View Full Version : Древни Богови
На подфоруму Уметност Алекса је поставио слике сликара Љубивоја Јовановића..а ја ћу додати овде рељефе у дрвету самоуког Марка Машића (1944-2004) из Гроцке, о коме можете више сазнати преко линка:
http://svevlad.org.yu/slike_files/likovna/marko.html#probudjen
Богови:
http://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/mm_rod.jpghttp://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/mm_svarog.jpghttp://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/mm_dazbog.jpg
http://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/mm_radgost.jpghttp://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/mm_triglav.jpghttp://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/mm_svetovid.jpghttp://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/mm_perun.jpg
http://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/mm_veles.jpghttp://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/mm_vodan.jpghttp://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/mm_gerovit.jpg
http://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/mm_jarilo.jpghttp://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/mm_stribog.jpghttp://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/mm_praved.jpg
Да не заборавим да вам назначим како су речи ДРЕВНИ и ДРВЕНИ сродне, за разлику од других народа.
Богиње:
http://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/mm_ziva.jpghttp://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/mm_lada.jpghttp://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/mm_vesna.jpg
http://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/mm_mokos.jpghttp://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/mm_rozanice.jpg
http://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/mm_pripegala.jpghttp://www.svevlad.org.yu/slike_files/likovna/mm_morana.jpg
Рељефи су прелепи за мој укус, али чини ми се да , због нејасноћа у српском "пантеону" долази до извесних дуплирања божанстава..Верујем да је узрок што је руска литература на ову тему богатија, иако то не мора да значи и да је изворнија..
Преносим вам делове коментара о нашим старим боговима посоптственом избору..(фељтон Гласа Јавности, крајем новембра 2001.), који ми се чине ближи изворном тумачењу, а остављам линк да можете да видите преостале спекулације.
Perun gromovnik
Vizantijski spisatelj Prokopije iz šestog veka beleži da "Sloveni veruju da je jedan od bogova - tvorac munje, jedini gospodar sveta i žrtvuju mu životinje... kad im se smrt sasvim približi, ili ih bolest savlada, ili se nađu u ratu".
Elijade nas uverava da su za Peruna znala sva slovenska plemena. Sećanja na Peruna pronalazimo u narodnim predanjima i posebno u bogatoj toponimiji.
Na Balkanu u mnogobrojnim topografskim nazivima sačuvalo se ime boga Peruna. U vezu sa Perunom dovodi se i biljka perunika, koja se kod Srba zove još i bogiša, ali i čuvarkuća. Pretpostavlja se opravdano da je imala određenu ulogu u Perunovom kultu. I veruje se da štiti kuću od groma i drugih prirodnih nepogoda i nesreća.
Smatran je i za pokrovitelja rata i oružja. Za Peruna je bila karakteristična i moć davanja kiša i oluja. Pridavala mu se i proročka vizija, kao i određivanje sudbine i budućnosti. Posvećeno mu je drvo - hrast. I Perun kao i ostala božanstva posedovao je atribute (beli konj, mač, sablja, beli petao...)
Kod Srba solarni lik svetog Ilije (takođe gromovnik), preuzevši Perunove atribute i odlike, postao je njegova hristijanizovana verzija.
Vid
Vidovdan kao pravoslavni praznik pojavljuje se u crkvenim kalendarima krajem devetnaestog veka. Posvećen je svetom Vidu - ličnosti nepoznatoj u pravoslavnoj tradiciji. Zato su brojni poznavaoci slovenske i posebno srpske mitologije, zaključili da je sveti Vid ustvari hristijanizovana reminiscencija na istoimeno božanstvo naših paganskih predaka. Božanstvo koje se održalo i do naših dana.
.. reč Vid ili Vit ima dva značenja: vitez (konjanik) i moćni dah (duh).
.. Ali i veliki prorok.
Za Srbe je verovatno sveti Vid bio božanstvo vidara (lekara), koje je, po kasnijoj naivnoj narodnoj etimologiji njegovog imena, zadržalo samo ulogu lečenja vida, dok je vidanje ostalih oboljenja preneto ... Tako i danas oboleli od očnih bolesti obraćaju se svetom Vidu da ih izleči. I danas se na Vidovdan bere trava zvana vidovčica (dobila ime po svetom Vidu), kojom se leči vid.
Na Vidovdan se i danas pokušava videti budućnost. Gata se i proriče. Najčešće devojke u nadi da vide budućeg izabranika.
( Zanimljiv je i običaj da su na nadgrobnim obeležjima stari i naivni Sloveni pokojnika predstavljali kao Svetovida (prekrštenih ruku), u nadi da sebi obezbede besmrtnost.)
Svarog
Svarog je i personifikacija neba kod drevnih Slovena. On je božanstvo koje daje život i plodnost. Njemu su Sloveni žrtvovali još nedozrelo žito uz molitve za milost božanstva da žito sazre.
Svaroga su poredili sa Hefestom, božjim kovačem. Njegova je paralela i grčki Uran.
Živa
O ženskim slovenskim božanstvima se manje zna, mada brojna muška vrhovna božanstva idu u paru sa nekom od boginja. Najveće žensko slovensko božanstvo jeste boginja Živa, gospodarica žetve i svih zemaljskih plodnosti, boginja bogatstva i ljudskog života. Njena paralela u grčkoj mitologiji je Demetra, boginja plodnosti.(Živin atribut je "mesečina")
Da je boginja Živa odolela iskušenjima vremena i da je imala veliki uticaj na južnoslovenski folklor, naročito srpski, najilustrativnija je legenda po kojoj je Živa ćerka despota Stefana Lazarevića. Tačnije bliznakinja Sibinjanin Janka, rođenog u Budimu. Sreten Petrović za ovakvu tvrdnju pronalazi dokaze i u srpskoj deseteračkoj poeziji.
