View Full Version : Свети Сава - школска слава
Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави
Српске цркве и школе светитељској глави;
Тамо венци,тамо слава Где наш српски пастир Сава:
Појте му Срби песму и утројте.
Благодарна Србијо,пуна си љубави
Према своме пастиру Светитељу Сави;
Босна и Херцеговина,Светог Саве дедовина,
С тобом славе славу,Светитеља Саву.
Ој,Србијо,рођена сестро Свете Горе,
Баци поглед захвалан на Савине дворе;
Там' почетак српској слави,Српске цркве мудрој глави,
Сави, Срби појте песму и утројте.
Здраво,Среме, Банате и Србијо стара,
Београде,чувај нам тело цар Лазара!
Српска чеда славе Саву, Светитељску мудру главу
Помози нам Саво, Свију Срба славо!
Мила нам Далмацијо и питома Бачка,
Славонија, Банија, Лика и Крбава,
Црна Горо,сестро мила,Здраво и ти с нама била,
Да славимо славу,Светитеља Саву.
Милешево слави се телом Светог Саве,
Кога славе сви Срби с обе стране Саве.
Синан-паша ватру пали,Тело Светог Саве спали,
Ал' не спали славе нити помен Саве.
Пет векова Србин је у ропству чамио,
Светитеља Саве име је славио.
Да живимо сви у слози,Свети Саво,Ти помози,
Почуј глас свог рода,српскога народа.
Да се српске све земље опет уједине
Сунце мира, љубави да нам свима сине
Да живимо сви у слози, Свети Саво, ти помози
Почуј глас свог рода, српскога народа!
И ми,твоји Српчићи с ове стране мора,
Српске крви,имена,српског говора,
Славимо те Свети Саво, Српске школе мудра главо,
О дичнога славља, Оче Православља!
(последњу строфу додали су и певали Срби у расејању)
Знаш ли можда из које године је ова верзија и одакле си је преузела? Питам зато што имам две различите верзије из 1898, објављене у загребачком ''Србобрану''.
Знаш ли можда из које године је ова верзија и одакле си је преузела? Питам зато што имам две различите верзије из 1898, објављене у загребачком ''Србобрану''.
Не, преписала сам је са форума Срба у расејању.
Интересантно ми је било да се десило исто као и са химном "Боже Правде" , где су у оригиналу стално говори о српским земљама и српском краљу..а у савременој верзији (парламентарне данашње Србије), у Службеном гласнику је објављена верзија која се данас пева са измењеним речима..па је у свим строфама измењен текст у којима се помиње краљ.
Ако те не мрзи, препиши и те две верзије из 1898. да упоредимо. Мене интересује.
ПЈЕСМА СВЕТОМ САВИ
Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави.
Церкви сербској верховној
Светитељској глави:
Тамо вјенци, тамо слава,
Гђе наш сербскн пастир Сава;
Појте у глас Серби
Пјесму и утројте.
Из те Свете горе к' нам
Дође Свети Сава,
Сузе браћи убриса
Немањића слава:
Свећениче звездо сјајна,
Духовниче церкви венче,
Саво Светитељу —
Међу Апостоли.
Пуна ти си кошница
Трудољубна Сербије,
Извор дични синова
Сербски соколова;
К' небу главе подигните,
Саву тамо угледајте.
— Саву Сербску славу,
Пред престолом Творца.
Ој! Србнјо рођена
Сестро Ерцеговине.
— Баци данас поглед твој
На Савиш- дворе:
Фрушка горо поноси се!
Са мошгима кнез-Лазара.
Милсшево дичи се
Гробом Светог Саве'.-.
Цар-Урош је последња
Немањића дика,
Силиог цара Душана
Круне наследника:
Вукашине клети вране -
Сербског рода црни враже
Ти Уроша уби:
Род у црно уви!
Пуна четир века
Седамдесет љета,
Мила мајко Сербијо
Ти погледај света:
Чуј... радост Свети Саво,
Духовенства прва главо
Србија је мила,
Лице развсдрила.
