/page/126905

Доручак се нигде не помиње?

– У исхрани војске Србије није било доручка, који су, рецимо, имали у армијама Немачке, Италије, Француске, Аустроугарске, чак и Бугарске, ако би се рецимо кафа и чај уз мало хлеба који су добијали Французи и Немци могао тако назвати – каже мр Милић Милићевић, истраживача запосленог у Историјском институту Српске академије наука и уметности, који се већ годинама бави српском војском, у периоду од 1804. до 1918. године. Међу двадесетак радова, у којима је Милићевић обрадио прошлост наших војника који су, како то песници воле да кажу, исписивали светле странице историје, тема „војничка кухиња” звучи врло интересантно.

Вратимо ли се у време Првог српског устанка, запажања тадашњих хроничара сведоче да су војници добијали оку хлеба и пола оке меса, а у време поста пасуљ. И како је забележено, „храна се раздавала према тефтеру у коме је чист рачун за свагда од издавања хране имао да буде”. Остали припадници устаничке војске, за два до три дана доносили су од својих кућа кукурузни или пшенични хлеб, пасуљ, црни и бели лук, празилук, суво месо, сланину и со.

У доба прве владавине кнеза Милоша није се нешто посебно изменило, с тим што је храна припремана по механама у којима су војници истовремено и становали. Таква једнолична исхрана допуњавана је пројом или сиром који су рођаци и пријатељи доносили од кућа.

– Говоримо о исхрани војника у Србији од устанка, мада је стајаћа војска формирана 1883. године, али неко уопштено обележје, не рачунајући период стварања Народне војске у време кнеза Михаила, било би да су момци у униформама добијали обимне и калоричне оброке. Јесте у њима хлеб био значајна ставка, али меса и пасуља било је у изобиљу, па је јасно да је јеловник војника био једноличан. Поврће је представљало изузетак – објашњава мр Милићевић.

Кад је већ јео много хлеба ондашњи српски војник је могао да се похвали да је добијао векне много квалитетније од оних које је јео војник Аустроугарске монархије. Кад је реч о месу, наш војник је добијао у порцији отприлике 350 грама углавном говедине, ређе свињског, овчијег и козјег меса. Пилетина и риба се у документима уопште не помињу, нема ни изнутрица. Месо је по правилу кувано, а печеница се „издавала” само за празнике када је дељен дупли месни оброк.

– У војсци Србије се поприлично постило, прва и последња недеља божићног и васкршњег поста, сваке среде и петка. Војник је постио и за Крстовдан, 5. и 14. септембра и за празник Усековања главе светог Јована Крститеља. За тај дан је била повећавана количина варива, по 700 грама купуса или кромпира, 200 грама пасуља и 100 грама пиринча и хлеба. Године 1893. донет је посебан пропис по коме је сваки редов и подофицир добијао по једно бојено јаје у дане празновања Васкрса – објашњава наш саговорник.

Када се помене разлика између порције за официра и такозваног војноадминистративног особља у односу на обичног војника, они први су добијали више меса: пола килограма уместо триста грама и разликовало им се пиће. Вино или ракија само за празник, официру свакодневно, чаша вина за ручак, чаша за вечеру.


Шта једе војска? Па војнички пасуљ, одговориће свако као из топа..

http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/71369/i/1/pasulj.jpg
Са кобасицама, наравно ..и из казана

Суљпа наш!
http://www.jasatomic.org.yu/20042008/pasulj1.jpg

Стари рецепт каже…


„Када се пасуљ даје за ручак, онда га треба очистити још увече уочи тог дана, па га оставити у хладној води да преноћи. Сутрадан треба воду оцедити и просути, а пасуљ спустити у казан у којем ће се кувати, а који је већ наливен хладном водом. Са пасуљем метнути у казан и месо. Најбоље би било да се месо одвојено кува од пасуља, а пасуљ једно пола сата одвојено од меса, па када вода у којој је пасуљ буде проврела, онда да се пасуљ оцеди од те воде и спусти у онај казан у којем се кува само месо. Воду у којој се кувао пасуљ треба просути.

У исто време када се пасуљ меће, треба метнути и потребну количину уситњеног црног лука, па пустити да све то заједно ври. Када су месо и пасуљ већ кувани тек онда посолити и после запржити брашном, машћу и алевом паприком без црног лука јер је метнут раније.

Правило је да се јело остави још једно пола сата на ватри да ври са запршком. Кување треба да буде подешено тако да се јело кувано скине са ватре увек најмање на пола сата пре деобе војницима.

Пасуљ се најбоље кува у чистој текућој или чесменској води. Док се пасуљ кува не треба да се меша јер баш онда може да загори и ватра не треба да је одвећ јака.”
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Ne-moze-vojska-bez-pasulja.lt.html
"(прву) воду у којој се кувао пасуљ треба просути."
Ово је у рецепту превентива од превеликог стварања метан-гаса;)

http://www.panoramio.com/photos/original/15814881.jpg

Ево рецепта за војницки пасуљ, дословце преписаног из Рецептуре за припремање јела у ЈНА у издању Војноиздавацког завода ...
www.mycity-military.com/Ostalo/Gde-ste-sluzili-vojni-rok_18.html (http://www.mycity-military.com/Ostalo/Gde-ste-sluzili-vojni-rok_18.html)

Гризли
10-02-09, 20:10
Како испећи прасе у 20 лаких корака?
А сада корак по корак упутство за печење прасета (погодно за рођендане, славе и друга славља).

Купите прасе.
Попијте једну ракију.
Ставите прасе у рерну.
Попијте још двије ракије.
Поставите целзијусе на 375 рерни.
Попијте јос 3 ракије чашице.
Укључите рерну.
Ракијте још 4 чашице.
Прените окрасе.
Ракијте још боцу једну.
Пови пило на прасе.
Чашице још сипај ракије једну.
Пеците ракију јос 4 сата.
Извадите рерну из прасета.
Охладите да се прасе сацека.
Узмите ракије још боцу једну.
Испрасите сече.
Столирајте на сервис.
Боголите се могу.
Пријатно!!!

Живана
08-03-09, 23:57
ФОТО ПРИЧА

Пре 7200-6200 година, кажу археолози, по налазима 14 км од Београда, на Белом брду код Винче,
http://img7.imageshack.us/img7/6249/vinchahronologijawu0.jpg

...прикупљено је мноштво угљенисаних семенки разних врста домаћих житарица- сочива, лана, проса, као и семенки дивљег воћа и бобица..

http://img6.imageshack.us/img6/2900/vinchakujna1st5.jpg

kameni avan
http://img230.imageshack.us/img230/3796/vinchakujna2rl5.jpg

Древни становници Белог брда земљу су обрађивали мотиком (од камена) и то земљу близу река и потока.

Археолошки докази постоје и о рационалном коришћењу домаћих животиња, које су гајили (овца, коза,свиња, говедо) за исхрану:на пример сакупљене гомиле костију прасади сведоче о томе да су повремено приређивали гозбе, али највећи број костију потиче од одраслих јединки, а не од младунаца.
Седелачко сточарство појављује се управо у неолиту, млађем каменом добу (Старчево 6200-5200 пре н.е.; Винча 5200-4200)- тада је припитомљена свиња, прва "права" домаћа животиња.

Осим костију домаћих животиња, археолози проналазе и кости јелена, срндаћа и дивљих свиња, што значи да су се тада људи увелико бавили ловом. Месо су користили за прехрану, а од костију (посебно јеленских) израђивали су различите алатке, пр. делове мотике, удице, харпуне, алат за поправку риболовачке мреже..

Риба је била изузетно заступљена у исхрани наших предака у Винчи, првенствено због близине Дунава - јесетра, моруна и сом , на првом месту..неке од њих биле су теже од стотину килограма.

Риба је ловљена удицама, харпунима,а вероватно и мрежама и кошевима од прућа. О томе да исхрана Срба из Винче није била једнолична сведочи и налаз неколико оклопа корњача које су биле припремљене за кување..

http://img6.imageshack.us/img6/564/vinchakujna3vn2.jpg

То значи да су јели нпр.чорбу од шумске корњаче, која се и данас сматра посластицом у Подунављу..

(Из Пелагићеве књиге сазнајем да је чорба и месо од корњаче врло здрава храна, посебно за оне "малаксалог тела и ума, сушичаве, јевтичаве" и оне што пате од кашља.Треба да неко време једу ову храну па ће потпуно оздравити, каже народни учитељ Пелагић око 6000 година касније. Знање је знање;)

http://img135.imageshack.us/img135/7448/vinchakujna5tc1.jpg
http://img135.imageshack.us/img135/2506/vinchakujna6ap9.jpg

Пиво, алевина, медовина, винце, сокићи ????
http://img6.imageshack.us/img6/497/vinchakujna7xd6.jpg

А наши преци у Винчи ( и пределима винчанске културе) имали су исте услове за спремање као и ми данас, што волимо клопу

http://img134.imageshack.us/img134/7572/vinchakujna8ee0.jpg

http://img6.imageshack.us/img6/3538/vinchakujna4of9.jpg

Огањ, пре свега (комин или огњиште) око кога су се окупљали као око централног породичног места сваке куће , зидане од дрвених дирека, врбовог прућа, и земље (леп, лепеница) "армиране" плевом и комадима керамике(црепа).

http://img7.imageshack.us/img7/7361/vinchagradnjalepenica4bl8.jpg

Све исто као данас:hurray:
http://img134.imageshack.us/img134/8275/vinchanaselje2ts9.jpg

Текст Ненада Тасића је преузет (и прилагођен ) из сликовнице Креативног центра "Винча- насеље првих земљорадника" ,заједно са илустрацијама Владимира Крстића-Лација и Мирака Чолака (Београд, 2007)

У целој причици недостаје помињање меда ( а сигурно су га скупљали од дивљих пчела, док нису своје почели да негују)- да прича буде апсолутно истоветна и комплетна ,како са старовековним и средњевекоцним, тако и са данашњим српским кулинарством
(кад је ист народ, исто оруђе, пећ и врста намирница)..


П.С: Гризли, реални рецепис из праксе, прва лига:)

Живана
13-03-09, 07:44
http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/68018/i/1/t_SLAVA%2021.12.2008.jpg

ПОСНЕ СЛАВЕ

Некад давно, ако је веровати хроничарима и етнографским изворима, најчешћа посна јела која су спремана за крсну славу, дакле за Светог Николу и остале које су падале у среду и петак, сводила су се на комбинацију киселог и свежег купуса, сушених паприка, кромпира, поврћа које традиционално „иде” у салату. Риба, пита са орасима, увек „под обавезно”.

http://i413.photobucket.com/albums/pp216/Grneblog/meni-za-badnje-vece.jpg

Конкретно јеловник би се могао исписати овако:
Чорбаст слатки купус, зачињен „тученим” или млевеним орасима, па црвене паприке надевене пиринчем и ситно исецканим црним луком.
За славу би неко кувао чорбаст пасуљ (папулу) спремљен онако како је то Карађорђе највише волео и у огромним количинама јео, или пребранац.
Ту је и кувани кромпир, киселе паприке, ротква, црни и бели лук, аљма (исто врста лука), влашац, па пиринач печен у тепсији са црним луком. Ако и нешто не би било добро посољено, била је риба коју су наши преци спремали са киселим купусом.

Пита кромпируша
http://i413.photobucket.com/albums/pp216/Grneblog/krompirusa.jpg
Пита копривуша
http://www.imgbox.de/users/6opuc/2907218470a9feb3e5d8b.jpg

И за крај пита са орасима и „машћу од ораха”, пита с јабукама, печене јабуке са медом.
http://www.coolinarika.com/repository/images/_variations/8/6/8616f50499b25975f29493645df1ca2f_content_medium.jp g
Печена јабука надевена медом, циметом, вишњама из компота, листићима насецканог бадема, сувом брусницом, ушећереним трешњама..
http://www.coolinarika.com/repository/images/_variations/b/e/be72f51a097fd036c3b162b805f73039_content_medium.jp g
http://www.coolinarika.com/repository/images/_variations/e/0/e0be952da9a045e5eba2d0cb65942aed_content_medium.jp g
Пита с јабукама
http://i416.photobucket.com/albums/pp244/kuhinjica/recepti/2008_11050052.jpg
и кад смо већ код јабуке, могу да буду " као преврнута пита (на слици је лиснато тесто) или преврнут колач
http://img.photobucket.com/albums/v230/kalista110/tarttatin1.jpg

http://img23.imageshack.us/img23/4339/image405.jpg
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Sezona-slava/Riba-sarme-i--pechene-jabuke-sa-medom.sr.html

Живана
13-03-09, 08:47
СТАРИНСКА МРСНА ЈЕЛА

Na početku zdravica..
http://img6.imageshack.us/img6/4720/09l.jpg

Сечење славског колача
http://img230.imageshack.us/img230/3649/pivljaninya2.jpg

Дакле, гости су, редом, јели чорбу од овчјих црева и џигерице или ону са овчјим месом и кромпиром, следио би слатки купус са овчетином, кисели купус са пастрмком, специјалитет који у Херцеговини називају каља, па овчје месо са кромпиром.
Сем ако домаћица није радије спремала сарму са месом и кувала је заједно са црвеним сушеним паприкама, такође са истим месним надевом.

