Европска унија

[Круела]

U Srbiji manje od polovine ispitanih za EU

BRISEL/ZAGREB - PodrÅ¡ka građana Srbije ulasku u Evropsku uniju (EU) iznosi 44 odsto, pokazalo je Galupovo istraživanje sprovedeno u zemljama zapadnog Balkana. Taj broj je znatno viÅ¡i nego u Hrvatskoj u kojoj tek 25 odsto građana smatra da je članstvo njihove države u EU dobra stvar, preneo je zagrebački Jutarnji list rezultate istraživanja koji će u sredu biti predstavljeni u Briselu.

Članstvo svoje zemlje u EU kao dobru stvar smatra 25 odsto stanovnika Bosne i Hercegovine (BiH), 60 odsto stanovnika Makedonije, 73 odsto stanovnika Kosova i Metohije i 81 odsto stanovnika Albanije. Prema Galupu, u BiH i Hrvatskoj 32 odsto ispitanih smatra da je pristupanje EU loÅ¡a stvar, u Srbiji taj procenat je 17, u Makedoniji devet, na Kosmetu Å¡est, u Albaniji pet i u Crnoj Gori četiri odsto.

U slučaju referenduma, u Srbiji bi za ulazak u EU bilo 63, a protiv 23 odsto, većina (43 odsto) Hrvata bi glasala protiv, a za članstvo bi bilo 38 odsto, u BiH bi za ulazak u EU glasalo 83 odsto, a protiv 10 odsto ispitanih, dok bi u Crnoj Gori za ulazak u EU glasalo 81, a protiv pet odsto ispitanih. Iz Galupovog istraživanja proizlazi po Jutarnjem listu da je ukidanje viza za putovanje u EU za građane Srbije i Makedonije negativno uticalo na stavove tamoÅ¡njih građana o članstvu u EU pa je, posle vizne liberalizacije, podrÅ¡ka EU pala, iako je joÅ¡ uvek velika.

Istraživanje je pokazalo da 68 odsto Srba ne vidi neku političku stranku ili političara koja predstavlja njihove stavove (vidi ih 27 odsto). Takvog ne vidi ni 62 odsto Hrvata (tek ih 30 odsto vidi), 64 u Makedoniji (vidi ih 33 odsto), 65 odsto u BiH (vidi ih 32 odsto), 36 odsto na Kosmetu (vidi ih 54 odsto) i 43 u Crnoj Gori (vidi ih 46 odsto). U Srbiji poteze vlade podržava 22, a ne podržava 65 odsto. Čak 70 odsto Hrvata ne podržava poteze vlade, a podržava ih 20 odsto, u Makedoniji podržava 41, a ne podržava 51 odsto, u BiH podržava 19, a ne podržava 74 odsto, na Kosmetu podržava 48, a ne podržava 46 odsto, i u Crnoj Gori podržava 48, a ne podržava 41 odsto.

Među dobrim trendovima u stavovima građana, istraživanje pokazuje da poboljÅ¡anje vide u sudskom sistemu i u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, iako je i dalje golema većina nezadovoljna dosadaÅ¡njim rezultatima.

Autor:
Agencija Tanjug

И све је мањи и мањи...зато је толико форсирање пароле "Европа нема алтернативу" све иритантније!

Један стрипић....

http://img408.imageshack.us/img408/9800/14758.jpg (http://img408.imageshack.us/i/14758.jpg/)

[Гост]

Nije mi jasno sto ste toliko protiv EU da se radujete svakom neuspehu i kasnjenju nase Srbije da udje u Evropski uniju? Ne mogu da shvatim da neko ne zeli u EU?
Hocete u Azijsku ili Africku uniju? Ili cete da budete nesvrstani? (-:

[Аркона]

Хахаха, браво ти га :biggrinjester:

Ајде мало прочитај овај форум, прочитај аргументоване текстове и мишљења квалификованих људи који се баве том темом, прочитај ставове и мишљења чланова овог форума...и по тругим питањима, не само о овом, па можда схватиш гдје си дошао...

Или једноставно, искључи телевизор и размисли својом главом...мислим да ћеш доћи до сличног закључка као и сви ми. Никад није касно ;)

[Круела]

Ајде мало прочитај овај форум, прочитај аргументоване текстове и мишљења квалификованих људи који се баве том темом, прочитај ставове и мишљења чланова овог форума...и по тругим питањима, не само о овом, па можда схватиш гдје си дошао...


Па није проблем да пита зашто смо против ЕУ, јер је ова тема у Супротним мишљењима, што значи да овде може да се расправља на ову тему и из неког другог угла! Али пре него што му неко одговори, ето, можда није лоше да он из свог угла каже аргументовано зашто је он ЗА ЕУ! Наравно не рачунају се одговори типа "па сви су за ЕУ"..."скоро све државе Европе су у ЕУ"...:rolleyes:

[Константин]

Савет кој треба послушати - Еx ЦИА Стивен Мајер о учлањивању Србије у НАТО и ЕУ
На питање да ли се од времена када је руководио канцеларијом ЦИА за Балкан до данас нешто променило, он каже: - Србија није остала у месту, али није ни напредовала колико је могла. Сада се налази на раскршћу и приморана је да се определи за учлањење у ЕУ и НАТО. Лично не разумем шта ће Србија тиме добити. НАТО је организација у мировању која постоји само зато што САД тако желе, а ЕУ је заједница која је очигледно финансијски обогаљена, која не зна шта жели, ни колика хоће да буде. Те су организације пре десет година биле важне за развој региона, али данас није тако. Србија треба добро да размисли у каквом савезу жели да буде са таквим организацијама. Али нажалост , сви ваши политичари се приклањају Западу, што Вашингтон и Брисел нашироко користе - закључује Мејер.
Паметном не треба рећи више...

[Аркона]

Тијана, није проблем да пита, али питање му је крајње глупо, а може да зазвучи и провокативно.
Ако дођеш на неки форум, основна ствар, да не кажем да је основни ред, је да прво прочиташ правила а онда и теме о којима би да коментаришеш...
Да је дотични гост прочитао теме на форуму о ЕУ, не би имао потребу да поставља овакво питање.

[Братислав]

Хахаха, браво ти га :biggrinjester:
Ајде мало прочитај овај форум, прочитај аргументоване текстове и мишљења квалификованих људи који се баве том темом, прочитај ставове и мишљења чланова овог форума...и по тругим питањима, не само о овом, па можда схватиш гдје си дошао...


Ко год да је, макар је дошао и питао. Овде дође 500 људи дневно, неко се и одлучи за такав корак, то је за поштовање.


Тијана, није проблем да пита


Наравно да није.


али питање му је крајње глупо


Да, али гледајући са моје, твоје или Тијанине перспективе.


Ако дођеш на неки форум, основна ствар, да не кажем да је основни ред, је да прво прочиташ правила а онда и теме о којима би да коментаришеш...