Аутор: Сава Чобановић, Рума
ПЈЕСМА СВЕТОМ САВи
првом архиепископу србском
Ускликнимо са љубави
Светитељу Сави,
Србске црквс врховној
СВЕТИТЕЉСКОЈ глави:
Тамо вјенци, тамо слава.
Гђе наш србски пастир Сава,
појте му Срби
пјесму и утројте.
Мпла наша Банио,
Лико и Крбаво,
Са сви страна Сви Срби!
- С мора и с Дунава:
К небу главе подигиите,
Саву тамо угледајте.
Саву Србску славу,
Пред престолом Творца.
Милешево мило мјесто,
Светог Саве двери,
Почетак је србске славе;
Ал' и сведок туге:
Милешево — од Турчина
Спаљено је и сатрено —
Оно Србе зове.
Да му крст понове
Сјетимо се данас браћо,
Урош-цара послсдњег,
Српског цара Душана
Сина добродјетелног:
Вукашине вране —
Србског цара враже,
Ти Уроша уби:
Ал' зла не избјеже!
Четир стотин седамдесет
Све цриијех љета.
Сад бројимо од Косова,
Несретног измета:
Фрушка горо тјеши се
С' тјелом кнез-Лазара;
А сав роде србски
Вјером православном.
Тко се не би .заплакао,
Гледајући Србе.
Гђе Србија царица
Изгубила име:
„Сервијом" је из зависти
Од туђииа... наречена. —
Србијо. Устани,
И лице прохлади,
Јадна Босна, Бугарска,
И Ерцеговина,
Још у мраку уздише
И не види свјета.
Чуј наш вапај Саво!
Србска света главо,
Ти прождени густи мрак.
И Србе прославн.
И прославн Господара,
Нашег Цара-Војводу
Који љуби свагда Србе
Ко синове вјерне:
Да нам цвјета — олтар вјере,
Србско име, слава стара;
Боже! Србе чувај!
И — слогу јим подај!
Аутор: прота Никола Беговић
Мислим да имам и различите варијације наше химне.
Младене, хвала, интересантно је..
Например, колико је јак револт на Вукашина Мрњавчевића, Урошевог савладара (недоказано је, иначе, да је крив за Урошеву смрт..али јесте се потрудио да искористи наивност младог Цара да би себи обезбедио већу власт ) са којим се завршила династија Немањића.
Цар-Урош је последња Немањића дика,
Силног цара Душана ,Круне наследника:
Вукашине клети вране -Сербског рода црни враже
Ти Уроша уби:Род у црно уви!
Иако је страшно незгодан склоп речи на крају ове строфе за певање-лагодније би било уклопити у музику: "Уроша ти уби, род у црно уви..."
И ови ми се делови свиђају:
Пуна ти си кошница,Трудољубна Сербије,
Извор дични синова, Сербски соколова;
Чуј... радост Свети Саво, Духовенства прва главо
Србија је мила лице разведрила.
"Савиш-двори"
Али обе ми верзије делују као да су писане искључиво на папиру, без певања..Посебно друга, протина верзија..Неки нагласци испадну накарадни (сјетимосе даНас браћо )--али ми је интересантно како песма "брине" и о осталима под турским јармом (Јадна Босна, Бугарска,
И Ерцеговина)..док обе (прецизније од фразе "пет векова") броје 470 лета...
Сад бих и ја волела да сазнам да ли је верзија "из расејања" старија и ли млађа од 1898.
Поводом "Боже, правде"..Боље да иде засебно у неку тему (ја имам једну верзију где се краљ помиње), можда чак и не на Теологију , него у Историју..а да ова темица остане..можда још неко нађе верзије или стихове.. или неко зна да објасни кад је настала прва верзија и кад је почела прославе Савиндана у православном хришћанском свету..
Ако будеш имао времена, Народна библиотека има дигитализоване часописе из "онијех векова"..вероватно се ту може пронаћи још "цело брдо" интересантних текстова..
http://digital.nbs.bg.ac.yu/scc/novine.php
Младене, хвала, интересантно је..