Jagnjeca sarmica sprema se od bijele i crne jagnjeće džigerice. Obe džigerice se obare, sitno isjeckaju, doda im se riža, jaje, dinstan crveni luk i začini.Smjesa se izmiješa a zatim se, slično sarmi, uvija u jagnjeću maramicu. Formiraju se male "pogače" koje se preliju mlijekom i jajima. Zapeče se u pećnici, a služi se sa hladnim kiselim mlekom. Uz ovo jelo će Vam prijati kvalitetno bijelo vino...
"Moj Kuvar" (1939) gđe Spasenije- Pate Marković.

http://i413.photobucket.com/albums/pp216/Grneblog/djurdjevdan_01.jpg
Треба додати кисело млеко
http://i413.photobucket.com/albums/pp216/Grneblog/Jagnjecesarmice.jpg
Jagnjetina pod saće i pogača
http://img27.imageshack.us/img27/8504/jacagabric4jagnjetinapo.jpg
Sarme
http://img15.imageshack.us/img15/9051/3172000670498deeeed1b.jpg


Od salata: kajmak i paradajz
http://img22.imageshack.us/img22/6759/kajmaklepiaf.jpg
Šopska salata
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/a/af/DSC00485.JPG/800px-DSC00485.JPG
I sve one koje idu uz glavno jelo :prase na ražnju naprimer
http://img27.imageshack.us/img27/4526/prase3.jpg

Окупљања на дан породичног свеца подразумевала су на столу сарму од виновог лишћа, печену прасетину, јагњећу сарму у марамици преливену киселим млеком, капаму са овчјим ребрима, подварак са ћуретином, кнедле са сиром, колаче од сала, бомбице од јабука, китникес, лондонске штангле, розен торту чије су коре печене на изврнутом плеху, ролат од смокава, и наравно жито, славски колач.Али, обавезно је славски колач умешен у кући, са освећеном водицом, са утиснутим печатом и фигурицама голубова и гранчицама винове лозе и пшеничним класом.

...кад стигну "ситни колачи" на ред...
http://img23.imageshack.us/img23/7163/slavacookiessm.jpg
Предлог за Ђурђевдан...торта у облику овце
http://img25.imageshack.us/img25/5363/image413k.jpg

i za svaku priliku- VASINA torta
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/bc/Vasina_torta.jpg

Живана
13-03-09, 10:06
Рецепт за тесто је увек исти, али сви су различити...Зависе од вештине домаћице и која је слава у питању..

http://www.kul-tim.net/wp-content/uploads/2009/01/ls-kolaci-61.jpg

http://www3.serbiancafe.com/kuvar/img/533_slavskikolac.jpg

http://www.svetistefan.ca/images/slavski_kolac.gif

http://z.about.com/d/easteuropeanfood/1/I/V/5/-/-/slavakolac3.jpg

http://www3.serbiancafe.com/kuvar/img/4111_slavski_kolac.gif

http://i413.photobucket.com/albums/pp216/Grneblog/slavskikola.jpg?t=1236931360

http://www.st-george-church.org/ImageFiles/SGeorgeGraphics/KoloBreads.jpg

Живана
23-03-09, 19:45
Kako se pravi burek??
http://www.novine.ca/arhiva/2006/1069/slike/NIS%20-%20SAJAM%20BUREKA%209-06.jpg


Znate li da ja ne jedem cesto burek. Od tog dorucka pravim svecani cin. Prvo par dana ranije sebi najavim da cu da sebe pocastim sa po kila kod majstor Cede iz Mutapove kod Kalenica. Pa se ostrim, i obavezno samo malo veceram dan pre.
Onda odem ujutro. Rano, na sabajle. Zdravo komsija Cedo, frtalj s mesom i frtalj sa sirom. Ok komso... A onda trcim trcim trcim kuci. Uh... pa kombinujes, molo sir malo meso malo korica malo fil. I sve zalivam s pola litra kravica-jogurtom. Burek - ljubav moja najveca.

http://www.youtube.com/watch?v=7tTa82i5VXU&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=aKdmAjz22yc&NR=1

Prvi zapis o bureku u Nišu datira iz 1498. godine, pa se smatra da je taj grad prvo mesto u Srbiji gde se pripremao burek.
(Zato se može nači na netu rečenica da je "niški burek stariji od Amerike";)

http://www.leksikon-yu-mitologije.net/files/rekbusir.jpg

Niški poznavaoci bureka tvrde da se jedino u Nišu burek premazuje, dozirano, svinjskom mašću.

Burek se u Nišu, za razliku od drugih gradova, ne prodaje na grame već "na četvrtinu" ili "osminu" tepsije. Tvrdi se i da svakog jutra najmanje 20.000 Nišlija doručkuje burek, što znači da se mesečno potroši najmanje 150 tona bureka.

Starije Nišlije ne priznaju "pomodarije u vidu bureka sa šampinjonima ili takozvani pica-burek", već samo onaj pravi, autentični, sa sirom i mesom i eventualno sa mesom i ljutim papričicama.

Oni tvrde da se burek jede isključivo prstima iz masne hartije, jer - tako je najslađe. Slatko je, kažu, i kafansku noć "završiti vrućim burekom dok vam mast klizi niz bradu".:p
http://www.leksikon-yu-mitologije.net/files/rekbu1.jpg

Još neki nišlijski recepti:

Jedna "salatica" . idealna za "dan posle"
Zamenju sve brufene, analgine i slične migreno-lekove

5-6 suvih paprika sa "venca"(nize)
malo belog luka-do pola glavice
rasol (rasolnica po niski)

paprika se onako suva dodatno ispece na sporetu (ringli ili rostilju a ko nema moze i upaljac za cigarete) da postane suva i da se drobi rukama...sto sitnije to bolje...Luka se sto vise "istuca" ( ne da se drobi onom masinicom) u drvenom avanu.Sada se to lepo izmesa i ostavi neki minut da paprika "povuce" na luka tj. da se dobro "usmrdi" ili ti umirise.Posle 10-ak se lepo zalije rasolom (gustina po zelji ) ali po meni je bolje da ispadne kao supa,

SALATA BREZ RUKAVI

Ovuj su salatu stare babe preporučuvale prelikom letnjih obžderavanja, kakoj si nebi došlo do popadanje unesves. A evo koje će vi namernice ustrebaju, ako se nameračite na pravenje od istu:

• ¼ od glavicu od kupus
• 2 shangarepe
• Sol
• Med od pčelu
• Senf
• Ulje od maslinku
• Sirće od jabuku
• Crn lukac
• Susam (prepečhen)
• Suncokret

Sve si toj pomešate i jedete ko salatu. Sa zdravlje.

i za GRIZLIJA. specially:D

HOBOTNICA NA NISKI NACIN

Sastojci:
- 1 omanje prase (do 15 kg )
- 1 veca hobotnica (cca 2 kg )
- 1 kg krompira.
- tamno pivo
- so

Priprema:

Dok se prasence zalivano tamnim pivom, vrti na raznju, hobotnica se kuva sa krompirima u puno vode i posoljeno. Kad je hobotnica gotova, a prase ispeceno, izvade se krompiri, voda prolije, a hobotnica baci mackama i kerovima, da ne smetaju za vreme mezetluka.:rofl::rofl:
Prase servirati uz hladno pivo i spricer.

Живана
23-03-09, 20:07
LESKOVAČKI VOZ

San svakog mesoždera - meso s mesom, pa s još malo mesa.
http://www.znanje-imanje.com/slicice/24sep-rostiljada.jpg

Ono što je za Italijane pica, za Amerikance hamburger, za Nišlije burek, to su za Leskovčane ćevap i pljeskavica. Leskovački roštilj je jedinstven i prepoznatljiv. Ime je pod zaštitom te se epitet "leskovački" ne može pripisati svakom cvrčećem specijalitetu. Propisima je utvrđeno ko ga može koristiti.

Leskovački roštilj predstavlja skup pečenih jela karakterističnih po ljutom ukusu, pretežno sačinjenih od mesa. Bazira se isključivo na crvenom junećem mesu. Roštiljsko meso je dobro usoljeno. Začini koji se koriste biljnog su porekla, takođe puni minerala i vitamina. Leskovački kulinarski specijaliteti pripremaju se na otvorenoj vatri, na ćumuru, što im obezbeđuje izuzetan ukus i sočnost.

Dok nisu postojale mašine za mlevenje mesa, meso je seckano na panju. Tradicionalisti i danas smatraju da je to najbolji način pripreme jer meso, navodno, ostaje sočno i ne može da pregori. Oni ne priznaju "šajbne" i levke, kao ni pečenje na plinskim i električnim pećima, već samo skare (roštilje) sa žarom od drvenog ćumura uz okretanje mesa isključivo golim rukama.

Leskovčani su postigli vrhunsko majstorstvo u izboru mesa za roštilj, pripremi i pečenju. Kažu da je za roštilj najvažnije dobro pripremiti meso. Meso najpre odstoji pa se nakon mlevenja opet ostavlja da odstoji na temperaturi do 4°C oko 24 sata, te se samelje i dobro umesi. Od tako pripremljenog mesa prave se leskovački specijaliteti.

Glavni specijalitet u gradu na Veternici danas je čuveni "leskovački voz". "Lokomotiva" kompozicije je punjena pljeskavica, slede ražnjići, kobasice, a poseban "vagon" rezervisan je za leskovačku mućkalicu. Retki su oni koji izdrže "vožnju" do kraja.

Pečenje na skari je posebna priča. Roštilj majstori kažu da se nad skarom bdi non-stop dok se meso ne ispeče, to jest dok ćevap ne zacvrči samo njima prepoznatljivim zvukom. Zahvaljujući upravo starim majstorima roštilja i konobarima, za leskovačke specijalitete doznala je cela Evropa.

http://www.pressonline.rs/admin/image.jpg?imageId=25477&thumb=1
Roštilj, da se ne bio ohladio, leskovčani služe u malim porcijama koje stižu jedna za drugom, dok prvi vagon još niste ni pojeli, eto drugog…najpre se donose 3 ćevapa, sledi punjena pljeskavica, vešalica, uštipak, kobasica, džigerice u skrami..a na kraju mućkalica…

Ako nemaš merak na jedenje,
ne se pipaj oko ćevapi.
Ćevapi su za ljudi.
Od meljeno meso od plećku,
od šiju na bika i od paflaku.
Kad se ubavo izmesi,
turi se na led, da prespie.
Ujutro se izmelje još jed’n put.
Kad meso odvugne – turi se na žar.
Ćumur mora da je iz planinu.
Domaćica da je ubava.
Domaćin da ne e budala.
Kad se toj udesi,
ćevap san ripne na čoveka, u tanjir.
Takvi ćevapi praviv se
samo u Leskovac.*

http://www.coolinarika.com/repository/images/_variations/2/9/29ca8b597ecd37a6ae4cf6e1f9c828e4_content_large.jpg

Uz voz, obavezno ide salata od pečenih paprika u ulju sa belim lukom, pita banica sa sirom od domaćih kora i bez jaja, a posle mućkalice – orasnice ili recelj -gusto ukuvani sok od grožđa sa komadima bundeve boje čokolade….

Za Ginisa, pljeskavica od 30 kg na roštiljijadi u Leskovcu, prečnik 1,50m
http://www.mycity.co.yu/uploads/36879_1780818459_dvoja-veb.jpg

Veliki leskovacki voz sledi mali voz;
6. Jagnjeci cop (meso od rebara, savijeno u rolnu i probodeno stapicem)
7. Parce telece dzigerice
8. Manje parce brizle (krezle)
9. Svinjska krmenadla
10. Stapic raznjica

- Reč je o majstorstvu, ličnom osećaju. Ni sve domaćice nisu u stanju da naprave dobru pitu. Mi smo davali recepte našim kolegama širom Srbije, ali nikome nije pošlo za rukom da napravi meso nalik leskovačkom. Ovaj kraj je u prednosti i zbog toga što su naši seljaci siromašni pa nemaju pare za dopingovanje bikova veštačkom hranom. Meso mora da sazri. Ne može da bude kvalitetno od bika koji se utovi za četiri meseca - dodaje Leskovčanin.

Inače, u leskovačkom kraju postoji 100 jela samo od paprike..PAPRIKE „puzderke“, sarme u vinovom listu, bob na tavče, banice od sukanih kora na 101 način..

Живана
04-04-09, 21:45
Осим што препелице :drool5: можете да прелијете сосом од ружа или ружиним латицама , овај цвет има још много могућности за прераду у србској кухињи

http://ajkulica.blog.co.yu/gallery/1958/previews-med/r.ruza.jpg

РАКИЈА РУЖИЦА
PRIPREMITE; 1 do 1,5 litru rakije lozovace, 5-6 kašika šecera, ružine latice.
Naberite latice crvenih, sasvim rascvetalih ruža, pa ih što više nagurajte u teglu od 2-3 litre. Odozgo pospite šecerom, pa zalijte rakijom. Neka stoji na suncu nedelju-dve. Onda rakiju procedite, i proverite treba li još šecera. Bit ce lepe boje i mirisa.

СИРУП ОД РУЖА
PRIPREMITE: latice, 6 grama limunske kiseline, šecer.
U teglu od 7-10 litara natrpajte što više opranih i osušenih latica. U vodi otopite limunsku kiselinu i time prelijte latice. Držite teglu na suncu 20 dana. Procedite, dobiveni sok izmerite, pa na svaku litru dodajte 500 g šecera. Prokuvajte i dobijeni sirup razlijte u ciste boce. Zimi sirup razvodnite vodom ili dodajte kolacima i vocnim salatama.


СЛАТКО ОД РУЖА
PRIPREMITE: 250 g ružinih latica, 2 kg šecera, 1 limun.
Opranim laticama odsecite donji dio, stavite ih u cedilo i spustite u vrelu vodu na minut-dva. Dobro ocedene latice pomešajte s limunovim sokom. Posebno skuvajte gusti sirup od šecera, pa prelijte preko latica. Drugoga dana stavite na vatru i prokuvajte. Skidajte penu. Neka opet stoji do sutradan, ponovo prokuvajte da latice postanu prozirne, pa slatko rasporedite u ciste tegle.

slatko od ruže - srpska tradicija, latice se moraju brati pred jutro (oko 4 sata) u dane mlađaka jer su tada najaromatičnije

КАРАМЕЛ СЛАТКО ОД РУЖА
PRIPREMITE: 300 g ružinih latica, 1 kg šecera, 1 limun.
Otopite na vatri šecer i stalno mešajte da se karamelizira - sme samo da požuti, ali ne i da potamni. Zalijte s 150 g vode i kuvajte da se otopi. U to dodajete dobro opran i na kolute isecen limun da se malo prokuva, a onda umešajte latice Prokuvajte ih, posudu pokrijte mokrom krpom i ostavite preko noci. Sutradan još jednom prokuvajte i podelite u tegle.