Основна ствар је кад дођеш на неки форум, да се информишеш. Људи не ишчитају ништа, то је мало шири проблем, али у глобалу, овај део служи, за информисање људи, са тотално другачијим ставом од оног који провладава. Можда је човеку било досадно, можда је провокатор? Па?


Да је дотични гост прочитао теме на форуму о ЕУ, не би имао потребу да поставља овакво питање.


Да је дотични гост, наш истомишљеник, вероватно би се регистровао, и ту би прича била завршена, али није. Према томе, треба само да уради следеће:

ето, можда није лоше да он из свог угла каже аргументовано зашто је он ЗА ЕУ! Наравно не рачунају се одговори типа "па сви су за ЕУ"..."скоро све државе Европе су у ЕУ"...:rolleyes:

[Гост,Zvončica]

Postavila sam vam pitanje samo da bih vas isprovocirala da mi odgovorite. Ako se tako gleda pitanje jeste provokativno.
Čitala sam ovaj forum i ranije a tada nije bilo da se piÅ¡e bez registracije. Slučajno sam to otkrila i eto (-:
Jednostavno sam htela da vidim Å¡ta ćete odgovoriti i da li će pitanje proći.
Moje pitanje možda jeste bilo provokativno ali nije glupo. Ne postoje glupa pitanja postoje samo glupi odgovori.
Po meni Srbija je trebala da udje u Evropsku uniju jer bi tako sledila svoj pravi put. Znam da ćete sada da se kikoćete i da me pljujete kao da sam ona glupa plavuÅ¡a sa Tadićeve kampanje. Nisam za DS, nisam za vladine stranke i razmiÅ¡ljam svojom glavom.
Saradnja država u EU po pitanju spoljne politike i unutrašnje politike je nešto što mnoge plaši ali nema razloga za to. Ima tu i paranoje i ksenofobije i svega.

Da navedem samo neke od razloga ZA ulaz Srbije u EU:
-Slobodan prolaz ljudi. Evropa je bez granica, vama to možda iÅ¡ta ne znači jer ne putujete.
-Pravna i druga sigurnost.
-Ekonomski prosperitet.
-Vojna saradnja jer samo tako bi povratili Kosovo.

To je samo ukratko iako znam da ćete sada pisati kako je EU u krizi i slično. Ali stvarno bih volela da znam zaÅ¡to su neki mladi ljudi kao vi protiv ulaska Srbije u EU. Mislim da su mnogi od vas ovde moji vrÅ¡njaci iako ste faÅ¡isti, nacionalisti ili Å¡ta ste već. Eto toliko od mene.

[Константин]

БЕРЛИН 04. 12. 2010 ТАЊУГ Већина Немаца жали што је земља увела евро Приближно 60 одсто Немаца сматра да су увођењем евра лично изгубили и да би било боље да је земља задржала немачку марку, показало је истраживање телевизије АРД.

Професор Бернд Рабел - ЕУ је непријатељ Немачке!
(... Написао је и велики број књига, научних расправа и есеја: не само са подручја социологије и филозофије, него је много писао и о садашњим проблемима Немачке,као и о важним светским питањима.)
Као прво ваља да се зна, да стварање уједињене Европе, односно Европске уније јесте дело бирократа. Европски народи нису учествовали у стварању Европске уније. Из Брисела се управља Европском унијом. Национални парламенти имају све мањи утицај на одлуке Брисела. Одлучујућу реч у Бриселу имају амерички и енглески интереси. Немачка је била присиљена да уведе радну снагу из исламских држава . Смисао је био да се уништи верска и културна хомогеност немачког народа. Неконтролисани прилив исламског становништва у Немачкој јесте једна врста објаве рата немачкој нацији. Намера је Вашингтона да на тај начин Немачку претвори у мултиетничко и мултиконфесионално друштво. Објективно гледајући, САД и политика ЕУ јесу немачки непријатељи.

[Братислав]

Ne postoje glupa pitanja postoje samo glupi odgovori


Тачно.


Po meni Srbija je trebala da udje u Evropsku uniju jer bi tako sledila svoj pravi put.


Прави пут? Извини, ето ја као фашиста, те лепо питам, који је то прави пут? Јел он истрасиран? Јел то Брозов пут, Стамболићев пут Слобин пут, чији је то пут? Очигледно знаш, па нас просветли, ево ја ти искрено кажем, да Србија 200 година нема свој пут.


Znam da ćete sada da se kikoćete i da me pljujete kao da sam ona glupa plavuÅ¡a sa Tadićeve kampanje.


Што тако? Чему предрасуде?


Nisam za DS, nisam za vladine stranke i razmišljam svojom glavom.



Одлично!


Slobodan prolaz ljudi. Evropa je bez granica, vama to možda iÅ¡ta ne znači jer ne putujete.



Ето, опет искључивост и предрасуде. Да, ми фашисти нигде не путујемо. Ух што волим да ме неко зове фашистом, ал ми прија и кад сам себе тако називам. Шта ти је пропаганда?


Pravna i druga sigurnost.



Хмм.


Ekonomski prosperitet.



Извини, јел ти то из неке брошуре НВО?


Vojna saradnja jer samo tako bi povratili Kosovo.



Среће ти, јел теби Драшковић род по некој линији?

Добро, ето, имаш свега три и по аргумента за улазак у ЕУ. Сад, исто тако ја могу да ти опалим 66 контра, тј зашто не. То наравно нећу урадити, јер је питање такво и не решава се у три реда. Ако си ишчитала нешто овде, ок, ако ниси, ето, добићеш још колико сутра опширнији одговор, а ово је само било на коју твоју опаску, реда ради, да се зближимо мало.

[Дејан М.]

Мени лично је драго (као фашисти и ,,нацисти") кад год неко дође овде и нешто напише чак и када се не слажем са написаним. Пробаћу да и ја изнесем нека моја запажања везана за тему Србије у ,,евроатлантским интеграцијама".

Пре свега, Србија у културном, цивилизацијском, историјском погледу јесте у Европи и припада Европи, а не Азији, Африци или коме већ. И таква спона Европе и Србије је нераскидива и ту немамо шта да додамо и немамо разлога да било шта доказујемо ни себи ни другима. Међутим, ЕУ, као један (слободно можемо рећи привремени) политички и економски савез негира све те споне, не само Србије и Европе, него и свих европских народа мећусобно, намећући и нама као и свим осталим европљанима нове вредности, неутемељене у духу европске културе и цивилизације.

Даље:
Po meni Srbija je trebala da udje u Evropsku uniju jer bi tako sledila svoj pravi put. Znam da ćete sada da se kikoćete i da me pljujete kao da sam ona glupa plavuÅ¡a sa Tadićeve kampanje. Nisam za DS, nisam za vladine stranke i razmiÅ¡ljam svojom glavom.