Например, колико је јак револт на Вукашина Мрњавчевића, Урошевог савладара (недоказано је, иначе, да је крив за Урошеву смрт..али јесте се потрудио да искористи наивност младог Цара да би себи обезбедио већу власт ) са којим се завршила династија Немањића.
Цар-Урош је последња Немањића дика,
Силног цара Душана ,Круне наследника:
Вукашине клети вране -Сербског рода црни враже
Ти Уроша уби:Род у црно уви!
Иако је страшно незгодан склоп речи на крају ове строфе за певање-лагодније би било уклопити у музику: "Уроша ти уби, род у црно уви..."
И ови ми се делови свиђају:
Пуна ти си кошница,Трудољубна Сербије,
Извор дични синова, Сербски соколова;
Чуј... радост Свети Саво, Духовенства прва главо
Србија је мила лице разведрила.
"Савиш-двори"
Али обе ми верзије делују као да су писане искључиво на папиру, без певања..Посебно друга, протина верзија..Неки нагласци испадну накарадни (сјетимосе даНас браћо )--али ми је интересантно како песма "брине" и о осталима под турским јармом (Јадна Босна, Бугарска,
И Ерцеговина)..док обе (прецизније од фразе "пет векова") броје 470 лета...
Сад бих и ја волела да сазнам да ли је верзија "из расејања" старија и ли млађа од 1898.
Поводом "Боже, правде"..Боље да иде засебно у неку тему (ја имам једну верзију где се краљ помиње), можда чак и не на Теологију , него у Историју..а да ова темица остане..можда још неко нађе верзије или стихове.. или неко зна да објасни кад је настала прва верзија и кад је почела прославе Савиндана у православном хришћанском свету..
Ако будеш имао времена, Народна библиотека има дигитализоване часописе из "онијех векова"..вероватно се ту може пронаћи још "цело брдо" интересантних текстова..
http://digital.nbs.bg.ac.yu/scc/novine.php
Не само да није доказано да Вукашин има везе са Урошевом смрћу, већ је утврђено да је Урош умро 3 месеца после Маричке битке, што свакако демантује тезу о Вукашиновој умешаности.
Што се песама тиче, и ја мислим да су писане првенствено за рецитовање, и то по узору једна на другу(обе су објављене у загребачком ''Србобрану'' са размаком од свега 2 седмице). Сад ми паде напамет, да сам у књизи за музичко у основној имао текст Светосавске химне, и колико ми се чини податке ко је написао и када. Сећам се поуздано да је стојала напомена код овога ''да се србска сва срца...'', да се пре 1918. певало ''да се србске све земље...''. Погледаћу:)
Нашла сам нешто мало о историјату:
Писац и хроничар Земуна др Пера Марковић наводи податак да је 1812. године, када је основан Српски црквено-школски фонд у Земуну, по први пут уведен празник Св. Саве и у српске школе, одакле се,уздигнут на највиши степен пренео и у остале делове Српства.
Кнез Милош је наредбом од 5. фебруара 1827. године прогласио дан Светог Саве за нерадни, а онима који не би тог дана дошли у цркву или дућан затворили одредио да "не само глобу цркви плате, но и апсом и телесном казном каштиговани буду":smash:
Песма, која је временом постала химна св. Сави и део свих приредби посвећених првом српском просветитељу, премијерно је изведена 1839. године у Сегедину од стране слушалаца "филозофије о причасном" на хору сегединске цркве. Заслуга за то припада ондашњем сегединском катихети Павлу Стаматовићу.
Јован Ђорђевић, који нам ово саопштава у једном прилогу у "Бранковом Колу" пита се који је текст старији и ко би могао бити аутор лепе, дирљиве мелодије, али с поуздањем тврди да је "српски" текст већим делом од Стаматовића и наводи га фрагментарно, према сећању:
Ускликнимос љубављу светитељу Сави,
Српске цркве врховној светитељској глави,
Тамо венци, тамо слава Где нам српски пастир Сава
Појте му Срби песмуи утројте.
Пуна јеси кошница, трудољубна Србијо,
Са свих страна сви Срби и ти љупки Срем
К небу главе подигните Саву тамо угледајте
Саву српску славу пред престолом Творца.