КРЕМ ОД РУЖА
PRIPREMITE: 50 g ružinlh latica, 5dl mleka, 4 žumanca, 2 kašicice skrobnog brašna; šlag.
Prokuvajte mleko, cim provri ubacite u njega ružine latice, maknite s vatre i pokrijte. Posebno izmešajte žumanca sa šecerom i brašnom, pa pomalo umešajte procedeno mlako mleko što ima miris ruža. Skuvajte na pari, neprekidno mešajuci, da dobijete glatku, gustu kremu Stavite je u zdelu ili podelite u zdelice, pa pre posluživanja ukrasite šlagom i ružinim laticama.

МАРМЕЛАДА ОД РУЖА
PRIPREMITE.- 250 g ružinlh latica, 50 dag šecera, limun.
Latice izvažite pošto ste odstranili donji deo. Spustite ih u 6 dl provrele vode i kuvajte 5 minuta. Ocedite ih a vodu sacuvajte. U uspravni mikser stavite latice sa limunovim sokom i 20 dag šecera, pa mešajte da dobijete sasvim glatku smesu. U vodu u kojoj su se kuvale latice stavite preostali šecer, prokuvajte, dodajte samlevene latice i kuvajte da dobijete gustu marmeladu. Podelite je u tegle.

МЕД СА РУЖАМА
PRIPREMITE: 200 g meda i šoljicu ružinih latica.
Uzmite med koji ne miriše jako. Oprane, dobro osušene i ocišcene latice naseckajte što sitnije. Umešajte ih u med, podelite u tegle i stavite u lonac s vodom. Pomalo zagrevajte da se med rastopi i pomeša s laticama, ali pazite da voda ne prede 60 celzijusovih stepeni. Tako otopljeni med možete procediti, ali nije neophodno. To je izvrstan dodatak cajevima, a možete med jesti sam - na hlebu.

ЛИКЕР ОД РУЖЕ
PRIPREMITE: ružine latice, šecer, 90-postotni alkohol.
Alkohol kupite u apoteci i recite da vam treba za liker. Ocišcene, oprane osušene latice stavite u prozirnu staklenku, i to u redove, a svaki red pospite šecerom. Svako jutro iznosite na sunce, a vracajte navecer. Svaki put protresite bocu. Kad se otopi sav šecer, zalijte u bocu toliko alkohola da se popuni. Držite još dva dana na suncu, pa procedite. Ako je liker prejak, razredite ga destilisanom ili prokuvanom vodom.

ВИНО СА РУЖАМА
3/4 l crvenog vina
1/4 l soka od bazovine
10 cvetova ruže
15 dg šećera
malo cimeta
..sve zajedno pomešati i grejati na laganoj vatri do vrenja..ostaviti da se ohladi, procediti, uliti u flašu i držati u frižideru..gustirati..

РУЖИНА ВОДИЦА
PRIPREMITE: 2-3 šake ocišcenih ružinih latica, 1/2 kašike glicerina.
Stavite ružine latice u vatrostalnu posudu (ne u metalnu) od 2-3 dl i prelijte kipucom vodom. Pritisnite ih novom varjacom u vodu, pa dodajte još latica ako ima mesta. Potopljene latice neka stoje u vodi šest sati. U cediljku stavite cistu gazu, pa kroz nju procjedite vodu. Dobro pritisnite ružine latice, da i iz njih istece sav sok. U dobijeni sok umešajte glicerin. Dobro promešajte. Upotrebljava se kao miris, ali i za kolace.

ЧАЈ ОД ПУПОЉАКА РУЖЕ
Suve pupoljke ruže potopiti sa proključalom vodom, poklopiti i ostaviti 10 min da stoji.
Procediti čaj i uz dodatak meda ili karameliziranog štapića piti i uživati uz ružin miris.

Додатни рецепти:
http://www.coolinarika.com/recept/slatko-od-ruza
http://www3.serbiancafe.com/kuvar/7/1788/Marmelada-od-ruza-i-sampanjca
http://www.coolinarika.com/recept/rakija-od-ruza
http://www.coolinarika.com/faq/622841

Живана
04-04-09, 22:18
САНТЕ траварица
Sve ekstraktne biljne komponente potiču sa ekološki nedirnutih obronaka i livada istočno srbijanskih planina, Rtnja, Stare planine i Svrljiških planina.
ГРАПА од меда, јабука и ораха
Boja prozračna, kristalno čista.
Mirisni preludijum sačinjen od nota livadskog meda, pečenih jabuka i muskatnog oraha pretapa se u mekan, skladan i dugotrajan ukus, koji ostaje u sećanju kao energična kompozicija svežine, slasti i punoće. Trijumf, to je grapa koja se rado pije i dugo pamti.
Serviranje - Temperatura: 18-22ºC
Čaše: originalne čaše za grapu ili manje čaše za konjak (male „lale“)
http://podrum.org/shop/images/knjiga_VR.jpghttp://podrum.org/shop/images/sante27.jpghttp://podrum.org/shop/images/TrijumfGrappa.jpg

МАЛИНОВАЧА
Destilat maline u kombinaciji sa drvetom dobijena je rakija mirisa tipičnog za rakiju proizvedenu od maline (sorta Vilamet) čist, smiren, intenzivan na sortu, somotastog profila, mirisna nadogradnja drvenog suda, lepo inkorporirana sa primarnim mirisom ploda maline.
http://podrum.org/shop/images/malina_lux.jpghttp://podrum.org/shop/images/imp_malina.jpg

ДУЊЕВАЧА
..sve počinje od izbora sirovine - zdravih i zrelih dunja.
Tradicionalnim postupkom destilacije i uz pomoć savremenih tehničko - tehnoloških sredstava, dobija se ovaj dragulj: čista i prirodna voćna rakija.
http://podrum.org/shop/images/zlatnaD.jpghttp://podrum.org/shop/images/imp_dunja.jpg

КАЈСИЈЕВАЧА
..Naravno, sve počinje od izbora sirovine - zdravih i zrelih kajsija.
Zlatna Kajsija sa sobom nosi svežinu i prijatne arome voća od koga se proizvodi.Piće koje se u kući pravog domaćina nudi gostu, prijatelju i najdražima.

КРУШКОВАЧА
Viljamovka je prirodna rakija koja se pravi od poznate kruške Williams.Prvo je bilo neophodno izabrati prvoklasnu krušku viljamovku sa obronaka planine Kozara poznate po uzgoju najkvalitetnije kruške u ovom delu Evrope.


ШЉИВОВИЦА ИЗ ХРАСТОВОГ БУРЕТА
Rakija koja je 12 godina odležavala u hrastovom buretu, a zatim flaširana. Bistre, tamno-dukat žute boje, sa hlorofilnom refleksijom u pozadini.
Miris intenzivan, ukus veoma raskošan, harmoničan, izuzetne pitkosti.
U rezidualnom delu ukusa dominiraju sladunjavi tanini koji sa nenametljivim kiselinama daju završni pečat ovoj rakiji.
http://podrum.org/shop/images/imp_viljamovka.jpghttp://podrum.org/shop/images/zlatna_dolina12.jpg

Скупе и прескупе српске ракије, с пуним правом;)
http://podrum.org/shop/index.php?main_page=index&cPath=7

Живана
04-04-09, 23:33
ЉУБИЧИЦЕ
Jedna vrsta cveća koja ne samo da je jestiva, već je i izuzetno zdrava su ljubičice. Jede se divan, slatkasti cvet, kao i sam list ljubičice, koji je mnogostruko bogatiji vitaminom C od bilo kojeg kultivisanog zelenog lisnatog povrća, odnosno salate.
Ljubičice naberite u obližnjoj šumi i izmešajte sa salatom koju inače jedete. Ovo je jedna hrskava verzija od zelene salate, rukole, listova i cvetova ljubičica, kao i kolutića rotkvica i mladog luka. Začinjeno limunom i sirćetom, i to je to!

http://1.bp.blogspot.com/_MZKkZfom29c/SckmWtz_DZI/AAAAAAAAANA/7CvVJ8ypNkY/s400/rukola,+ljubicice+rotkvice.JPG

ЏУМБУС САЛАТА-"од све"
http://i65.photobucket.com/albums/h208/mimihu/food/sep-nov064.jpg

PROSO I CREMUŠ (neko kaže SREMUŠ)
HELJDA SA BORANIJOM I CREMUŠEM
http://2.bp.blogspot.com/_MZKkZfom29c/SbOirrx2acI/AAAAAAAAAM4/8dOyJzzNJ_Q/s400/DSC02660.JPGhttp://1.bp.blogspot.com/_MZKkZfom29c/SbJrHnr2F4I/AAAAAAAAAMY/1-9WqUZJoSU/s400/DSC02645.JPG

ZAPEČENA CVEKLA
http://4.bp.blogspot.com/_MZKkZfom29c/SW9YO_4_1nI/AAAAAAAAAKI/ccoJ2hf2AsY/s400/cvekla+i+sargarepa+iz+rerne.JPG

KAČAMAK- HRANA ZA BOGATE:D
"Da, da - dobro ste čuli! Nekada je kačamak bio hrana za siromašne, a danas oni koji žele da očuvaju najveće bogatstvo, a to je zdravlje, jedu ujutro ovo prosto, ali veoma ukusno jelo.Pravi kačamak pravi se od belog projinog brašna. Kupite ga, pogotovo ako znate neko pouzdano mesto gde se kukuruz melje u starinskoj vodenici. Ništa slađe!. Stavljaju samo vodu, brašno i so. Kažu, tajna je u neprestanom kružnom mešanju."
http://4.bp.blogspot.com/_MZKkZfom29c/STag8fpifwI/AAAAAAAAAIw/2y3zCCQSJyQ/s1600/151_josanica%2Blazic%2B07.jpghttp://i413.photobucket.com/albums/pp216/Grneblog/hajducki-cevap2.jpg
ХАЈДУЧКИ КАЧАМАК
са сланином и сиром

KUVAN KROMPIR U LJUSCI
SLANE PALAČINKE
Ove su sa spanaćem, zato su zelene. Pune se po želji: sirom, ajvarom, kačkavaljom, pančetom, rendanim sušenicama :rofl:
http://2.bp.blogspot.com/_xrjLpYG9VvA/SaxSdohpE_I/AAAAAAAAAE4/7CkE0j3O2IQ/s400/DSC00382.JPG http://3.bp.blogspot.com/_xrjLpYG9VvA/ScOnNBCV4YI/AAAAAAAAAKQ/O8NGfODtzZs/s400/mimi+mare+033.jpg

LEBLEBIJE SA POVRĆEM I OVSOM
http://i65.photobucket.com/albums/h208/mimihu/food/sep-nov023.jpg

PITICE SA SIROM, trouglići
КРИВОВИРСКЕ ПУЊЕНЕ СУВЕ ПАПРИКЕ
пуњене црним луком, сувим кајсијама, сувим грожђем, сувим шљивама, орасима и зачинима- посне
http://4.bp.blogspot.com/_xrjLpYG9VvA/Sbtbb3tLEfI/AAAAAAAAAIo/Ja5cVKKZnxY/s400/mimi+mare+110.jpghttp://i413.photobucket.com/albums/pp216/Grneblog/krivovirskesuvepaprike-2.jpg

Bulgur ili “bungur” kako su ga Srbi zvali, jeo se nekada u našim selima, recimo u onima na Zlatiboru, ali je zaostatak od vremena Turaka... U pitanju je kuvana pšenica (ili ječam), koja se kasnije osuši na vazduhu i izlomi. Zbog toga što je već skuvan, bulgur se samo prelije supom ili vodom i polako kuva u pari oko 10 do 15 minuta - to je osnovni recept.

ПУЊЕНЕ ПЕЧУРКЕ
на слици је надев од першуна и просо, може свашта..
Оне су лепе, овако наопако, и без ичега..само со и уље у сваку шупљину па.. у пећ!!
http://1.bp.blogspot.com/_xrjLpYG9VvA/Sbb1EkZ2BcI/AAAAAAAAAGw/mXIcwVsd2Uw/s1600-h/DSC00591.JPG

ПОГАЧЕ танке
http://4.bp.blogspot.com/_xrjLpYG9VvA/SbqnBz6oHcI/AAAAAAAAAHA/kSlmeyQhnVU/s1600-h/mimi+mare+001.jpg

recepti
http://zdravirecepti.blogspot.com/2009/03/proprzeno-proso-i-sremus.html
http://zdravirecepti.blogspot.com/2009/03/heljda-sa-boranijom-i-sremusem.html
http://zdravirecepti.blogspot.com/2009/01/cvekla-ali-ne-kao-salata.html
http://malarotkvica.blogspot.com/search/label/leblebije
http://malarotkvica.blogspot.com/search/label/pala%C4%8Dinke
http://malarotkvica.blogspot.com/search/label/pite
http://malarotkvica.blogspot.com/search/label/salata
http://moje-grne.com/category/stara-jela/

Живана
05-04-09, 01:07
Зову је и дулек, бундевка, мисирача, лудаја, тиква, бундева...žute, bele..
http://www.agroklub.com/upload/slike/bundeve-tikve.jpg
У Кикинди јој праве фестивал под именом ДАНИ ЛУДАЈЕ, надмећу се " čija je tikva najduža i najteža"
http://www.vojvodinaonline.com/slike/op_img/DANI_LUDAJE_dani-ludaje.jpg
http://www.temerin.org/~slike_manifestacije/Dani%20ludaje.jpg
http://public.fotki.com/brixo/dani-ludaje/merenjetikva.html
http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/59023/i/1/Kikinda-Dani-ludaje,-deca-n.jpghttp://2.bp.blogspot.com/_l9ge991VvWM/RyPjHBgY9uI/AAAAAAAAAE4/JXMrZxB_BZ0/s320/Dani+ludaje+2.jpg
...znate onaj prizor ? Lala stoji na velikoj ludaji zagledan negde daleko u ravnicu:))
и говоре овако:
Bundeva je, kažu poznavaoci, poput žene: svakodnevno je morate maziti, paziti i pitati je šta joj treba. Ako oseti da joj ne pružate dovoljno pažnje i ljubavi, ona se naljuti.