Lada / Љеља
Lada je jedna od starih slovenskih ženskih božanstava. Sloveni su je uvažavali i prizivali kao boginju braka i ljubavi. Tek venčani prinosili su joj žrtve sa nadom da im boginja uzvrati srećom u braku. Upoređivana je sa Venerom i Artemidom. Žensko božanstvo u liku Lade imalo je status boginje lepote. Pokroviteljica je devojaka i žena sa epitetom ljubavnice, neveste i žene.
Ladine su kompetencije, po poimanju starih Slovena, šume, rastinje, poljski radovi i svadbeni obredi i običaji. Vezana je za prolećne i letnje cikluse i za slovensko božanstvo Trojana.
Дева/Vesna
Među božanstvima prolećno-letnjeg ciklusa pretpostavlja se da je i boginja Vesna,.. рredstavnica vedrih .... U pojedinim slovenskim staništima i danas se meštani, pevajući pesme, obraćaju molitvama proleću ili boginji Vesni, mada se u našoj epici kao boginja proleća pominje boginja Deva.
Očita analogija između Lade i Vesne otvara smisleno pitanje da li su to dva naziva za istu boginju ili je reč o dva ženska slovenska božanstva čije su se uloge vremenom približile i preklopile.
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/srpski/arhiva-index.html
Mitološki svet Srba (7)
Zemlja kao izvor života
Zemlja se zamišljala kao životna podloga. Kao izvorište opstanka. Kao roditelj. Najčešće kao majka ljudskog roda
Zemlja, ne planeta, već podloga na kojoj živimo, kao i za ostale narode, i za slovenske ima izuzetan značaj. Za razliku od ostalih elemenata i pojava iz sveta prirode koji imaju raznovrsnu ulogu, zemlja u brojnim evropskim mitologijama zadobija analognu funkciju.
Praslovenska plemena bila su upućena na ratarstvo, a na Balkanu i na stočarstvo. Kao i većina drugih naroda iz tog vremena. Znači, naši prethodnici bili su zavisni od plodova koje zemlja donosi. Zemlja se zamišljala kao životna podloga. Kao izvorište opstanka. Kao roditelj. Najčešće kao majka ljudskog roda. Južni Sloveni (koji se sasvim opravdano mogu nazvati decom svoje zemlje) zasnivajući svoju egzistenciju od zemlje, izgradili su poseban religiozan odnos prema materijalnoj osnovi sopstvenog opstanka. Dokaze za takvo mišljenje pronalazimo u postupku oranja prve brazde, koje je kao i sejanje, tumačeno kao sveti obred.
Orač je odlazio na oranje čist, i fizički i moralno. I obučen u čistu belu košulju. Zato što je od zemlje zavisila plodnost, pa i produžetak vrste, ona je smatrana hraniteljicom, nevestom i sestrom. Postojala je simbolična veza između zemlje i žene. Šta više, zemlju je srpski seljak doživljavao i kao božanstvo.
Sintagma "majka zemlja" ili "zemljica majčica" se odomaćila u srpskom narodnom stvaralaštvu. U bajkama, legendama, poslovicama, zagonetkama, pitalicama, čak i u magijskoj praksi kao što su bajalice i gatalice. Otuda i razmišljanja uobličena u verovanje o ženskom božanstvu, pod nazivom "zemlja majka" ili "velika majka". Pojedini istraživači slovenske mitologije ukazuju na dilemu da li je prisustvo navedene sintagme u narodnim umotvorinama izraz verovanja u božansko poreklo zemlje ili je plod magijske i umetničke imaginacije.
U pomoć moramo pozvati predanje koje vodi poreklo od vizantijskih apokrifa. Po njemu postanak čoveka se tumači kao božje delo, nastalo od delova vaseljene. Tako da je Adamovo telo Bog stvorio od zemlje, oči od mora, um od oblaka, kosti od kamena… Drugi pokušaj u dovođenju zemlje sa božanskim korenima jeste i afirmacija hipotetičnog ženskog slovenskog božanstva Žive. Božanstva zemlje i plodnosti. Božanstva žita i rastinja, čija je paralela mnogo poznatija grčka Demetra.
Везано за грчки израз Де-метра, постоји код Расена (названих Етрурцима)
божанство, чије име у латинизованом облику гласи До-Матриос, звучно слично нашем изразу "до матере"..(заштићен или склоњен) у материном крилу..Исто је значење и када се Матера примени на реално родитељкино "крило" или на "окриље" планете Земље.
Reči "Zemlja si i u zemlju se vraćaš" jasno govore o neumitnom krugu zemaljskog života. O zemlji kao čovekovoj sudbini. Seoski domaćini, do nedavno, nastojali su da omoguće kontakt novorođenčeta sa "majkom zemljom". Bez sumnje da mu obezbede zaštitu. Da bi zemlja prenela na novorođenče svoju životvornu moć. Iz ovog obrasca ponašanja naivnih predaka i savremenika, zasniva se upotreba zemlje u narodnim lekovima.
Ali i u bajanjima. Npr. najčešća, znači i najdelotvornija rečenica protiv zmijskog ujeda jeste - "zemlja zemlju ljubi".
