View Full Version : Писма из сомборског затвора
Писмо саборцима
(препис)
Након дужег времена користим прилику да се преко јединог слободног медија Форума српских патриота обратим члановима и симпатизерима Новог српског програма.
Од мог хапшења у Немачкој приликом повратка у Италију 1/2 фебруара нисам се јавно оглашавао и једини контакт имао сам са породицом, адвокатима и пар људи из НСП-а који су ми писали. У немачким затворима (Бад Рајхенхал и Штаделхајм) имао сам приступ телефону само два пута и сви контакти су ишли искључиво преко писама, посета и адвоката. Сва преписка, осим оне са адвокатом, ишла је преко суда, била је превођена на немачки и надзирана. Тај поступак је био компликован, трајао је дуго и некад је требало и до три недеље да писмо стигне на одредиште. Разумљиво је што нисам писао ништа јер би се губило на актуелности.
Нисам писао јавно и због тога што сам са правом очекивао да ћу изаћи из немачког затвора, па бих се потом обратио јавности. Али, силом прилика то се није десило.
Драматични обрти који су се дешавали током целог мог боравка у Немачкој нису ми давали ни времена ни воље за писање блога, саопштења или текстова у којима бих јавно коментарисао политичку ситуацију у окупираној Србији.
Патетична сарадња између БНД и БИА резултирала је прво мојим хапшењем под изговором Интерпол потернице, а на крају се десило и неразумно и делимично незаконито изручење за које је мој немачки адвокат сазнао кад сам већ био у Београду.
Као што је општепознато, од 29.04. налазим се у затвору Тадић-Дачић режима и даља моја судбина је неизвесна.
Ситуација са спољним светом се делимично поправила али и ту постоје извесна ограничења, иако више нисам у притвору већ на издржавању .
Телефонирање ми је дозвољено једанпут недељно по 10 минута искуључиво са породицом и адвокатом, а бројеви које зовем се надзиру.
Посете су једанпут месечно по сат времена. Временом Управа завода показује добру вољу па се иде ка повећању.
Иако сам једини овде са таквим ограничењима, законска регулатива је испоштована јер сам категорисан у В2 групу осуђених лица који спадају у „затворена одељења“, пошто сам оцењен као „непоправљив, где ресоцијализација није могућа“.
Као политички затвореник одбијам свако радно ангажовање што ми ускраћује сва могућа посебна права. Управа КПЗ Сомбор је без обзира на то коректна и за сада је све у складу са „Законом о извршењу кривичних санкција“.
Строг програм који се према мени спроводи овде, диктиран је директно из министарства правде од стране мојих старих „пријатеља“ Хомена и Маловићке, и Управа КПЗ Сомбор је ту немоћна.
Са друге стране, ово је мени пети затвор и држим се свог старог става који важи у свим затворима: не сарађујем ни мало са Управом и поштујем само она правила која су прихватљива за мене као политичког затвореника. Не правим непотребне испаде и понашам се пристојно. Тако је било и у српском, италијанском и немачком затвору.
Ипак, имао сам један дисциплински поступак на коме сам кажњен казном два месеца без примања пакета, а због моје принципијелности и бунтовништва ускоро ће бити покренут још један дисциплински након кога бих ишао у самицу.
Управа КПЗ Сомбор је тражила, још по мом доласку, од Министарства правде Управе за извршење кривичних санкција да ме преместе у неки други затвор, пошто за мене овде нема услова као осуђеника најгоре В2 групе.
Наиме, у старој згради сомборскох затвора не постоји „затворено одељење“ већ само притворски део за истрагу и такозвано „полуотворено“.
У притвор ме не могу ставити, а самицу још нисам заслужио. Казну служим у старој нефункционалној згради која је више психијатрија него затвор.
Пошто одбијам све радне обавезе већи део дана сам закључан у ћелији, али време не проводим улудо нити у беспослици. Доста читам и сређујем неке рукописе.
Непознато је кад ћу бити ослобођен јер ми режим дуже време спрема још неке монтиране процесе након којих би ме осудили на вишегодишње казне и тако неутралисали политички на дуже време.
Један од процеса који никако да почне тиче се напада Чанкове и Чедине руље на људе у башти Дома војске у Новом Саду 07.10.2007. Сви се врло добро сећате тог догађаја и свега што се ту издешавало. Тужилаштво има велику муку са тим случајем, али то је већ њихов проблем.
По мојим сазнањима живот ми тренутно није угрожен, бар док сам иза решетака и од тог екстремног сценарија се одустало.
Из Министарства правде ништа још није стигло везано за мој премештај, а други затвори су молили да ме не распореде код њих јер не желе проблеме и медијски притисак.
Смешна ситуација.
Оно шта је најлошије у целој причи око мог утамничења у Србији је тешко стање у организацији НСП, као и лоше функционисање и мањак активизма. Свестан сам да је ситуација врло неповољна, да смо финансијски никакви, под пресијом медија и преторијанаца режима, али то не може да буде увек оправдање.
Нажалост, показало се да је моја одсутност превелик хендикеп за малу легалну организацију као што је НСП. Мој боравак у затвору може да потраје годинама и не може се чекати само на мој повратак.
Вршилац дужности председника НСП није испунио моја очекивања и зато ће на ванредној скупштини сносити последице.
Потребно је свакакао да се сви више ангажујете. Знам да наши чланови и симпатизери мало времена проводе на интернету и да смо ту пропагандно слаби, на томе се мора порадити јер новца и спонзора немамо па је озбиљније рекламирање немогуће. Мора се више радити и на терену у реалном свету јер ми не смемо бити као „холивудски неонацисти“ који дижу револуције у виртуелном свету. Нисмо ни „кафански четници“ који викендом уз пиће и друштво критикују режим. Ми смо легална политичка опција. Према томе, тако се и понашајте.
Не наседајте на провокације, не оговарајте се међусобно. Зар није довољно што режимски медији стално шире лажи против мене и што интернет пацови то раде по форумима и ФБ?
И ви сте у затвору као и ја, јер су све српске земље окупиране а окрњена „република Србија“ је један велики затвор.
Ипак, имате више могућности за активизам од нас који смо на робији па искористите то што још нисте иза решетака.
Србија нема више никога осим вас. Држите се.
Идуће године на Косову пољу.
Ваш Горан Д.
Писано на Видовдан 2010. у Сомбору
Горане издржи наше мисли и молитве су уз Тебе.
Не верјујем да ће те моћи осудити због догађаја у Дому војске мада ми се не свиђау поступци неких оптужених. Истина је да су се намерили не Тебе али правда на крају ипак победи.
Велика је ствар да си нам се ипак успео обратити и на крају ћемо ипак победити мада се задње време појављују нови непријатељи као на пример ЛГБТ групе чије је представнике примио чак председник државе а њихова застава се вијорила на државној згради. Ко зна ко од важних функционера је њихов прикривени члан и ради нама о глави.
