Суђење Дражи Михаиловићу

[Страхиња-Бан]

http://www.fotorola.com/uploads/b5d4d11739.jpg (http://www.fotorola.com/)

http://trial-mihailovic-1946.org/IMG/pdf/Trial-indictment_web.pdf

Ево мало аргумената за рушење мита о Дражи као некаквом "'хероју'' а добро се зна да је био обичан пијун енглеске обавештајне службе и масонерије.
На суду се показао као велика кукавица недостојна официрског чина.
Ако неко има на српском транскрипт суђења било би добро да га ставимо.

[Младен]

Тај сајт су правили неокомунисти, па га ваља узети са резервом.

[ВојводаБГД]

Мислим да Михаиловић није био ,,кукавица,, ,био је добар војник који нажалост није схватао суштину,слепо је веровао Енглезима и то је на крају коштало главе њега,његове борце али и цео Србски народ.

[Алекса]

Дража Михајловић и комунисти

Очи и разум служе људима да им унапред открију препреке и опасности које им се на путу налазе. Они људи који те препреке својим очима не виде или својим разумом не открију, показују се слепим, иако очи имају, иако нису без разума. Како пак то бива да човек може гледати, а не видети – и мислети а лудовати – потражите најстарију а најсветију књигу света, па ће вам она многобројним примерима из историје разних народа показати да су то врло честе појаве, а речима кристално јасним објаснити откуда ове долазе. Моје није да то овде износим. Ово само стављам као увод кратки, да бих данас могао рећи да је наша нејуначка пропаст открила многе наше недостатке. Али сигурно и право правцато чудо од слепила које је ударило водеће наше људе, па ни очи ништа не видеше, а разум ништа не откриваше од страховитих опасности којима смо трчали као луди у сусрет. Доћи ће време ша ће и о томе историја говорити својим као у камену уклесаним истинама, а опет видовити слепац раствореним истинама у лепоти као млеко напајати дух народни новим поукама како је и само небо говорило Србима жеље своје – али кнезови народни, овог пута, слушајући друге жеље, вођени другим приликама, нити видеше нити разумеше. Сад овде хоћу само да изнесем низ чињеница које ће показати слепило једног вишег генералштабног официра наше војске, слепило којим је он успео заразити знатан број нижих официра – а које је за последицу имало и Мачву, и Краљево, и Крагујевац и многа друга места чије је мучеништво још у тами. Ради се о генералштабном пуковнику Дражи Михајловићу.

*

Није мој обичај да пређем у грдње. Говорићу језиком јасних чињеница. Ту ће се најбоље показати опет оно исто чудно слепило, које нас је довело до 27. марта и 6. и 18. априла. Кад је наш војнички слом одзвонио нашој држави пропаст, генералштабни пуковник Дража Михајловић није хтео да оде ни својој кући, ни у заробљенички логоро. Он се повукао на Равну Гору, обронак Сувобора и ту са неколико официра и војника образовао језгро једне официрске организације, која је себе представљала као језгро некапитулиране војске. Разуме се да правно ова претензија не може стајати на ногама, јер је јасно да је југословенска војска капитулирала, наложивши свима својим члановима да имају положити оружје пре непријатељем и да се више не смеју борити против њега. Правно је дакле и пуковник Михајловић ратни заробљеник баш као и они у заробљеничком логору – и то по вољи Јогословенске Врховне Команде. Ако пак он то не признаје, онда је правно он обични одметник. Прва слабост овог официра јесте у томе што ту јасну ситуацију није хтео да види или није имао смелости да прими. Није хтео да се призна заробљеником, али није хтео ни да буде одметник. Он је просто изнео једну немогућу правну теорију, да је он представник једне још недемобилисан војске која је у рату с Немачком, мада му је било познато да је та недемобилисан војска, у ствари, и у праву, предата од стране Врх. Команде у ропство окупатору. Међутим до 22. јуна, до објаве рата Немачке Совјетији, ова организација пуковника Михајловића представљала је једну платонску опасност за наш мир. Ничим није испољила своје непријатељство према немачкој војсци, ничим није вређала сигурност саобраћаја. Њени чланови су слободно слиазили с Равне Горе у низину, путовали железницом, долазили у градове па и у сам Београд, налазили се са својом родбином, врло многи од њих примали своје принадлежности, многи обилазили имућније грађане и од њих купили прилоге за јуначке непокорене војнике, причали о свом романтичном животу, изазивали лаокумно дивљње, увлачили нове чланове у те мреже. Од 22. јуна та организација почиње да игра своју судбински негативну улогу. Тада им прилазе комунисти. До 22. јуна ови – комунисти – су били људи које су с једне стране покушали да ухвате везе (јер име је прљава савест налагала да се на сваки начин обезбеде од могућих изненађења), а с друге стране то су били изванредно вешти ствараоци јавног мњења, они који су шапатом од уха до уха преносили разне вести. Од 22. јуна уплашивши се за своју слободу и свој живот, они су одбегли у шуме и одмах покушали да ухвате везу са разним четничким, тамо већ налазећим се, организацијама. Спој је био лак и могућ, јер у главама многих наших људи, благодарећи погрешкама режима Цветковићевог, који је признао Совјете, дозволио страховиту пропаганду, његових агената, у лаковерног народа створило се уверење да је Совјетија Русија, да она води руску и словенску политику, да је она заштитник малих, а нарочито словенских народа, да је то социјални и економски рај правде и благостања, и војнички непобедива сила. Противно тврђење, доказивање истине о духу, природи, циљу, методама и стању Совјета било је забрањено. Изванредна књига инж. Васиљевића „Истина о СССР“ готова 1940. године била је забрањена и није се смела растурати све док није пропала Југославија, док су књиге совјетског агента Махина, као и комунисте Драговића биле једина храна нашег народа. Тако се и могло десити да Милан Гавриловић, иако сам паметна глава, оде у Совјетију пун уверења да ће тамо наићи на словенску мајку, пресилну и пребогату, а кад је дошао тамо он сагледа истину и пише о томе извештаје који су пуни истинитих чињеница о правом стању ствари. Али те истине нису трезниле ни нашу спољну политику па ни самог Гавриловића (јер није био слободан да дође до потпуне истине и у својим закључцима) – а још мање су могле отрезнити нашу интелигенцију, која је својим поступцима показала да то име заслужује само изузетно. Међу оне који су делили то мишљење спада и пуковник Михајловић са својим присталицама. Како би после тога оним одбеглим комунистима могли сагледати право лице – како према њима имати одређени став? Па ипак није дошло до спајања. И то због комуниста. Ови су покушали покренути четнике на акцију против Немаца. Ови то нису хтели. А комунисти став данашњих романтичара нису разумели. Ко хоће да седи скрштених руку и не напада окупатора, тај то може и у градовима. А ко већ седи у шуму, тај мора у акцију револуције. Тако је дошло до разилажења, али не и до непријатељства. Комунисти су предложили да се не напдају, да се не пролива братска крв. Комунисти су предложили, а одметник Михајловић прихватио. Овде да отворимо млау заграду. Био је у шуму још један сличан одметник, генерал Љуба Новаковић. Његова памет била је радикалнија. Он је чак примио сарадњу са комунистима, називао је своје сараднике умереним комунистима и то му је било довољно. Али неподесан за вођу, он је брзо изгубио сваку вредност, па се склонио с Букуље, и ишчезао негде ка југу. Пуковник Михајловић је радио другчије. Он није хтео отворене комунисте примити у своје редове, и тако су они образовали засебне редове, али је примио тезу њихову да се не туче против комуниста. И зато смо присуствовали одиста чуду: да се одреди пуковника Михајловића и одреди комуниста не туку међу собом, иако они не врше саботаже, а ови други то врше у велико. Друга слабост пуковника Михајловића била ј еу томе што он није видео, ни схватио, да његов смешни став неутралности, у ствари је био баш оно што треба комунистима, и то са два разлога: Први разлог је у чињеници да комунисти покрећу револуцију. Њен точак је сувише тежак да би комунисти могли да га покрену, ако би се други одупрли, јер је комуниста сасвим мало, а других огроман број. Зато је потребно и довољно да последњи седе неутрални, да не сметају ничим комунистима. Кад се тоћак револуције пак покрене, кад добије замајну снагу, онда ће и сви остали, који седе скрштених руку сад, имати или да играју како им се свира, или ако покушају точак револуције зауставити, онда ће их револуција смрвити. Други разлог је у чињеници, да се код народних маса комунисти нису могли ни смели покаати у почетку у правој светлости и с правим својим лицем. Они су зато себе назвали „партизанима““ и објаснили народу да су „све српске партије уједињене“. Њима је било потребно да се у својој акцији могу да огрну националним плаштом. Без тога им не би било успеха. Није им било потребно да их пуковник Михајловић огрће тим плаштом. Било је довољно да им тај огртач не скине. И он је на то пристао. Комунистима је то било довољно. Негде с тробојком и Краљевом сликом, негде с петкораком звездом, они су успеавли да се народним масама представе као ослободиоци, јер су грдили оне које је грдио и пуковник Михајловић. И људи пуковика Михајловића и комунисти били су за народ „шумски људи“, и народ није видео неку страшну разлику међу њима. Разлика је била између генерала Недића и пуковника Михајловића – али није било за народ у почетку разлике између партизана комунистичких и „Дражиних људи“. Покушавао сам од почетак јула па све до почетка септембра, и писмено и усмено, да пуковнику Михајловићу и његовим људима укажем на грех који чине против свога народа, према Србији, чинећи ово што чине. Они су с презривим осмехом ан уснама слушали све те опомене и молбе, и уколико су ове биле топлије и упорније, осећао сам, да њихова слепоћа постаје гушћа постаје гушћа и тврђа. То је за њих био знак да су у праву, да су на добром путу. -„Шта вам ми сметамо тиме што седимо у планини?“ питао ме је иронично један поручник – емисар пуковников, који је свратио случајно и до мене. -„Мени не сметате ништа. Али сметате српском народу те не може видети разлику између вас и комуниста. Ви сте ти који тиме дозвољавате да се комунисти могу огрнути националним плаштом. Да вас нема, да сусви националисти у селима и градовима, онда би народ знао да су само комунисти у шумама, и онда би другчије његово држање било. Овако народ не зна. А ви сте ти који га у заблуди држите.“ -„Али ми нећемо да сарађујемо са комунистима“, рекао је поручник. -„То је сад. А већ сутра мора бити другчје. Данас ви седите на Равној Гори, а на два километра од вас комунисти пале општину у Кадиној Луци. Општинска архива из Кадине Луке није својина ни потреба окупатора, већ потреба и својина српског народа. Ви пак мирно гледате то. За мене је то зло значајна ствар кроз коју видим ваше будуће односе. Зашто пале архиву комунисти? Да нашкоде Немцима? Сигурно не. Они то чине да би развили револуцију, јер нема револуције бољшевичке док се не уништи двоструки ред шипки на кавезу у коме је људска животиња затворена, два реда шипки: страх од Бога и страх од власти. Палећи несметано архиве они у ствари експериментално показују народу да власти нема, те да је страх од ње илузоран – а онај прави страх, од Бога, то је већ подмукла пропаганда поиздаље, годинама радећи несметано, довољно ослабила и тако њихов рад на ослобођењу људске животиње из кавеза ради њеног слободног изласка и разорног деловања, већ унапред помогла. Кад комунисти благодрећи вама и вашем ставу буду довољно револуционирали масе, кад буду довољну брзину дали точку револуције, ви, са својим друговима, имаћете да бирате: хоћете ли с њима или против њих. Управо нећете моћи да бирате. Бићете далеко слабији, јер вам ваш став нерада не може снаге дати. И ви ћете против своје воље бити увучени у ревојуцију од стрене комуниста. -„Не! То неће бити!“, рекао је поручник. -„То ће вам већ сутрашњица показати“. Сутрашњица је и показала. Заједничка акција комуниста и „Дражиних људи“ почела је код Крупња, Лознице и Богатића, да пређе одатле на целу земљу. Ацију код Крупња повео је пуковник Мисита, против воље и без наређења Дражиног. То пуковник призније у истом писму у коме због тога наређује општу мобилизацију свих војних обвезника. Показало се, дакле, да пуковника Михајловића људи, из таштине пусте заостале по шумама, сад више нису неутрални, већ заједно с комунистима дижу устанак у Јадру, Поцерини и Мачви – против своје воље, просто зато што је точак револуције довољну замајну брзину добио, точак револуције који су националисте лудо дозволиле својим „неутралним“ ставом да комунисти покрену. У идућем чланку видећемо како је пуковник Михајловић био и остао да краја играчка у туђим рукама све због његове таште жеље да на јевтин начин игра улогу ослободилачког вође.