Piše: Aleksandar Laković
Глас Јавности 29/30 новембар 2001.године, фељтон
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/srpski/arhiva-index.html
И још да додам ситницу.. у животињском свету "главна" родитељка и хранитељка је Крава.
Веза постоји : наш Земун крај Дунава некада је носио назив Землин (Земља), а истовремено у руској литератури (код А.Асова) Земун је име небеске Краве из чијег вимена тече (галаксија) Млечни пут.
Везано за поређење у тексту Мајчица земља=Жива, пречи ме руска литература да идентификујем као једнакост..Жива је, по Русима, Перунова жена..И то је ближе мом схватању.
..док се уз Мајчицу Земљу (код нас) везује верни муж(и Сунчев брат)- Земљин сателит Месец, у симболима крава/во односно Праматера/Влес.
Vles sa bivoljim rogovima:
http://img.photobucket.com/albums/v35/aleksandra/06veles.jpg
Савремена уметност:
Богиња Мајка
http://www.politika.co.yu/magazin/517/2a.jpg
http://www.politika.co.yu/magazin/517/m2.htm
Živa
O ženskim slovenskim božanstvima se manje zna, mada brojna muÅ¡ka vrhovna božanstva idu u paru sa nekom od boginja. Najveće žensko slovensko božanstvo jeste boginja Živa, gospodarica žetve i svih zemaljskih plodnosti, boginja bogatstva i ljudskog života. Njena paralela u grčkoj mitologiji je Demetra, boginja plodnosti.
Da je boginja Živa odolela iskuÅ¡enjima vremena i da je imala veliki uticaj na južnoslovenski folklor, naročito srpski, najilustrativnija je legenda po kojoj je Živa ćerka despota Stefana Lazarevića. Tačnije bliznakinja Sibinjanin Janka, rođenog u Budimu. Sreten Petrović za ovakvu tvrdnju pronalazi dokaze i u srpskoj deseteračkoj poeziji.
Вратићу се детаљније да опишем Живу (моју маму, ценећи по изабраном аватару), само да вам сада покажем место где се некада налазило њено светилиште, једно од највећих у приобаљу Балтиког мора, где су били бројни Венди, односно Срби.
http://www.carantha.net/460c2ef0.jpg
На острву се налазио град Ратибор..Бодрићи су живели тамо..данас се зове германизованим именом Рацебург.
http://www.carantha.net/abodritia___a_vendic_state.htm
Једна од претпоставки је да је и на острву Блед, у Словенији, постојало њено светилиште..
http://www.carantha.net/slovenian_mythology__slovensko_bajeslovje_.htm
Хелмолд је увршћује у главна божанства (па , Богиња ЖИВОТА је:))
и пише у 52. поглавлљу ...
"Außer Hainen und Hausgöttern,von denen Fluren und Ortschafen voll waren,wurden am meisten verehrt PROVE.der Gott des Oldenburger Landes,Siwa,die Göttin der Polaben,und Rasigast der...."........
отприлике......Прове(Пров,Први) је Бог Староградске земље( Стариградје био на обали Балтика, близу данашњег Либека) ;ЖИВА..богиња Полабљана (Срба око реке Лабе) и Радгост..
Незгодно прво име Ж за странце довело је до низа различито записаних имена истог божанства:
Siwa,у изговору Шива...слављена у Пољској,Чешкој,Словачкој ,Источној Немачкој
Zhiva/Z'iva код Руса као Жива
Zhywie код Полабљана (можда и словачко Zivena, иако то треба да је кћер)
Sivve, Shiwa, Sieba, Syeba, Siba and Dsiva (Znayenko, pp. 75, 220).
Zywye
(Indian) SHIWA, god of life,
SIVA,у неким записима, па погрешно преводе као сива по боји...потпун супротно Животу :) и значељу имена "живућа, постојећа,бивствена)
http://www.hinduwebsite.com/siva/sivabhavani.asp
Још једно име које се помиње у вези са истим божанствим је ДИВА (женски Див) ,а одатле и Дева.
У српкој народној песми
( у облику птице, типично за нашу митологију:))
Сива Жива сива силна,
Сива силна голубице!
да куда си путовала?
Одговара Сива Жива
Сива силна голубица:
„Ја сам тамо путовала
У Инђију нашу земљу.
Пролећела Хиндушана
И ту Глобу Тартарију
Црни Хиндуш и Тартару.
Летила сам Господару
Нашем силном Триглав бору
Те гледала што нам чини
Што нам чини заповеда."
Шта чињаше наш господар,
Наш господар Тригљав вељи,
Наш Створитељ и Држитељ
И велики Уморитељ?
Одговори Сива Жива
Бела силна голубица!
„Наш господар лепо чини
Трима кола у зучиње
И четврто злато мери.
Да правимо златне чаше
Златне чаше и сребрне
Да молимо младог Бога
И Божића Сварожића
Да нам даде свако добро
Понајвеће дуги живот.
Дуги живот добро здравље
И богатство што га носи.
Zemlja kao izvor života
И још да додам ситницу.. у животињском свету "главна" родитељка и хранитељка је Крава.
Веза постоји : наш Земун крај Дунава некада је носио назив Землин (Земља), а истовремено у руској литератури (код А.Асова) Земун је име небеске Краве из чијег вимена тече (галаксија) Млечни пут.