У нашој земљи се ситуација понавља увек и увек јер смо ми одувек своје најбоље укљањаљи почевши од Карађорђа па до данас, за разлику од успешних земаља које су уклањале своје најгоре, као што је радила најуспешнија ЕУ земља Немачка.
Од 1968. смо све српске родољубе елиминилисали који су указивали на стање на Космету, смењивали са положаја, прогањали па и хапсили. Сада је ситуација иста а не схватамо да ће се већ за 2 деценије изјадначити број Срба и белог хришћанског становништва са осталим који ће нам узети целу државу као што су узели Космет.
Ако је тачно да и мене БИА прати и зна ко сам ја, ето им шта мислим па нека ово ставе у мој досије и за 20 год. када вероватно ово будем гледао са неба нека виде да ли сам ја и моји истомишљеници био у праву. А у осталом сад ће тајне службе моћи свакога да слушају,гледају, читају писма итд. по својој слободној вољи.
Издржи Издржи Издржи Издржи
Искрено се надам да је процена режима исправна и да Давидовић јесте „непоправљив“, мада немам утисак да човек има проблем са социјализацијом.
Третман који има може да изгледа готово апсурдно, али показује колико се, у ствари, режим плаши политичке личности какав је Давидовић и организације каква може да постане НСП. Крајње је време да то схвате и сви они који са симпатијама гледају на његове политичке активности.
Режим ће учинити све да га заустави јер нема избора. Сувише моћних људи, великих политичких интереса и великих пара је у игри. Режим ће неговати само сопствену „другу поставу“ у виду радикала, Коштунице, Веље, Николића и називати их „опозицијом“ у позоришту апсурда које се назива „демократијом“. Права опозиција ће бити у затвору, или, не дај Боже, под земљом.
Једина шанса НСП-а је обесправљена и експлоатисана већина која нема приступа председнику јер не маше педерским заставама. Та већина може разумети идеју коју носи НСП ако се та идеја јасно представи и ако се направи разумљив модел државе и друштва,
Давидовић очигледно схвата значај Интернета. Одатле се мора поћи јер то може да буде веома моћно оружје и, у овом тренутку, друге полазне тачке нема.
Време је да се дефинишу основна политичка начела и циљеви, јасно објасни криминална и антидржавна природа постојећег система и коначно, понуди јасна алтернатива.
Србија је данас суочена са врло једноставним избором. Опстати или нестати. Ни мање ни више, исто као и свака друга европска нација. Симболично гледано, Срби имају избор између две заставе: педерске и српске. Какав би избор већина направила није тешко претпоставити. Међутим, циљ режима је да направи избор уместо ње. Задатак НСП-а је да то не дозволи и артикулише интерес већине. У томе се крије кључ успеха НСП-а и највећа опасност за режим. НСП ће успети само ако јасно дефинише своје позиције и циљеве као што сам већ рекао и ако, за разлику од режима, ту већину не третира као стадо, већ уважи њену културу, њену историју и њене потребе.
Кључна слабост режима крије се у чињеници да он мора да се бави друштвеним инжењерингом. Он мора да мења већину по моделу који одговара његовим потребама. НСП треба да прихвати већину онакву каква јесте и помогне јој да коначно изнедри праву интелектуалну и духовну елиту која ће бити компатибилна са народом који представља, а ипак остати елита.
Хајде да урадимо оно што можемо да не би дошли у позицију да радимо само оно што морамо. Један „непоправљив“ у затвору и хиљаде „непоправљивих“ на слободи, да коначно „поправимо“ Србију и направимо је како Бог заповеда.
Јелена Α-Ω Вечић
04-07-10, 01:50
Izvinjavam se zbog latinicnog pisma... takve su tehnicke okolnosti.
Goran ce izdrzati tamnicu, a mi koji smo u drugoj vrsti tamnice, cvrsto stojimo uz njega u zajednickoj borbi!
Nasu borbu i drugarsku odanost nece narusiti nijedan podli napad nasih neprijatelja!
SRBIJA SRBIMA !!!
I da citiram nekoga ko u zadnje vreme je persona non grata: "Do poslednje graske znoja i do poslednje kaplji krvi!"
На жалост Твој животни пут је тренутно осуђен на "демократску" тортуру квислиншких власти Србије.
Ја ти помоћи не могу али могу да дигнем свој глас против политичког прогона и стварања "нове црвене (НСП) Србије" у којој су све вредности подређене шачици квислинга под директном јурисдикцијом ММФ-а и светске финансијске олигархије!
Како неко може бити тако "зацементиран" и то само због другачијег мишљења?
Украо ниси!
Убио ниси!
Кривично одговоран са те стране си чист као суза али сметаш усташама војвођанског миљеа који би сутра шаховнису окачили о Милетићеву руку!
До виђења на Косову пољу! Било кад!
Доћи ће дан када ћеш Горане бити рехабилитован, можда за 5 можда 50, можда 100, небитно али доћи ће.
Желим Ти скору слободу!!!
Издржи, уз Тебе смо
Јеремијатрећи
29-07-10, 01:09
Сад већ давне 1975-те, дођем ја у ондашњу Југославију са лажном шаром (праву нисам ни имао) да видим родитеље и браћу, ноћом, све кријући се од комшилука. И прошло би, бар мислим, све како сам замислио да ме није спазио Жика Полић, комшија који је наводно био столар, а у ствари је радио за удбу.
Покупише ме пред зору и правац Сремска Митровица у истражни... седам месеци нисам видео никог сем иследника и батинаша. Једино што сам им рекао било је:â€Ко што нисте сломили Јована Шоју (ујак ми који је претеко рат као четнички командант), тако ни мене нећете сломити.
Осмог месеца ме довезли ноћу у близину очеве куће и избацили из комбија ко џак. Удбашка фора, мислили су да ће преко мене на тај начин доћи до неких људи које су тражили. Ја мало прикупим снаге па правац у алексиначки рудник. Знао сам да ћу се под земљом најлакше крити јер тамо керови не залазе. Тако погодине, а онда преко гране и правац Италија... Све после тога је била рутинска ствар. Наставио сам борбу у СПЕ при Четничком покрету ДМ, а са удбашима сам се носио до пред сам распад Југославије. Срео сам неке од удбаша у Ердуту 1991-ве, па питам: ди вам је сад братствојединственост, које сам ја наводно рушио својим деловањем а вии ме вијали због тога, па чак и пород хтели да ми затрете? И што бре ови пуцају и на вас кад сте до јуче били у истој партији? Ћуте они а ја их гледам све док један ваљевац (удбаш) не поче мрсомудити... те како је оно било друкчије време, те од њих се захтевала послушност, а ипак, вели он: â€Баш си претериво, теро си конзула да пева четничке песме...â€
Завршило се и то чудо, бар за мене... На Госпојину 1992-ге, вратим се из Босне (РС) назад у Данску. Можда бих остао још да није један капетан ЈНА револтиран предајом једне коте код у подножју Мајевице рекао ми дословце: â€Иди брате кући, чувај породицу и не губи главу залуд. Јер, све је ово игра служби а ми смо само пиониâ€.