*

Трећа слабост овог „јунака наших дана“ била је у томе што је сматрао да потписивањем споразума с комунистима он може сачувати неокрњен став официра Краљевине Југославије. Ово је, разуме се, наивност првог реда. Кад су у Руској револуцији поједини национални људи мислили да могу бити неутрални у сукобима између белих и црвених или чак и споразуме да праве, они су за ту наивност имали и неко оправдање: пре њих није било никог ко би их својим искуством поучио да је такав став само на сопствену штету. Али после искуства Руске револуције слична наивност нема оправдања – осим у невероватном слепили или у уображености онога ко је има. Онај ко је и данас способан за такву немогућност показује се неспособним да ма шта политички или паметно уради, а најмање способним да кога другог још и води – осим као слепац слепца у пропаст. Ова невероватна наивност је прво утврђена код поменутог генерала Љубе Новаковића. Он је споразумом од 4. септембра први потписао „пакт о узајамном ненападању“ између својих јединица и комуниста. Ту је остављена слобода рада комуниста и националиста – забрањено врбовање и одвлачење путем врбовања чланова туђих одреда – дозвољено да свака страна неће вређати – уговорено помагање у борби против окупатора, а с циљем „ослобођења земље“. Кад пак земља буде ослобођена, онда ће „слободном вољом грађана народ одредити форму владавине“.