Докле год користите те фразе и флоскуле о ,,правом путу" у EУ, нећете никога убедити да размишљате својом главом.

Даље:
Saradnja država u EU po pitanju spoljne politike i unutrašnje politike je nešto što mnoge plaši ali nema razloga za to. Ima tu i paranoje i ksenofobije i svega.
Опет фраза. Не препознајем се ни у параноји а још мање у ксенофобији. Напротив, драго ми је кад у Београду налетим на госте из Ирске, Француске, Немачке. Просто уживам у њиховом виђењу Београда. Такође ми пријају њихове похвалне речи о Србији и духу и љубазности овог народа.

Ајмо сада мало о Вашим разлозима уласка у ЕУ:

Slobodan prolaz ljudi. Evropa je bez granica, vama to možda iÅ¡ta ne znači jer ne putujete.
Kao што неко рече овде, предрасуда. Ја искрено волим да путујем и често одем ,,преко" кад год ми материјална ситуација то дозволи. Међутим, колико неко данас, са својом платом од 200-300 евра може да приушти себи да оде било где а камо ли у Беч, Рим, Париз. Искрено, та досовска, малограђанска реторика ,,пасоша без виза" ми се посебно гади.

Pravna i druga sigurnost.

Где се та правна сигурност ЕУ огледа. Рецимо, подржали су изручење С. Милошевића противно уставу тадашње државе, на основу једне законске уредбе. Питајте било ког правника да ли законска уредба може бити противна уставу, као највишем правном акту и да ли се устав може кршити законском уредбом. Нико из ЕУ није дао никакав приговор на ово, већ су сви одушевљено дочекали то кршење устава. Да не помињемо неприкосновено право својине које су челници водећих земаља ЕУ погазили самим признавањем Косова. Владавина права нема неког значаја у политици ЕУ и због тога а и због тог њеног макијавелистичког приступа ја се баш и не бих осећао сигурно у њој.

Ekonomski prosperitet.

Економски просперитет. Хм...
Одакле људима идеја да ће се Србија уласком у ЕУ сврстати у ранг развијених земаља попут Немачке или В. Британије. Па зар нам проблеми у Грчкој и Ирској нису довољна опомена и добар показатељ којим путем би, ионако ослабљена Србија отишла својим уласком у ЕУ. Ако мислите да је политика кредита и задуживања до тоталног краха привреде добар потез онда одајете утисак инфантилности.

Vojna saradnja jer samo tako bi povratili Kosovo

Ово ми баш и није најјасније. Или можда Ви знате нешто што ми не знамо. У том случају би било лепо да поделите овде та сазнања. А ево шта ја знам. Ово је период када Србија по први пут у својој историји нема војну доктрину. Тачније, нема право ни да одреди своје потенцијалне и будуће претње, већ приступа некаквом глобалном систему одбране, а наши генерали и министар војни иду у Брисел да би сазнали ко је непријатељ Србије. Дакле по новим сазнањима наши непријатељи нису на Косову него у Авганистану и Ираку. Мислите ли да ће српски војник повратити Косово ратујући у Авганистану и Ираку. Па зар чувени Бондстил није НАТО база. База исте оне алијансе у коју нас Шутановац, Драшковић и остала клика свом силом гурају. Па зар мислите да би они потрошили онолико новца у агресији на Србију да би нам сутра вратили Косово чим уђемо у НАТО. Један песник је једном рекао да је улазак Србије у НАТО неприродан колико и удаја Жаклине Кенеди за Ли Освалда. Слажем се с овом изјавом.

Ето толико за сада. Надам се да сам донекле успео да Вам помогнем у разрешењу неких недоумица. Како год, биће ми драго да своја запажања поделите с нама овде, на овом форуму.

[Константин]

ПРЕДСЕДНИК ЕУ ПРЕТИ РАТОМ ?!

Председник ЕУ: Еуроскептицизам може да доведе до рата !
( Упозорава нације чланице да неће преживети ако оду)
Џејсон Диц , 10. новембар 2010

У коментарима који су изгледали као мешавина позива на јединство и прикривене претње , Европски председник Херман Ван Ромпеи упозорио је на Еуроскептицизам , јавне критике Европске уније које су у порасту међу чланицама . "У свакој држави чланици, постоје људи који верују да њихова земља може сама опстати у глобализованом свету . То је више него илузија: то је лаж ", упозорио је Ван Ромпеј, додајући да би противљење чланству у ЕУ на крају могло довести до ратова широм континента .

http://news.antiwar.com/2010/11/10/eu-president-opposition-to-eu-could-lead-to-war/

[Боби]

Da navedem samo neke od razloga ZA ulaz Srbije u EU:
-Slobodan prolaz ljudi. Evropa je bez granica, vama to možda išta ne znači jer ne putujete.
-Pravna i druga sigurnost.
-Ekonomski prosperitet.
-Vojna saradnja jer samo tako bi povratili Kosovo.


Evo, ako ja mogu da ti odgovorim.

Nije problem ništa od toga što si pobrojala, problem je u tome što mi čekamo EU da nam to obezbedi.
To se tako ne radi.
Ako bi se (hipotetički) ova zemlja rešila korupcije, tajkuna, uredila efikasno sudstvo, smanjila administraciju, podstakla proizvodnju, obnovila poljoprivredu, smanjila delikventni kriminal (npr. uvođenjem rigoroznog prinudnog rada) i sve ostalo što nam fali, pa nas bi sama EU zvala da dođemo i pridružimo joj se, bez ikakvih ucena, ili bi sarađivali na obostranu korist.

Stvorena je iluzija da ulaskom u EU mi to dobijamo. Ponavljam, to se tako ne radi. Prvo sredi svoje dvorište, pa vidi kakav ćeš i dal' ćeš da radiš dil sa komšijom. To je kao kada bi neko plakao da ga prime da radi na nekom poslu, a umesto što plače, bolje je da se potrudi da bude konkurentan, pa bi ga sami poslodavci zvali.

Na žalost, zadnjih 10 godina, ja ne vidim nikakvu iskrenu želju u dosadašnjim vladama da se nešto korenito promeni u sistemu. Oni su ti koji serviraju iluziju sve vreme da EU treba da nam sredi neke stvari koje sami treba da sredimo, i to je velika sramota, i nije mi jasno kako narod ne vidi gde je problem.

[Младен]

Једна јако поучна књига ,,Аргументи против Европске уније'', а ево и њеног приказа са неким битним сегментима:

Приказ књиге: Дејан Мировић, Аргументи против Европске уније, "Српски сабор Двери", Београд 2008, стр. 357.