И да видиш, дошо ја 1994-те у децембру, не кријем се ко некад. Имам страну (легалну) шару, а рачунам да се време променило. Ал није. Дође неки Поповић (шеф ДБ-а, одсека запад), па ајд у кафану на пиће и необавезни разговор. Кад тамо сем удбаша у кафани ни газде ни конобара. Шта ли ће сад питам се ја? Знамо вели један од њих како имаш добре везе у РС, па ако би хтео да нам учиниш услугу. â€Ситницаâ€, требао им је човек који би у Србској радио за њих. Е мој брајковићу мислим сам у себи, који ће нам мој балије, рвати ил амери, па ми смо себи највећи душмани.
Знам да сам удавио са овим дугим уводом, ал ипак... могао бих да повучем паралелу са тобом Горане.
Ниси крао, ниси отимао, пљачкао или сиротињу прогонио, већ си устао у одбрану Србства (ко и ја негда), а ништа срби те удегенчише. Букагије па на вешала, кад би било по ништа људима и ништа србима (ништа србин се пише малим словом).
Е сад, то што су они - тамо они, тебе бацили у тамницу па сеире у свом лудилу, говори колико су ништаци. Не схватају они да си ти слободнији од њих! Јер, ти духовно дижеш Србство иако си у тамници, док они кобајаги слободњаци, саучествују у једном од највећих полома Србства и Србских земаља.
Знам да си Ти тога свестан, ал ето, да ти и старац Јеремија притврди да бијеш праву битку. И знај, дог год чујеш да млади Србчићи говоре твоје име, расту са идејом како се за Србство ваља борити, опет се угледајући на тебе, нек ти сужањство не буде тешко.
Дај Боже да се што пре сретнемо у Слободној Србији, ако нигде другде оно У Грачаници.
О стању у НСП
Замрзавање рада НСП
(писмо из сомборског затвора)
Вишемесечни притисак који је уследио након мог изручења није остао без последица и резултирао је разоткривањем читавог низа слабих тачака деловања наше организације које се манифестују кроз међусобна оптуживања, подметања, злоупотребе и изнад свега кроз губљење времена.
Нисмо остали имуни на српски усуд, неслоге и аутодеструкције што није у складу са нашом идеологијом, начелима, а ни именом јер би се онда звали „Стари“ а не „Нови српски програм“.
Због тога сам након дужег размишљања донео неопозиву одлуку да се привремено обуставе активности наше организације и да се у складу са Законом до даљњег замрзне рад НСП-Србија као регистрованог удружења грађана.
Изразито лоша финансијска ситуација НСП-а, лоша кадровскa решењa, комбинована са прогоном режима и деструктивном делатношћу појединих чланова Управног одбора, створили су неиздрживу атмосферу која сама по себи онемогућује легалан рад. Да режим користећи ову ситуацију не би извео неку већу компромитујућу медијску акцију, принуђен сам на једини могући корак, а то је управо привремени прекид деловања НСП-а на подручју Републике Србије.
То наравно не значи да се борба против усташоидно-комунистичког режима прекида. Напротив, деловање се преноси на индивидуални ниво док се не стекну услови за плодотворни наставак рада организације.
Поред тога, Форум српских патриота наставља да функционише као тренутно једина могућност информисања.
Ширење лажи интернет глодара и виртуелни напади на НСП, наш Форум, мене и моју породицу неће ме поколебати ни спречити да истрајем. Да не би било неких нагађања док трунем по затворима, неће се нико неовлашћено позивати на моје име, нити ће се они који раде против мене представљати као моји пријатељи. Посебно се ограђујем од деловања, писања и сваког вида активности Милије Ћуће.
Деловање ове особе упаковано у параноидно-шизофрено пискарање и повремено ексцентрично експонирање не сме и не може више бити везано за моје име и рад НСП-а.
Стрпљиво сам чекао месецима да се престане са неактивношћу, а касније и са роварењем и издајничким понашањем горепоменутог и његових чауша. Након неколико безуспешних покушаја да се приведе разуму и да, ако већ не ради ништа корисно по НСП, престане бар да блати мене и моју породицу, схватиo сам да другачије не може.
Онај коме је једина радост ширење теорија заверa и прављење скандала кажњен је сам по себи својим постојањем.
Није ми први пут да ми психички нестабилни, кукавице и слични окрећу леђа. Дешавало се и раније забадање ножа у леђа када сам у тешкој ситуацији, у затвору или кад не могу да одговорим на лажи и нападе. Пошто ми благодарећи Богу не недостаје искрених пријатеља и сабораца, и на сваког који ме је напустио дође десет нових, издајства ме не депримирају превише. Издаја и неслога је нажалост одавно део фолклора нашег народа и против тога нам се ваља борити.
Овај проблем не дешава се први пут у току моје политичке борбе али ћу се трудити да га буде све мање.
Може се рећи да је једна од корисних последица мог боравка у затвору то што се јасно види ко је искрен саборац а не борбено неупотребљив лажов. Само онај ко је провео неко време у затвору схватиће о чему пишем, јер се иза решетака увек кристално јасно препознаје ко је прави пријатељ а ко то није.
То је на неки начин одличан тест који је до сад увек био непогрешив.
За сваког бораца за истину, правду и слободу то је само подстрек да се иде напред.
За националног револуционара посебно.
С нама је Бог.
Победићемо.
Ваш Горан Давидовић
01.09.2010.
Стварно не знам зашто је Ћућа оптужен за издају. Он јесте мало луцкаст али није покварењак, добро га познајем.
Жао ми је што се све ово дешава, мислим да је Горан мало пренаглио али шта је - ту је. Свако добро од Господа желим.
Још један показатељ да ствари не могу да се раде стихијски.
И два човека су већ довољна за сукоб и свакакву компликацију. Зато ред потеза треба да буде следећи. Треба коначно да се направи тај статут, али тако да је врло јасна хијерархија, да се тачно зна шта ко ради и да је врло јасан критеријум како се процењује нечији рад.
Даље, треба да се направи програм. О томе смо већ дискутовали.
Са та два документа Горан Давидовић треба да изађе у јавност и да каже: „ево, ово ја нудим, ко је са мном?“
Он је „платио чланарину“ свим овим малтретирањима и седењем у затвору, према томе он има морално право да позове друге да му се придруже.