Године 1823. у Србији, гдје је увелико одмакла национална и политичка еманципација, кнез Милош наређује да се овај светац обележава по школама, а намесништво његовог сина Михаила то законски регулише 2. јануара 1840. године; том приликом је усвојена пракса светосавске прославе и у гимназијама у Србији.
"Српске новине" из 1847. године у броју 8. дају приказ прославе у Земуну, истичући то као пример који би требало да следе све црквено-школске општине...
СРПСКИ ТРИЈАЛОГ
Ево како је изгледала прослава св. Саве код Срба ван територије тадашње Краљевине Србије.
Свечаност је одржана 1904. године у Солуну, са средиштем на метоху Хиландара и српској гимназији у Солуну.
Аутор ("Хомо") чланка из којег смо преузели податке истиче ово као сведочанство о томе да у "... Маћедонији живи српски народ и да се вјерује вера православна..."
Врхунац прославе био је "тријалог" између представника српског народа из Босне, Македоније и из Краљевине Србије.
Аутори текста и музике били су Шајновић и Брож.
Започео је "Босанац" са осликавањем стања свог народа у Босни:
Где се некад Душаново оро
Над земљом мојом поносно вило
Душман се шири сад!
У сличном тону наставља Србин из Македоније:
Спутана у беди и вају
И Маћедонија цвили у ропству и уздисају
Ал залуд нада брат се не сећа брата!
Гледа га мрко како робује,
Крике за помоћ ко да не чује...
И на крају њихов сународник из Краљевине Србије:
Није браћо малаксала
храбра мишца Србинова!
Јоште није пала нада
остварења српских снова!
Јоште љуби братац брата
Само слога, слоге није!
Сложимо се браћо драга,
Залечимо тешке јаде
Покажимо да од Срба
Јоште Балкан дрхтат знаде!...
http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-c/1998/01/article-04.html
А у народу, Сава је другачије доживљаван, без христијанских наслага.. видите целу песму народну, занимљива је:
Но послушај, мој србински роде,
Дико људска од дивне слободе,
Кад удари сила од Азије
Нек те нађе сложна и љубавна
Па је твоја тад побједа славна!
http://www.cvorakcacak.co.yu/svsavanarod.html
Од једног вероучитеља сазнах да је старија верзија светосавске свечане песме била певана и на другу мелодију (једноставнију, ближу народном певању ) и једноставнији текст..али не знам кад се десила замена..
Текст који ми је вероучитељ раније издиктирао...сад сам нашла на нету са
( а могу да набавим и ноте, ако кога интересује више..)
На Светог Саву
Где год има српско дете
Венац славе данас плете,
Где се српски пише, збори
Тамо свећа данас гори.
Где су српске цркве, школе,
Данас Српчад Бога моле,
Да им пружи руку свету,
Да достигну жељну мету.
Славе деца школску славу
Царског сина - Светог Саву.
Лица су им пуна миља,
Јер Светац их благосиља.
http://www.spc-innsbruck.at/radnaverzija/srpska_pravoslavna_crkva/spc_sveti_sava.htm
А на овом форуму има више песама о Св.Сави, једна је, изгледа,народнија верзија (варијацаија на тему) званичне црквене "Ускликнимо" и савршено се уклапа на исту мелодију:
УСКЛИКНИМО
,, Ускликнимо с љубави"!Што се данас поје,
Где год српски синови Пред иконом стоје
Пред иконом Светог Саве,Светитељске српске главе,
Њему данас поје, Сви за Српство стоје.
,,Пуна јеси кошница"!, Даље песма каже.
Свака српска душица,Са овим се слаже.
К'небу главе горе диже,Да престолу буде ближе,
Светитеља Саве, Целог Српства славе.
,,Са свих страна сви Срби" Загрљени стојте,
Светитељу свесрпском, Песму и утројте.
Да нам буде у помоћи,И у дану и у ноћи,
Светитељ наш Сава, Светитељска глава.
(Чика Васа-Љубисав?)
http://srpskapolitika.com/diskusije/viewtopic.php?t=1748
Још мало па ћемо монографију да правимо :) Шалу на страну, лепо се види да је идеал уједињења свих србских земаља био веома присутан у песништву 19. и почетка 20. века, па и када су песме везане за цркву у питању.