У овој опсежној књизи разматрају се разлози због којих Србија не би требало да приступи ЕУ. Први разлог је тај што је ЕУ данас скупа и крајње бирократизована супердржава, у којој постоји само привид демократије. Реч је о тзв. факс-демократији, која подразумева да се главне одлуке у ЕУ доносе у Бриселу, да их доносе тела која су нису демократски изабрана (као што је Европска комисија, која обавља функцију ЕУ владе), а да се, онда, те одлуке факсом прослеђују у парламенте држава чланица, ради усвајања.

Као што је недавно обзнањено[1], чак око 70 одсто одлука ЕУ доноси се на затвореним седницама око 300 "радних група" у Бриселу. И сама Европска комисија заседа иза затворених врата, а са тих састанака нема званичне документације, нити оно о чему се тамо разговара може бити изложено јавној расправи. "Чланови националних делегација", обавештава нас Политика (22. јуни 2009), "не могу чак да седе у истој соби где су њихови лидери. Постоји систем зван `антићи` (по једном италијанском дипломати) по којем двојица бирократа ЕУ излазе сваких 20 минута и информишу националне делегације о томе шта се прича иза затворених врата. Али, и то што кажу је „nо paper” и не може бити коришћено као званичан документ".

Други проблем те огромне и неконтролисана ЕУ бирократија јесте што је она веома скупа. Као што пише Мировић (стр. 317), у установама ЕУ, почетком 2007, радило је 36.000 запослених. Секретарице, помоћно особље и службеници-приправници примају месечно 4,5 хиљаде евра, преводиоци, помоћници и нижи службеници 6,7 хиљада, средњи службеници 10,4 хиљаде, а виши чиновници (шефови и директори) преко 16 хиљада евра месечне плате. Само за посланике Парламента ЕУ, који заправо ни о чему стварно не одлучују, годишње се издваја 140 милиона евра из ЕУ буџета. Сваки посланик, уз плату, има буџет од 17.000 евра месечно за трошкове своје канцеларије. Укупни трошкови заседања Европског парламента годишње достижу цифру од 200 милиона евра. Пошто се седнице држе у Стразбуру, само за превоз материјала, који се шаљу из Брисела, потребно је 7 великих камиона (343).[2]

А те материјале бриселска бирократија производи на велико. Заправо, захваљујући ЕУ чиновништву, Европска унија је данас једна пренормирана бирократизована држава. Прописи постоје о свему. Тачно су одређене размере кавеза за пилиће и величина боксова за телад (директиве 88/166 и 91/629; 17), облик и изглед кокошака, петлића, патака, гусака и ћурака (18), величина јајета (пачије јаје, рецимо, не сме бити мање од 5 цм; 18). Детаљно је регулисан чак и начин на који се гаје животиње, па је, рецимо, прописано постојање "играчака за свиње" (297) и друга слична бирократска чудеса. Такође је тачно дефинисан изглед и величина трешње, јагоде, зрна грожђа, јабуке (више уредби), крушке, брескве, кајсије, јужног воћа (више уредби), пасуља, грашка, парадајза, лука, белог лука, купуса, тиквица (више уредби) итд. (20-21). Рецимо, уредба 2257/94 одређује да банана која се продаје у ЕУ, мора да буде "13,97 центиметара дугачка и 2,69 дебела, без ненормалних девијација". Такође, брескве не смеју бити мање од 5,6 центиметара, краставци краћи од 10 цм итд.

Сличне исцрпне уредбе постоје и за индустријску робу. Рецимо, уредба 548/89 одређује "ноћну кошуљу" (спаваћицу), као "кошуљу која пада до средине стегна, а намењена је покривању горњег дела тела, кратких је рукава и има отворе за врат". Друга уредба прописује да се "ноћна кошуља може носити само ноћу", а трећа да "ноћна кошуља може бити коришћена само у кревету" (32). Постоје и исцрпне уредбе (попут 89/552) које се тичу телевизијског програма, удела европских емисија у програму, сатнице емисија, дужине реклама, спонзора и томе слично (110).

Оваква пренормираност доводи до тога да се практично о свему мора преговарати са Бриселом. Поготово то важи за земље које тек приступају ЕУ. Вино у ЕУ може бити у промету само ако потиче из винограда који имају тзв. право сађења. Наиме, у ЕУ постоји забрана нових засада винограда[3], а нове чланице добијају своју квоту винограда. То значи да се, у преговорима са Бриселом, треба изборити за што бољу квоту. Али, то никада није лако. Мађарска је, рецимо, у преговорима око квота, добила само 25 посто тражене количине хране за стоку коју може да произведе, 41 посто тражене количине парадајза, 39 посто грла говеда, итд (24-5). Због ових и других мера, наводи Мировић, пољопривредна производња у земљама које приступају ЕУ значајно пада. Уз Мађарску или Пољску, добар пример је и Бугарска, која је некада била највећи источноевропски произвођач поврћа, док данас мора да увози краставце и кромпир из ЕУ (29). У Бугарској су и највећи отпори, рецимо, бриселској регулацији производње ракије у домаћој радиности. Тамошњи сељаци нарочито се буне против тзв. европске таксе за производњу ракије, која износи 1,1 евро по литри (до 30 литара произведене ракије, док преко тога такса по литри расте; 161).

Србија, којој је пољопривреда један од најважнијих ресурса, по Мировићу, једноставно неће моћи да изађе на крај са оваквом пренормираном регулативом пољопривреде. То је због тога што су се наши преговарачи са Бриселом већ показали као неспособни да заштите виталне националне интересе. Ово се најбоље види по садржини ССП (који једнострано промењујемо од почетка ове године), поготово у оним деловима који се односе на пољопривреду. У Прелазном споразуму о трговини, рецимо, који је саставни део ССП, предвиђено је да ће "Србија укинути сва количинска ограничења и мере које имају дејство на увоз пољопривредних производа из ЕУ" (чл 26; 287). Такође је у овим споразумима одређено да ће Србија царину на пољопривредне производе који се увозе из ЕУ смањити или сасвим укинути у року од 6 година. То значи да ће се српски пољопривредни произвођачи веома брзо суочити са конкуренцијом која је изразито дотирана. Наиме, како наводи Мировић, чак половина буџета ЕУ[4] иде за дотације у пољопривреди, као и за развој сеоских подручја. При томе треба имати у виду да највећи део потпоре иде у "старе чланице ЕУ", пре свих у Шпанију, Француску и Италију. Рецимо, 2004. из буџета ЕУ 10 нових чланица ЕУ добило је мање пара за пољопривреду од Шпаније (78-9). Само 20 посто субвенција одлази обичним пољопривредницима, док лавовски део од 80 посто добијају велепроизвођачи и велики концерни (попут Нестлеа и Унилевера; 293). Ако знамо да само француски пољопривредни произвођачи и француско село из буџета ЕУ годишње добијају 10 милијарди евра субвенција, док се Србија из буџета издваја само 250 милиона евра за пољопривреду (295-6), онда је јасно колико ће бити тешко српским аграрним произвођачима да опстану поред такве конкуренције.