Такође, треба да се установи кодекс понашања који ће да дефинише и односе са јавношћу. И о томе је било речи. НСП треба да отвори налоге и на том Фејсбуку и на свим тим „друштвеним“ сајтовима, или како се то већ зове, али писање на тим сајтовима треба да буде контролисано и у складу са политиком и одлукама странке. Медијски рат се не добија дефанзивном тактиком.
У принципу, не може се нико оптуживати за било шта, па ни за издају, ако се не зна критеријум на основу којег се прави оптужба, а тај критеријум неће постојати док се не направе статут и програм.
Докле се дошло са статутом? Мени је јако жао, јер не жалост, због малог детета и једне просторије у којој живимо не могу да користим скајп.
Ово је порука коју сам ти послао, Срђане, 27.06.2010. :"Жао ми је због Милије, ал не може ни једна организација да дозволи себи такав луксуз да допусти било коме да неограничено брља зато што дотичног жали.
Ти га боље знаш, нек среди свој живот за почетак, ја нисам ни психолог, да не кажем психијатар, који ће да се бави (а поготово не бесплатно) његовим паранојама а нисам ни социални радник."Тако да што се тиче конкретно овога: Стварно не знам зашто је Ћућа оптужен за издајуГоран је недвосмислено навео о каквим се поступцима радило. Што опет не значи да имам ишта против да ти Сашка овде таксативно наведе све и један. Наравно, оне за које зна.У принципу, не може се нико оптуживати за било шта, па ни за издају, ако се не зна критеријум на основу којег се прави оптужба, а тај критеријум неће постојати док се не направе статут и програм.Додуше овај одговор од 4.8.2010 сам извадио из контекста ал не мари, послужиће сврси: Ма контам те, исто мислим. Само по статуту БНП-а чувени тројац без кормилара не би били ни чланови БНП-а а камоли чланови са правом гласа. Докле се дошло са статутом? До тога да је проблематика уочена, решење пронађено "само" га треба превести са енглеског на србски. БНП-ов статут има 63 стране. То нема ко да преведе.
-------------
Тема је подељена (http://www.nsprogram.org/forum/showthread.php?p=28093#post28093)
Домаћин Форума
Ово је порука коју сам ти послао, Срђане, 27.06.2010. :"Жао ми је због Милије, ал не може ни једна организација да дозволи себи такав луксуз да допусти било коме да неограничено брља зато што дотичног жали.
Ти га боље знаш, нек среди свој живот за почетак, ја нисам ни психолог, да не кажем психијатар, који ће да се бави (а поготово не бесплатно) његовим паранојама а нисам ни социални радник."Тако да што се тиче конкретно овога: Горан је недвосмислено навео о каквим се поступцима радило. Што опет не значи да имам ишта против да ти Сашка овде таксативно наведе све и један. Наравно, оне за које зна.Додуше овај одговор од 4.8.2010 сам извадио из контекста ал не мари, послужиће сврси: До тога да је проблематика уочена, решење пронађено "само" га треба превести са енглеског на србски. БНП-ов статут има 63 стране. То нема ко да преведе.
-------------
Тема је подељена (http://www.nsprogram.org/forum/showthread.php?p=28093#post28093)
Домаћин ФорумаКалуђеру, проблем је у томе што Горан није недвосмислено навео о каквим поступцима се ту ради већ је само оптужио Милију за издају. То је озбиљна оптужба и мислим да ће Горан морати да то докаже.
Шта значи критика за неактивност а шта за издају и роварење? То су две различите критике и немају везе једна са другом. Ако је Милија био неактиван, онда ко је тај који одређује меру активности у НСП?..Јел имате статут и програм?.. Још немате.
Па шта онда?..
А за издају је веома, веома озбиљна оптужба...
Не браним Милију, иако га добро познајем, само браним принцип. Дозволите ми и да погрешим у процени, нисам упознат са свим стварима у НСП, само кажем на основу мог утиска.
Ма никакав проблем, чак напротив. Нема табу тема, тако једноставно.
Поставио си једноставно, конкретно питање, ред је да добијеш конкретан одговор. И то не зато што то налаже неки тамо статут него здрав разум, или како би ти то лепо рекао: принцип.
Због свега тога сам ти и написао: "Што опет не значи да имам ишта против да ти Сашка овде таксативно наведе све и један. Наравно, оне за које зна."
Зашто Сашка? Зато што је најупућенија у читаву причу.
Е сад, требаш узети у обзир да ће јој за тако што требати мало времена тако да ценим да ћеш на одговор причекати неких недељу дана.
И да се одма разумемо, одговор ћеш добити не зато што си ти поставио питање. И да је било ко други поставио питање слично твом такође би му било одговорено.
тако да ценим да ћеш на одговор причекати неких недељу дана.
Око недељу дана сигурно, јер то је последања ствар којом желим да се бавим у тренутку док ми Горан седи у самици.
Очигледно да комунистички пацови не одустају од својих старих метода, крв није вода што би рекли наши стари.
Ваљда им није било довољно да се Горан прогања док је био на слободи, да су морали да наставе да га малтретирају и у затвору.
Свако мало се нађе неко ко ће да "исправи" В2 (затворска категорија непоправљивих) затвореника Давидовића. Али с обзиром да он јесте В2, Горан сваки пут заврши на дисциплинском поступку којих је до сад било 4 и увек је био кажњен. Прво су му укидали пакете са храном, а сад је добио и самицу, у којој је од прекјуче и затворен наравно без могућности посета и живе комуникације ни са ким.
Горан је пуштен из самице, чула сам се с њим, па ево Срђане да ти одговорим на твоја питања. Изнећу ти само пар чињеница, јер за све бљувотине заиста немам желудац.
Од кад је Горан у затвору Милија и Воја су требали да одрађују ствари на терену.
Прво им је запело око саме пререгистрације НСП-а. Недеље и месеци су пролазили док се нису изнашли то да обаве. На крају кад су то и урадили нису били кадри чак ни тај папир да подигну, него се све то вратило у министарство. Али и то се некако завршило. Након тога је остало да отворе најобичнији жиро рачун. Никад није отворен.
Али зато су успешно отворили Фејсбук профиле, те удри бригу на весеље, иако им је Горан у више наврата скретао пажњу, још док је био на слободи, да се окану несврсиходног пискарања по Фејсбуку. Али како је у фебруару затворен, није их више могао контролисати. Као резултат свега тога, већ крајем марта, стижу и прве притужбе на Милијина трачерска пискарања по Фејсубуку од стране Срђана Мркаје.
Почетком априла, Милија одлази за Ужице не би ли се упознао са људима на терену. Три недеље касније успео је са тим истим људима да се толико замери да би на крају Вељко Јефтић из Ужица рекао да се повлачи из целе приче док Горан не изађе из затвора.
Поучени тим искуством одустајемо од даљег слања Милије на терен, на пример у Панчево итд.
У међуврему су момци из Пазове спалили заставу Војводине те је Воја преузео на себе да оствари контакт са њима. Да ли је остварио контакт или не ни до дан данас не знам.