Схватање о Земљи (планети) и земљи (основи по којој ходимо) као ПраМатери свега и свих ..сусрећемо данас у словенском свету често , опет као присутан архетип у главама..Наша Србија и наше Србије увек су женског рода, као и напр. Русија..Данас баш, поводом протеста одржаног у Русији, јасан је тај архетип на заставама које су носили :
http://rossia3.ru/images/270408/001.jpg
Јасно се види Србија-Мати!, док је на другој слици уочљивији женски лик (ратнице у ношњи) који представља мајчицу Русију.
http://rossia3.ru/images/270408/004.jpg
Пренесено је значење ПРАМАТЕРЕ на домовину, место где се, у материном скуту, до матере и огњишта које она одржава, окупљају оци, мужеви и деца..
..док се уз Мајчицу Земљу (код нас) везује верни муж(и Сунчев брат)- Земљин сателит Месец, у симболима крава/во односно Праматера/Влес.
Vles sa bivoljim rogovima:
http://img.photobucket.com/albums/v35/aleksandra/06veles.jpg
Баш због неодвојивости овог пара, највероватнији симбол у реконструкцији родне вере за Мајку Земљу и њеног верног пратиоца Вол-оса је опет, знамење које свакодневно виђамо, као главну хералдичку ознаку Срба - двоглави орао.
http://serb-art.com/images/Grb-small.jpg
Руски аутори ову илустрацију зову МатерСва, Мајка свега рођеног, Свих рођених..Мајка Слава (и Словена такође)..али корелат је свакако са ведским божанством Матер(ис)Ван(и).
Родоверни Руси додају јој још и ове епитете:Лада-Матушка (Матерь Сва) - Мать Небесная, Богородица, Мать Большинства Богов Расы Великой, Богородица-Покровительница Великой Рассении (Славяно-Арийских территорий) и Чертога Лося во Сварожьем Круге...Приказују је овако:
http://img248.imageshack.us/img248/1117/matepsbaie4.th.jpg
А у неким дуго скриваним знањима руских преносника, још је уочљивија двојност двоглавог орла са симболиком (злато/сребро) и различитим знамењем у "канџама"- планете Земље и одбрамбеног мача - златног орла (Земље) док је сребрни пропорционално заступљен у мањој мери, као што је и површина Земљиног сателита Месеца значајно мања.
http://rasseniya.ru/gerb.jpg
Шеснаест звезда(отражают количество Весей Беловодья) уједно је и број који симболично изражава природу Материсвани у ведама.И неки филозофи тумачили су да се природа изражава у виду 16 елемената.
А историчари кажу да је поштовање броја 16 почело са доласком Аријеваца или Арјуна и документује се (поштовање броја) од трећег миленијума пре нове ере..што одговара, по индијским историчарима, првом продору Арјуниних саплеменика на Индијски континент.
У "Влесовој књизи" Матерсва опомиње, брине, обавештава, брине, брани, лечи, упозорава, бди, негује, исцељује, али и ратује..Као свака Матера, ратница у служби заштите чеда својих .
Све види и брзо лети ( као Орао ), свепрожимајућа је, мотри на све стране света и дању и ноћи у бдењу над чедима.. (као двоглави орао)..
По А.Асову и Мирољубову она је МАТЕР СЛАВА, Мајка Славена..
Словени су је замишљали са крилима, стаситу, једру и наоружану. У једној је руци носила мач а у другој венац победе. ...
Слава је јашући крилатог коња Јабучила (чије је име сачувано у српским средњевековним епским песмама), са исуканим мачем у руци, усмереног према непријатељу, предводила словенску (српску) пешадију и коњицу у јуриш, Словенске (српске) ратнике, па и саму Славу „покрили“ су хришћански свети ратници. Кад није у боју, Слава држи храстову гранчицу у левој, а ловоров венац у десној руци, којим круни победоносног ратника.
(По књизи Словенске веде)
И у новије време, на рељефу посвећеном ратницима који су ослободили Косово и целу јужну Србију од Турака 1912/13, архетип МатерСве је присутан :
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/7/74/IvanMestrovic_Kosovo_w.jpg/648px-IvanMestrovic_Kosovo_w.jpg
Постоји и другачија симболика, кад се путује кроз време дуго 7,5 миленијума него описана од руских аутора, везана за Земљу, Землин, Земелу и остале варијације њеног имена ..и своди се на крила изнад главе (птица или две) и два лава око ногу..
Можда је најпознатији данас тај симбол као лик Сербоне.
http://img257.imageshack.us/img257/969/serbonakibelasibilatk7.jpg
http://www.iparralde.eu/iparralde/2008/01/scoop-historiqu.html#more
P.S. I ako sad pogledate Aleksinu temu o slikama Dragoša Kalajića, gde su ženski likobi skoro uvek vezani sa krilima i pticama, kao i jednu gde grb Srbije(dvoglavi orao) stoji iznad planete Zemlje..biće vam još ubedljivije..
Код нас га повезује са топонимима Ргоште, Рготина и слично..
Ради се о једноглавом Богу, са лављом главом..(pokrivenom rogovima)..што значи да је свакако био Сунчани Бог..односно први..а Сунце, је наравно, радо виђен гост сваким очима..Невоља одгонетања је у томе што су све записе оставили они што су рушили кипове Радгоста, па је тешко просудити о изворном имену и намени..
http://cms.netnews.cz/files/images/350/img-2007-2.jpg
I njegovo je ime kao i Volosovo i Simarglovo različito zabeleženo.