Међутим, ако српска пољопривреда каквим чудом и успе да угрози дотиране прозвођаче из ЕУ, њен приступ тржишту ЕУ ограничава члан 33 ССП, који каже: "У случају да кумулативни извоз производа пореклом из Србије порасте за 30 посто у обиму у току календарске године, у поређењу са просечним извозом мерним за претходне три календарске године, ЕУ може да суспендује преференцијални третман који се примењује на производе који су довели до пораста извоза" (290). Дакле, српски политичари тако су "успешно" испреговарали ССП, да Србија мора да укине готово сваку царинску заштиту од дотиране робе из ЕУ, док, напротив, ЕУ задржава право да српској роби ставља додатна ограничења, само уколико се покаже да та роба исувише добро пролази на европском тржишту.

Заправо, упозорава Мировић, читава економска политика ЕУ према кандидатима за чланство састоји се само у томе да се максимално подстакне увоз робе из ЕУ и преузму најпрофитабилнија домаћа предузећа. У ту сврху се од кандидата најпре захтева да се уклоне све царине према ЕУ, као што се, истовремено, подстиче задуживање земље кандидата, како би се увећала тренутна куповна моћ становништва и тако дао посао фирмама из ЕУ. Због такве политике, рецимо, Пољска, која је 1991. имала спољнотрговински суфицит 2 милијарде долара, до 2000. године је дошла до дефицита од 13 милијарди долара, а Мађарска, која је 1990. имала суфицит од 350 милиона, до 2000. године је дошла до дефицита од 2 милијарде долара (56). Пољска, Чешка и Мађарска, земље које се славе као лидери евро-транзиције, данас су међу најзадуженијим земљама Европе. Само Мађарски спољни дуг износи 62 милијарде евра. Слично је и са Србијом. Спољни дуг Србије се, од 2000, када је званично почело приближавање Србије ЕУ, до данас удвостручио (са 10 на 20 милијарди долара), док је спољнотрговински дефицит порастао са 1,1 милијарди долара (2000) на 7,2 милијарди (2004), да би до 2008. нарастао на чак 8,1 милијарди евра.

Дефицит и презадуженост земаља које улазе у ЕУ, или су кандидати за прикључивање, у директној су вези са "митом о страним инвестицијама". По том миту, привреди неке транзиционе земље је боље што има више страних инвестиција. Међутим, Мировић се позива на словеначког економисту Јожета Менцингера који је, анализом осам земаља (1994-2003) утврдио да "стране инвестиције нису допринеле, него одмогле раст". Наиме, показала је Менцингерова анализа, земље која имају највише страних инвестиција уједно имају и највећи дефицит (попут Чешке или Естоније; 103). Разлог томе је што су у земљама кандидатима стране инвестиције по правилу аквизиције, тј. куповина већ постојећих предузећа по изузетно повољним ценама. Тако преузето предузеће затим бива истргнуто из мреже националне привреде, чији је саставни део, и постаје део репродуктивног ланца мултинационалне компаније која је то предузеће купила. Оно више не даје посао привреди око себе, већ другим деловима мултинационалке којој припада. Резултат је слабљење националне привреде и јачање транснационалних привредних структура. Национална држава сада служи само томе да узима кредите како би домаће становништво имало какву-такву куповну моћ и могло да троши страну робу.

Прича о изласку домаћих произвођача на ЕУ тржиште такође је обичан мит, упозорава Мировић. ЕУ тржиште је већ одавно запоседнуто и тамошњи моћни произвођачи имају на њему тако јаке позиције да их слабе новајлије једноставно не могу истиснути. То важи не само за српску, већ и за чешку или пољску робу (осим ако произвођач већ није власништво неке европске фирме). Мировић наводи речи Јана Велеба, из чешке Пољопривредне коморе, који је, процењујући изгледе Чешке да се пробије на тржиште ЕУ рекао: "На западним тржиштима немамо много шанси, тамо ретко кога са стране пуштају" (299). Зато се предузећа из Словеније, Чешке или Пољске, уместо ка немачком или француском, окрећу ка српском, руском или украјинском тржишту. Шта тек, онда, могу да очекују српска предузећа, која у много чему заостају чак и за словеначким или хрватским фирмама? Зар неко стварно мисли да самостална српска предузећа имају изгледе да се озбиљније пробију на шведско или немачко тржиште?

Трећи мит је онај о европским платама у фирмама које су купили Европљани. Тако се и 1996. године, пише Мировић, када је Фолксваген купио 70 посто акција Шкоде, 24.000 чешких радника понадало да ће убрзо имати плату од више хиљада евра. За две године Фолксваген је повратио уложена средства, а годишња зарада Фолксвагена од Шкоде достигла је 100 милиона евра. Међутим, радници у Шкоди наставили су да зарађују три пута мање од немачких радника на истим пословима! Тек после великих штрајкова радници Шкоде успели су да поправе свој положај, али је он и даље веома далеко од материјалног положаја фолксвагенових радника у Немачкој (91).

Четврти мит је да улазак у ЕУ значи заустављање исељавања образоване и млађе радне снаге, јер се сад може наћи посао и код куће. Напротив, прикључење неке источноевропске земље ЕУ по правилу је до сада повлачило још масовнију емиграцију. Према више процена изнетим у међународној и пољској јавности, на које се позива Мировић, из Пољске је, након уласка ове земље у ЕУ 2004, емигрирало око два милиона људи.[5] Слично стоји ствар и са Бугарском, из које је, током прикључења ЕУ (одн. након стављања на "белу шенгенску листу"), емигрирало преко милион становника. Исто је било и са Румунијом, коју је напустило два милиона радно способних људи (158; 165). Дакле, све приче о томе да је једини начин да Србија задржи младе тај да што пре уђе у ЕУ су најобичнија магла. Напротив, то је сигуран начин да се још више убрза исељавање из Србије.

Пети мит је да процес приступања ЕУ подразумева добијање гомиле новца из европских фондова. Колико је овај мит код нас развијен види се, рецимо, из изјаве Божидара Ђелића, датој у предизборној кампањи 2008, да ће "до краја мандата наредне владе Србија из европског буџета уместо садашњих 200 милиона евра добијати милијарду евра годишње"[6]. Мировић објашњава да се, најпре, помоћ из ЕУ пре мери милионима, него милијардама евра, и да је она намењена првенствено јачању "пријатељских" институција, медија и организација. Када је реч о привреди, међутим, највећи део ЕУ помоћи заправо на крају заврши на рачунима европских фирми. Тако је, рецимо, из програма ФАР највише средстава отишло за логистичку подршку инвестицијама Фолксвагена у Чешкој и Фијата у Пољској (92). Португалски генерал Раул Куња, из УНМИК-а, искрено је објаснио: "ЕУ је на Косову потрошила четири милијарде евра. Чак 80 посто тих инвестиција потрошено је на консултантске услуге и `изградњу капацитета` који нису ни изграђени. Тих 80 посто, или 3,2 милијарде, враћено је у Унију" (231). Европска комисије је у Хрватској доделила 227 уговора за консултантске услуге у вредности од 86 милиона евра, а више од 97 посто тог износа опет су добиле фирме из ЕУ (231).