Bundeva ima lekovita svojstva. Od nje se mogu spremiti najraznovrsnija jela: pita, savijača, proja, kulje i krkljuš, koji se poput pekmeza maže na hleb. Uz pečeni krompir, meso i slaninu najbolje idu pečene kriške ludaje.

PROJA I UŠTIPCI OD TIKVE
http://2.bp.blogspot.com/_l9ge991VvWM/RyPkuBgY9vI/AAAAAAAAAFA/7T0P2HRp4yw/s1600/Dani%2Bludaje%2B3.jpg
Може да буде кувана , као супа или чорба..
У посним периодима често је кувају..
Ова је са пашканатом и шаргарепом, друга са хељдом,трећа са шаргарепом
http://www.zdravirecepti.com/media/recepti/010oktobar/001_bundeva.jpghttp://www.zdravirecepti.com/media/recepti/010oktobar/003_heljda.jpghttp://www3.serbiancafe.com/kuvar/t300/3105_supa_od_zute_tikve_i_sargarepe.jpg

Динстана Печена
коју ја јако волим, али слатку..мало шећера и то је то..Исто тако волим кад се само комади гурну у пећницу, и опет да буде слатка..На првој слици је слана..(макробиотичка) са луком..А највише волим питу ТИКВЕЊАК или БУНДЕВАРУ, са мало цимета..
http://www.zdravirecepti.com/media/recepti/010oktobar/007_bundeva.jpghttp://www.coolinarika.com/repository/images/_variations/5/7/572e3cf84ccbd35b6e67a10f1a3a2198_content_medium.jp g

Њено семе лечи глисте и пантљичаре, посебно код деце, а препоручују се и мушкарцима после 45-е..Купљена храна за децу данас углавном садржи бундеву, са раличитим додацима.Данас праве џем од ње, са додатком рума и наранџиног сока, да се мирис неутралише..
Наши стари У ЊОЈ су правили укусна јела, али ту слику немам, па стављам једну "егзибиционистичку"- унутра је чорба
http://i25.photobucket.com/albums/c71/studena/gastro/13-2.jpg

Има страшно мало калорија, али зато..

u žuto-narančastim plodovima nagomilano je silno bogatstvo minerala i vitamina. Tu je kalijum važan za rad srca, fosfor i kalcijum koji su neophodni za kosti i zube, gvožđe važno za krv.. mangan koji čuva zdravlje kože i hrskavice. Bogata je beta karotinom, poznatim snažnim antioksidansom, ali i C vitaminom, te znatnom količinom E vitamina - čuvara mladosti.
Tu su i vitamini B grupe, B1, B2 i B6, koji su izuzetno važni za energiju i živce,.. pektini, celuloza i druga biljna vlakna važna za dobru probavu.
http://www.herbateka.eu/slike/bundeva3.jpeghttp://www.coolinarika.com/repository_images/image_raw/683/content_medium/1/http://www3.serbiancafe.com/kuvar/img/4891_bundevara.jpg
Семенке су одличне за грицкање и много су калоричније него "месо од дулека"..(600 калорија на 100г) ..но, најважније је да семенке садрже чувену ОМЕГА-3 масну киселину која је неопходна за здрав рад срца, за вид и добро расположење..:hurray:
A izuzetno su isplative za izvoz
http://www.agroklub.com/ratarstvo/kostice-tikve-bundeve-u-izvoz/745/
http://www.narodnamedicina.com/kovacevic/bundeva_files/bundeva_golica_seme.jpg

… posebna vrsta tikve, tzv. lufa, se koristi kao sunder za kupanje i masažu tela tako što se njeno suderasto tkivo očisti od semenki i osuši.

ГУЛАШ ОД БУНДЕВЕ
ПУЊЕНА БУНДЕВА
СУПА, САЛА, ПИТА, КОХ,СОК од бундеве
рецепти
http://www.narodnamedicina.com/kovacevic/bundeva.html

ДИВНЕ ФОТОГРАФИЈЕ !!!!
од којих ћете сигурно да максимално огладните!!
http://www.kikinda.cc/navigacija.php?naziv=salgo&file=galerija&ime=Dani_ludaje_2008_-_Banatski_frustuk
http://www.dnevnik.co.yu/modules/gallery/albums/album67/IMG_3929.sized.jpg

Од ње се све једе, све може да се спреми.. све је укусно и ништа се не баца..
http://www.casopishorizont.com/Br_3/homolje_2.jpg

http://snena.blog381.com/2006/10/15/njeno-jesenje-velicanstvo-tikva/
http://www.zdravirecepti.com/oktobar.htm
http://www.zaklina-tepsic.com/Pita%20bundevara.html

Живана
05-04-09, 02:58
Рецепти за оне печурке које су више пута јестиве:rofl:
http://www.treasurekeepers.rs/sr/Gljive/Gljive_iz_prirode/Jestive_gljive/jestive_gljive.htm

SLATKO OD ZOVINIH UŠIJU..расте само на зови
http://www.treasurekeepers.rs/sr/Gljive/Gajene_gljive/uzgoj_gljiva/auri_judae/index.htm
http://www.treasurekeepers.rs/Library/A/a_auricula05.jpg
http://www.treasurekeepers.rs/Library/uzgojgljiva/a_judae/judino_uvo.jpg
Ušpinujte 1kg šećera, 2dl vode i sok od jednog limuna. Tome dodajte dve šake judinih ušiju, koje ste prethodno blanširali 5 minuta. Prokuvajte zajedno gljive i šećer još 10 minuta skidajući penu. Prekrijte vlažnom krpom dok se ne ohladi, a onda sipajte u tegle. Dovoljno je pojesti samo jednu kašičicu ove poslastice dnevno.

ГУЛАШ ОД ЛИСИЧАРКЕ
http://www.cudesnasuma.com/components/com_ricettario/img_pictures/admin.gulas_od_pecuraka.jpghttp://www.treasurekeepers.rs/Library/izlozbe/2k8/bot_basta_jun2k8/IMG_7736_resize.JPG
Ako dobro poznajete ovu pečurku boje žumanceta jajeta, možete je sa zadovoljstvom brati i pripremati kao gulaš, sa povrćem, pre svega pirinčem, a takođe je možete i sušiti ili ostaviti u marinadu.

PIRINAČ SA LISIČARKAMA ПЕЧЕНЕ РУДЊАЧЕ- шампињони
http://www.cudesnasuma.com/components/com_ricettario/img_pictures/admin.rizoto_sa_pecurkama.jpghttp://www3.serbiancafe.com/kuvar/img/778_5987.jpg

ПОХОВАНЕ СУНЧАНИЦЕ
(Macrolepiota procera,sunčanica, kozarka, prstenka, srndać)
http://www.treasurekeepers.rs/Library/M/Macrolepiota_procera.jpg
Ukoliko su šeširići većeg promjera isjecite ih na četiri dijela zbog lakšeg rukovanja, ulupajte jaja, malo posolite, dodajte brašno i umutite da nema grudvica. Dodajte vode da dobijete gusto tijesto, malo gušće nego za palačinke.U dobijeno tijesto umačite komade gljiva i pržite u dubokoj dobro zagrijanoj masnoći dok ne dobiju zlatastu boju, vadite ih na papirnatu salvetu da se ocjedi višak masnoće, služite sa pire krompirom, veoma su ukusne i hladne.

SALATA OD BUKOVAČE sa celerom
Sa GLJIVARIJADE u BANJI KOVILJAČI 2008.
ГУЛАШ ОД БУКОВАЧА
http://www.cudesnasuma.com/components/com_ricettario/img_pictures/admin.salata_vrganji.jpghttp://www.treasurekeepers.rs/Library/izlozbe/2k8/bk_gljivarijada-jun2k8/IMG_7985.jpghttp://www3.serbiancafe.com/kuvar/img/5533_mushroomstewck613995l.jpg
http://www.treasurekeepers.rs/sr/index.htm

VRGANJ SA MAJČINOM DUŠICOM, САЛАТА ОД ВРГАЊА
http://www.cudesnasuma.com/components/com_ricettario/img_pictures/admin.gljive_sa_prelivom.jpghttp://www.cudesnasuma.com/components/com_ricettario/img_pictures/admin.salata_od_vrganja.jpg
http://www.onodenje.com/uploads/photos/67.jpg
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/ekonomija/glas-javnosti-03-07-2008/srpska-hrana-na-trpezi-njujorcana
http://www.cudesnasuma.com/component/option,com_ricettario/func,viewcategory/Itemid,31/catid,5/

ТАРТУФИ
Berba tartufa se vrši uz korišćenje posebno obučenih pasa koji njuhom otkrivaju podzemne gomoljače i ukazuju samo na zrele primerke. Nezreli primerci nemaju nikakav miris, pa ni gastronomsku vrednost.
http://www.cudesnasuma.com/component/option,com_ricettario/func,viewcategory/Itemid,31/catid,4/startpage,1/
http://www.treasurekeepers.rs/sr/Gljive/Gajene_gljive/uzgoj_gljiva/tuber_spp/index.htm

SUPE I ČORBE
http://www.cudesnasuma.com/component/option,com_ricettario/func,viewcategory/Itemid,31/catid,1/
JELA OD PEČURAKA
http://www.cudesnasuma.com/component/option,com_ricettario/func,viewcategory/Itemid,31/catid,2/

negde kod Hadži Milentijeve ulice,... specijaliteti stare, spore srpske trpeze. ... Ima tu pečenih mesa ispod sača, gotovih jela poput sarmica od zelja, ali i specijaliteta kao što je svinjski file sa susamom, svežim biberom i vrganjima. .... sa kozjim sirom u ulju sa začinima kao hladnim predjelom i grilovanim kozjim sirom kao toplim predjelom, . Uz takvo predjelo dobio sam i paštetu od duvan čvaraka - dobro je došla uz hrskavi tost.
.. I medaljoni od svinjskog filea sa suvim šljivama i orasima su bili divni, izdašni, odlično kombinovani sa slatkastim aromama i orasima, koji su odlično podržali taj spoj.
http://www.standardmagazin.com/kolumna.php?ID=217

Живана
05-04-09, 04:58
Дивље..то само значи самоникло..Дивљи шипак, дивља купина, шумска јагода...
Чини ми се да тој групи припада и она врста шљива које зову ЏЕНАРИКЕ..Малене су и потпуно округле ..буду и жуте и црвене и модре..и има их свуд..наравно има и оних који их гаје јер се добро продају индустријама сокова..У свим соковима што пијемо данас из тетрапака највише има џенарика (које имају природну киселину)..
А и сељаци је додају у ракије- печенице..
http://www.mirabela.org/dzenarika/net/dzenarika-baner.jpg

http://i229.photobucket.com/albums/ee153/jejaorca/800px-Prunus_cerasifera_branch_frui.jpg

Видела сам да се користе за лек..Ставе у кацу и добро посоле
(1кг на 1 кг) и .. забораве на њих неколико година. Користе их као додатак сваком куваном јелу, које не сме да се соли онда..

http://homepage.hispeed.ch/virine/radiobaneri/dzenarika.gif

А на нету сам видела раније слику да се џенарике нуде као кисела салата, спремљене као зимница, на начин туршије..Нисам пробала никад:blush5:
http://www.karaburma.info/karaburma/galerije/prolece07/00prolece07.jpg
џенарика с Карабурме
http://www.karaburma.info/karaburma/galerije/prolece07/index.php

Dženarika (zvana još i ringlova ili šljivciga) džiklja gde god pljucneš košticu..
Ljudi zaboravljaju koliko je dženarika (zvana još i ringlova ili šljivciga) bila značajna u svačijem detinjstvu.
http://www.mirabela.org/dzenarika/index.html

Dženarika - šljiva koja neće izneveriti
[I]Džanarika je jedna od najstarijih vrsta šljive, a pre 1.000 godina bila je najzastupljenija šljiva u svetu. Vrlo je rasprostranjena na Fruškoj Gori i dobro se prilagođava lokalnim klimatskim uslovima.
Ima je mnogo i u Pomoravlju, Timočkoj Krajini i Mačvi. Nalazi se pored puteva i potoka, na ivicama njiva i gajeva, u dvorištima i parkovima..Izuzetnu tehnološku vrednost imaju selekcije džanarike iz područja gornjeg Polimlja, čije kaše u toku ceđenja i odmrzavanja ne tamne već zadržavaju ćilibarno žutu boju.
http://www.rtv.rs/sr/vesti/privreda/poljoprivreda/2009_03_03/vest_117000.jsp

А зашто смо јели џенарике кад су ужасно киселе не'ам појма!?Али се јело,такође су се и брале и носале по џеповима да имаш шта да презалогајиш...а коштице се скупљале као муниција за 'пасуљару',што ћу вам већ једном приликом рећи шта је..
http://kozurikmiroslav.mojblog.rs/

http://www.mis.org.yu/cirilica/vss/galerija/photos/023.jpg

ЏЕМ ОД ЏЕНАРИКА

800 g dženarika,
500 g ogrozda,
2 kašike cvetova lavande,
1 kg želirajućeg šećera (1:1).
Oprati i očistiti ogrozd. Oprati, očistiti i iseckati dženarike. Polovinu voća ispasirati, pa sve izmešati sa lavandom i šećerom. Ostaviti da odstoji 30 minuta. Staviti na vatru i kuvati 5 minuta.
Sipati u čiste vrelom vodom isprane tegle (4 tegle od 300 ml). Zatvoriti i okrenuti naopako, pa posle 15 minuta vratiti u normalan položaj.