U egzistenciju Radgosta kao boga sumnjali su naučenjaci (Brückner) verovatno zato Å¡to je joÅ¡ Titmar mislio da je ime Radgost, ime jednog grada, a ne slovenskog boga; zatim je Radgost priznat kao božanstvo prema miÅ¡ljenju Adama Bremenskog (Kruse, Lisch, Bernar); napokon su naučenjaci izjednačivali Radgosta sa Svarožićem (Niederle, Giljferding) svakako iz toga razloga, Å¡to su izgleda i Titmar i A. Bremenski opisivali jednog te istog boga; Titmar pod imenom Svarožića (Zuarasici) a A. Bremenski pod imenom Radgosta (Radigost).
Da bi ovo razmimoilaženje Titmara a A. Bremenskog donekle izgladio, Gilferding tvrdi, da je Titmar o Radgostu pričao po čuvenju.
Poznato svetiliÅ¡te boga Radgosta nalazilo se u gradu RadigoÅ¡ću, u zemlji Ljutića a plemenu Ratara. Grad RadigoÅ¡će dobio je to svoje ime svakako po imenu boga Radgosta.
Titmar nam o Radgostovu hramu i bogovima u njemu opÅ¡irno priča:
"U unutraÅ¡njost (velelepnoga hrama Radgostova) stoje kipovi bogova veÅ¡to rukom izrađeni; na svakome je urezano ime njegovo; na glavi su im Å¡lemovi, pokriveni su oklopima te izgledaju straÅ¡ni. Prvi od njih zove se Svarožić; svi ga neznaboÅ¡ci Å¡tuju i klanjaju mu se viÅ¡e nego ostalim bogovima. Ovde se čuvaju i zastave, i iznose se iz ovih svetiliÅ¡ta samo u slučaju ratnoga pohoda. Tada njih nose peÅ¡aci.
Radi čuvanja ovoga blaga i hrama postavljeni su naročiti žreci, koji, kad se narod skupi u hram da žrtvuje idolima, i (umilostivi) ublaži njihov gnev, jedini imaju prava da sede, dok ostali narod stoji; žreci redom neÅ¡to za se gunđaju i u stranu raskopavaju prstom zemlju, da bi tako ispitali sudbinu i prorekli neizvesnost.
Kad to svrÅ¡e, onda zelenom travom pokriju jednoga konja, koji se smatra kao najveći u celoj zemlji, i sa pijetetom i molitvom ga vode da pređe lagano između dvaju za zemlju utvrđenih kopalja; tim bogom nadahnutim, konjem ponovo bi gatali ono Å¡to su prvi put već bili izgatali; i ako bi se i po drugi put proreklo ono isto Å¡to i prvi put, tada ispunjavaju naumljeno delo; u protivnom slučaju ožaloÅ¡ćeni narod odriče se svoga preduzeća.
Oni od najranijih starina propovedahu joÅ¡ i ovu zabludu: verovahu, da ako im preti kakva duga i straÅ¡na pobuna, tada izađe iz mora jedan vepar, koji ima dva duga zuba kao braniče i valja se po talasima, krećući ih uz jedno strahovito Å¡uÅ¡tanje.
Koliko god srezova ima u ovom kraju, toliko ima i žreca i hramova sataninih, koji nevernici obožavaju. Nu grad, o kome sada govorih, zauzima prvo mesto. Polazeći u rat njega pozdravljaju, a i kad se kući vraćaju sa srećnog pohoda, njemu donose svu pljačku. Ždrebom ili pomoću konjskog gatanja, oni se brižljivo izveÅ¡tavaju i o najuljudnijoj žrtvi, koju sveÅ¡tenici moraju podneti bogovima. Ljudska krv, a i krv domaćih životinja, umiruje njihovo najveće besnilo."
Čudno je u ovom stavku, uz druge stvari to, da Titmar u Radgostavu hramu ne nalazi na prvom mestu Radgosta nego Svarožića.
Po treći put nalazimo gatanje pomoću konja, a način gatanja je opet posve drugačiji nego onaj kod Svetovida i Triglava.
Adam Bremenski veli nam o Radgostu: "Od slovenskih naroda, koji stanuju između Labe i Odre, najsilniji su Retarijani. Njihov najmnogoljudniji grad jeste Retra, koji je u isto doba i sediÅ¡te idolopoklonstva. U njemu ima jedan hram satani posvećen, čiji je knez Radigost. Njegov je idol od zlata, a postelja od purpura. Grad ima devet vratnica; od svuda je opkoljen dubokim jezerom; prelazi se preko jednog drvenog mosta, koji je dopuÅ¡ten samo onima, koji dolaze radi prinaÅ¡anja žrtve, ili da pitaju proroÅ¡tvo za savet. Od ovoga hrama do Hamburga ima, vele, četiri dana hoda." /A. Bremenski, II 18./ Ovome bogu Radgostu, priča dalje Adam Bremenski, prinet je na žrtvu i vladika Jovan, kad, postavÅ¡i zarobljenikom Retarijana, nije hteo da se odreče svoje vere.
Helmold nam takođe spominje boga Radgosta, i to pričajući o jednoj borbi između plemena Ljutića i Retarijana "koji usled starine svoga grada i glasovitoga hrama, gde se pokazuje Radgostov idol, tvrđahu, da su oni najplemenitiji, jer ih pohode sva ostala slovenska plemena zbog pitanja proroÅ¡tva, i radi prinoÅ¡enja godiÅ¡njih žrtava".