Међутим оно што сам сазнала је да су контакте које смо им проследили, њима двојици, поготово женске, користили за самопромоцију или забаву, како су већ били расположени. А ако нису били расположени човека нису ни контактирали без обзира колико је тај човек битан односно колико је до сада себе, свог времена и новаца уложио у читаву причу.
Недвосмислено увиђајући да такав начин функционисања нигде не води долази до рада на изменама статута. И ту ствари постају јасније, јер уплашени за своје "позиције" почињу да роваре и клеветају.
У првој половини јуна, одлазим за Нови Сад, првенствено да бих посетила Горана у затвору. За 10 дана које сам провела у Новом Саду нисам успела да се видим неке од Горанових "сабораца" јер су ме једноставно избегавали изговарајући се разним обавезама. У међувремену Горан тражи Милијину адресу како би могао да му се обрати, не би ли по последњи пут покушао да га уразуми. Али тих дана Милија нестаје и не може се пронаћи, што га не спречава да се и даље бави сплеткарењем. Све то преузима такве размере да ми Милија у јулу пише како он није сигуран да ли сам ја сарадник БИА. Истог месеца заједно са Војом проглашава Горанов Форум: усташко-удбашким леглом.
Наравно, исте и ко зна још какве клевете упорно пласирају свим могућим средствима, мејловима, телефонима или лично коме год стигну. Док истовремено Милија поставља, на некој својој групи на Фејсбуку, Горанову слику са дететом како би играјући на сентимент својим лажима дао некакав кредибилитет те изазивао забуну код неупућених.
Е па што је много много је па да су ми из ока канули.
Тара, хвала ти на исцрпном одговору. Није ми била намера да ти одузимам време већ само да се појасни ситуација. Сада ми је јасније.
Жао ми је што се све тако дешава али се надам да ће се временом искристалисати цела ситуација. Поздрав!
То онлајн разглабање о статутима странака, о намерама и оснивањима истих у виртуелној форми је толико неозбиљно да је равно оним онлајн игрицама на интернету. Актери тих разглабања су, уз понеки изузетак,у великој мери људи у чији хоби спадају форуми и форумашења, на којима воде разне бесконачне препирке без циља и поенте. Стога их не треба узимати за озбиљно осим у ситуацијама кад својим ставовима или акцијама желе да уруше кредибилитет овог форума. У тим ситуацијама ваља им препоручити линкове форума са темама опште природе.
ФСП је форум на сајту политичке организације НСП. Ако се не варам, та организација је била и још увек јесте регистрована у Србији, дакле легална је. Мој утисак је био (исправите ме ако грешим) да је циљ те организације било активно учешће у политичком животу са циљем прерастања исте у политичку странку.
Када је Горан Давидовић био у затвору покренута је иницијатива од модератора форума да се учесници представе својим правим именом и сликом и да на тај начин дају подршку Давидовићу који је седео у затвору због вербалног деликта. Сећам се да сам ја ставио примедбу рекавши да људи можда имају проблем да открију идентитет баш зато што се ради о форуму политичке организације, а на њеном сајту се не могу видети ни програм ни статут. Другим речима, ја сам спреман да подржим Давидовића зато што је у затвору због вербалног деликта, али нисам спреман да подржим НСП док не знам бар програм организације.
Некако после овога је почела расправа о статуту, а касније и расправа о програму.
Узимајући у обзир горе изнешено не видим ништа необично у чињеници да се на форуму политичке организације дискутује о програму и статуту исте.
Е сад, ко је кога „бановао“, ко је писао под којим именом, ко је шта коме рекао на Скајпу, ... ја стварно не знам и не бих у то улазио.
Расправе о статуту је било, чак је уведена и посебна рубрика за превођење БНП-овог статута. Распарве о програму је такође било. Мислим да је била интересантна и врло конструктивно вођена.
Ја остајем при ставу да се у Србији ствари неће мрднути са „мртве тачке“ док год се не формира политичка организација тзв. „екстремне деснице“ по угледу на БНП или НФ, на пример, уз обавезан услов да људи у њеном врху не буду представници садашње финансијско-политичке елите. Једина друга опција је државни удар, а то је дефинитивно ствар која се не организује на форуму.
Сматрам да би било интересантно и веома корисно када би Горан Давидовић изнео своје мишљење и о статуту и о програму. Или бар када би имали неку информацију и идеју шта се дешава и какве су намере са НСП-ом. Другим речима, да ли постоји идеја да НСП функционише као политичка организација која ће, између осталог, имати још и и форум, или је идеја да ФСП буде форум као сваки други форум.
На крају бих додао још нешто. Заиста је велико разочарење видети људе сличних политичких убеђења, поготову у времену бруталног растурања и државе и нације, како своју енергију троше на међусобне свађе. Подсећам да у свему овоме, у ствари, не би требало да буде ничег личног. Из неког разлога, принципијелна расправа на конкретну тему некако често „скрене“ у лични обрачун чим се појаве несугласице. Занимљиво је, међутим, видети како смо у расправи о програму имали несугласице али расправа никада није отишла у лични обрачун зато што је поента увек била у предмету неслагања, а не особи са којом се не слажемо.
Сећам се да сам ја ставио примедбу рекавши да људи можда имају проблем да открију идентитет баш зато што се ради о форуму политичке организације, а на њеном сајту се не могу видети ни програм ни статут. Другим речима, ја сам спреман да подржим Давидовића зато што је у затвору због вербалног деликта, али нисам спреман да подржим НСП док не знам бар програм организације.
Благодарим на подршци Владимире.
На сајту НСП-а су постојали и "Циљеви и начела" и памфлет "За шта се боримо", као и Статут. Уосталом да нисмо имали статут не бисмо се по закону могли ни регистровати нити добити решење о регистрацији. Истина да сајт НСП-а није био у функцији, ако се не варам од 31.децембра 2009. Ипак, на овом форуму сте могли наћи све што вас интересује у вези са НСП. Водила се и расправа (http://www.nsprogram.org/forum/showthread.php?t=849&highlight=%26%231053%3B%26%231086%3B%26%231074%3B% 26%231080%3B+%26%231089%3B%26%231088%3B%26%231087% 3B%26%231089%3B%26%231082%3B%26%231080%3B+%26%2310 87%3B%26%231088%3B%26%231086%3B%26%231075%3B%26%23 1088%3B%26%231072%3B%26%231084%3B) око будућег програма НСП-а и Циљева и начела.
Ви сте се учланили пре неколико месеци и вероватно то нисте пронашли.
Данас су стављени и некадашњи памфлет и Циљеви и начела у Идеологију, и стављени су као лепљиви, да не би долазило више до оваквих неспоразума и да би људи то могли одмах то да пронађу и немају више недоумица бар око основних ствари.