– desert, poslužiti kuvane šljive u crvenom vinu sa dodatkom malo šećera. Kada se ohlade umešati sok od limuna.
-- dodatak hlebu, ispeći u pećnici 20 dg polovina šljiva (bez koštica), dok se ne naboraju. Ohladiti ih i staviti u testo hleba. Peći u zagrejanoj pećnici na 200oC da površina hleba porumeni.
– za voćni jogurt, oljuštiti nekoli šljiva, izvaditi koštice, sitno iseckati, umešati u običan jogurt i zasladiti medom.

Slatka čorba od džanarika (slivenica)

50 dg plodova džanarike
3 kašike mlevenog kukuruznog brašna
1 kašika meda
1 veza luka vlašca
so
To je slatko-kisela čorba koja se služi hladna. Zrele plodove staviti u malo vode i kuvati da se potpuno raskuvaju. Propasirati, odvojiti koštice i ljuspe. Ponovo staviti u sud, vratiti na plotnu i umešati fino mleveno kukuruzno brašno razmućeno u hladnoj vodi. Kada provri, dodati vodu do željene gustine malo posoliti i kuvati još nekoliko minuta, a zatim skloniti s plotne. Ohladiti, zasladiti medom i posuti sitno seckanim vlašcem. Služiti hladno sa kriškom hleba.

Kukuruzni hleb sa džanarikom (pestilj)

2 kg džanarika
1 kg finog kukuruznog brašna
malo soli

Džanarike staviti u sud i na ugrejanoj plotni srednje temperature ostaviti da provri, da plodovi puste sok. Sud skinuti s plotne i propasirati da se odvoje koštice i ljuske. Tečnu masu staviti ponovo u sud, pustiti da provri i tada umešati kukuruzno brašno i kuvati ga, kao svaki drugi kačamak. Izliti ga u plitke sudove debljine oko 1,5 do 2 cm, staviti na jako sunce i pokriti gazom. Kada se prosusi gornja strana, okrenuti ga na drugu stranu. Treba da dobije zagasitu boju i postane tvrd. Čuvati u hladnoj ostavi ili hladnjaku.
PEKMEZ OD ŽUTIH ŠLJIVA
http://www3.serbiancafe.com/kuvar/img/1072_pekmez_zutih_sljiva.jpg

Od obične šljive, carice srpskih voćnjaka
http://img519.imageshack.us/img519/9065/knedlesaljivamang9.jpg

Живана
05-04-09, 04:59
ПЕКМЕЗ ОД ДРЕЊИНА
Zrele drenjine očistiti, oprati, naliti vrelom vodom i ostaviti 5 min. da stoje. Izvaditi ih iz vode, propasirati, staviti u šerpu i preko naneti šećer.
Na 1 kg pasiranih drenjina stavi se 1 kg šećera. Kuvati 3 sata na umerenoj temperaturi uz neprestano mešanje. Kuvati dok se mase ne zgusne.
Još vruć pekmez sipati u čiste i tople tegle, staviti u toplu rernu (100°C) oko 15 min. Tegle povezati celofanom ili hermetičkim zatvaračima i ostaviti na suvo mesto
Колач са дивљим воћем
http://standardmagazin.com/imgz/72gastro2.jpg

СОК ОД ДУДИЊА
Dudinje oprati, po njima posuti limontus, zaliti vodom, pokriti čistom gazom i ostaviti da prenoći (najmanje 12 h).
Sledećeg dana izmiksati, procediti kroz gazu, dodati ceseri i 20 min kuvati. Pri kuvanju skidati penu (kao sa slatka), pomeriti sa ringle i ostaviti da se ohladi. Hladan sok sipati u čiste, sterilisane flaše, zatvoriti sterilisanim zatvaračima i ostaviti u frižider.
Na 1 kg voća, dodati 700 ml vode (hladne) i 10 g limontusa. Šećera dodati na svaki dobijeni litar tečnosti 1 kg šećera.


MUKINJA (Sorbus aria) – dugovečno drvo srednje visine, kruna je jajastog oblika. Cveta tokom maja belim cvetovima, a u jesen je krase brojni žutocrveni okrugli plodovi (nalik na male jabučice).
http://www.bezgluten.net/slike/voce/voc084.jpg

MUŠMULA (Mrespilus germanica) – za marmeladu
http://www.bezgluten.net/slike/voce/voc085.jpg

http://www3.serbiancafe.com/kuvar/11/2276/Marmelada-od-musmula-sa-pistacima

OSKORUŠA (Sorbus domestica) – sadrži šećer, pektin, tanin, karotenoid, vitamin C, organske kiseline (jabučnu, vinsku i limunsku) i gumu. Plod oskoruše poboljšava memoriju i povećava koncentraciju...Плодови се додају ракији..
http://www.bezgluten.net/slike/voce/voc086.jpg
http://www.vinogradarstvo.hr/slike/1151v.jpg

ŠIPAK, divlja ruža (Rosa canina) — čaj od šipka je najprijatniji, najzdraviji i najlekovitiji. Sadrži tanin, karoten, limunovu i jabučnu kiselinu, šećer, masno ulje, pektin, etarsko ulje i vitamin C. Pekmez se pravi iscrpljujućim naporima, ali je u zimskim mesecima korisniji nego limun, jer ima više vitamina C.
http://www3.serbiancafe.com/kuvar/img/1023_pekmez_od_sipka.jpg

KUPINA (Rubus fruticosus) – plod je boba izuzetne dijetske (minimalni sadržaj proteina i masti) i tehnološke vrednosti (sok, sirup, vino, slatko, džem, sirće, rakija). Koristi se u sirovom i prerađenom stanju. Osim slatka, što Fića voli, pravi se i KUPINOVO VINO..
KUPINOVAČA
PEKMEZ OD MALINA
http://www3.serbiancafe.com/kuvar/img/1073_pekmez_kupina.jpg

KRUŠKA DIVLJA (Pyrus pyraster)
KRUŠINA, pasjakovina, pasje grožđe (Rhamnus frangula)
JABUKA DIVLJA (Pyrus malus)
JAGODA šumska (Fragaria vesca), za slatko
http://www3.serbiancafe.com/kuvar/img/1041_slatko_jagoda.jpg
Džem od jagoda i ribizli
http://www3.serbiancafe.com/kuvar/img/985_marmelade2.jpg
DUNJA (Cydonia oblonga), za slatko od dunja

Живана
05-04-09, 05:24
KLEKA (Juniperus communis)
plod kleke je bobica koja se koristi kao začin. Miris im je specifičan, prijatno balsamičan, a ukus prvo sladak potom aromatičan. Bobice se beru potpuno zrele (dozrevaju u drugoj godini) i suše u tankom sloju na hladovitoj promaji (nikako na suncu ili u pećnici). Od ploda kleke se priprema i osvežavajuće piće.
http://www.bezgluten.net/slike/voce/voc079.jpg
Klekovača je vrsta rakije, prepečenice, koja se dobija kada se na 1 litar Šljivovice doda 15-20 zrelih plodova biljke koja je poznata pod imenom Kleka. Ne sme se staviti više jer rakija dobija nagoričast ukus. Rakija u staklenoj prozirnoj flaši se stavi da odstoji na suncu 40 dana. Potom dobija žućkastu boju.
http://www.podrumsimic.com/index_files/image549.jpg
Vodnjika
1 dl (šaka) zrelih klekinja
1 l vode
Drveno bure (ili čabar) napuni se određenom količinom vode i na svaki litar se doda po šaka zrelih klekinja. Sud se ostavi na suncu (ili toplom mestu blizu peći) da klekinje vrenjem uskisnu. Tečnost se procedi u staklene boce i koristi kao osvežavajuće piće.

TRNJINA, trnina (Prunus spinosa L.) – zreli plod je koštunica okruglastog oblika tamnoplave boje, do gotovo crne, veličine oko 1 cm, prekrivena beličastom voštanom peteljkom
http://www.bezgluten.net/slike/voce/voc090.jpg
Plodovi trnjine se mogu pripremiti na razne načine: u voćne sokove, komptote, želee, vino, rakiju, sirće, liker ili vrlo ukusan pekmez.

ZOVA, bazga (Sambucus nigra) –
Od cvasti (cveta) zove se priprema sirup, a od potpuno zrelih, ukusnih, crnih (ili tamno ljubičastih) bobica kuva se sok prijatne arome ili džem. U kulinarstvu se od zrelih bobica kuva supa i pravi ukusna kaša.Цветови се похују (смеса као за палачинке)
http://www.bezgluten.net/slike/voce/voc091.jpg
http://www.biospajz.rs/UserFiles/products/details/409.jpg

BOROVNICA (Vaccinium myrtillus L.) – Plodovi se koriste u svežem, kuvanom i prerađenom stanju kao voćni sok, pekmez i u osušenom stanju.. Od borovnice se pravi i vino.
http://www.bezgluten.net/slike/voce/voc071.jpg
КОЛАЧ СА БОРОВНИЦАМА
http://www3.serbiancafe.com/kuvar/img/3764_pscadrl8lj.jpg

BREKINJA (Sorbus torminalis L.) – Plodovi se koriste u ishrani. Sveži plodovi su trpkog ukusa. Posle mrazeva u fazi gnjilosti postaju kašasti, slatki i ukusni.
U tom stanju se koriste za jelo i preradu u pekmez, marmeladu ili kompot. Od osušenih plodova pravilo se i brašno.
http://www.bezgluten.net/slike/voce/voc072.jpg

BRUSNICA (Vaccinium vitis idaea)Plodovi naše brusnice (Vaccinium vitis idaea) su mnogosemene ukusne loptaste, crvene i sjajne bobice, koje su odlična hrana. Beru se krajem leta.Sirove bobice su vrlo kisele i treba ih koristiti samo kuvane, jer se nakon toga razvije njihov karakteristični prijatno oporokiselkasti ukus. Bobice se koriste sveže, za pripremu kompota, slatkog i soka
http://www.bezgluten.net/slike/voce/voc073.jpg
КОЛАЧ СА ПЕКМЕЗОМ ОД БРУСНИЦА
http://www3.serbiancafe.com/kuvar/img/2676_kolac_sa_pekmezom_od_brusnica.jpg

DRENJINA (Cornus mas) za pekmez i sok.
http://www.bezgluten.net/slike/voce/voc074.jpg
SOK OD DRENJINA
http://www3.serbiancafe.com/kuvar/t300/1286_soko_od_drenjina.jpg

Живана
05-04-09, 20:06
Vodnjika
1 dl (šaka) zrelih klekinja
1 l vode
Drveno bure (ili čabar) napuni se određenom količinom vode i na svaki litar se doda po šaka zrelih klekinja. Sud se ostavi na suncu (ili toplom mestu blizu peći) da klekinje vrenjem uskisnu. Tečnost se procedi u staklene boce i koristi kao osvežavajuće piće.


"Водњика! Водњика! Од такуша и бираних јабука: водњика! После чаше водњике можеш вола појести и још овна оглодати, два пилета печена, три господске птице јаребице и да се не наситиш", везе продавац као да нико не слуша безмерну хвалу. А слуша, још како: оволико уста отворили као да ће им, и без водњике, ускочити бар једна јаребица ако им два пилета печена измакну."
http://www.pesic.name/index.php?id=54

Осим од клеке, прави се и од другог воћа..Прилажем различите рецепте од "баба Нете" ;)

Водњика је, вели, српска “кока-кола”. Прави се од сушене стрекње (накиселе јабуке), сушене крушке такуше и шљиве. Налије се вода у кацу од тону, илити десет лампека. И има за целу годину.
http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2573&tekst=02

Занимљив човек из ове репортаже, кад је отишао у Португалију у народној ношњи и засенио присутне , делио је КОЛАЧЕ ОД ШЉИВА (шљивине колачиће) као српску жвакаћу гуму.

Vodnjika од 4 kg krušaka и 50 g borovnice
Zdrave, čiste i na nekoliko mesta izbodene kruške poređajte u burence odgovarajuće veličine, s borovnicama između. Nalijte hladnu vodu da kruške ogreznu i pritisnite. Za dvadesetak dana će biti završena fermentacija kojom ćete dobiti zdrav i osvežavajući napitak.

Vodnjika je napitak koji se sprema od krusaka, tako sto se one (cele, samo oprane) stave u burence i preliju hladnom vodom pa tako stoje nekih 20-ak dana. U nekim krajevima se dodaje i drugo voce, najcesce borovnica, ali su kruske glavne. Napitak je izuzetno zdrav.

Водњика од крушака и клеке
Опрати 4 килограма зрелих и здравих крушака, па их ређати у сасвим чист суд од 10 литара. Када поређате половину крушака, ставите шаку клеке /вење/ и поређајте остатак крушака. Потом их налити хладном водом, ставити чисту крпу одозго и притиснути каменом, да крушке огрезну у фоди. Затворити суд и после месец дана водњика је готова за пиће..