Jedan spomenik o Radgostu imamo i iz XVIII veka. Stredovski /Sacra Moraviae historia, Salcburg, 1710./ u svom delu "Moravia Sacra" kaze da brdo Radhost u Moravskoj duguje svoje ime nekom idolu Radgosta,
http://www.eksel.user.icpnet.pl/jola/images/3radhost.jpg
pa veli dalje:
"BeÅ¡e na tom brdu jedan hram Radgosta (Radhosta). Nekada neznaboÅ¡ci slavljahu tu, prvih dana posle letnje solsticije, praznik posvećen bogu. Danas joÅ¡ na taj breg dolaze u velikom broju verni iz parohije Hochnjald-a, Rožnova i Frideka, pa čak i obližnji Slovaci iz Ugarske; i po jednom vrlo starom običaju, ne meÅ¡ajući u ostalom nikakvu sujevericu, oni se tu odaju zadovoljstvu pića i igre".
У Чешкој Моравској, на валашким брдима, tačnije na brdu Radgost (uz pivo Radgost) и даље је та фигура..врло чудна за нас незналице и заборавне:
http://www.valassko.cz/penzionbeskyd/images/radhost-radegast.jpg
http://lacina.net/photo/cz/rad/3493-05.jpg
http://en.wikipedia.org/wiki/Radegast_(god)
PANTETON GLAVNIH SLOVENSKIH BOGOVA MOĆNI PERUN OPASNIK TRIGLAV VIÃ…ÂÂ*NJI SVAROG (http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-l/1998/02/article-17.html):)
VITEZ SA SEDAM MAČEVA (http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-l/1998/03/article-16.html):)
Веровање у врховно божанство, у бога богова (Deus deorum), постојало је још у индоевропској заједници свих европских народа, а изражено је у санскртском језику са речју: Dyвuљ pita. /L. Niederle: op. cit./ То врховно божанство налази се и у митологији Старих Словена под именом Сварог ..А у ведском речнику богова ВАРУНА..Отуда и западнословенски облик СВАРУН док је јужнословенски и источно словенски СВАРОГ.
Ниједан од многобројних извора за Словенску митологију не спори нам веровање Старих Словена у једно пансловенско врховно божанство, а разилазе се пак извори једино у томе, што једни извори држе Сварога, други Перуна, трећи Световида или Сварожића за тога врховног надбога словенског, иако Сварожић значи само "потомак Сварога".
"Између разних богова, којима приписују власт над пољима, шумама, над жалостима и весељима, они (Словени) не поричу, да један бог заповеда одозго с небеса свима осталима. Тај свемоћни бог занима се само небеским стварима. Сви други имају засебно занимање и свој посао, па се њему и покоравају. Они произилазе из његове крви, и у толико су важнији, у колико су ближи томе богу-богова" /Helmold I 83./
Прастворитељ неба, под чијим се сводом све рађа и догађа, праотац земље, светлости и свега рода и плода на земљи, био би по забелешкама Ипаћевског летописа Сварог. Тај врховни бог кога Ипаћевски летопис зове Сварогом, држао се бестелесним, према томе без икаква дејства на овај физички, материјални свет, али од огромног значаја на вољу њему подложних богова.
Уопште ми се не свиђа шта пише,али да вам цитирам, да нисмо необавештени..
"После потопа и кад су се људи поделили на многе "јазике" поче владати Местром од племена Хам, а за њим Јеремија, па Феоста, кога Египћани зваху Сварог. Док је овај Феоста владао у Египту, падоше с неба клеште, и људи одмах почеше ковати оружје, јер се пређе бораху батинама и камењем. И овај Феоста издаде закон за жене, да узимају само једнога мужа, да живе уједно, и да се казне блуднице. За то га прозваше бог Сварог. Јер пре њега жене се предаваху онима ко их је год хтео, и живљаху као животиње. Ако добију дете, досуђиваху га ономе коме оне хоће говорећи: "Ево твога детета"; и човек просветкује ту свечаност и прими га. Феоста уништи тај закон, и уреди, да сваки човек има само једну жену, а свака жена само једног мужа. Ко би повредио овај закон, био би бачен у једну усијану пећ, да сагори. Зато су га звали Сварог и Египћани га обожаваху.
После њега владао је 7470 дана његов син, по имену Сунце, кога зову Дажбог. Син Сварогов, краљ Сунца, који је Дажбог, беше снажан човек. Он дознаде да имађаше једна богата Египћанка, и да неко провођаше блуд са њоме. Шћаше је ухватити. Ну не хотећи вређати закон оца Сварога, он узе собом неколико људи, и видевши час кад је она блуд учинила, изненади је ноћу са њеним саучесником; стави је на муке и проведе срамно кроз целу земљу; и тако се у Египту уреди беспорочан живот"...
Важно је с погледом на овај рукопис то, да је он из десетог века, дакле из доба, када је стара вера била још посве свежа у памети народа. Још једна врло карактеристична појединост у Ипаћевском летопису је она, где се изричито каже: "и тако Сварогом називаху Стари Словени небо".
Ако се сложимо с тим, да је вера старих Словена потпуно природна, да је сав њен култ произишао из природе, /N. Nodilo./ и да се она састоји из обожавања неба и природних сила, морамо се онда безуветно сложити и с тим да је небо поврх свега и изнад свега, да је оно нешто што се не може ухватити ни достићи, а ипак да све својим пространством обухвата. Под његовим сводом су Сунце, Месец, звезде, облаци и муње. Небо је (бар на око) поврх свега тога, оно све окружује. Пошто је немогуће доказивати неприродност словенске вере, а на основу толиких сведочанстава старих хроничара, Сварог или бог неба, био би онда Уранос словенског Олимпа; он би био праотац светлости и топлоте. Сварог је у наведеном Ипаћевском летопису превод грчког Хефаистоса, па је то навело неке научењаке на помисао, да је реч Сварог постала од глагола сварит /Jagić: Archiv IV 412./ што значи ковати; неки пак не држе Сварога аутентичним словенским богом, већ сматрају да су га у Русији донели Варјази /Ibid, IV. 412./ и да су га тек касније сви Словени обожавали.