Чак и кредити који стижу из ЕУ заправо служе само томе да фирме из ЕУ дођу до посла. За мост преко Аде Циганлије, пише Мировић, Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) дала је Србији кредит[7]. Али, ЕБРД је уз кредит дао и услове: извођач мора да има обрт од 200 милиона евра у последњих пет година, а у последњих десет морао је саградити три слична моста. Такве услове, наравно, није испуњавало ни једно српско предузеће. Тако је посао добила аустријска фирма Пор (323). Слично је било и приликом реконструкције моста код Бешке. Опет је ЕБРД дао исте, за наша предузећа неиспуњиве, услове. Посао је добила аустријска Алпина, иако је њена понуда била два милиона евра скупља од српске Мостоградње (која је тај мост својевремено и направила). А онда је Алпина једноставно ангажовала Мостоградњу као свог подизвођача радова (324-5). Срби су добили посао који доноси мало новца, Аустријанци много новца са мало посла, а грађани Србије још један кредит који морају да враћају.

Где су новац и бирократија, ту је и корупција. "У ЕУ, наводно, нема корупције", пише Мировић, "институције су без мана, људи су савршени као Ничеов натчовек. У ЕУ се вреднују само рад и образовање, тржиште одређује ко ће добити посао, закони су идеални, као код Платона" (51). Стварност је, међутим, потпуно другачија (47-56). Бриселска бирократија је једна од најкорумпиранијих управних структура у свету. Управо због корупције је цела Европска комисија (влада) поднела оставку 1999. године. Европска агенција за борбу против корупције (ОЛАФ)[8] је за прву петогодишњицу свог деловања (2008) поднела извештај о откривеном износу превара и корупције већем од пет милијарди евра. Тако је члан Европске комисије (дакле ЕУ министар), Ђанкарло Цоти, намештао тендере за изнајмљивање и опремање зграда за делегацију ЕУ у Индији и Албанији. Сматра се да се слично десило и са изградњом зграда делегације Европске комисије у Француској, Италији и Луксембургу. Пошто се велики део послова завршава уз помоћ корупције, велике фирме, као што је то Сименс, имају посебне фондове за подмићивање (Сименсов износи чак око 200 милиона евра; 49). Један део Сименсовог фонда био је искоришћен и како би се подмитио Дејвид Вилијамс, из Европске агенције за реконструкцију и развој, који је Сименсу наместио посао вредан 50 милиона евра за ремонт трећег блока обреновачке термоелектране Никола Тесла. Постоје процене, које наводи Мировић (52) да из великих фондова ЕУ у Бриселу, какви су приступни фондови, годишње "нестане" и по неколико стотина милиона евра.

Због свега тога, упозорава Мировић, Србија треба добро да размисли да ли јој је ЕУ уопште потребна. Али, Србија о томе не може да мисли јер је заглушена богатом и безобзирном ЕУ пропагандом. Управо због те пропаганде као да је цела Србија изгуби здрав разум чим се помене ЕУ. Тако, припадници српске елите мисле да, кад им се обрати неки ЕУ бирократа, то лично говори ЕУ и да стога једина српска политика треба да буде безусловно спровођење реченог. Српска средња класа, пак, импресионирана је ЕУ фразеологијом, препуном непознатих сложеница какве су "аки комунитер", "рандеву клаузула" или "европска синергија", верујући да свакодневно понављање тих савремених вуду-враџбина мора довести до тога да њихова плата порасте на 5.000 евра, да њихов стан постане кућа на Дедињу, а да се њихов речни чамац претвори у јахту у Атини. А српски радници, чим чују енглески, тај главни језик ЕУ бирократије, као средњовековни сељаци пред латинским, одмах губе самопоуздање, здрав разум и вољу за отпором, и немо посматрају како им ЕУ бирократе и ЕУ капиталисти уништавају њихова предузећа, њихове школе и болнице, њихову земљу (340-1).

И зато, поручује Мировић, "у економском, али и у духовном смислу, ЕУ за Србију представља већу опасност него НАТО. Као пројекат и идеја, ЕУ је суптилнија и опаснија од НАТО-а. Она је заводљивија. Иза ње се не види јасно лице Вашингтона, као што је то случај са НАТО-ом" (350). Зато је задатак свих мислећих људи у Србији, вели Мировић, да се супротставе ЕУ пропаганди, да разобличују ЕУ митове и да помогну овом народу да рационално сагледа свој положај, своје интересе и стварне путеве народног бољитка.

[1] http://www.politika.rs/pogledi/Sinisa-Ljepojevic/DEMOKRATSKI-DEFICIT-EU.sr.html

[2] Европска комисија само за опремање и изнајмљивање службених просторија ван Брисела троши годишње 56 милиона евра (48).

[3] Винородни засади се субвенционишу, али три четвртине потпоре иде у Шпанију, Француску и Италију (22)

[4] Буџет ЕУ износи 863 милијарди евра.

[5] Овај број треба упоредити са 800.000 Пољака, колико је емигрирало у периоду од 1956. до 1980, као и са 270.000 људи, колико је из Пољске отишло у кризним 80-им. Дакле, из Пољске је, након уласка у ЕУ, отишло више људи него за четири деценије комунизма! (146).

[6] http://www.naslovi.net/2008-05-01/b92/tadic-za-srbiju-bez-podela/658505

[7] На страну то што би без тог кредита Србија сигирно градила неки јефтинији мост, колико може да се издвоји из градског буџета, а не овај од 118 милиона евра.

[8] Office Européen de Lutte Anti-Fraude

[Werwolf]

ga.
Da navedem samo neke od razloga ZA ulaz Srbije u EU:
-Slobodan prolaz ljudi. Evropa je bez granica, vama to možda iÅ¡ta ne znači jer ne putujete.
-Pravna i druga sigurnost.
-Ekonomski prosperitet.
-Vojna saradnja jer samo tako bi povratili Kosovo.


Evropa nije bez granica. Ako budeÅ¡ putovala negde autom ili busom ili vozom primetićeÅ¡ da postoje pojačane kontrole policije na nekadaÅ¡njim graničnim prelazima.
Pravna i druga sigurnost ne postoji. Možda ima više zakona nego kod nas.
Ovo za vojnu saradnju neću da komentariÅ¡em.
A ekonomski prosperitet :rofl: Bugarska je primer pa onda Rumunija.

[Константин]

Поједине земље као што су Грчка и Португалија требало би искључити из еврозоне, сматра Маркус Кербер с Високе техничке школе у Берлину.