Сматрам да би било интересантно и веома корисно када би Горан Давидовић изнео своје мишљење и о статуту и о програму. О статуту НСП-а сам мишљење изнео у мају 2008. када је статут писан, и у јуну 2008. када сам први пут постао ген.сек. НСП-а.
Такође сам, иако затворен у тршћанском затвору, мишљење изнео и у мају 2009. када је статут допуњаван због пререгистрације. Статут је унутрашњи акт, устројство једне организације, и он се мења на скупштини кад се покрене унутрашња иницијатива.
Увек сам спреман да јавно одговорим на свако добронамерно, пристојно и смислено питање. Не знам Владимире шта вас конкретно интересује и шта вам је толико интересантно, спорно или занимљиво у статуту?
Што се тиче програма, он се доноси на сличан начин као и статут, са једином разликом што се републичком министарству приликом регистрације не доставља "програм", већ укратко циљеви и задаци организације.
Или бар када би имали неку информацију и идеју шта се дешава и какве су намере са НСП-ом. Другим речима, да ли постоји идеја да НСП функционише као политичка организација која ће, између осталог, имати још и и форум, или је идеја да ФСП буде форум као сваки други форум. Подсећам вас да је НСП регистрован као удружење грађана, политичка организација али не и као политичка партија. Без обзира што може да иде на локалне изборе на којима могу учествовати и "удружења грађана".
Наравно да је циљ саме регистрације удружења био да временом прерасте у политичку партију.
Све потребне информације сам изнео у писму поводом замрзавања рада НСП-Србија, као регистроване организације. Писмо у коме то пише је дванаеста порука изнад ове. Послато је из Сомбора и потом преписано и објављено под именом мог корисничког профила на овом форуму.
Ако нешто постоји што је недоречено или спорно, радо ћу појаснити на овој теми поново или детаљније ако желите.
Поред тога можете ми се обратити и мејлом или послати поруку на ПП .
Што се тиче Форума српских патриота, он је покренут у марту 2008. и старији је од НСП-а. У почетку је био као форум на мом сајту, касније када је покренут НСП сајт пребачен је на њега.
Био нам је преко потребан у недостатку других медија.
Идеја овог форума није у старту била да буде стриктно форум НСП чланства и симпатизера јер тада НСП није ни постојао. Није идеја била ни да буде место окупљања само мојих симпатизера иако сам ја власник форума.
У суштини ја ни сада не мислим да овај форум треба да буде НСП форум, него да окупља све српске националисте као највећи форум српских националних револуционара.
Нажалост, форум је упропаштен док сам био затворен, иако је разне пехове имао и неколико месеци пре мога хапшења и сада је то форум који је просечне посете и са неколико форума српских националиста испред себе.
На крају бих додао још нешто. Заиста је велико разочарење видети људе сличних политичких убеђења, поготову у времену бруталног растурања и државе и нације, како своју енергију троше на међусобне свађе. Јесте врло тужно и трагично. Имамо пример у једном од бивших модератора, и банованом члану који је, након што је разрешен своје дужности, утрошио силну енергију против овог форума, против модератора и мене лично.
Иако је дотични један од разлога што је форум спао на ниске гране, штета коју је направио док је "помагао" је много већа од оне коју прави док је против нас. Тако да је овај форум само на добитку.
Сличан пример је и сумасишавши Ћућа, о коме ћу писати други пут.
Оно што је битно да напоменем, једна од корисних последица мог боравка у затвору је што више немам намеру да губим време на непотребне расправе са небитним људима, тако да нећу ни енергију трошити на исте.
Не знам Владимире шта вас конкретно интересује и шта вам је толико интересантно, спорно или занимљиво у статуту?
Истини за вољу у статуту ми је мало шта интересантно јер се ради о документу писаном језиком који ја врло тешко разумем. Хтео сам само да укажем на хронологију догађаја и на чињеницу да је расправа о статуту покренута на Вашем форуму. Такође је вођена и расправа о програму на „затвореном“ делу форума.
Пошто ја нисам члан НСП-а, нити се налазим у модерацији, мени нису били познати Ваши односи са Вашим најближим сарадницима. За мене је било сасвим природно да претпоставим да те расправе имају Вашу подршку.
Из Вашег одговора стичем утисак да такве расправе на форуму не подржавате. Ја немам никакву примедбу нити коментар на то. Овде ћу само изнети нешто о чему сам у више наврата говорио, ето, ризикујући да понављам једно исто. У ствари, знам да понављам једно исто и да сам се већ свима попео на главу са том причом, али нажалост, проблем је стално исти па је и моја реакција иста.
У суштини ја ни сада не мислим да овај форум треба да буде НСП форум, него да окупља све српске националисте као највећи форум српских националних револуционара.
Нажалост, форум је упропаштен док сам био затворен, иако је разне пехове имао и неколико месеци пре мога хапшења и сада је то форум који је просечне посете и са неколико форума српских националиста испред себе.
Суштинско питање за мене је шта је врхунски циљ? Прављење најпосећенијег форума или промена ситуације у Србији? Познајући Вашу жртву ја сам претпоставио да Ваша амбиција превазилази форум јер је, уистину, то превелика жртва за форум.
Подсећам Вас да је, на пример, српска секција на Стормфронту једна од најактивнијих што је куриозитет с обзиром на величину земље и да та чињеница редовно изазива саблажњавања дежурних другова за утеривање „демократије“. Додајте на то све могуће „патриотске“ форуме и организације, додајте сву могућу уложену енергију и време, додајте све жртве укључујући и Вашу и реците ми који је учинак свега тога? Ја ћу Вам одговорити, а Ви реците да ли се не слажете. Учинак је нула. Жуто-црвени су у међувремену практично признали Косово, друг бриселски намесник се извинуо за све што су Срби урадили и за све што нису урадили, земљи је „навучена“ омча дужничког ропства, комадање преостале српске територије је у току ...
А погледајте сад ово. Видели сте демонстрације у Грчкој, Француској, Португалу, Ирској, ... Реците ми колико сте грчких застава видели у Атини, колико француских у Паризу, колико ирских у Даблину, ..? Принцип је свуда исти. Огромна већина је преварена, опљачкана и незадовољна, али ова ствар неће да се исправи под педерским и комунистичким заставама. Та енергија мора да се фокусира, проблем мора да се артикулише и решење мора да се понуди, а решење је у сувереној националној држави одговорној својим држављанима, а не банди из Брисела. А да би се то постигло мора да се формира политичка организација суштински другачија и организационо и програмски од свега што постоји. Само у друштву које је достигло морално дно могуће је да човек који претендује да буде председник владе организује 2008-е демонстрације због хапшења Радована Караџића и да на тим демонстрацијама погине једна особа, а да тај исти човек две године касније изјави да треба ухапсити Младића. Међутим, да ли смо се икада упитали како је то могуће? Морална гњида, рећи ће многи. Јесте, али како то да морална гњида води једну од најјачих странака у земљи? Па управо зато што су основни принципи на којима организација почива, дакле програм и статут, такви да таква гњида може да исплива на површину. И зато су и статут и програм суштински важни. И није битно само шта ће писати него и како ће писати, тј. како се може тумачити. Видите, ако погледате програме свих „демократски“ партија у Србији програм дозвољава све: и одбрану традиционалних вредности и педерску параду; и одбрану Косова и сарадњу са окупатором; и борбу против криминала и криминал на власти; и право на слободу говора и вербални деликт; и слободу писане речи и забрану књига; и заштиту националне економије и „слободну трговину“; и одбрану суверенитета и предају земље Бриселу...