Овај југословенски краљевски официр не види колико је морално пао кад дозвољава да се питање облика владавине ставља у зависност ма и од такозване „слободне воље грађана“. Да и не говоримо шта значи ова слободна воља у бољшевичком режиму, где је сам оснивач Лељин показао растурањем првог слободно изабраног парламента руског, у коме су бољшеивици били у мањини, колико мало осећања има за тај „буржоаски политички изум“. Пуковник Михајловић је следовао примеру овог генерала. Он је сличан споразум закључио крајем септембра, а поновио га је крајем октобра. И док су ова два вискоа официра југословенска закључивањем ових споразума с бољшевицима показлаи одиста невероватну „широкогрудост“, дотле међу собом споразум нису имали, већ су се међусобно оптуживали, па и на смрт осуђивали. Колико да покажу своју начелност. Не знамо шта је мислио пуковник Михајловић. Можда је хтео сатану да веже уговором. У време кад уговори и међу четитијим људима губе своју вредност, сатана са својим духовним породом нема разлога да се стиди, већ напротив може гордо да укаже да је изигравње уговора управо његова традиција. Или је пак хтео сатану да надмудри. Али и ту је рђав пут изабрао. Јер „ко с ђаволом тикве сади о главу му се лупају“. Да видимо уосталом шта је добио српски народ, а шта пуковник Михајловић из тог споразума. У „ослобођеној Србији“ национални људи су били, по овом споразуму, слободни. Разуме се, то не важи за „издајнике“. Њих тај споразум није штитио. А ко ће унапред бити убројан у „издајнике“, то се унапред споразумом не може предвидети. Отуда чујемо да је у самом Ужицу стрељано до 20. октобра око 400 људи. Управо зна се да су цигани ископали толико рака, а колико је бачено тамо лешева, то се сад не може знати. Али, рецимо да су сви национални људи добро прошли. Замислимо да су они што су стрељани све сами „издајници“, које је оштро чуло „комунистичког родољубља“ пронашло. Није важно што се националисти слободно крећу, ако се крећу (за то није требало дизати устанке, пошто је до 22. јуна та слобода била потпунија и општија него ма која друга коју ови „ослободиоци“ доносе). Важно је да су комунисти добили право да могу да се слободно оружају, да се слободно крећу, да слободно окрећу точак револуције. То је главно. И то им споразум даје. А што неко време могу и националисти слободно да се крећу, то није важно. Кад то време прође, престаће и та слобода, па ће „у име радника и сељака“ комунисти узети све слободе и дати их људима таман толико колико моху да удахну и издахну ваздуха, да попију воде, да поједу колико да одрже снагу и да читају оно што комунисти буду писали. Дотле, док то не дође, могу слободно бити истицане и српске заставе, поред црвених. Ко како хоће. У Богатићу, кад се ушло, пола црвених а пола тробојних застава је било. Исто тако, као што су се носиле слике Краљеве, носиле су се и Стаљинове, и клицало се и Краљу и Стаљину. А да би то било маси разумљиво, објашњено је да је млади Краљ испросио Стаљинову кћер за жену! Пуковник Михајловић је и то могао сматрати за успех. Успех је свакако био на другој страни. Комунисти су добили могућност да под заштитом уговора с пуковником Михајловићем могу несметано агитовати за себе, све више уништавајући власт, све више ширећи анархију, све више захуктавајући замајну снагу револуције, све више изазивајући ниске инстинкте људске и вукући их себи. Ужице је од 21. септембра у рукама комуниста, и изгледа, да треба венац мучеништва међу свима градовима српским да понесе. Оно је постало седиште Срп. Сов. Социјалистичке Републике. Председник је др. Душан Недељковић, проф. Универзитета из Скопља (онај који је у једној брошури о демократији доказивао да право већине долази од веће количинемозгова која се налази на њеној страни – на шта му је одговорио инж. Васиљевић да би по томе дава лужитеља Универзитета више вредели у погледу умном од једног професора Универзитета) али главни су фактори четири Јеврејина, без чијег се одобрења ништа не ради и који се из својих цоба у Хотел Паласу много не показују, али им се од стране председника по двадесет пута дневно шаљу предмети на разгледање и сагласност.

Тамо је скинуо комунизам маску са свога лица. А како би могао да је и држи, кад је Ужице постлао међународно сметлиште где је комунизам сваке нације избацио из себе што је могао. Каквих ти све комуниста ту нема! Нема ваљда европске нације која ту нема свог представника. С њима је пуковник Михајловић, по сугестијама свог политичког и правног савентника Драгише Васића, потпреседника Српског културног клуба из Београда, закључивао споразум! Тамос еорганизује српски космопол (ком. Сов. омалдине). Да би се привукла деца испод родитељске власти организује се у Ужицу народни дом, где мушка и женска омалдина заједно станује. Ту им се говори о слободној љубави и ова се лсободно испољава. Ту се говори деци против родитеља – каже им се да родитељи нису доводећи их на свет мислили на њих, децу, већ само на себе и на своје задовољство; говори им се да никакву послушност не дугују они родитељима, јер су раздвојени као прошлост и будућност, као смрт и живот. Тако се већ примећују дечаци и девојчице пред којима старији људи не смеју ни двојица стати на улици да говоре из страха да не буду достављени као „петоколонаши“ и „издајице“. Забрањене су јавне верске манифестације: помени, пратње, славе. Још мало па би дошло до опште антирелигиозне пропаганде. Све то није видео пуковник Михајловић. Све је то осетио народ Чачка, Пожеге, Ивањице, Ариља, Ужица, Чајетине, Косјерића. И сад долазиона последња слабост пуковника Михајловића: четврта по реду. Он је веровао да преко своје официрске организације може водити српски народ по налогу Лондона, чак и у спрези с асатанским комунизмом. А није видео да ће то моћи неко време, а д аће после тога његови одреди сами предузети што за добро нађу да раскину ту неприродну везу. Официри југословенске војске – сјајан људски материјал иначе – показали су у току ове несрећне 1941. године много негативних особина. Њих ће историја оптужити за пропаст Југославије. Они су – или бар неки од њих – извели несретни пуч од 27. марта – потпуно несвесни несреће у коју, за рачун туђина, гурају своју државу и свој народ. Српски официри – они који су пошли са пуковником Михајловићем – показали су се исто тако слепи према несрећи у коју гурају српски народ. Они су остали неосетљиви на позиве које им је упућивао генерал Недић. Многи од њих су га звали издајником. Многи од њих су роварили на све стране (међу њим је био и несрећни генерал Путниковић, кога су баш за време трајања споразума пуковника Михајловића с комунистима, комунисти убили) и утицали на официре и подофицире да не врше своју дужност. Нека, и глупа и слепа ревност, гонила је ове официре да не чују разлоге разума. Нека бар сад знају да комунизам у Србији не би нанео ни стоти део штете да они нису били у организацији пуковника Михајловића – да овај није седео, под утицајем кобног Лондона и злочиначке црвене Москве на Равној Горић и тиме покривао плаштом акцију комуниста – да с њима није заједно вршио мобилизацију ради устанка против окупатора – да није све то облачио у правне формуле закључујући споразум са комунистима – да с комунистима заједно није нападао окупаторску војску! Сав тај огромни вишак штете у крви, имовини и политичким односима нашег народа нека прими на себе њихова организација с њиховим пуковником Дражом на челу! На срамоту нашу то се није могло објаснити многим генералима и пуковницима, мајорима и капетанима Србима. Али народ је ипак сам видео то што нису могли видети они који су га требали водити. И реагирао је на свој начин. Пожешки крај са Ариљем и Ивањицом показао је анјвећу отпорност према комунистима. У Пожеги су комунисти били само шест дана у септембру, а одмах су били прогнати од стране националних четника и добровољаца. Ови нису имали куд, после тога него да се придруже пук. Михајловићу, да би очували Пожегу и цео крај Моравице слободним од комуниста. И тако по споразуму, у Чачку остану и комунисти и Михаиловићевци, у Пожеги само Михаиловићевци, у Ариљу и Ивањици једно време обоје, док четници не преотму маха и не остану сами тамо – у Ужицу пак сами комунисти. Тај крај – пожешки – није могао мирно подносити ту сарадњу. Воз између Чачка и Ужица пролази кроз Пожегу. Пожежани су прегледали возове. Скидали су муницију и оружје намењено комунистима. Они су отпочели у октобру да раде активно на свом плану да пресеку фактички везе пук. Михајловића са комунстима. Зато су спремили напад на Ужице у договору за златиборцима и црногорским срезом, све без знања и против воље пуковникове. Напад је требало да почне 2. новембра. Напад је и почео. Око 2000 пожежана кренуло је тог дана на Ужице и допрло у три колоне до Трешњевице. Али златибораца и црногораца није било. Изгледа да су их комунисти зауставили и разоружали. Тада се комунисти с великим снагама појаве и одагнају Пожежане ка Пожеги, коју заузимју 3. новембра, после огорчене борбе, у којој су Пожежани били присиљени на повлачење због нестанка муниције. При прелазу Скрапежа пало је на неколико стотина комуниста: од Срба интелектуалци, иначе цигани, јевреји, Маџари, Бугари, Арнаути, Хрвати. -„Не уме да ми каже српски – баци пушку – него ми довикује нешто на неком неразумљивом језику“, причао ми је један пожешки сељак. За ова два дана, пуковник Михајловић је чинио огромне напоре да обустави борбу. Слао је делегате у Ужице и Чачак. Слао је налоге Пожежанима да обуставе борбу. Али ништа није помогло. Борба се није обустављала. Сам српски сељак је видео даље и боље од генералштабног пуковника Михајловића и његових политичких саветника. Разговарајући с истим сељаком, упитах га: -„Добро“ доћи ће српски одреди сигурно, кад нареди Генерал, да ослободе и твој крај и разбиће комунистичке банде, као што су их свуда разбили. Али остаће ту и тамо усамљене двојке и тројке. Реци ми: да их после не приме сељаци и не очувају преко зиме.“ -„О господине! Само нека се разбију ове главне њихове снаге – а за те усамљене се не бој. Никог на свету није омрзнуо тако сељак наш као комунисте. Семе ће им затрти. И да знаш, не наше одреде већ ће и Немце дочекати цвећем, као ослободиоце.“ -„Па откуд таква мржња код вас на комунизам?“ – упитах га. -„Упознао народ комунисте. Ништа не треба више да му се прича. Сад он може да прича о комунизму. Осетио га је. Видео је народ да су комунсти и против БОга и против Краља. Како би онда могли бити за народ, кад народ не може без Бога и без Краља.“ И комунисти су се приближили Равној Гори. Пуковник Михајловић је покушао да задржи код себе трупе, али ове више неће да чују за његов став. Пожешки одред је дошао генералу Недићу и ступио одмах у борбу с комунустима на Руднику. А пуковник Михајловић месец дана пре тога остављен од стране колубараца, сад бива остављен од ових других. Усамљен, он поручује да се повлачи с терена, баш оног дана кад га Лондон производи за генерала, колико да покаж да увек мора да задоцни.