Interesantna prica za ovu krusku takušu (staru 200 godina, u selu Lazac izmedju Kraljeva i Cacka.) je da se nekada, kada je secer bio misaona imenica, od njenih plodova pravilo pice "vodnjika". Kruske su se susile i tako susene su se potapale u bacvu sa vodom. Ne znam tacno koliko su takve kruske stajale u bacvi, moguce oko 2 meseca. Vodnjika malo rezni i podseca na bozu.(sa foruma fotografija)

Ponovo su zanimljivi stari recepti pa se pored uobičajene pite saviječe od heljdinog brašna sa sirom, zeljem i koprivom na trpezi mogu pronaći prastara jela ćeške i maslenica. Tu je i gusto kiselo mleko, kajmak, kačamak, rakija od divljih krušaka, sokovi od šumskih plodova i vodnjika, piće slično jabukovom sirću koje se pravi od šumskih plodova..
http://www.blog.visitserbia.org/?p=390
http://www.jat-airlift.com/active/sr-latin/home/main_navig/ponude_u_srbiji/seoski_turizam/sirogojno.html
http://www.mojaskola.me/os-dusan-obradovic/home/jelo-i-pice-kod-durmitoraca/

Ostavljana je i vodnjika (najčešće kruška takiša stavljena u vodu) koja se rado koristila zimi.
http://solair.eunet.yu/~bojovicd/Istorija%20Bojovica.htm


A evo još jednog napitka i usput pronađenog recepta
Сок од коприва

Потребно: 120 опраних врхова младе коприве, 0,5 кг слада или меда, 10 литара воде и још нешто воде за преливање. Према савременом начину спремања овог сока додаје се и 700 гр добро опраног лимуна. Ставити коприве у стаклени суд и притиснути их керамичким тањиром, прелити водом да огрезну, поклопити и оставити да стоје 24 сата. Процедити коприве. У процеђену воду додати мед и /изрендани лимун са кором/ 10 литара воде. Мешати док се мед или слад не растопе. Сок се може процедити, а може се пити и непроцеђен. Чувати на хладном.
http://www.svevlad.org.rs/narodni_zivot_files/stara_pitja.html#vdnjk

Живана
06-04-09, 16:38
Стари је виц, али непролазан..кад Лалу питају како му је било у Другом светском рату..А он каже, све оотеежућии.." Мааа, прве трии године и ..некако." Па уздахне....."Ал' кад дође она четврта, јооој.....Неста'' шунка, оста само пршута" :D

ШУНКИЈАДА
http://i265.photobucket.com/albums/ii214/jarhinho/sunka.gif

Naš vazduh nije mediteranski, naša šunka nije ni njeguški pršut ni kraški vrat iz Slovenije, to je domaća šunka iz salamure koju okrećemo, prevrćemo i milujemo, a potom je iznosimo na promaju i dimimo. Zato se leti na vojvođanskim trpezama i u paorskim kućama može videti šunka sa rozikastom slaninom, ni preslana ni neslana, ali za pamćenje!" - ovako je Dragan Miljković, najavio prvi Praznik šunke, ovog vikenda na Paliću..

Најквалитетнија је била, наравно од аутохтоне врсте мангулице..

DIMLJENA ŠUNKA NA BUKOVOJ PILJEVINI

Posle obrade, paori šunku tešku od sedam do 30 kilograma ostavljaju na oko pet stepeni Celzijusa. Usoljavaju je sitnom kuhinjskom ili morskom solju i stavljaju u salamuru oko šest nedelja, a potom vade i ostavljaju jedan dan u vodi da bi se "izvukla" suvišna so. Ovako dobijena (polu)šunka okači se na kuku i visi jedan dan u pušnici da bi iz nje iscurila voda, a potom se dimi na piljevini od bukovine.
Taj proces traje nedelju ili dve, na hladnom dimu i bez vatre. Kad se odimi, iznosi se na promaju (ispod šupe ili čardaka) da se potpuno osuši i izmrzne. Tu ostane do prvih muva :rofl:, a potom se u nju utrlja ljuta paprika, pa se zavije u platnene ili papirne džakove. Da bi šunka što duže trajala, domaćice je rado čuvaju u pepelu ili pšeničnom zrnevlju.

Било је преко 10 000 посетилаца, и наравно..јели су много...производе од здраве мангулице( и магарећег и коњског и бивољег меса и сивог подолског говечета ), козји сир, кувана, бојена и свежа јаја..а све зачињено луком, реном, слачицом и ротквицама, вином, пивом и ракијом.
http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2009_04_05/vest_123586.jsp
http://infodesk.subotica.com/clanak/3960/praznik-sunke-na-palicu-4.-i-5.-aprila.html
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=86965

http://www.kurir-info.rs//files/image_for_teaser/REPORTAZASunkijadanaPalicuBataKolestand.jpg

Ideja za pokretanje ovakvog skupa potekla je od činjenice da je šunka, pored paprikaša, slanine, svečarske supe, kulena, kobasice i nasuva, jedan od najizrazitijih vojvođanskih brendova. Simbol je dobre hrane, ali i stvar prestiža..
http://www.blic.rs/_customfiles/Image/slike/2009/04_april/06/vojvodina/sunke-v.jpg
Fenomen šunke razumemo znatno više od dobrog zalogaja. Kod nas je ona simbol, mera, statusna odrednica, zaštitni znak, najvredniji rekvizit našeg gastronomskog bića.

Ево једног рецепта ("преписа", говорила моја баба) из мог горњег вица:) са ввв.јаша томић
http://www.jasatomic.org.yu/16072008/s1tn.jpg
Pita sa šunkom i pršutom

Smrznuto lisnato testo otopimo na sobnoj temperaturi. Za to vreme svež kravlji sir ocedimo i u činiji pomešamo s jajima, sitno naseckanim lukom, solju i biberom i pavlakom (fil ne treba da bude redak). Na pobrašnjenoj dasci lisnato testo razvaljamo na debljinu od nekoliko milimetara tako da je sa svake strane duže oko četiri centimetra od ivica vatrostalne posude. Na testo stavimo jednu trećinu fila pa ga prekrijemo kuvanom šunkom. Rasporedimo drugi sloj fila, prekrijemo ga pršutom i trećim slojem fila i sve zajedno pospemo naribanim sirom. Višak testa savijemo uokolo te pitu stavimo da se peče oko pola sata u rerni zagrejanoj na 180 stepeni.

Валкира
06-04-09, 18:54
Сестро Живана, 'си чула ти за СЕКУ...?;)

Живана
17-04-09, 00:32
Šipurak, šipurika, pasja ruža, bela ruža, divlji šipak, divlja ruža visoka, pasja drača, pasja roža, plotna ružica, rosa od plota, šepurika, šepurina, šibek, šip, šipek, šipke, šipkovima, šipurina, šipčanica, ščipak.... je vrlo trnovit grm, visok oko 2 m. Raste svuda, a najviše po obodima šuma i kao živa ograda pored puteva i po međama.Treba brati još tvrd, nedozreo plod sjajne crveno-narandžaste boje. U zelenom šipku, a isto tako i u prezrelom (mekanom, tamne, mutne boje), ima manje vitamina nego u poluzrelom.

http://novokorito.110mb.com/ShipakBedz.jpg

Od šipurka se pravi odlična (rakija, vino, sok, liker) džem, kao odlična hrana i poslastica, bogatija vitaminom C nego limun.

http://novokorito.110mb.com/fotografije/Skup%20%20NK%202006/sipurijada-6.jpg

http://novokorito.110mb.com/fotografije/Skup%20%20NK%202006/nagrade.jpg

Prve međunarodne šipurijade održana je u selu Novo Korito kod Minićeva pre dve godine.
http://www.tk-info.net/?p=3485
http://novokorito.110mb.com/fotografije/Skup%20%20NK%202006/sipurijada-3.jpg

http://novokorito.110mb.com/fotografije/Skup%20%20NK%202006/sipak%20sm.jpg

''Ниш има бурекџијаду,
Лесковац роштиљијаду,
Војводина сланинијаду,
а Ново Корито има шипуријаду! ''

http://novokorito.110mb.com/Sipurijada%202007.html


Nožem se skinu ostaci cvetova i drški, sve se opere i stavi u duboki sud (plodovi su najbolji kad ugnjile, jer su puni soka i manje treba da se kuvaju). Prelije se mlakom vodom, da plodovi ogreznu, kuva se dok se ne raspadnu. Prohladi se pa se pažljivo pasira i cedi više puta kroz višestruku gazu da sve dlačice ostanu na tkanini. Procedjena masa kuva se dalje u plitkoj šerpi, pa kad je skoro gotov, umeša se šećer u razmeri 1:1 i prokuva se još dvadesetak minuta, pazeći da ne zagori. Sipa se u vrele tegle i stavi se da se zapeče u vreloj rerni sve dok se na površini ne uhvati tanka korica: dobro se zaptije tek pošto se dobro prohladi, a najbolje je ako se ostavi preko noći da odstoji u rerni
prepisi:
http://www.mojkuvar.com/recette+print.storyid+726.htm
http://vegan.editboard.com/o-namirnicama-f11/sipak-t707.htm


Сестро Живана, 'си чула ти за СЕКУ...?
Nisam,Valkira, ispričaj (ako nije bezobrazno)?

Живана
17-04-09, 01:32
САЛАТА ОД МАСЛАЧКА
Прави се од опраних листова, убраних пре цветања у пролеће и на чистим местима. Прелије се претходно размућеном количином соли, сирћета и воде, дода мало уља преко.Може и лимунов сок или кришке лимуна.
Има много витамина Ц и А у себи, као и минерала...Цвет се користи за "дување", пожељно партнеру или другару у лице;)

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2b/Oplalimaslacak2.jpg/120px-Oplalimaslacak2.jpg

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ea/Maslacak.JPG/250px-Maslacak.JPG

САЛАТА ОД СРЕМУША/ЦРЕПУША
Mladi listovi ovog divljeg luka su odlična salata puna vitamina, dok su stariji jako, neprijatno ljuti.Veoma je rasprostranjena biljka u listopadnim, bukovim šumama. U našem narodu postoji uverenje da nijedna biljka ne čisti tako dobro sistem za varenje i krv kao sremuš. Salata se pravi na isti način.

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/14/Ramsons_700.jpg/180px-Ramsons_700.jpg

VILINO SITO
Nikad nisam jela, kažu priprema se isto kao artičoka, i to mlade glavice.
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6f/Carlina_acaulis0.jpg/250px-Carlina_acaulis0.jpg

KOPRIVA
Kopriva (velika kopriva, žara, pasja kupina) se bere , pre svega, pažljivo..:rofl:
Vezuje se za Mladence i prolećne obrede.. Mladi listovi mogu da se pohuju, pravi se pita koprivuša, a meni je najlepša i vitaminski najdragocenija čorba od kopriva (sa kukuruznim, projnim brašnom.. koja se meša specijalnom drvenom alatkom koja se zove čurkalo)

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/16/Brennnessel_1.JPG/250px-Brennnessel_1.JPG

SALATA OD KISELOG ZELJA
Kao povrće služe prolećni prizemni listovi, koji su tamno zeleni i sočni. Obično su dužine od 7 do 15 cm. Najbolje ih je brati pre izbijanja stabla ili dok stablo još nije potpuno razvijeno (od marta do maja). Mogu se brati i u jesen. Listovi imaju prijatan kiseo i osvežavajući ukus. Mnogi narodi ih beru za jelo i zato je to jedna od najpoznatijih vrsta samoniklog lisnatog povrća...Semenke kiseljaka se mogu samleti u brašno.
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/48/Rumex_acetosa_cultivar_01.jpg/250px-Rumex_acetosa_cultivar_01.jpg

BELA DETELINA
kažu, takođe jestiva biljka.. nisam probala, verovatno se pravi kao salata ili dodatak salatama..
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/25/Bela_detelina_listici.jpg/180px-Bela_detelina_listici.jpg

Живана
17-04-09, 02:41
- Naše palačinke nisu iste kao američke. Naše su hrskavije, mogu da budu i slane i slatke i da se jedu po ceo dan, a ne samo ujutru. Srpske palačinke su mnogo bolje, vaše mi se nimalo ne sviđaju - rekao je Novak Đoković u intervjuu američkim medijima.

http://www.zelenizec.com/images/zz_kuhinja1-xxl.jpg

Комбинације за мазање? До 101 и назад..
Сир бели, сир жути, ,ајвар, феферони, павлаке, шунке и печенке,(гулаш од јуче:rofl:), млевена пилетина+ павлака, сланина сува , пршута, поврће, бећарац
Пекмези, џемови, мед, мед и ораси, ...чоколаде и банане..
Шећер+цимет+ мускатни орашчић?
Чоколада+ цимет+ мускатни орашчић.

Комбинације за увијање, обликовање и паковање???
Од брашна хељиног, пшеничног, кукурузног, интегралног

Типичне су и пуњене, па поховане..

http://www.blogoye.org/uploads/m/miljanswe/8156.jpg

http://www.blogoye.org/domacakuhinja/43242/Punjene+palacinke.html
http://www3.serbiancafe.com/kuvar/ethnic/srpska?action=ethnic&kuhinja=srpska

Понуда из "Српске брвнаре", отворите Галерију!
http://www.srpskabrvnara.rs/

Живана
19-04-09, 14:05
Sima Trojanović (1862-1935), prvi srpski školovani antropolog :
Knjiga, odnosno dve knjige u jednoj
Glavni srpski žrtveni običaji ,Starinska srpska jela i pića

http://www.scribd.com/doc/14394483/Sima-Trojanovic-Glavni-Srpski-Zrtveni-Obicaji-Starinska-Srpska-Jela-i-Pica

O srpskoj kujni počinje na str.126-oj
Mislim da je ovo mnogo dragoceno svedočanstvo, o mnogim detaljima prvi put čujem.
Bilo bi fino da neko "raspakuje" knjigu i postavi ovde tekst.

Ima je kao posebno izdanje
http://www.yu4you.com/slike/knjiga/4043_kuvar_serbian_cookbook.jpg

Лимун
20-04-09, 02:00
Кад сам прошле године био у ЦГ понудили су ме са "џанериком" :) ја у почетку нисам знао о чему је реч, а после сам видео да су то ринглови :)
Нису спремали ништа посебно од њих, већ су биле онако свеже на трпези :)

Живана
08-05-09, 01:15
Кад сам прошле године био у ЦГ понудили су ме са "џанериком" :) ја у почетку нисам знао о чему је реч, а после сам видео да су то ринглови :)Нису спремали ништа посебно од њих, већ су биле онако свеже на трпези :)
Ja ih volim sveže, s drveta..Ali više volim žute nego crvene, ne znam zašto..
Našla sam jedan "prepis"..