Још мало па ћемо монографију да правимо :) Шалу на страну, лепо се види да је идеал уједињења свих србских земаља био веома присутан у песништву 19. и почетка 20. века, па и када су песме везане за цркву у питању.
Сећање на прошла времена..кад сербске земље нису биле расцепкане..
То се не брише из колективног "несвесног" , ипак..
А почетком 20.века десило нам се удруживање са "инима" и ту је почео процес сакривања, лажи, гурања "под тепих", присилног расрбљавања ..бруталног силовања наших духовних и вредности и историјског памћења..
Први корак СХС, други окупација масона под вођством ЈБ Титуса..трећи у току..
Но, ја памтим неке часове физике који ме теше..кад кап прелије чашу, или кад "дара преврши меру"..креће процес РЕАКЦИЈЕ..
Што се тиче монографије:), па..шта је-ту је..
Нека људи читају и знају..крајње је време за буђење из стогодишње море.
:cheers:
П.С. Почни, Младене и "друго поглавље" о "будници" 19.века- Боже Правде..ја ћу да се надовежем..(Хонораре можемо да уступимо у корист Србских патриота).
iI0dMV77wNg&feature
СРЕЋАН САВИНДАН СВИМА !
ljubauca@gmail.com
10-01-12, 19:55
Поштована браћо и сестре!
Предлажем Вам да поставимо нову тему " Следбеници Светосавља " чији је циљ да сваког дана живимо за и у Светосављу. Мислим да је спас нашег Српског народа да се вратимо филозофији живота Светосављу који је утемељио архимандрит Јустин Поповић а најбоље тумачи Велики Владика Николај Велимировић.
Свети Сава
http://www.spcportal.org/images/upload/Image/Slave/stSava.jpg
Најмлађи син Стефана Немање , великог српског жупана, звао се Растко. Родио се 1169. године и још од детињства је показивао да је обдарен изванредним даровима. Кад му је било 15 година, отац му одели један крај у својој држави, где би се учио управљању; а кад му је било 17 година, родитељи су већ помишљали и да га жене, мада је он већ почео мислити како да се одвоји од света и оде у манастир, да се посвети Богу.
Једном, кад су га родитељи позвали у двор, вероватно ради женидбе, дођу и неки калуђери из Свете Горе, а међу њима је био и један Рус. Растко се упозна с њим, распита се како се живи у Светој Гори, па кад је сазнао да је тамо управо онако како је он желео, договоре се да заједно иду у Свету Гору. Растко замоли родитеље да га пусте у лов на јелене, па док је био у лову у планини, искраде се од друштва, и са духовником Светогорцем и неколико верних слугу оде у Атон.
Изгубљеног Растка нигде нису могли наћи, те се коначно забринути родитељи досете да је могао одбећи са оним Светогорцем. Зато Немања отпреми једног војводу са неколико војника у Свету Гору да му врате сина, а у двору је за то време владала велика туга и жалост. Војвода похита што брже може и преко Солуна дође у Свету Гору. Ту се стане распитивати за Растка и дозна да је он у манастиру светог Пантелејмона. Војвода пронађе Растка и рече му да ће га вратити оцу милом или силом, макар и везаног. Растко се учини као да се покорава војводиној наредби и задржа војводу до сутра, па да се онда сви врате.
Увече Растко замоли игумана да за војводу и пратњу припреми добру вечеру, а после вечере одоше у цркву на бдење. Богослужење је било дуго, војвода и пратиоци уморни од пута и мало припити од вина, те задремаше у цркви. Растко се лагано искраде са једним духовником, оде на високу манастирску кулу, где га тај духовник постриже и обуче у калуђерско одело.
Кад се бдење заврши и Срби виде да нема Растка, опасно се наљуте на игумана и калуђере и ко зна шта би био да Растко са куле не викну на војводу да се остави кавге, јер је он ту и сутра ће се видети. Срби се смире и поставе стражу око куле.