*

Иако је пуковник Михајловић тешко скривио српском народу због десетине хиљада мртвих, због многих милијарди имовинске штете, због анархије и пустоши којој су његови понајбољи делови били изложени пуна четири месеца, не бих његовој личности посветио оволико времена – да није било потребно у његовом случају испитати како од слепила не чува ни генералски, ни пуковнички чин, ни генералштабна струка, ни патентирани политички саветници, ни добра ни јака организација. Јер ето пуковник Михајловић је све то имао, па је опет био слеп од чудног слепила – које му није дало да види ни прст пред оком. Слеп он се на челу своје организације наметнуо да водио знатан део западне Србије. Резултат је поразан: хиљаде порушених кућа, десетине хиљада упропашћених домаћинстава, милијарде штете – и огромна, нова, непроцењива и ненадокнадива политичка штета српског народа.


Димитрије Љотић
23. XI 1941

[Naša Borba]

Тај сајт су правили неокомунисти, па га ваља узети са резервом.

Овде се ради о конкретном документу који су издали комунисти. Наравно сигурно је да се на суђењу против њега користила гомила фалсификованих доказа, али у сваком случају његово понашање, изигравање потпуне будале је веома срамно.

[ВојводаБГД]

Овде се ради о конкретном документу који су издали комунисти. Наравно сигурно је да се на суђењу против њега користила гомила фалсификованих доказа, али у сваком случају његово понашање, изигравање потпуне будале је веома срамно.


Можда је мескалин одрадио своје...

[Страхиња-Бан]

Ако неко сматра да је записник са суђења фалсификат волео бих да нам предочи оригинал. Подсетио бих само да је суђење Дражи и осталима било јавно, чак је и преношено преко разгласа испред суда.
А то са дрогираним Дражом су измислили ови из емиграције да би оправдали онакво његово држање пред судом. Дража је био алкохоличар, дневно је пио литар ракије, што је и разумљиво јер му је живот био трагичан тотално, двоје деце су му били комунисти и он је једна трагична личност која је за жаљење а не за слављење. Али наша трагедија је што су његови следбеници од њега направили икону, тако да га млади Срби носе на мајицама и певају песме које га славе, е против тога се треба борити.
Тонски запис постоји са суђења,сачуван је и филмски запис. Надам се да неће бити уништен и да је копиран у више примерака и кад тад ће бити предочен јавности, па ће се онда ови који носе Дражу на мајици запитати кога су носили и коме певају песму ''Чича Дражо где је моје дете'', мада је исправније да песма гласи ''Чича Дражо где је ТВОЈЕ дете?'', с обзиром да су му ћерка и син били код Тита у војсци.
Кад буде јавности предочен снимак суђења видеће се како се понаша ђенерал Коста Мушицки, јуначки храбро пред комунисточким судом а како се срамно понаша Дража предратни пуковник коме су енглеске слуге дале чин ђенерала иако није био достојан ни пуковничког чина.

[Војвода Стреља]

На Погледима и осталим квази-националистичким сајтовима Љотића и Недића пљују из петиних жила, горе него што су комунисти радили, видим да се и овде прави таква атмосфера, само у супротном правцу. Овде се према Ђенералу Михаиловићу опходи горе него што су то комунисти радили. Као да немамо непријатеља са стране и као да је све у реду, наталитет на високом нивоу, нема абортуса, нема наркоманије, нема криминала, све смо решили само још остаје да потежемо несугласице од пре 50 година. За мене су Дража, Недић и Љотић три србска хероја и мученика, па пошто их Свети Владика Николај у молитвама није одваја, ко смо онда ми да их одвајамо?

СРБИ, СПАС ЛЕЖИ У ЈЕДИНСТВУ НАЦИОНАЛНИХ СНАГА.


Дража је био алкохоличар, дневно је пио литар ракије
Претпостављам да је ово из историјских извора.:rolleyes:

[Страхиња-Бан]

http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2006-05-17&feljton=5258
NEŠIĆ: Ne u ćeliju, u sobu. Draža je imao sobu sa krevetom... U ulici Kneginje Ljubice (Zmaj Jovina), gde je bila Udba za Srbiju, na III ili IV spratu, za Dražu je bila oslobođena jedna velika kancelarija, uneti krevet i sto. Dobijao je hranu iz ho*tela „Prag“ po jelovniku, mogao je da bira, redovno je primao ci*garete... Imao je i rakiju, mogao je da pije koliko je hteo. Pio je malo više, tako da sam i ja s njim počeo da dobro pijem rakiju. Sedeli smo po ceo dan.
Nisam sve vreme bio kod Draže, ostao sam pet-šest dana.

Krivokapić: Koju je rakiju pio Draža?

NEŠIĆ: Šljivovicu, prepečenicu...

Krivokapić: O čemu ste razgovarali?
NEŠIĆ: Nisam znao mnogo iz Dražine biografije... Dopalo mu se da je moj ujak general Cukavac, jedno vreme upravnik Vojne akademije, gde je Draža predavao topografiju.
Kad sam ga pitao za porodicu, kazao je da je imao jednog sina koji je poginuo na Zelengori, 1943... Bio je četnički poručnik. Tada, kada su četnici razbijeni, i Draža je bio tamo. Iz njegove priče, kako sam shvatio, jedva je i on uspeo da se izvuče i da s nekim popom pređe Drinu, da se vrati u Srbiju.
Na moju primedbu, da ima ženu i još jednog sina i ćerku, da su oni u
partizanskim jedinicama, da su članovi SKOJ-a, odvratio je da o njima ne želi da govori, da to nisu ni njegova deca ni njegova žena.

U istorijski izvor spadaju i izjave savremenika i ocevidaca iz tog perida. Naravno da nemamo misljenje lekara specijaliste niti zapisnik o obdukciji Drazine jetre, ali i i da imamo verovatno bi se nasli neki koji bi to osporavali kao falsifikat. Upravo zato je istorija nauka a ne politicka propaganda.