Дакле, потребан је кристално јасан програм који експлицитно, тачку по тачку, одговара на свако суштинско питање данашњице и нуди решење у реалном простору и времену. Потребан је статут који дозвољава развој организације и по „вертикали“ и по „хоризонтали“ и који спречава да странка буде фирма неколицине „акционара“, као што је, без изузетка свака „демократска“ организација, не само у Србији. Потребна је особа на челу која је персонификација нове идеје и новог покрета, особа без мрље на биографији и особа која не припада садашњој финансијско-политичкој елити. Е, само када се постави тај оквир, све остало добија свој смисао који је у функцији борбе за нову идеју. И сајт и форум и активизам сваке врсте и жртва сваке врсте. Ван тог оквира сваки активизам и свака жртва су улудо утрошена енергија. Уосталом, последњих десет година то несумњиво доказује.
За мене је било сасвим природно да претпоставим да те расправе имају Вашу подршку. Из Вашег одговора стичем утисак да такве расправе на форуму не подржавате.
Конструктивне расправе увек имају моју подршку. Међутим, постоје одређени ограничавајући фактори: место, време, начин, разлог итд. На пример ако већ мислите на расправу о статуту, она је била дозвољена и на форуму све док није изгубила смисао, а о томе одлучују модератори форума. Све има своје време, јер расправа која траје унедоглед и нема јасан циљ није примерена здравим особама. Поред тога постоји место на коме се расправља о унутрашњим стварима неке организације. Дакле, у оквиру организације.
Овде ћу само изнети нешто о чему сам у више наврата говорио, ето, ризикујући да понављам једно исто. У ствари, знам да понављам једно исто и да сам се већ свима попео на главу са том причом, али нажалост, проблем је стално исти па је и моја реакција иста.
Сами сте изнели сасвим исправну констатацију. Обратите опет пажњу на место вашег писања (дакле тема, погледајте ову тему и куда је отишла). Тек онда се можемо осврнути на разлог вашег писања, који је свакако добронамеран, али опет шта се може мислити о некоме ко понавља једно исто на сасвим погрешној теми. Да не схватите ово као увреду, јер није.
Суштинско питање за мене је шта је врхунски циљ?
Врхунски циљ чега? Нисам сигуран да ли је ово ваше питање "техничко" или филозофско.
Прављење најпосећенијег форума или промена ситуације у Србији? Познајући Вашу жртву ја сам претпоставио да Ваша амбиција превазилази форум јер је, уистину, то превелика жртва за форум.
Форум је само један од многих начина да се људи информишу, упознају, упуте и добију жељену информацију. Помало је чудно да се моја активност везује само за прављење форума. Жао ми је што сте тако нешто помислили.
Подсећам Вас да је, на пример, српска секција на Стормфронту једна од најактивнијих што је куриозитет с обзиром на величину земље и да та чињеница редовно изазива саблажњавања дежурних другова за утеривање „демократије“. Додајте на то све могуће „патриотске“ форуме и организације, додајте сву могућу уложену енергију и време, додајте све жртве укључујући и Вашу и реците ми који је учинак свега тога? Ја ћу Вам одговорити, а Ви реците да ли се не слажете. Учинак је нула.
Учинак јесте нула, или укључујући енергију људи, учинак то јест оцена учинка улази у минус. Међутим, морате форуме схватати на правилан начин. Форуми су само глупи форуми, а не стваран свет. Средство, а не циљ. А учинак повезивања људи путем форума, донекле и информисање путем форума није за оцену нула.
Само у друштву које је достигло морално дно могуће је да човек који претендује да буде председник владе организује 2008-е демонстрације због хапшења Радована Караџића и да на тим демонстрацијама погине једна особа, а да тај исти човек две године касније изјави да треба ухапсити Младића. Међутим, да ли смо се икада упитали како је то могуће? Морална гњида, рећи ће многи. Јесте, али како то да морална гњида води једну од најјачих странака у земљи? Па управо зато што су основни принципи на којима организација почива, дакле програм и статут, такви да таква гњида може да исплива на површину. И зато су и статут и програм суштински важни.
Наведите ми један статут (па и у историји 20. века) који је спречио да гњиде испливају и да при томе не направе штету. Гњиде, лудаци и издајници испливају и онако и овако у сваком покрету, организацији, партији и покажу право лице без обзира колико добар статут био, они увек начине мању или већу штету. Нема озбиљније странке или организације у последњих 200 година у којој се то није догађало. Исто је и данас.
Наравно треба спречити а не лечити, и треба учинити све да штета буде што мања.
Видим да су неки уздизали БНП статут, а тај статут опет није спречио ни њихове гњиде, паразите покрета и издајнике да им чине штету. Имате и случај у БНП-у када им је битан човек учинио штету, то је само најсвежији пример.
Дакле, потребан је кристално јасан програм који експлицитно, тачку по тачку, одговара на свако суштинско питање данашњице и нуди решење у реалном простору и времену.
Дајте ми неки пример из прошлости или садашњости.
Ако не постоји до сада ни један добар пример, ни један добар програм, онда нешто није у реду или са милионима људи који су следили одређене идеологије, покрете или партије или са нама који не можемо да смислимо бољи програм. Немогуће да су сви глупи а само Владимир, Пера или Жика паметни. Ту нешто не штима.
Укључите се у неку групу идеолошки блиских људи и радите на програму који толико желите да следите (ако вам већ наши циљеви и начела не одговарају, или ако вам не одговара ни један постојећи).
Програм неке партије је увек списак лепих жеља. Нажалост.
Ипак, ја мислим да код нас неће бити тако, или ћемо се бар добро потрудити.
Циљеви и начела која имамо су за сада само тезе ширег програма, јер свака теза заслужује посебну брошуру. Али, то опет морају радити људи у оквиру НСП-а. Као што знате НСП је тренутно заустављен, замрзнут је легалан рад до тренутка док се не среде неке техничке и финансијске ствари да би организација могла легално деловати).