Јасних доказа ни за једну ни за другу тврдњу немамо. Етимологија речи, разјасниће нам донекле још више ово божанство. Етимолошка тумачења Сварогова имена многобројна су и врло различита. Најзначајнији рад у том погледу јесте Креково довођење имена Сварогова у везу са санскртском речју svar.
Име Сварог аналисаћемо на корен речи Свар и наставак ог који је обичан у старом језику као на пример: čert-og значи дворана; brl-og значи стан медведа; vrtl-og; krt-og итд . Остаје нам дакле да протумачимо још корен речи "svar". Овај се корен може извести из индоевропског "svar" што значи сунце; отуд у зендавести hvare – сунце, сјај; у санскртском svar – сунце; а отуд и наше божанство Сварог, које прво значи место Сунца, дакле небо, онда персонификовано значи и самог бога неба, бога Сунца.
Овај Бог је уколико бог Сунца и светлости, утолико и бог богова и господар свега, дакле први над свима. Он је исто што и грчки Уранос (у вези са санскртским Varuna што значи небо). У егзистенцију једнога божанства, као што је Сварог, не треба сумњати. Овде може бити говора само о томе, да ли су сви Словени тим истим именом звали бога неба, или су га само Руси и Пољаци тако звали, а остали Словени пак друкчије. /L. Niederle: op. cit. pg. 140./
Многобројни споменици наводе нам Сунце и ватру као синове бога Сварога, а Јужни Словени сматрају Месец као трећег брата Сунца и ватре, а звезду Даницу као једину њихову сестрицу. И тако је на пр. у нар. песми "Сунце и Месец просе ђевојку", по којој се девојка удаје за Месец зато што он има својте доста, и што ће имати "Даницу за заовицу". А у песми "Сунчева сестра и Паша тиранин" вели се: "Да он узме сунчеву сестрицу – Месечеву првобратучеду – Даничину богом посестриму". И песма "Сунчева сестра и Цар" вели: "Ја сам Сунцу рођена сестрица – а Месецу првобратучеда". /Српске нар. песме – особито митолошке. Издање Нар. Просвета, Београд, ред. М. Ђурић./
Бога Сварожића спомиње неколико извора и то обично под именом његовим замишљају огањ. "Моле се огњу (ватри) и зову га Сварожићем", /Тихонравов: Летоп. русск. лит. и древн IV 3. pg. 89./ вели један споменик из XIV века; – "... а други у Сварожића верују" /Ibid, pg. 108./ наводи један споменик из „V века; -"... и молећи се огњевима зову их Сварожићима" /Ibid, pg. 92./ каже исти споменик; – "... и огњу Сварожићу моле се". /Ibid, pg. 99./ Чак и из XVI века налазимо један извештај који нам спомиње Сварожића, он гласи: "... и моле се огњу зовући га Сварожићем". /С. А. Хр. Востоков: Слов, церкв. слав. јаз. II pg. 228./
Сем ових руских споменика и Титмар нам спомиње Сварожића, кад прича о Радгостову храму код Редаријана. "У унутрашњости храма", вели Титмар, "налазе се слике богова кичицом рађене; имена су им урезана; на глави им шлем, покривени су оклопом, те изгледају страшни. Први од њих зове се Сварожић (Zuarasici) и сви га ови народи поштују више него све друге. Овде се чувају и заставе и износе се из ових светилишта само у случају ратнога похода. Тада њих носе пешаци". /Titmari Hr. VI. 17./ У писму Брунона краљу Хенрику налазимо ставак: "На који начин (како) се слажу Сварожић (Zuarasiz) ђаво, и свети Мауриције наш и ваш вођа". /A. Bielovski: Mon. Poloniae historica I 226 Epist, Brunonis ad Henricum regem./
У егзистенцију Сварожића не може се сумњати код толиких споменика, који нам наводе име његово, а који су потпуно достојни да им се поверује. Под именом Сварожића персонификовано је Сунце, /G. Krek: op. cit., pg. 395./ баш као и огањ. Сварогов син Сварожић, који је то име добио по имену свога оца, јесте дакле и бог Сунца.
Da li je moguce da je boginja Ziva u stvari Mokos?Listam ovih dana neke knjige o slovenskoj mitologiji pa sam se zainteresovao za ovu temu.
Ako je Svarog pra bog i tvorac svega onda on predstavlja sam univerzum,a boginja Ziva ili Mokos bi onda trebala da bude njegova zena(a ne Perunova),sto nije nemoguce jer su stari sloveni poznavali koncept dualizma.(belebog i crnobog)..Svarog je tvorac svega,pra bog i otac svih bogova dok je Ziva boginja majka,boginja zivota,ona koja je podarila zivot ljudima.