[Војвода Стреља]

http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2006-05-17&feljton=5258
NEŠIĆ: Ne u ćeliju, u sobu. Draža je imao sobu sa krevetom... U ulici Kneginje Ljubice (Zmaj Jovina), gde je bila Udba za Srbiju, na III ili IV spratu, za Dražu je bila oslobođena jedna velika kancelarija, uneti krevet i sto. Dobijao je hranu iz ho*tela „Prag“ po jelovniku, mogao je da bira, redovno je primao ci*garete... Imao je i rakiju, mogao je da pije koliko je hteo. Pio je malo više, tako da sam i ja s njim počeo da dobro pijem rakiju. Sedeli smo po ceo dan.
Nisam sve vreme bio kod Draže, ostao sam pet-šest dana.

Krivokapić: Koju je rakiju pio Draža?

NEŠIĆ: Šljivovicu, prepečenicu...

Krivokapić: O čemu ste razgovarali?
NEŠIĆ: Nisam znao mnogo iz Dražine biografije... Dopalo mu se da je moj ujak general Cukavac, jedno vreme upravnik Vojne akademije, gde je Draža predavao topografiju.
Kad sam ga pitao za porodicu, kazao je da je imao jednog sina koji je poginuo na Zelengori, 1943... Bio je četnički poručnik. Tada, kada su četnici razbijeni, i Draža je bio tamo. Iz njegove priče, kako sam shvatio, jedva je i on uspeo da se izvuče i da s nekim popom pređe Drinu, da se vrati u Srbiju.
Na moju primedbu, da ima ženu i još jednog sina i ćerku, da su oni u
partizanskim jedinicama, da su članovi SKOJ-a, odvratio je da o njima ne želi da govori, da to nisu ni njegova deca ni njegova žena.

U istorijski izvor spadaju i izjave savremenika i ocevidaca iz tog perida. Naravno da nemamo misljenje lekara specijaliste niti zapisnik o obdukciji Drazine jetre, ali i i da imamo verovatno bi se nasli neki koji bi to osporavali kao falsifikat. Upravo zato je istorija nauka a ne politicka propaganda.
Ако је неко пио мало више у тренутку кад му се цео свет руши то не значи да је алкохоличар или да је пио толико пре хапшења. А и не бих много веровао овим комунистима који сад причају своје доживљаје за новине, неколико пута сам у новинама читао како комунисти говоре где је Дражин гроб, заклињу у крсну славу, а сви различито говоре(постоји неколико могућих локација), што значи да тим причама из новина не треба ни мало веровати. Поготово ми је невероватно ово о соби уместо ћелије, и храни из хотела.

[Страхиња-Бан]

U redu ajde da prihvatim, pio je jer mu se svet rusi. Ali i drugima se rusio svet pa nisu pili. I Kosti Musickom i Dragom Jovanovicu i Tanasiju Dinicu i mnogim drugima iz Nediceve Vlade. I Nedicu se rusio svet, pa opet nije pio. I da su ga nudili da pije rakiju, uzeo bi malo a ne bi lokao da ga ponizavaju komunisti.
Cak su ga i slikali kako loce iz flase, kao poslednji dipac. Postoji ta slika ali nema je na netu. Ja sam je video svojim ocima. A znate sta su mi apologete Draze Mihailovica rekli na to? Rekli su :"Ma pio je vodu iz flase ali su ga slikali komunisti zbog propagande"
A kad sam ih ja pitao "pa zar nije imao casu da ne pije iz flase?" Gibanicari-istoricari su mi rekli " Pa nisu mu dali":blush5:
Tako da uvek postoje izgovori. Ajde zato da se manemo rakije i flashe. Evo ja povlacim sve te tvrdnje. Nije biotno, neka je i pio. Ali zasto se onako ponasao na sudu? Zasto je ubijao Srbe? Zasto je naredjivao onolike egzekucije Nedicevih i Ljoticevih ljudi? Ma ima toliko toga koliko hoces.
P.S.
Izvinjavam se zbog latinice

[Војвода Стреља]

U redu ajde da prihvatim, pio je jer mu se svet rusi. Ali i drugima se rusio svet pa nisu pili. I Kosti Musickom i Dragom Jovanovicu i Tanasiju Dinicu i mnogim drugima iz Nediceve Vlade. I Nedicu se rusio svet, pa opet nije pio. I da su ga nudili da pije rakiju, uzeo bi malo a ne bi lokao da ga ponizavaju komunisti.
Ја сам реко да не верујем у приче комуниста и да верујем да није ни имао у затвору никакво пиће осим воде, а и чак да је тачно што овај црвендаћ каже, да је Дража пио мало више док је био у затвору, не значи да је био алкохоличар, а још мање значи да је био лош официр.

Cak su ga i slikali kako loce iz flase, kao poslednji dipac. Postoji ta slika ali nema je na netu. Ja sam je video svojim ocima. A znate sta su mi apologete Draze Mihailovica rekli na to? Rekli su :"Ma pio je vodu iz flase ali su ga slikali komunisti zbog propagande"
A kad sam ih ja pitao "pa zar nije imao casu da ne pije iz flase?" Gibanicari-istoricari su mi rekli " Pa nisu mu dali":blush5:
Сасвим је реално да је пио воду из флаше, и да у затвору није имао чашу.

Zasto je ubijao Srbe? Zasto je naredjivao onolike egzekucije Nedicevih i Ljoticevih ljudi? Ma ima toliko toga koliko hoces.
Грађански рат је беснео, Љотићевци су убијали Четнике, Четници су убијали Љотићевце. Највећа грешка је што је до тог рата уопште дошло, не улазим у то ко је крив, вероватно има заслуга са обе стране. Нећемо ваљда оживљавати несугласице од пре 50 година и да се свађамо, док нам Србија пропада и док су нам непријатељи уједињени.

[ВојводаБГД]

Мислим да се претерује са свим тим.Прво,деца Драже Михаиловића су била уз њега све до 1944,тада су Гордана и Бранко пришли комунистима а Војислав је остао уз оца,погинуо је 13.маја 1945 у коначном слому четничке главнине у бици на Зеленгори.
Иначе Гордана је често била уѕ Калабићеву Гарду,али је мрзела Калабића...писала је свој дневник..Калабић јој је отео то и прочитао,извређала је њега и Михаиловића најстрашније...између осталог писала је ,,Мој отац је заблудели старац за којим иде Српски народ,, Бранко се освестио 90их...Гордана колико ми је познато још није...а жива је....

[Младен]

Гордана колико ми је познато још није...а жива је....

Јел' она беше примила Дражину ''Легију части''?

[ВојводаБГД]

Јел' она беше примила Дражину ''Легију части''?

Да,говорила да ће орден поклонити СПЦ....

[Pobuna]

Иако немам позитивно мишљење о Дражи Михаиловићу и његовој историјској улози у другом светском рату,морам да кажем да му је идеја о герилској борби са Немцима пре самог напада на Југославију била одлична...Мислим да би Немци имали много мање ратног успеха у Југославији да је војска послушала Дражу и организовала цео народ у герилу и територијалну одбрану..Једино је тако било могуће успешно се борити против њих..Оно што је после покушавао након неуспеха и разбијања наше војске је било немогуће а и Немци су знали како још више то да онемогуће..

[ВојводаБГД]

Иако немам позитивно мишљење о Дражи Михаиловићу и његовој историјској улози у другом светском рату,морам да кажем да му је идеја о герилској борби са Немцима пре самог напада на Југославију била одлична...Мислим да би Немци имали много мање ратног успеха у Југославији да је војска послушала Дражу и организовала цео народ у герилу и територијалну одбрану..Једино је тако било могуће успешно се борити против њих..Оно што је после покушавао након неуспеха и разбијања наше војске је било немогуће а и Немци су знали како још више то да онемогуће..


Да ли ти је познато да је Дражин план о герилској борби одбацио Министар Војске и Дражу казнио са 30.дана затвора?
Тада је Министар Војни био Ђенерал Милан Недић.