Сутрадан зовне Растко војводу и пратњу и покаже им се са куле у калуђерском оделу. Кад га видеше закалуђерена, војвода и нејгова пратња бризну у плач. Но Растко их утеши, рекавши им да је то воља Божја и спусти им са куле своје световно одело и одстрижене власи да однесу родитељима и увере их да је он већ духовник, а уз то им преда и својеручно писмо за родитеље. Војвода се са пратњом врати у Србију.
Није дуго прошло, а по Светој Гори се рашчује да је син српског владара дошао да живи међу испосницима, а свако је желео да га види.
http://www.spcportal.org/images/upload/Image/Slave/svetiSava.gif
Растко је ступањем у монашки ред добио име Сава. Протат свих светогорских монаха, сазнавши ко је и чији је Сава, премести га у највећи манастир Ватопед, где је Сава произведен у јеромонаха.
Родитељи пак Савини, дознавши шта је њихов син урадио, дуго су га жалили и у знак жалости црно одело носили, али су се на крају помирили с тиме, верујући да је то Божја воља. Немања се почне дописивати са сином и с времена на време му је слао много новаца, да не би ни у чему оскудевао. Сава је све те новце делио манастирима и пустињацима. Једном замоли свог игумана да обиђе све манастире и пустињаке по Светој Гори, и кад доби дозволу, обиђе их све, идући бос. Када се
вратио у манастир Сава рече игуману да жели и он да испашта у самоћи као што испаштају испосници, али му игуман не дозволи. Ипак, Сава се хранио само сувим хлебом и водом, а врло ретко је кушао по мало вина и зејтина. Сваку ноћ, до неко доба, молио се Богу и метанисао, а уочи недеље, проводио је на молитви док не огреје сунце. Ишао је лако одевен и бос и зими и лети, а од таквог ходања кожа на табанима му је тако одебљала да је могао ићи по најоштријем камењу. Сава је постао углед свим калуђерима и испосницима светогорским.
После неколико година и Савин отац, Стефан Немања, се закалуђери у Студеници и дође своме сину у Свету Гору.
До тада у Светој Гори није било српског манастира. Стефан Немања, који је у монаштву добио име Симеон, пропутује са својим сином сву Свету Гору, делећи милостињу манастирима и испосницима, и том приликом нађе једно згодно место где је био један порушени манстир и измоли од грчког цара одобрење да може манастир основати. Цар им поклони земљу и изда хрисовуљу којом њихову задужбину оглашава као манастир првог реда - царску задужбину - у наслеђе њиховим потомцима, и још им придода и један свој манастир, Зиг. Тако Сава са својим оцем, а уз помоћ тадашњег српског жупана Стевана Првовенчаног , подиже Хиландар, огради га тврдим градом и у граду подиже кулу као царски дом и многе ћелије. Ту се Сава и Симеон настанише, живеше и Богу молише. Није прошло много времена, а Хиландару беше природато четрнаест манастира и толико земље да је две стотине калуђера могло у њему живети. Но, Симеон је у Хиландару живео само осам месеци, па умро.
У Хиландару је Сава прикупио много побожних и у богословској науци учених људи, да се брину о духовној настави, те ускоро Хиландар постаде као нека духовна академија за све оне који су желели добити више богословско образовање. Ту је Сава саставио правила по којима се имају владати калуђери и та су правила позната под именом Типик светог Саве. У Светој Гори написао је Сава и житије свога оца, преподобног Симеона.
У то време у Србији се десише озбиљни догађаји. Вукан је устао на свога брата Стевана Првовенчаног, отео му престо, а земља је због рата и пустошења опустела, те завладала велика глад. Стеван посла писмо Сави у Свету Гору, и замоли га да похита и дође у Србију, и донесе тело очево, не били над мртвим очевим телом измирио браћу. Сава пожури те крене у Србију и понесе очево тело, које је потом сахрањено у Студеници. Сави пође за руком да измири браћу, и Стеван у знак измирења, почне зидати цркву Жичу. За то време Сава је већ био постао архимандрит.