Radgost bi mogao da bude bog gostoprimstva,sto se vidi iz imena Rad-Gost,poznata je da su stari sloveni bili vrlo gostoprimljivi prema strancima,cak su i pokorene nepriljatelje posle nekog vremena pustali da slobodno zive na njihovoj zemlji i medju njima.E sad ja nisam neki strucnjak za slovensku mitologiju,ali moguce je da je radgost zbog toga bio predstavljen kao bog ratnik i da su mu kipovi bili tako strasno uradjeni(sa lavljom glavom) kao znak upozorenja onim strancima koji bi proneverili slovensko gostoprimstvo.
Sto se tice Svarozica meni se cini kao da je to neko ime koji se opisuju svi bogovi sinovi Svaroga,pra boga..Svi su oni Svarozici..Ovo mislim zbog toga sto je i ovo ime bilo raspostranjeno u svim slovenskim krajevima,Neki kazu da je Svarozic ustavri sunce,ali na mnogim mestima se moze naci da su Sloveni sunce zvali Hors ili Surija,ako nije tako onda je moguce da je Svarozic ustvari personifikacija ognja ili bog ognja.Sloveni su jako postovali oganja,to jest mesto na sredini svake slovenske kuce gde se palila vatra i gde se cela porodica okupljala da bi sedela oko vatre.Ali sta je onda Simargal,ako se dobro secam u Veles knjizi je Simargal predstavljen kao bog ognja i na nekim mestima se odvaja ovo Sim od Rgla kao da se radi o dva razlicita bozanstva.
Одлична тема!
Свима који се интересују за ово препоручујем књигу "Богови старих Словена" ауторке Александре Бајић.
Врло систематично обрађено, нпр. баш ово о Радгосту...
Многе ствари које ми нису биле јасне су ми захваљујући тој књизи постале јасније... и то не само везано за старословенску религију него и за нашу (пре свега епску) народну поезију ;-)
Da li je moguce da je boginja Ziva u stvari Mokos?
Radgost bi mogao da bude bog gostoprimstva,sto se vidi iz imena Rad-Gost...
Sto se tice Svarozica meni se cini kao da je to neko ime koji se opisuju svi bogovi sinovi Svaroga,pra boga..Svi su oni Svarozici.. Simargal predstavljen kao bog ognja i na nekim mestima se odvaja ovo Sim od Rgla kao da se radi o dva razlicita bozanstva.
Жива није Мокошч.
Жива је Велика Богиња (као Земеле, Семеле, Земља),а Мокошч (Ма-тер Кошчеј на рсуком скраћеница од Мајка Судбине) је само једна од три суђенице, суђаје ("службенице" Усуда)или једна од три рођенице, рожденице ("службенице" Рода) које долазе да новорођеном члану заједнице одреде судбину. Док су прве две блаже, ова трећа Суђаја је најопаснија..Руси су то мало измешали кад је стављају у ред Великих Богиња, није.Код Сретена Петровића у ИТОЛОГИЈИ пристојно је објашњено.
Рад-гост радо прима госте, да..О њему ја повремено мислим да су и то записивачи (немци или данци су ваљда су записали име) измешали..Било је много кнезова који су носили то име ,али у овом случају некако сумњам да то није право име за Бога, који је једноглав, дакле носи соларну симболику, него само једна од карактеристика тог сунчаног Бога..У нашим народним песмама увек се говори о Сунцу да је "рад гост" или је "красан јунак" који " нада село шеће"..луталица, скитница, без дома, неожењен...Стално му у песмама траже пар, али он нема пра..Сунце је само једно, једина звезда у нашем малом систему.
Сварог/Сваруна/Варуна је свакако бестелесан Бог и представља не баш целу Васиону , како си мисио (то име је РОД) него самогалаксију Млечни пут.Одатле је Сварогов точак цртеж кретања галаксије у лаганом ритму од 27ооо година, познат и као кукасти крст.
А "Сварожићи", његова многобројна деца су сва небеска тела у нашој галаксији, понајпре све звезде, међу којима је наше Сунце међу најмањима и на периферији са својим малим системом и нама:D
Сварожића има пуно и то је само одредница да (та небеска тела и сазвежђа)припадају Млечном путу, а не некој другој галаксији.
"Сима" који "Рга" или Семаргл, сјем рогал, сјем рог..,по мом личном осећају, јесте то што кажу Руси -бог огња, али усмислу грчког Хефеста или римског Сатурна, подземни паклени огањ је у питању.у самом руском имену је "сјем" по озговору што значи бтој СЕДАМ..Има 7 рогова (рогал,р'ѓ'л) значи има / глава и то је онај страшни коме је био посвећен дан мртвих, БЕЗИМЕНИ дан по српском календару, данас назван субота, по сабатах.
Руси нису поуздан извор, јер најновије књиге су им допуњене маштом, тамо где нису имали обичаје или знања.
Мада се и остали Словени буне око Семаргла или оног Ст'риБога, који би, прочитан "посрпски "био једноставни СТАРИ БОГ, а не некакав три-тро- бог.
Хорос(Хороз,Орос) и Кол(инда) јесу имена за Сунце опет..прво име односи се на приказ круга(Сунчевог диска) а друго на на Сунчеву путању (односно нашу 364,25-одневну путању око њега)..упесмама је то код нас описано како ОН плете златни ланчић од карика на свом путу.....Дакел, ако би и ове космогонијске појмове и знања отелотворили (персонификовали) Оро би био Бог Сунчевог диска (као РА у Мисиру), а Кол Бог сунчеве гподине иликолидара (дар од Колинде-"господара Сунца")..
Одатле су нами термини за традиционалну игру- коло или оро код нас Јужњака, мада су и Руси сачували сличан термин "хоровод" за коло.
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2012, vBulletin Solutions, Inc.