[Алекса]

Иако немам позитивно мишљење о Дражи Михаиловићу и његовој историјској улози у другом светском рату,морам да кажем да му је идеја о герилској борби са Немцима пре самог напада на Југославију била одлична...Мислим да би Немци имали много мање ратног успеха у Југославији да је војска послушала Дражу и организовала цео народ у герилу и територијалну одбрану..Једино је тако било могуће успешно се борити против њих..Оно што је после покушавао након неуспеха и разбијања наше војске је било немогуће а и Немци су знали како још више то да онемогуће..

А ја мислим да је много паметније од свега тога било да смо лепо ко Бугари што знају, гледали своја посла, не бунили се против тројног пакта, добили ко поклон и луку Солун, и искористили добре везе које би у Немачкој тиме засигурно биле учвршћене. Још је паметније бло да се оканемо југословенства, и тражимо у то име да се исцртају границе Србије по томе где живи српски народ. Ето то је паметније, емсто да смо безглаво улетели у рат, потрошили залуд милионе наших живота, а територијално распарчали свој народ.

[Pobuna]

Да ли ти је познато да је Дражин план о герилској борби одбацио Министар Војске и Дражу казнио са 30.дана затвора?
Тада је Министар Војни био Ђенерал Милан Недић.

Познато ми је то..


Алекса.

наравно да је то било паметније и свако ко има грам мозга,данас може рећи да би то био један од најпаметних потеза у нашој историји,да смо остали у Тројном пакту..
Али реално,тако нешто је било немогуће у то време,јер је народ памтио зврества која су немци,аустроугари и бугари починили у првом светском рату.
Ако ћемо да причамо о ратној стратегији,морам рећи да је Дражина теорија била сасвим исправна и реална јер је и сам Дража био свестан.да југословенска војска не можемо да се мери са немачком..

[Алекса]

Не бих се баш сложио. Тај исти "народ" памти (или би требало да памти), операцију "Милосрдни анђео", пре само девет година. Тај исти народ би требало да памти да је Хавијер Солана издавао наређења о бомбардовању Србије и убијању Срба, а ето, данас се тај исти народ радује Тадића с тим истим Соланом. Па према томе, аргумент "десио се народ" баш и није неки. Ако је тај исти народ одбио Хитлерову понуду да се Југославија сачува (могу да приложим документе као доказ овоме, ако је потребно), и да се још и територијално прошири, а уместо тога је тај народ (и Дража, као један од његових представника), желео у рат, онда зашто кукамо што смо рат и добили?

[Pobuna]

Ne vidim oko cega se ti ne slazes samnom..Ja pisem o necemu sasvim drugom o tome da je Drazina teorija o teritorijalnoj odbrani bila realnija od Nedicevih utvrdjenja prema Italiji i Austriji koje su Nemci jednostavno zaobisli..

Prvo nije potrebno da mi prilazes nikakva dokumenta o tome jer ja to dobro znam..
Drugo to mozemo danas da pricamo i ti ja,sta bi bilo,ali kada bi se stavio u polozaj prosecnog Srbina,koji je gledao iskasapljena tela zene i dece,koje su pobili Bugari i Nemci,ili kada bi se stavio u polozaj prosecnog srpskog vojnika seljaka koji je proziveo albansku golgotu,bio na Krfu i borio se na solunskom frontu imao bi sasvim drugacije misljenje i o Nemcima i o Hitleru..Ili mozda
mislis da su Srbi tada znali da je Hitler ustvari oslobadjao Evropu od jevrejsko-masonskog uticaja..pa naravno da nsiu,za njih je njegov rat predstavljao nemacki imperijalizam..


I bas tako,dobili smo rat,nismo bili spremni i nismo bili dorasli takvom izazovu,Draza je to dobro znao zato je predlagao ono sto je predlagao i sto je bila dobra taktika za borbu protiv Nemaca..Mozda i jedina koja je mogla da nam pomogne...Svejedno je sta ti ili ja ili bilo ko na ovom forumu misli o istorijskoj ulozi Adolfa Hitlera ali kada je zemlja napadnuta ona se brani pa ma ko je napadao..

[Алекса]

Бесмислица је причати о некаквој територијалној одбрани коју је предлагао Дража. Да није било сличних паметњаковића, Србија би остала под окупацијом, с комунистима би се разрачунало онако како треба, а не би, бар у Србији, невини цивили страдали. Не интересује мене идеолошко становиште Михајловића, мене једино занима због чега је он себи дозволио да буде уплетен у ђавољу игру коју су у Србији заиграли комунисти.

Милан Недић је јасно и гласно наредио да се они у шумама врате кући. Постоји и текст тог говора и те наредбе. Дража и његови то нису слушали, својевољно заобилазећи наредбу јединог легитимног српског представника власти, и на тај начин ставили су се раме уз раме са комунистичким бандитима. Не причам ја ни о Немцима, нити о Хитлеру, ја причам да је лудост ступање у заједничке акције с комунистима, упркос претњи страшних одмазда од стране Немаца за такве чинове. Услед неодговорности таквих људи као што је Дража, страдали су српски цивили, жене, деца, све зато што што је такав један умислио да је Богом дат да преузима на себе некакву герилу унапред осуђену на пропаст.

[Pobuna]

Ocigledno se opet nismo sporazumeli..

Draza je tu teoriju predlagao pre aprilskog rata pa cak i pre potpisivanja Trojnog pakta..Taj referat koji je Draza pisao Nedicu je napisan kada je Hitler usao u Austriju..
Ne podrzavam ja Drazinu gerilu pod okupacijom i saradnju sa komunistima ako si na to mislio..
Ja samo pisem da kada je vec doslo do aprilskog rata za Jugoslaviju bi bilo bolje da je prihvatila tu Drazinu teoriju..Ja bi ti preporucio da nadjes i procitas sta je pisao Draza u tom referatu..Jedna od stavki je bila da se veliki gradovi isele i ostanu prazni bas zbog nemacke represije nad civlinim stanovnistvom..

Posle okupacije ono sto je Draza radio je bilo pogresno naravno jer je slepo verovao Englezima..

Ali opet kazem bile su drugacije okolnosti i u nasem je mentalitetu da kada nam je zemlja okupirana da se borimoa a ne da se mirimo sa okupacijom...I hvala Bogu sto je tako..

[Naša Borba]

Могао је пуковник Михаиловић да предлаже шта је хтео (било би Немцима забавно да гледају како сељаци јуришају пушкама на тенкове...), реално гледано војска Краљевине Југославије шансе није имала за дуготрајну одбрану. Поготово што ју је већина Хрвата и Словенаца издала...

Drugo to mozemo danas da pricamo i ti ja,sta bi bilo,ali kada bi se stavio u polozaj prosecnog Srbina,koji je gledao iskasapljena tela zene i dece,koje su pobili Bugari i Nemci,...

Када су то Немци убијали жену и децу?

[Pobuna]

Bas zbog tih tenkova je Draza i predlagao da se narod organizuje u gerilu i zaposedne mesta u planinama gde bi nemackim tenkovima bilo tesko da dopru pa gde cak i njihova avijacija ne bi imala velikih uspeha..

E pa ja mislim Nasa Borba da im ne bi bilo smesno uopste kada bi srpski gerilci jurisali na njih..Realno smo mnogo puta u istoriji dokazali da smo bolji ratnici od Nemaca..
U prvom svestkom ratu je odgovor na tvoje pitanje..

[Naša Borba]

Bas zbog tih tenkova je Draza i predlagao da se narod organizuje u gerilu i zaposedne mesta u planinama gde bi nemackim tenkovima bilo tesko da dopru pa gde cak i njihova avijacija ne bi imala velikih uspeha..

E pa ja mislim Nasa Borba da im ne bi bilo smesno uopste kada bi srpski gerilci jurisali na njih..Realno smo mnogo puta u istoriji dokazali da smo bolji ratnici od Nemaca..
U prvom svestkom ratu je odgovor na tvoje pitanje..