Сава је мислио да се одмах врати у Свету Гору, али га догађаји задржаше, те се прилично задржа у Србији. У то време, нападе на српске земље бугарски властелин Стрез и Сава оде нападачу да га наговори да одустане од рата. Стрез није хтео ни да чује те му Сава напослетку рече: "И ми имамо коња и јунака, а Бог ће видети ко је крив: ми или ти". Те ноћи Стрез напрасно умре, и у обе војске, и српској и бугарској, веровало се да га је Сава уклео.
За време свог боравка у Србији Сава је настојао да се подижу цркве, уређивао је службу у црквама, по угледу на службе у Светој Гори, уводио је лепе обичаје, а штетне искорењивао.
После тога Сава се врати у Свету Гору, а одатле оде у Никеју грчком цару Тодору Ласкару и патријарху Манојлу, јер су у то време Латини (крсташи) били заузели Цариград и у њему владали. Сава им објасни да је Србима тешко да долазе чак у Никеју ради постављања епископа, већ их замоли да они за Србију поставе архиепископа, а да убудуће сами српски епископи бирају архиепископа. Цар и патријарх прихвате овај Савин предлог, али с тим да њега произведу за
архиепископа. Сава се у почетку опирао, али на крају пристаде, јер је то била згодна прилика, и тако је Сава успео да српска црква постане аутокефална, тј. независна. Било је то 1219. године.
При повратку у Србију, Сава, сада као архиепископ, сврати опет у Свету Гору, још једном обиђе све манастире, у сваком служећи, и производећи достојна лица за свештенике и ђаконе. Растајући се са тугом од своје омиљене Свете Горе, он са собом поведе неколико својих најбољих ученика, да их посвети за епископе.
Дошавши у Србију, Сава, у договору са Стеваном и властелом, раздели Србију на дванаест епархија и установи епископске столице, а за архиепископију одреди Жичу. У свим овим епархијама постави епископе, за протопопијате протопопе; препише свима законске књиге и упути их како да заводе ред. У овим црквеним реформама, Сава је забранио приношење крвних жртава у цркви и светковине пред црквом, те свечаре упутио у домове, створивши тако основу за прослављање Крсног имена или Крсне славе, како је то у уводу описано. Кад је увео ред, Сава уочи Спасовдана , 1220. године, сазове сабор код Жиче, па тад троноше Жичу и свог брата, дотле великог жупана Стевана, миропомаже и венча краљевском круном. Тако Стеван поста први краљ српски.
После свега овога, крене Сава у "канонску визитацију" по целој држави и свуда је учио, упућивао и јеретике (богумиле) обраћао у православље. После неког времена, крене на Србију угарски краљ Андрија, са великом војском. Сава оде к њему да га одговори од рата, а краљ му рече: "Кад си светитељ, учини какво чудо, па ћу ти поверовати и послушати". Сава се помоли Богу, те усред најжешће летње врућине паде крупан град, од којег и угарска војска настрада; и краљ видевши то чудо, врати се натраг.
Пред смрт свога брата Стевана, Сава је и њега замонашио и дао му монашко име Симон , а пошто је Стевановог сина Радослава поставио за краља, пожеле да испуни соју давнашњу жељу. Зато се укрца на лађу и отплови у Палестину, где је походио сва света места. У повратку свратио је у Свету Гору, па се врати у Србију. После шест година подиже се буна против краља Радослава. Сава окруни краљевском круном брата му Владислава, а Радослава закалуђери у Студеници, наденувши му име Јован Монах.
Осетивши да му се час смртни приближује, он одреди које ће се ствари, мошти и дарови, које је са собом из светих места носио, однети у Студеницу, које у Жичу, а које остати у Жичи, па једне ноћи мирно и тихо у својој 67. години испусти своју светитељску душу. Сахранише га у Трнову у цркви 40 мученика.
Свети Сава је умро 12. јануара, и у црквеним књигама тога дана се бележи и спомиње, али се спомен његов чини 14. јануара по старом календару - 27. јануара по новом.
Извор -портал СПЦ
Xdegm-zQ_vk
VFNbRX6eUFo&feature=related
Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави...
Срећан Савиндан свима на форуму.
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2012, vBulletin Solutions, Inc.