Тара
13-04-08, 17:08
Деца која су изразитије изложена загађењу лошије су резултате постигла и на тесту речника, памћења и учења
Све је боље када је околина здрава, па и памћење.
Утицај загађења на кардиоваскуларни и респираторни систем деце проучаван је детаљно, а о утицају удисања загађеног ваздуха на мозак мање се зна. Др Шакила Франко, с харвардске школе јавног здравља, и тим који је учествовао у овом истраживању резултате објављују у часопису „American Journal of Epidemiologyâ€Â. Резултати показују да деца која живе у четвртима у којима је густ саобраћај имају нижи квоцијент интелигенције и постижу лошије резултате на тестовима интелигенције и памћења од деце која удишу чист ваздух живећи у здравијим срединама, без много саобраћаја у близини својих кућа.
– Последице загађеног ваздуха сличне су онима које су уочене код деце чије су мајке пушиле десет цигарета дневно у трудноћи или као код деце која су била изложена дејству олова, изјавила је др Франко, аутор студије.
У истраживању из кога су наведени подаци, она и њене колеге проучиле су 202 деце из Бостона старе између осам и једанаест година, као и студију о пушењу код трудница. Истраживачи су најпре испитивали само утицај процењене изложености деце чађи на степен њихових когнитивних функција. Радило се о утицају чађи настале сагоревањем горива, посебно код возила која користе дизел.
– Што су деца била више изложена чађи нижи је био њихов резултат на испитивањима интелигенције.
Када су истраживачи резултате ускладили и са факторима као што су образовање родитеља, језик којим говоре код куће, тежина при порођају и изложеност дуванском диму, веза је и даље постојала.
Тако, на пример, велика изложеност остацима сагоревања горива доводи се у везу с падом IQ-а просечно од 3,4 бодова. Деца која су изразитије изложена загађењу лошије су резултате постигла и на тесту речника, памћења и учења.
Аутор ове студије такође је истакла да је загађење изазвано саобраћајем повезано и с бројним другим штетним последицама и да, осим да се преселе из подручја с густим саобраћајем, људи не могу ништа друго значајно да учине за своје здравље.
извор Политика
Све је боље када је околина здрава, па и памћење.
Утицај загађења на кардиоваскуларни и респираторни систем деце проучаван је детаљно, а о утицају удисања загађеног ваздуха на мозак мање се зна. Др Шакила Франко, с харвардске школе јавног здравља, и тим који је учествовао у овом истраживању резултате објављују у часопису „American Journal of Epidemiologyâ€Â. Резултати показују да деца која живе у четвртима у којима је густ саобраћај имају нижи квоцијент интелигенције и постижу лошије резултате на тестовима интелигенције и памћења од деце која удишу чист ваздух живећи у здравијим срединама, без много саобраћаја у близини својих кућа.
– Последице загађеног ваздуха сличне су онима које су уочене код деце чије су мајке пушиле десет цигарета дневно у трудноћи или као код деце која су била изложена дејству олова, изјавила је др Франко, аутор студије.
У истраживању из кога су наведени подаци, она и њене колеге проучиле су 202 деце из Бостона старе између осам и једанаест година, као и студију о пушењу код трудница. Истраживачи су најпре испитивали само утицај процењене изложености деце чађи на степен њихових когнитивних функција. Радило се о утицају чађи настале сагоревањем горива, посебно код возила која користе дизел.
– Што су деца била више изложена чађи нижи је био њихов резултат на испитивањима интелигенције.
Када су истраживачи резултате ускладили и са факторима као што су образовање родитеља, језик којим говоре код куће, тежина при порођају и изложеност дуванском диму, веза је и даље постојала.
Тако, на пример, велика изложеност остацима сагоревања горива доводи се у везу с падом IQ-а просечно од 3,4 бодова. Деца која су изразитије изложена загађењу лошије су резултате постигла и на тесту речника, памћења и учења.
Аутор ове студије такође је истакла да је загађење изазвано саобраћајем повезано и с бројним другим штетним последицама и да, осим да се преселе из подручја с густим саобраћајем, људи не могу ништа друго значајно да учине за своје здравље.
извор Политика