Добро и шта би они у планинама радили? Немци би лепо тенковима држали градове, мало бомбардовали планине и то би било то. Што се тиче Прво светског рата нешто се и не сећам да су Немци 1915. године имали тенкове, па ни бојне отрове (иделно за герилце у планинама...) нису користили против Србије.

[Војвода Стреља]

Када су то Немци убијали жену
Мачва 1914.

и децу?
Крагујевац 1941.

[Pobuna]

Pa dobro onda,kad ti kazes,da bi malo bombardovali planine i to bi bilo to,kako su onda gerilci koji su nastali posle aprilskog sloma nase vojske,uspeli da nanesu toliku stetu nemcima?
A zamisli da se cela vojska organizovala u gerilu pa jos i ceo narod..Nesto se i ja ne secam da sam pisao da su Nemci imali tenkove 1915 ali se dobro secam slika Srba pobijenih nemackim i bugarskim bajonetima..

[Pobuna]

Vojvoda Stelja verovatno ces na to dobiti odgovor da su krivi samo cetnici i partizani za Kragujevac jer oni do toga i doveli a da su Nemci koji su pobili tu silnu srpsku decu jadne nevine duse...

[Naša Borba]

Pa dobro onda,kad ti kazes,da bi malo bombardovali planine i to bi bilo to,kako su onda gerilci koji su nastali posle aprilskog sloma nase vojske,uspeli da nanesu toliku stetu nemcima?
A zamisli da se cela vojska organizovala u gerilu pa jos i ceo narod..Nesto se i ja ne secam da sam pisao da su Nemci imali tenkove 1915 ali se dobro secam slika Srba pobijenih nemackim i bugarskim bajonetima..


Које штете Немцима?:rofl:
Нападали су 1941. године немачке војнике трећег позива са успехом, па чим су у октобру-новембру добили појачање немци су уништили партизане на територији Србије, да није Недић легализовао дражиновце и њих би уништили...

[Naša Borba]

Мачва 1914.


Крагујевац 1941.


За Мачву је тачно, за Крагујевац жене нисам чуо, а што се деце тиче стрељани су већином припадници СКОЈ-а...

[Pobuna]

Pa znaci ipak im je ta "navrat-nanos" organizovana gerila uspela naneti neke gubitke cim su morali da dovode pojacanje..zar ne?E sad zamisli da se cela vojska kraljevine jugoslavije tako organizvala sa unapred pripremeljenim skladistima hrane,i skladistima municije i oruzja..Zabadava bi im bilo to pojacanje:D

[Војвода Стреља]

За Мачву је тачно, за Крагујевац жене нисам чуо, а што се деце тиче стрељани су већином припадници СКОЈ-а...
Крагујевац сам и поменуо због деце не због жена. А не бих реко да су већина ученика били СКОЈ-евци.

[gallagher]

Дража је био слика и прилика целог његовог "покрета".
Крајем '80-их и почетком '90-их, када партизани и њихови следбеници полако напуштају јавну сцену, јер њиховим лажима, обманама и фалсификатима више нико не верује, престо преузимају Дражини четници. Опет се некритички величала антифашистичка, антиимперијалистичка и остале анти борбе и исто тако су се стварали нови култови неких старих личности, у жељи да се замене са старим идолима народноослободилачке борбе. Због тога се је ових година стварала лажна и нереална слика четничког покрета, која нема везе са реалношћу.
Довољно је да видимо следбенике лика и дела Д.М. на Равногорском вашару и можемо да се уверимо да нису далеко одмакли од свог идола.

[Naša Borba]

Крагујевац сам и поменуо због деце не због жена. А не бих реко да су већина ученика били СКОЈ-евци.


Ево да не испадне да измишљам мој извор је Др. Ђоко Слијепћчевић: Југославија уочи и за време другог светског рата ,342-343 страна.

Pa znaci ipak im je ta "navrat-nanos" organizovana gerila uspela naneti neke gubitke cim su morali da dovode pojacanje..zar ne?E sad zamisli da se cela vojska kraljevine jugoslavije tako organizvala sa unapred pripremeljenim skladistima hrane,i skladistima municije i oruzja..Zabadava bi im bilo to pojacanje


Успели су јер су имали фактор изненађења. Пошто Хрвати, Словенци, Немци,Бугари, Мађари,Румуни, Арнаути,Словаци... не би се порили против сила осовине у тој герилској војсци били би поново само ми, Срби, вероватно би и било успеха, али мислим да би нас силе осовине ипак савладале, а крајњи исход рата би био исти, јер би Немци и њихови савезници изгубили као што су и изгубили рат на Афричком,Источном и Западном фронту, а не у Југославији-Србији.

[Алекса]

Брате Обилићу, ти некако то као да замислимо шта би било кад би било, па их само да смо се организовали, не би швабе имали шансе. Ма ајде :D

Па то је неозбиљно брате, прво и прво ти самозвани герилци нису нешто успевали да нанесу Немцима значајније губитке, ја једино као последицу њихових герлиских акција видим побијене цивиле по Србији, нешто ми се не чини да смо им баш пуно напакостили, нити да смо могли да им напакостимо.

Ко да се организује у герилу, Хрват? Словенац? Ма ајде молим те. Они су своју "господску" позадину још одма дали на реверс, коме год само да их ослободи великосрба.

Југославија је могла бити сачувана једино не-уласком у рат. Супротан случај значио би пропаст и те Југославије, и Срба као њених носиоца. Могао је Дража да реферише шта и како хоће, кад није имао ни грама политичке мудрости у одсудним тренуцима.

Изем ти герилу, касапили немачке војнике, секли делове тела, па још фотографисали... Јадни Недић морао да моли да се те слике не шаљу Хитлеру у Берлин и да црвени због мајмуна ко што је Дража био. То што је урађено везе нема са српском војничком традицијом, и нама иде на стид и срамоту. А ни Немци се нису окитили пуно у Крагујевцу, то је чињеница. Ал на зло се не одговара хлебом и пекмезом, него једино још већим злом.

[ВојводаБГД]

Добро и шта би они у планинама радили? Немци би лепо тенковима држали градове, мало бомбардовали планине и то би било то. Што се тиче Прво светског рата нешто се и не сећам да су Немци 1915. године имали тенкове, па ни бојне отрове (иделно за герилце у планинама...) нису користили против Србије.

Грешиш,и та четничка герила,реално слабе борбене вредности наносила је огромне губитке немачком окупатору,сад што су после тога страдали цивили у немачким одмаздам друга је прича...
Четничка герила се разликовала области до области,рецимо Озренски корпус је успео да порази и Немце и усташе заједно када су у априлу 1943 јуришали на Озрен...таквих примера је много,зато сам увек тврдио да су четнички одреди у самој Србији били најмање борбено способни и међу њима је било највише кабадахија....

[ВојводаБГД]

Брате Обилићу, ти некако то као да замислимо шта би било кад би било, па их само да смо се организовали, не би швабе имали шансе. Ма ајде :D

Па то је неозбиљно брате, прво и прво ти самозвани герилци нису нешто успевали да нанесу Немцима значајније губитке, ја једино као последицу њихових герлиских акција видим побијене цивиле по Србији, нешто ми се не чини да смо им баш пуно напакостили, нити да смо могли да им напакостимо.

Ко да се организује у герилу, Хрват? Словенац? Ма ајде молим те. Они су своју "господску" позадину још одма дали на реверс, коме год само да их ослободи великосрба.

Југославија је могла бити сачувана једино не-уласком у рат. Супротан случај значио би пропаст и те Југославије, и Срба као њених носиоца. Могао је Дража да реферише шта и како хоће, кад није имао ни грама политичке мудрости у одсудним тренуцима.