“Грчка је била и увек ће бити презадужена”, оценио је он. Кербер сматра да је Грчку, када је постало очигледно у каквој ситуацији се налази, требало искључити из еврозоне, но то се није догодило, преноси “Дојче веле”. Напротив, Европска унија и Међународни монетарни фонд Грчкој су помогли са више од 110 милијарди евра, а грчка влада је донела ригорозан пакет штедње - и поред тога земља се не опоравља него бележи рецесију од 4,5 одсто. Слична је ствар и с Португалијом. Кербер закључује да драстично треба смањити еврозону и начинити озбиљне резове.

“Дојче веле” преноси да зона евра пролази кроз тешко раздобље, јер је неколико чланица до грла у финансијским потешкоћама, и наводи да се унутар зоне створио раскол, а у Немачкој се чак расправља и о повратку марке.

[Nedaista]

Nije to Europska unije vec eu-Ropska
Тачно.



Прави пут? Извини, ето ја као фашиста, те лепо питам, који је то прави пут? Јел он истрасиран? Јел то Брозов пут, Стамболићев пут Слобин пут, чији је то пут? Очигледно знаш, па нас просветли, ево ја ти искрено кажем, да Србија 200 година нема свој пут.



Што тако? Чему предрасуде?



Одлично!



Ето, опет искључивост и предрасуде. Да, ми фашисти нигде не путујемо. Ух што волим да ме неко зове фашистом, ал ми прија и кад сам себе тако називам. Шта ти је пропаганда?



Хмм.



Извини, јел ти то из неке брошуре НВО?



Среће ти, јел теби Драшковић род по некој линији?

Добро, ето, имаш свега три и по аргумента за улазак у ЕУ. Сад, исто тако ја могу да ти опалим 66 контра, тј зашто не. То наравно нећу урадити, јер је питање такво и не решава се у три реда. Ако си ишчитала нешто овде, ок, ако ниси, ето, добићеш још колико сутра опширнији одговор, а ово је само било на коју твоју опаску, реда ради, да се зближимо мало.

[екс-Уредник]

БЕОГРАД â€“ Подршка грађана уласку Србије у Европску унију (ЕУ) опала је на 57 одсто, што је најмање од 2002, показало је истраживање јавног мњења о ставовима грађана о процесу европске интеграције Србије.
Према истраживању спроведеном у децембру 2010. године чији је резултат данас представила Канцеларија Владе Србије за европске интеграције, 18 одсто грађана изјавило је да би се, ако би сутра био организован референдум, изјаснили против уласка у ЕУ, док је 20 одсто испитаника рекло да не би гласало на том референдуму.
„Први пут од како радимо истраживања подршка грађана чланству Србије у ЕУ мања је од 60 одсто и износи 57 одсто.
извор- Политика

Вероватно је подршка грађана Србије уласку у ЕУ још мања, али је још увек висока кад се упореди са Хрватском где је одавно испод 40%.

[Константин]

Све анкете су наручене,дакле лажне.

Проблем је и у томе што ретко ко од обичних грађана схвата да се и сам изборни процес често намешта у корист интересних група које имају одређених аспирација ка нашој земљи.

Такође,уколико је реална већина гласача против жеља власти,власт једноставно може одлуку донети самостално-имамо примере статута војводине,уговора о стабилизацији и придруживању,СОФА споразум,поделу на регионе,споразум о реадмисији,одлуке о приватизацији и продаји српских предузећа,декаду рома и сличне ужасе који су противни српским националним интересима,који нису донети у складу са Уставом и за које власт ЗНА да не би били одобрени на евентуалном референдуму.Зато референдум за ова питања никад није ни организован.

Уколико ,,Брисел" донесе одлуку да уђемо у НАТО или ЕУ и уколико народ буде против,Влада ће једноставно,донети самосталну одлуку без референдума.

Проблем је само у томе што ,,Брисел" такве одлуке неће донети никад.

[Брудер 88]

Србија неће никад ући у ЕУ. Не разумем да има неко коме то још није јасно. Све те приче и жвалављења како ће се попунити упитник па ће 2011-та бити година преокрета нису ни за малу децу него за тешке дебиле.

[Гост]

Srbija je zakasnila za ulazak u EU i koliko se sve vise pise nece u EU ni ulaziti. Licno sam bio za ulazak Srbije u EU ali sam sada realan, i znam da od toga nema nista.
Trenutno nam se i beli shengen mrda kao opcija i veoma je moguce da ostanemo i bez toga.
Sa druge strane vidim ovde da nacionalisti sve obrazovanije opravdavaju svoj antievropski stav. Nisam odavno bio na ovom forumu ali vidim da se nesto i ovde menja.
Iako sam vas neprijatelj postujem vasu promenu.

[Блок_64]

Написано на једном форуму 9 марта 2004



ЕУ је највећа превара и највећа шарена лажа са којом се Србија суочава. Aко је југославија била највећа српска грешка 20. века, ЕУ ће бити највећа српска грешка 21. И то грешка која ће нас коштати скупље од југославије.

ЕУ је вештачка "франкенштајн" творевина, произведена на економској основи, која је створена спајањем разноразних ситнијих "међудржавних удружења" из 50-тих и 60-тих, и која представља олакшавајућу начин да богате државе постану још богатије, на рачун сиромашних, а све то да би могле да стану на црту другим јаким економијама као што су САД и Јапан, али и Кина, Индија, Русија. Као таква, ЕУ се не заснива на друштвено-вредносним основама, већ на пукој економској (али све више и војној и политичкој) користи одређеним земљама.

Ја уопште не поричем да у ЕУ постоје неки стандари који су врло високи и које апсолутно треба усвојити и достићи. Мање је непотребне бирократије, помаже се мањим фирмама, судство је колико-толико сређено... Али се људима у Србији сервира једна потпуно погрешна слика о вредностима које ЕУ представља. У стварности, богате земље ЕУ примењују ДУПЛЕ СТАНДАРДЕ, корисне за богате, фаталне за сиромашне.

Зашто мислим да је ЕУ грешка:

1. Косово. Губитак Косова је цена за ЕУ, и наше евентуално признање да је "оно изгубљено" је доказ да смо пукли као народ. Не морам да објашњавам даље... све је овде јасно.

2. Национални идентитет. За Србију то значи губитак сваког националног идентитета, иако је национално осећање никад јаче у земљама као што су Енглеска, Француска, Немачка, Италија, Грчка. Шпанија, Ирска... За Србију важе друга правила. И тако, Србија постаје накарадна ругоба, препуна малограђанских љигаваца, који се продају за "европљане" и "урбане интелектуалце".

3. Одговорност народу. Уместо да слушају народ, политичари слушају Брисел.