Ћешке је традиционално јело у прибојском крају, без којег је тешко замисливо славље код овдашњих домаћина. Припрема се од пилетине, јечма, кајмака и разноврсних зачина. Узалуд га је описивати, мора се пробати.

Nit’ slave nit’ svadbe bez ćeÅ¡ke
Nit’ ukusnijeg, nit’ zdravijeg jela od ćeÅ¡keta, nit’ svadbe nit’ slave bez ćeÅ¡keta. To je naÅ¡e tradicionalno jelo i teÅ¡ko bi se bilo koje slavlje moglo zamisliti bez ovog jela. Ovako započinje priču Sofija Ćeha, iz sela Sočica, koja je na nedavnom Ilindanskom saboru u Banji kod Priboja bila jedna od takmičarki u spremanju ovog jela koje se pravi samo u selima koja se graniče sa Crnom Gorom i u nekim selima u Hercegovini.


- U veliki zemljani lonac stavi se tučeni ječam, dobre domaćice količinu ječma određuju u zavisnosti od toga koliko gostiju imaju.
Pored ječma potrebno je u lonac staviti jednu dobru kokoÅ¡ i malo telećeg ili jagnjećeg mesa. Ko Å¡ta ima. Nikakvi začini se ne dodaju, osim malo masti ili ulja da se zamasti lonac. I to se kuva oko osam sati, na tihoj vatri. Najbolje na Å¡poretu na drva.
Dok se kuva, ćeÅ¡ke se ne meÅ¡a. Samo ponekad, varjačom se jelo na sredini probode, do dna, da se vidi da jelo ne zagori i da bi masnoća izbila. Ali, kad je ćeÅ¡ke kuvano, potrebno je meÅ¡ati oko sat vremena, tad svaka koÅ¡čica izlazi na vrh. KoÅ¡čice se vade, ali treba snage za meÅ¡anje, jer meso i ječam moraju dobro da se sjedine, da se, kako kažu u mom selu, povuče, da bude "ko sočićko ćeÅ¡ke".
Pre serviranja, ćeÅ¡ke se prelije rastopljenim starim kajmakom. Jede se toplo. Jelo je vrlo ukusno i hranljivo i neko ga jede sa hlebom, a neko ne.

NaÅ¡i stari su ćeÅ¡ke pravili u velikim količinama. Napuni se lonac od 20 kila. Ja sam mom sinu , za svadbu, napravila 50 kilograma ćeÅ¡keta i odnela u Novi Sad. Da li im se svidelo? Svidelo im se kako im se nije svidelo. Svi su pitali Å¡ta je ovo, ja sam im objaÅ¡njavala da je to naÅ¡e tradicionalno jelo uz koje sam odrasla. Od 50 kilograma ćeÅ¡keta, ujutru je samo jedan tanjir ostao.

http://213.244.238.3/20080815/sandzak1.html
http://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/Br%2013/Poseta%20-%20Priboj.html
http://www.brodarevo.net/?stranica=48

Iz istog kraja i okoline
Zeljanik
http://img185.imageshack.us/img185/1469/zeljjjjjaw5.jpg

Punjene babure
http://img2.getpic.info/view/RRgYuOll/paprike.jpg

Mantije
http://img2.getpic.info/view/T90n33QI/mantije.jpg
.............................................

Живана
08-05-09, 01:38
"KaÅ¡ika je ono Å¡to obeležava tradicionalnu srpsku kuhinju", objasniće za NIN Danka Mudrinić, suvlasnik beogradskog restorana "Dačo", jednog od retkih koji nastoje da svojim jelovnikom očuvaju ono Å¡to su nam, pored fresaka i manastira, ostavili naÅ¡i stari. "Sve do sredine ovog veka ishrana se na ovim prostorima zasnivala na čorbastim jelima. Moj deda je viljuÅ¡kom i nožem jeo samo za praznike."

"Obavezni su u ishrani bili mleko i mlečni proizvodi, kajmak pogotovo, razne supe i čorbe, paprikaÅ¡i, gulaÅ¡i, pasulj, kupus...", navodi Danka Mudrinić.
I, naravno, kačamak, popara, cicvara, gotovo zaboravljeni jufkara (prepečene kore za gibanicu kuvane u mleku) i balgur (sačinjen od lomljene, probalgurene, pÅ¡enice, crnog luka, ulja, soli i perÅ¡una), proja i gibanica, čijih čak 17 vrsta beleži Sofija Maksimović u svom kuvaru izdatom na Vavedenje 1913. godine - od obične gibanice sa sirom, preko onih sa makom, kupusom, viÅ¡njama ili bundevom, pa sve do gibanica sa rezancima ili "grisom".

Proja i kukuruzni hleb othranili su Srbe pod Turcima, ali na tome hvala otkriću Amerike iz koje je kukuruz i stigao u Evropu. Prethodno, u srednjovekovnoj Srbiji, hleb se mesio od "sumjeÅ¡ice" i "suražice", meÅ¡avina pÅ¡enice i ječma i raži, i bio osnovna, često i jedina hrana stanovniÅ¡tva. U nevolji se jeo i ovas - a srpsku nacionalnu kuhinju počesto su činili i korenje, trava, liÅ¡će i kora sa drveta, zabeležili su srednjovekovni letopisci a pre nekoliko godina danaÅ¡njoj javnosti preneo prof. dr Momčilo Spremić, u predavanju održanom na Institutu za ekonomsku istoriju "Franćesko Datini" u italijanskom gradu Pratu.

Na dvoru su pak jadenia bila kakva i dolikuju: divljač, svinjsko i ovnujsko meso, prÅ¡uta, slanina i kobasice, ribe morske i rečne, u želatinu ili van njega, oktopodi, hobotnice i usoljena ikra, mladi i proÅ¡logodiÅ¡nji sirevi... VlaÅ¡ki sir je, interesantno, bio skuplji od ovnujskog mesa, a uz njega se pilo crno vino s ledom, medovina , i pivo domaće proizvodnje koje se u pirotskom kraju zvalo alovina.

Povrće, iliti "zelje" u tadaÅ¡njim tekstovima, koje se u srednjem veku jelo bilo je viÅ¡e-manje isto kao i danas , sa naglaskom na kupus, crni i beli luk (ljuto zelje), repu i bostan, a jeo se i pirinač koji je uspevao oko NiÅ¡a.:confused: Spomenimo da je kiseli kupus, kiÅ¡eljen Å¡est do osam nedelja, joÅ¡ jedno od autentično srpskih jela.

Čobani su, tako, u svojim čantrama (drvenim posudama) nosili po parče proje, parče sira ili kajmaka, komad slanine, beli luk i Å¡ljivovicu. "To je izuzetno zdrava ishrana: kukuruzno braÅ¡no iz proje snižava holesterol, sir i kajmak daju belančevine, slanina daje masti i podiže pritisak, beli luk ga spuÅ¡ta dok Å¡ljivovica rastače masti", objaÅ¡njava Antonić. "UopÅ¡teno uzev, tradicionalna ishrana naÅ¡ih predaka bila je izuzetno zdrava."

Dospeli su, do danaÅ¡njih dana, iz starije srpske kuhinje i punjene paprike, sarme od kiselog kupusa ili zelja , čorbast pasullj..
"Sva ova jela kod nas su veoma pikantna, ali se u osnovi koristi vrlo malo začina - so, biber i aleva paprika, i na tome se spisak zavrÅ¡ava", navodi Danka Mudrinić. "Kod nas su se ranije upotrebljavali samo bosiljak, paprika, ren, mirođija i perÅ¡un", kaže.

Spomenimo, takođe, i suÅ¡eno meso koje se, istina, spravlja svuda u svetu, s tim Å¡to ga mi spremamo na poseban način: drži se na promaji i mrazu, a onda malo prodimi zbog ukusa i konzerviranja. Tradicionalno se i u čitavoj Srbiji, tako, jedu prÅ¡uta, slanina, suva rebra, ali i čvarci po kojima skoro da smo jedini u svetu - osim u Srbiji, naime, oni se na maltene isti način spravljaju joÅ¡ samo u Dominikanskoj Republici!

Pripremljen ručak u užičkom selu
http://www.selo.co.rs/images/listing_photos/434_rucak.jpg

Klin čorba, pasulj, itd...
http://torpiljerka.net/forum/viewtopic.php?t=536&sid=64716a2f457a2958820dd58ebf517116

Bosanski lonac
http://trebinje.netfirms.com/discus/messages/24/1012.html?0

Живана
25-05-09, 03:58
Још један линк са рецептима из српске кухиње.Мени лично се допала ЈАНИЈА, а потпуно нова ствар ми је КУПУС СА ОРАСИМА?
http://www.antic.org/srpjela.htm

Но, сетила сам се једног јела које сам волела да бака прави -Ајмокац или Ајмакац..


Sastojci za 4 porcije
skuvana belina od 1 pileta
malo ulja
2 kašike brašna
2 čena belog luka
so, biber
3/4 šolje pileće supe
1/2 šolje mleka
1 kašika belog sirćeta ili soka od limuna

Priprema
Na malo ulja propržiti 2 čena belog luka na srednjoj temperaturi, par minuta. Dodati 2 kašike brašna i promešati, pa naliti sa supom i mlekom. Mešati dok se ne zgusne. Dodati sirće ili sok od limuna i po potrebi još mleka ili supe. Začiniti sa malo soli i bibera. U gotov sos dodati pileću belinu skuvanu za supu i iskidanu na veće komade. Po želji naseckati kuvane zeleni iz supe. Služiti sa pireom ili kuvanim rezancima.

Овај рецепт је са нета..бака је правила без белог лука..али пропржи целу велику гомилу насцканог црног лука......додавала је обавезно мирођију и правила црвену запршку,са алевом паприком.....и јели смо без ових прилога (резанци или пире) са салатом. Није било јело за фотографисање (наранџаста каша прошарана зеленим и белим ресастим тракама пилетине ) али било је много укусно.
Могло је да се једе кашиком, мада је прилично густо, али и да се (ај) моче комади хлеба.
Обично је то бака правила кад се вуче по кући посно "бело месо" од пилета, које нико неће, док је било свађе "ко ће батак" или "карабатак"..
Моја мајка прави ајмокац ,али није то исти укус. Не уме као бака да расцепка на танане ресе пилетину (прстима), као да су влати... него их сецка ножем па испадну масивни..

Не могу да нађем сличну слику на нету да вам покажем омиљено јело мог детињства..

Али има слика једног слаткиша који је бака такође лепо и брзо, и сваки час, спремала..Има "немецки" назив шне-нокле , не знам одакле овај прости колач потиче, али знам да мора да буде из сеоске културе, и да да је материјал (јаја и млеко) био лако доступан свим Србима у старини, па верујем да се одавно припрема код нас.. Отприлике овако изгледа (а кад су јаја домаћа, прелив буде тамно, сунчеве боје, жут)..и топи се у устима, јер нема шта да се гризе)), то је скуван беланац у млеку..као облак))

http://i413.photobucket.com/albums/pp216/Grneblog/snenokle.jpg
рецепт
http://moje-grne.com/2007/08/12/snenokle/

http://standardmagazin.com/imgz/132gastro2.jpg
Овако описују престонички гастрономи:

Šnenokle su već pomalo zapostavljen desert od jaja i mleka, a poznaju ga i još neke strane kuhinje u svojim verzijama. U varijanti restorana Kraljevina dopunjene su sa malo biskvita koji je, natopljen kremom od zumanaca i jaja, izuzetno ukusan . Reč je svakako o poslastici koju ne bi smeli da zapostaviti pored navalom raznoraznih museva od čokolade, čiz kaejkova i drugih poslastice koje se polako odomaćuju u ponudama naših restorana. Šenenoklama, ipak, čuvamo tradiciju.
http://www.standardmagazin.com/kolumna.php?ID=434

http://4.bp.blogspot.com/_iqOb5O1oxUk/SbPgPeJ1g9I/AAAAAAAAAO8/QWZQojIoGvU/s320/DSC03195.JPG

И још један колач који нисам јела откад нема баке је КИТНИКЕС..::Назив нисам знала ни онда да изговорим, па сам и сад вероватно лоше написала..
Како се ништа није бацало, од дуња (кад се очисте и направи се слатко, джем и слично) остане много "отпадака"- кора и семенки..Тај "отпад" се кува врло дуго на тихој ватри док се не направи желатинаста маса..Процеди се и та маса разлије у калупте, или још једноставније на већу равну површину. Чува се ван фрижидера, али на хладном месту..
(Војвођани ми причали да се код њих чува на тавану)..Треба да стоји мало дуже и сече се по потреби, колико се људи служи..да се не осуши..сече се на танке траке, један комад отприлике изгледа као садашња "наполитанка", само што је мекана као ратлук (и слично пошећерена одозго) и прозирно-наранџасте боје..

Овде има слика и зову га "китникес"-сир од дуње..
http://www3.serbiancafe.com/kuvar/4/3095/Sir-od-dunja-Kitnikes

http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/001/167/v116795p0.jpg
Један нови кувар каже да се прави од дуња, али то сигурно није било у старини, него се од дуње добије више ствари...