Изем ти герилу, касапили немачке војнике, секли делове тела, па још фотографисали... Јадни Недић морао да моли да се те слике не шаљу Хитлеру у Берлин и да црвени због мајмуна ко што је Дража био. То што је урађено везе нема са српском војничком традицијом, и нама иде на стид и срамоту. А ни Немци се нису окитили пуно у Крагујевцу, то је чињеница. Ал на зло се не одговара хлебом и пекмезом, него једино још већим злом.

Ја могу да наводим сада овде успешне битке четничке гериле против окупатора пре свега Немаца,али скренули би са теме...а таквих успеха је било и превише.
Што се тиче овог ,,касапљења,, вероватно мислиш на заседу измешу села Баре и Љуљаци 16.октобра 1941 што је био и повод за Крагујевачко страдање,не можеш по појединцима судити целом покрету....сад што то Михаиловић није истражио и казнио злочинце друга је тема.

[Младен]

зато сам увек тврдио да су четнички одреди у самој Србији били најмање борбено способни и међу њима је било највише кабадахија....

Управо тако, и не само најмање способни већ и најмање потребни. Главнина је требала да буде у областима где су Срби били у егзистенцијалној опасности(НДХ, области под бугарима итд.)

[Pobuna]

Брате Обилићу, ти некако то као да замислимо шта би било кад би било, па их само да смо се организовали, не би швабе имали шансе. Ма ајде :D

Па то је неозбиљно брате, прво и прво ти самозвани герилци нису нешто успевали да нанесу Немцима значајније губитке, ја једино као последицу њихових герлиских акција видим побијене цивиле по Србији, нешто ми се не чини да смо им баш пуно напакостили, нити да смо могли да им напакостимо.

Ко да се организује у герилу, Хрват? Словенац? Ма ајде молим те. Они су своју "господску" позадину још одма дали на реверс, коме год само да их ослободи великосрба.

Југославија је могла бити сачувана једино не-уласком у рат. Супротан случај значио би пропаст и те Југославије, и Срба као њених носиоца. Могао је Дража да реферише шта и како хоће, кад није имао ни грама политичке мудрости у одсудним тренуцима.

Изем ти герилу, касапили немачке војнике, секли делове тела, па још фотографисали... Јадни Недић морао да моли да се те слике не шаљу Хитлеру у Берлин и да црвени због мајмуна ко што је Дража био. То што је урађено везе нема са српском војничком традицијом, и нама иде на стид и срамоту. А ни Немци се нису окитили пуно у Крагујевцу, то је чињеница. Ал на зло се не одговара хлебом и пекмезом, него једино још већим злом.

Не бих даље да причам о Дражи,мислим да Војвода БГД капира о чему сам ја хтео да дискутујемо,више о ратној стратегији и четничком начину ратовања,него о политици..
Али ево за тебе једно питање.Рецимо да смо остали неутрални током другог светског рата,Немци су изгубили тај рат,да ли стварно мислиш да би Југославија остала поштеђена од стране Совјетског Савеза..Моје је мишљење да би нас неутралност после пораза Немачке увукла у рат са Совјетским Савезом..

Никако се не слажем да Немци у Србији нису претрпели озбиљније губитке..То једноставно нису историјске чињенице..Мислим да је било сасвим не реално очекивати да је Немачка могла да добије тај рат..

[Расен777]

Да и ја укратко прокоментаришем оно шта би било кад би било...Мислим да је било сасвим не реално очекивати да је Немачка могла да добије тај рат..Мишљења сам да је Стојадиновић ту био у праву кад је рекао да ће два милиона војника решити рат. И после окупације од стране Вермахта, да су Немци били паметнији могли су у Србима добити савезнике, елитну и бројну војску на Источном фронту.

[gallagher]

Шта би било кад би било....? Немци су у великој мери били реваншистички настројени према Србији и Србима, као и сви њихови сателити, слуге и остале поражене снаге из 1.светског рата. Не треба трошити пуно речи ни о мегаломанском апетиту Вермахта који је последица тог реваншизма и фрустрација које су се гомилале годинама после првог светског рата.
Реално гледајући ни једна страна војна формација не би имала подршку српског народа у Србији, па тако ни Немци, а то је оставштина наших предака и ослободилачких ратова који су се до тада водили за ослобођење Србије. Увек би постојао неки вид отпора према окупатору.
У оној ситуацији је потписивање пакта био једини могућ и једини прихватљив излаз из настале ситуације, али шта вреди када су се и тада као и сада увек нашли изроди који су жртвовањем целог народа спроводили своју издајничку политику, а не треба заборавити ни улогу "братских" нам народа који су тада као и сада роварили изнутра и чекали својих пет минута, али ми никако да научимо лекцију.
Због неспособности наших прадедова да стану у јединствени фронт за одбрану Србије и српског народа, за српске интересе, а не за интересе Черчила, КПЈ и остале багре, поднели смо највећу жртву од свих народа на Балкану.

[Алекса]

Ма разумем ја Обилићу да ти говориш о стратегији, али постоји једна врло битна ствар коју ти заборављаш - једини интерес Немачке на Балкану је да остане миран и да се њима не забија нож у леђа док ратују на источном фронту. За њих је било тотално небитно ко ће овде владати и шта ће се овде дешавати, главнина њихових снага није ни била распоређена на Балкану, већ другде. Након пораза Француске, Норвешке, катастрофалног стања Британске армије (сетимо се да је масовна кланица код Данкрика била избегнута једино добром вољом Хитлера лично), није ми јасно како то мислите да је некаква герила у Србији могла да пресудно утиче на ток рата? То што је нането некакве штете Немцима овде, било је занемарљиво на глобалном нивоу, то није ни на који начин могло да утиче на сам исход рата.

Дража јесте предлагао тај начин ратовања још пре самог почетка рата, можда је тај начин сам по себи добар, али је глупост било то што се о рату уопште и размишљало у том тренутку. Кад још додамо врло повољне понуде које је Југославија имала од стране Рајха, онда бих ја приупитао тог истог Дражу за чије он интересе је хтео да ратује, односно да жртвује толики народ?

Слажем се да није било никакве потребе за дејством четничких трупа у подручјима где није било наших "комшија". Ипак, знамо сви да и Бугари и сви остали око нас имају комплексе зобг негативног биланса у међусобним ратовима са Србијом, они само чекају повољну прилику да свој варваризам испоље над српском нејачи. Ништа чудно што се то десило у другом светском рату. Али неко је морао и на то да мисли још пре рата, а не да безглавно срља у пропаст.

Али ево за тебе једно питање.Рецимо да смо остали неутрални током другог светског рата,Немци су изгубили тај рат,да ли стварно мислиш да би Југославија остала поштеђена од стране Совјетског Савеза..Моје је мишљење да би нас неутралност после пораза Немачке увукла у рат са Совјетским Савезом..

Па Бугари су били на страни осовине, ништа им није фалило након рата. Мађарима исто не видим да је нешто лоше било, они нису давали узалуд свој животе. Каква би била разлика када је Србија у питању?

[Naša Borba]

....Четничка герила се разликовала области до области,рецимо Озренски корпус је успео да порази и Немце и усташе заједно када су у априлу 1943 јуришали на Озрен...

Добро, Цвијетин Тодић је стварно био изврстан комадант. Мада ни даље не видим где су ти силни немачки губитци, и у овом случају припадници легионарске "Вражје" дивизије су имали једино озбиљне губитке.

[ВојводаБГД]

Добро, Цвијетин Тодић је стварно био изврстан комадант. Мада ни даље не видим где су ти силни немачки губитци, и у овом случају припадници легионарске "Вражје" дивизије су имали једино озбиљне губитке.

Немачки губитци у живој сили на целом подручју Краљевине су занемарљиви...процене су да су изгубили око 3200 војника...од тога у борбама са комунистима 1700 а са ројалистима 1500...
Што опет је минимално за немачки потенцијал и ратну машинерију Вермахта.Али ипак то су губитци....

[Naša Borba]

Немачки губитци у живој сили на целом подручју Краљевине су занемарљиви...


Слажем се.