4. Навлакуше. Народски речено - за сваких 100 грама шунке које добијемо, биће нам узето 10 свиња. Приче о фондовима су класична навлакуша. Нису ти фондови отворени да из њих узима ко колико хоће, већ су слични буџетима, и унапред се одређује колико ко добија, и за шта. Значи опет Србија не одлучује у шта треба улагати у сопственој земљи. И шта ако се ти фондови заврну? То се већ дешавало неколико пута, а како стоје ствари све чешће ће тога бити. Опет Србији туки. Србија би имала само приступ тим фондовима, али нигде не пише да су фондови обавезни да Србији дају паре. Значи класична навлакуша за наивне глупаке.

5. Корупција. Корупција у ЕУ је енормна. На политичком и пословном нивоу. Наравно да она постоији у у Србији, и против тога се треба борити, али зар треба да увозимо и страну корупцију, поврх наше?

6. Војска. Српски младићи ће бити слати да гину у Ираку, Авганистану, и где год се Бриселу и Вашингтону дигне кита.

7. Одрживост. Ко гарантује да ЕУ неће да пукне за 20 година? Шавови већ увелико пуцају, и неслога око неких најобичнијих ствари унутар ЕУ земаља је велика. Они не могу да се договоре ни устав да донесу. А да не причамо о другим стварима. И шта ако ЕУ пукне... као југославија, као СССР? Ко ће ту да најебе? Па сигурно неће Немачка, Енглеска, Француска. Најебаће сиромашне земље које су ТОТАЛНО зависне од тих великих. И тако опет ће Србија да буде остављена на цедилу. Ништа из историје нисмо научили?!

8. Неуједначени закони. Доказ да је ЕУ једна економсла вештачка творевина је и чињеница да се уједначују само закони који се тичу трговине, док најважнији друштвени закони нису уједначени. Здравство је у неким земљама бесплатно, док се у другим плаћа. То је само једна пример. Значи, опет предност имају економски интереси.

9. Искориштавање. Наши несрећни политичари су већ толико раширили буље према ЕУ, да ЕУ из Србије већ црпи СВЕ што им је потребно, и реално они немају потребу да нас примају. Од нас су већ за буд-зашто покуповали све што је вредело, отпустили наше раднике и раде како им је воља, јер се српски закони прилагођавају њима. Од нас имају фабрике, фирме, јефтину радну снагу, сировине, њиве, пољопривреду, шлихтарски послушни режим, дозвољен прелаз војске... А за узврат не морају НИШТА да нам дају, јер нисмо у ЕУ. Зашто онда да нас пуштају у ЕУ? Онда им је лако да измишљају нове уцене, услове, притиске. Тако нас држе на дистанци, стављају шаргарепу пред нос, а ми шенимо као послушне куце. Румуне и Бугаре су примили да би се затворио круг према Русији, то је бар јасно.

10. Визе. То је такоше велика навлакуша. По статистикама, у време старе југославије, када нам је као стандард био највиши и кад су нам "сва врата, као, била отворена", у иностранство је путовало 10% становништва. Сада путује и много мање. Реално, и данас, они који имају пара и хоће да негде путују, то могу да учине. Велико је цимање за визе, али тужно је да неки желе да се одрекну Косова да не би моирали да се цимају за визе. Уосталом, да ЕУ жели да нам да визе, они би то урадили. Пример су усташе. Значи опет шаргарепа за глуе и наивне Србе.

11. "ЕУ норме". Србија треба да прихвати педерске бракове, парде, раст у броју развода, емигранте и избеглице из пизде материне (које ће богате земље да шаљу у Србију)... Јел нам то прихватљиво?


И на крају...

12. У се и у своје кљусе - каже народ. Нико не тврди да Србија треба да буде изоловано острво. Прича о "изолацији" ако не уђемо у ЕУ, је само јефтина пропаганда и утеривање страха. Са свим фирмама и инвестицијама које су већ у Србији, зар мислите да им се исплати да нас "изолују"?? Ми треба да сарађујемо са ЕУ, као и са Русијом, и осталим јаким земљама, али да јасно и гласно кажемо да нисмо заинтересовани за бронзану чланску картицу у њиховом клубу. Онда да само и за себе остварујемо стандарде. Нико не каже да је то лако и да би било брзо. Сигурно би нам дуже требало да постанемо економски стабилна земља, али било би сигурније и исплативије на дугорочне стазе. ЕУ би нас привидно обогатио за краће време, али би морали да вучемо ту букагију заувек, увек би зависили од другога и увек би морали да будемо послушно кученце које се плаши газде.

[Константин]

Сјајан текст и то написан још 2004.

[Werwolf]

EU nezadovoljna radom srpske Vlade
Irena Radisavljević | 21. 03. 2011. - 00:02h | Foto: A. Isaković | Komentara: 115

BEOGRAD - Prva žrtva političke krize i preganjanja oko formiranja „nove” vlade, po svemu sudeći, biće naÅ¡ status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, saznaje „Blic” u sediÅ¡ti EU u Briselu.
Veliki broj problema mora da bude rešen pre nego što se Srbiji ponudi status kandidata

Evropski partneri su nezadovoljni napretkom Vlade u borbi protiv korupcije i političke samovolje, ispravljanju greÅ¡aka nastalih u procesu pravosudne reforme, ukidanju kontrole i opstrukcija nad radom nezavisnih regulatornih tela, kao i stalnim nastojanjem Srbije da paralelno igra na nekoliko frontova. Zato se smatra da bi dodela statusa kandidata do kraja godine bila nezasluženo nagrađivanje Srbije.

- EU je zatečena veÅ¡ću da je Bezbednosno-infomativna agencija učestvovala u postupku izbora tužilaca i ako se utvrdi da je zapisnik sa sednice Državnog veća tužilaca, gde je zabeležena ova infomacija - validan, evropske integracije Srbije bi mogle biti ozbiljno ugrožene.

Isto važi i za dvojne akcize na gorivo kojima je Vlada Srbije uvećala cenu na uvozni benzin u korist domaćeg, NIS-ovog benzina. Pitanje dva sukobljena sporazuma koje je Srbija sklopila sa Rusijom i EU i čiji su proizvod dvojne akcize mora da se reÅ¡i. PoÅ¡tujući sporazum sa Rusijom, Srbija krÅ¡i Prelazni trgovinski sporazum sa EU, odnosno SSP, a to Brisel ne može tek tako da toleriÅ¡e - objaÅ¡njava „Blicov” sagovornik iz Brisela.

Ovo je da puknes od smeha :ahahaa:

[14/88]

EU je pukla i sada se to vidi. Ponovo se uvode granice i vidi se kako Amerika zapinje sa ovim ratom u LIbiji. Vidi se i po problemu imigranata iz Afrike. Gotovo je sa EU!!!

[Хајдук]

Радом Србске владе нико није задовољан нит народ, нити ЕУ, није ни Русија, а мислим да нису ни они, сами јер нема више да се краде ко пре!