Kod nas se najviše jede u Vojvodini i nekada je bio nezaobilazni deo vojvođanske trpeze. Domaćice su se utrkivale koja će poslužiti raznovrsnije oblike kitnikesa. Međutim, danas je to gotovo zaboravljeno jelo, veoma retko se priprema, pre svega zbog komplikovane izrade.

http://www.mtsmondo.com/lifestyle/vesti/text.php?vest=116795
http://www.receptomania.com/Forums/viewtopic/t=367.html

И, да не увредим умеће своје мајке)), она је мајстор да од минимума материјала направи велике форме, захваљујући вештој руци. За рођендане сам волела да ми прави (а и она је, јер је јефтино..а проведе сате и сате у кухињи) старинску Мед торту.Наравно, нема слике на нету ни рецепта (преписаћу од ње тачно касније)..
Потребно је једно јаје само, мало масти, неколико кашика меда и брашно, неколико капи рума због мириса.... Праве се "јуфкице" од тог теста, али развијају изузетно танко, као папир. Мами испадне по 15-17 корица од овога.Обавезно се таква корица пече на преврнутој шерпи..
Између се ређа тзв."бели фил" од млека, ваниле и малкице брашна, а торта испадне висока, али и тврда. Зато се прави 3-4 дана пре догађаја..опусти се максимално , тада се дода шлаг и украси и увек се свима допадне.Добије се нормално парче торте са минијатурним пругицама (16 корица и бар 15 белих пруга фила)..
Не умем да опишем укус, жао ми је, најближи је свежем купљеном бисквиту али мноооого, мнооого боље.

MRKELA
29-05-09, 14:25
Свака част за овај топик...Живана, ти си благо у човековој кући!:D

Валкира
02-06-09, 10:51
Свака част за овај топик...Живана, ти си благо у човековој кући! :D

Ето...још неко је то сконтао, па нам одвео Живану...;)

Богосав
18-06-09, 23:40
Znate ovo zlatno pravilo !!??
http://www.muzejpirot.com/Publikacije_files/kuvarice.jpg
;)

Serbska
19-06-09, 01:03
Citam ove recepte, pa mi pade pogled na:


Dženarika (zvana još i ringlova ili šljivciga)

Je li to u stvari zerdelija? Mislim, bar mi u Bosni tako nazivamo voce koje po opisu i izgledu je dosta slicno toj dzenariki :D

Богосав
19-06-09, 22:33
Citam ove recepte, pa mi pade pogled na:
Je li to u stvari zerdelija? Mislim, bar mi u Bosni tako nazivamo voce koje po opisu i izgledu je dosta slicno toj dzenariki :D

Slican je naziv DZERDZELIJA (sa dz) kako znam da neka sela nazivaju kajsiju:confused: Valjda ima veze sa perisjkom reči za boju kajsije, ako je to narandžasto.
Dženariku npr.Turci zovu Erika.

Богосав
20-06-09, 13:01
Votivni (kultni) hleb od gline iz neolita,Potporanj, Vojvodina
http://www.sgi.co.rs/img/006/12/pb1.jpg

Osnovu praistorijskog, kao i današnjeg ratarstva, čine tri grupe useva: žitarice, mahunarke i biljke uljarice. U ljudskoj ishrani žitarice su pokrivale najveći deo potreba za ugljenim hidratima, mahunarke su bile izvor biljnih proteina, biljke uljarice su pune esencijalnih (za život neophodnih) nezasićenih masnih kiselina. U Panonskom basenu nije bilo teško pronaći mesto sa plodnim tlom i obiljem vode. Na izbor lokacije za izgradnju naselja, pre svega, uticao je strateški i odbrambeni položaj ovog područja.

Na ondašnjim njivama rasle su sledeće žitarice: ječam (obuveni i neobuveni), jednozrna i dvozrna pšenica, krupnik, hlebna (meka) pšenica kao i jedna vrsta pšenice - timofejeva pšenica (?), čija semena su nalik dvozrnoj. Gajeni su još proso i u manjem obimu italijanski muhar. Raž i ovas nisu imali veliki značaj u ishrani praistorijskh ljudi, njihovo vreme će tek doći.

Mahunarke (sočivo, grašak, grahorica, sastrica, bob i naut) su i onda korišćene u plodoredu za održavanje plodnosti zemljišta. Njihova proizvodnja sigurno nije bila podređena proizvodnji žitarica. Imala je isti značaj. Lan, lanak, mak, iberijska zmajeva glava (lalemancija) i strižuša čine inventar biljaka od kojih se dobijalo ulje. Lan ima dvostruku upotrebnu vrednost. Od njegove stabljike se mogu dobiti vlakana za izradu tkanina i vrpci, a od semena ulje.

Svako domaćinstvo posedovalo je žrvanj sa tučkom (batom) za ručno mlevenje žitarica.
http://www.sgi.co.rs/img/006/12/pb4.jpg
Za izradu žrvnjeva u praistoriji uglavnom je korišćena jedna vrsta peščara koja ima meku i tvrdu strukturu. Meka struktura se prilikom upotrebe brže haba i žrvanj je uvek nazubljen kao krupna šmirgla pa žito ne isklizava ispod gornjeg kamena te se bolje i brže melje. Tako samleveno krupnije brašno, prekrupa ili griz, uvek su puni sitnog peska i kamenčića.

Pogača je najadekvatniji opis za izgled ondašnjeg hleba pravljenog od brašna, pre svega meke pšenice i krupnika. Soli u praistoriji nije bilo na pretek. Bila je skupa i zbog toga strogo dozirana.
Od brašna jednozrne i dvozrne pšenice se isto tako može zamesiti hleb, međutim ove žitarice su vrlo rado kuvane. Od njih su uglavnom pravljne kaše. Kaša je bila najvažniji, svakodnevni, obrok praistorijskih ljudi. Ona se može skuvati i od prosa i od ječmene prekrupe ili griza. Bolje kaše su pravljene sa kozjim, ovčijim ili kravljim mlekom, možda sa dodatkom sira.

Od mahunarki, kao i danas, kuvana su variva. Pronađeni začini kao što su mirođija, divlja mrkva, celer, pastrnjak popravljali su ukus bljutavih jela. Jeste li ikad jeli žirove hrasta? Ako je dobar za svinje, onda je i za ljude. Bar tako su mislili i radili naši preci. Malo gorko ako se prethodno ne ispeče, ali u nesrećnim vremenima itekako dobro dođe.

Slično žiru korišćen je i vodeni orašak sa obala vojvođanskih reka. To je vodena biljka koja pluta na površini vode. Nalik je orahu sa četiri trna. Sadrži puno skroba i proteina a vrlo malo masti. Jede se sirov, pečen ili kuvan kao kesten.

A šta su pili? Pivo.
:cheers:
Ono može da se napravi od skoro svake žitarice, ali posedujemo materijalne dokaze da su koristili ječam i dvozrnu pšenicu da bi od njih dobili osnovu za pravljenje piva - slad. Pivo je bilo brzo kvarljivo, neprovidno i bez danas vrlo dobro poznatog pivskog začina, hmelja. Možda su u te svrhe koristili neku drugu biljku, kao na primer buniku. :confused:

U praistorijskim naseljima pronađene su samo koštice divlje loze. Divlja loza raste u šumama pored reka i do njenih plodova dolazi se teško.

Voće je u nedostatku kulturnih varijeteta sakupljano iz okoline naselja. Gostili su se šumskim jagodama, aptovinom, trnjinom, kupinama, malinama, drenom, divljim kruškama i jabukama, zovom, i već pomenutim divljim grožđem.

Ukoliko sad sedite za stolom i jedete varivo od sočiva u kojem se nalazi parče šunke ili slanine, sa više crnim nego belim hlebom i čašom piva, setite se da je ovo pre skoro četiri hiljade godina bio uobičajen obrok naših praistorijskih predaka.

http://www.sgi.co.rs/html/006/00612.html

Гусар
15-09-09, 12:02
- Naše palačinke nisu iste kao američke. Naše su hrskavije, mogu da budu i slane i slatke i da se jedu po ceo dan, a ne samo ujutru. Srpske palačinke su mnogo bolje, vaše mi se nimalo ne sviđaju - rekao je Novak Đoković u intervjuu američkim medijima.

http://www.zelenizec.com/images/zz_kuhinja1-xxl.jpg

Комбинације за мазање? До 101 и назад..
Сир бели, сир жути, ,ајвар, феферони, павлаке, шунке и печенке,(гулаш од јуче:rofl:), млевена пилетина+ павлака, сланина сува , пршута, поврће, бећарац
Пекмези, џемови, мед, мед и ораси, ...чоколаде и банане..
Шећер+цимет+ мускатни орашчић?
Чоколада+ цимет+ мускатни орашчић.

Комбинације за увијање, обликовање и паковање???
Од брашна хељиног, пшеничног, кукурузног, интегралног

Типичне су и пуњене, па поховане..

http://www.blogoye.org/uploads/m/miljanswe/8156.jpg

http://www.blogoye.org/domacakuhinja/43242/Punjene+palacinke.html
http://www3.serbiancafe.com/kuvar/ethnic/srpska?action=ethnic&kuhinja=srpska

Понуда из "Српске брвнаре", отворите Галерију!
http://www.srpskabrvnara.rs/

E nesto veoma interesantno posto proucavam zivot Serba i Arijevaca u Indiji, Indoneziji i Kini. Prosto neverovatno ali nadovezacu se na Живанин post o palacinkama, u Indiji, Indoneziji i Kini, palacinke ili tanki kao hlebcici se zovu od vajkada SERABI, ko hoce recepte moze ovde de nadje http://images.google.com/images?client=opera&rls=en&q=Serabi&sourceid=opera&oe=utf-8&um=1&hl=en&ie=UTF-8&sa=N&tab=wi

Бобан
18-02-10, 13:37
`бем ти гајде, кад` сад` нисам појео монитор, никада му ништа бити неће... :blush5:

Јелена Α-Ω Вечић
19-02-10, 07:22
стомак ме заболео од ове теме... уффф посаљите ДХЛ-ом мало домаће кујне :seeya:

Werwolf
07-03-11, 12:45
Ova odlicna tema je malo zamrla pa da je osvezimo jednim lepim videom
gkGPK1XVl8I

Круела
01-10-12, 18:05
Kajmak je stvarno naš, a sarma?


Sarma nije tursko jelo - postoje podaci da se jela na dvoru Stefana Nemanje, a Turci jesu doneli slatkiše, jer se u Srbiji nije koristio šećer.



http://www.mondo.rs/slike/vesti/002/603/v260356p0.jpg

Naši preci pripremali su zdraviju i kvalitetniju hranu i jačali telo koje je bilo posvećeno fizičkom radu. Danas jedemo jaku i začinjenu hranu, ne razmišljajući o kvalitetu namirnica koje unosimo u organizam.

"Treba da odolimo savremenim uticajima i sačuvamo gastronomsko nasleđe", kaže za "Politiku (http://www.politika.rs/)" dr Mila Popović-Živančević, arheolog i predsednica Regionalne alijanse Međunarodnog saveta muzeja za jugoistočnu Evropu i direktorka Centralnog instituta za konzervaciju u Beogradu.

"Gastronomsko nasleđe daje celu sliku o identitetu nacije, grupe, regiona, na osnovu hrane možemo da vidimo kako izgleda društveni život, kako izgleda svakodnevni život porodice, koja je uloga hrane u lečenju i ritualima. Ovo je živo kulturno dobro, praktikujemo ga", kaže dr Popović-Živančević.

Prema njenim rečima Norveška je jedna od država koje su sačuvale tradicionalnu kuhinju, iako je visoko tehnološki razvijeno društvo.

"Razlike između ljudi koji žive u norveškim planinama i onih koji žive u srpskim planinama nisu tako velike - i na jednom i na drugom mestu se jede slična hrana, kačamak i cicvara", ističe dr Popović-Živančević.

Ona ističe da se stara srpska trpeza očuvala na selu, dok je u gradovima ostala samo u tragovima.
Identifikovala je vrlo jasne razlike i uticaje u različitim delovima Srbije: dolina Morave, glavi put od Evrope ka Aziji, mesto je najraznolikijih uticaja, kako Starih Slovena i Ilira i Vizantinaca, tako i Turaka.

Na jugu je vidljiv duh orijenta u Vojvodini - Austrije i Nemačke. Konačno, u zapadnoj Srbiji se oseća starobalkanski i staroslovenski uticaj, dok je istočna Srbija sa pretežno vlaškim stanovništvom oblast sa autentičnom kulturom.

Vlasi su se, prema rečima dr Popović-Živančević, retko mešali sa ostalima zadržavši mnoge običaje, pa i u pripremanju hrane, na primer salatu od maslačka.

"Kajmak je jedinstven srpski proizvod. Izvorno ga prave možda još jedino u Mongoliji", kaže Mila.
Uvreženo je mišljenje da je tradicionalna kuhinja u Srbiji u stvari, turska, ali sagovornica "Politike" ističe da se u tome preteruje.

"Nije tačno da su Turci sve doneli. Sarma nije tursko jelo. Postoje podaci da se jela na dvoru Stefana Nemanje. Turci jesu doneli slatkiše jer se u Srbiji nije koristio šećer. A prva torta je došla u Vojvodinu tek početkom 20. veka da bi se širila po Srbiji posle Prvog svetskog rata", kaže ona.

Hrana naših predaka zasnivala se na žitaricama, voću i povrću. Pile se spremalo nedeljom, dok se prase peklo samo za slavu i ostale prigodne svetkovine. Prosečan obrok u modernoj Srbiji dosta se razlikuje od nekadašnje sofre, ali dr Popović-Živančević ističe da je mnogo toga dobrog u ishrani zadržano.

"Srbija nije daleko odmakla sa intenzivnom proizvodnjom hrane, što je dobro, jer se zapadne države sada vraćaju unazad i ulažu ogroman novac da izleče zemljišta. Zato se kod nas razlikuje ukus različitog mesa, a voće i povrće je prvoklasno. Mi jedemo hranu nepromenjenog kvaliteta", kaže arheološkinja i dodaje da se na osnovu kvaliteta ishrane može mnogo zaključiti o društvu.

"U Engleskoj postoje različiti kvaliteti iste namirnice, na primer pile prepuno hormona i obično pile, tako da različiti slojevi kupuju drugačiju hranu. U Srbiji je ista hrana dostupna svima", zaključuje dr Mila Popović-Živančević.

(MONDO)