Потребан је статут који дозвољава развој организације и по „вертикали“ и по „хоризонтали“ и који спречава да странка буде фирма неколицине „акционара“, као што је, без изузетка свака „демократска“ организација, не само у Србији. Потребна је особа на челу која је персонификација нове идеје и новог покрета, особа без мрље на биографији и особа која не припада садашњој финансијско-политичкој елити. Е, само када се постави тај оквир, све остало добија свој смисао који је у функцији борбе за нову идеју. И сајт и форум и активизам сваке врсте и жртва сваке врсте. Ван тог оквира сваки активизам и свака жртва су улудо утрошена енергија. Уосталом, последњих десет година то несумњиво доказује.
Све је то лепо, изнели сте слично мишљење више пута на овом форуму. Признајем, нисам све читао јер има пуно понављања.
Ајде да и ја поновим, укључите се радно у неку групу идеолошки блиских људи. Дакле, дискутујте , предлажите, пишите. Али опет водите рачуна о времену и месту. Већ сам написао како настаје, како се пише, и како се доноси Статут неке организације (па и наше).
Да не се не би више понављали, можете ми се слободно обратити на ПП, мејл, можете добити мој број телефона, скајп адресу. Али, понављам, само конструктивни предлози, не јалова расправа зарад расправе. На овој теми ја више нећу одговарати на питања којих смо се сада дотакли.
Обратите опет пажњу на место вашег писања (дакле тема, погледајте ову тему и куда је отишла). Тек онда се можемо осврнути на разлог вашег писања, који је свакако добронамеран, али опет шта се може мислити о некоме ко понавља једно исто на сасвим погрешној теми. Да не схватите ово као увреду, јер није.
Да не буде забуне, ја сам коментар објављен овде под бројем 19 послао на тему „Психо кутак“, а повод је био коментар Дејана М. који је тврдио да је бесмислено расправљати о програму и статуту на форуму. Мој став је био да не видим зашто је бесмислено ако се ради о форуму политичке организације. Тај коментар је убачен у „Писма из сомборског затвора“ тако да сада он заиста изгледа бесмислено за ту тему али ја нисам у позицији да одредим где ће модерација да стави коментар који пошаљем. Но добро, то сада није битно и свакако не схватам Ваш коментар као увреду. У ствари, мене је практично немогуће увредити када расправљам о стварима које нису личне природе и са људима које не познајем.
Пре него што наставим хтео бих само да скренем пажњу на нешто. Ви увек можете да кажете: ово је мој форум, а НСП има и статут и програм, па ако ти се не свиђа изволи направи свој форум и свој статут и програм. И ништа тачније од те изјаве не би било. Међутим, НСП-ов програм и статут, као и расправе на те теме, су овде за мене само повод за једну начелну расправу коју увек покушавам да покренем кад год ми се за то укаже прилика. Надам се да ће Вам у даљем тексту бити јасно шта хоћу да кажем.
Владимир: Суштинско питање за мене је шта је врхунски циљ?
Горан Д.: Врхунски циљ чега? Нисам сигуран да ли је ово ваше питање "техничко" или филозофско.
Питање је „техничко“. Свако моје питање је „техничко“ зато што ја целу ствар посматрам са врло практичног аспекта. Ви сте рекли да је Србија земља под окупацијом и ја се слажем, иако, стриктно гледано, то није тачно и не уклапа се у класичну дефиницију окупације, али надам се да се по овом питању савршено разумемо. Уосталом, живимо у занимљивом времену које захтева нове дефиниције. Ми пред собом имамо систем који је темељно изграђиван деценијама и који, на ову нашу констатацију, практично каже: то није никакав проблем; ми морамо да се одрекнемо државног суверенитета и националног идентитета да би појединац боље живео. Како ћемо се борити против таквог система? Прво, дефинисати нов систем вредности који уместо „отвореног друштва“ подразумева суверену националну државу и доказати, између осталог, да ће „просечан“ појединац боље да живи у таквом систему, него у постојећем. Друго, створити организацију у којој постоје критеријуми за вредновање рада појединца и која не функционише као фирма која има газду.
Програм неке партије је увек списак лепих жеља. Нажалост.
Са овим се не слажем. Програм партије је теоријски модел реалног система. Он је релевантан само ако узме у обзир реалне параметре система и направи реалне процене за евентуалну промену система по жељеним критеријумима. Програм сваке „демократске“ партије данас јесте списак лепих жеља зато што смисао постојања тих партија није реализација програма него сервисирање интереса запослених. Зато програм националне партије мора да буде другачији. У конкретном случају то, на пример, значи следеће. Ако говоримо о „српским земљама“ морамо да кажемо у којим границама се оне налазе. Ако говоримо о традиционалним вредностима морамо да их експлицитно дефинишемо. Ако говоримо о томе да сви морају имати социјалну заштиту морамо показати како ћемо за то да обезбедимо новац. Ако смо против ЕУ морамо да објаснимо шта је то, како функционише, зашто смо против, шта је алтернатива, и зашто је та алтернатива боља од ЕУ са свих аспеката, укључујужи и „бољи живот“ појединца. Ако кажемо да вера није битна морамо да објаснимо православним Србима како то мислимо да ће да живе у миру и слози са покатоличеним и потурченим Србима после све историје која је за нама. Итд.
Наравно треба спречити а не лечити, и треба учинити све да штета буде што мања.
Са овим се слажем и то је суштински битан став. Свет у којем живимо није савршен. Ми не можемо да направимо савршен систем али можемо да направимо систем који ради. Проблем је у томе што ми безмало 100 година немамо систем који ради за националну идеју, а ја верујем да такав систем може да се направи.
Наравно, моје познавање историје је веома скромно и ја не могу да Вам наведем примере из историје које сте тражили, али знам да у тој историји постоје покрети који су били успешни и који су мењали ток историје, а ми овде управо говоримо о промени тока историје, јер ако од система „глобалног друштва“, утемељеног вишедеценијским радом најмоћнијих друштвених структура планете, хоћемо да пређемо на систем суверена националне државе, ми уистину говоримо о револуционарним идејама и мењању тока историје. Према томе, ми не можемо ни моделе ни узоре тражити у постојећем систему или у постојећим методама рада и организације, методима који су се толико пута показали неуспешни.
На крају само још нешто. Не бих желео да ово схватите као неки вербални напад, ни на Вас лично, ни на НСП, јер то није. Просто, у Вашем одсуству, на сајту се водила расправа о статуту и програму и логично је да су људи заинтересовани да сазнају о томе Ваше мишљење. Ви сте га понудили и расправа се развила у овом смеру. Могла се развити и у неком другом смеру. Ствари о којима говоримо су веома сложене и могу се дискутовати са толико аспеката да расправи нема краја. Слажем се да не треба водити расправе зарад расправе и ценим, то би било све за сада са моје стране што се тиче „писма из затвора“. Можда на неком другом месту, на некој другој теми ...
Да не буде забуне, ја сам коментар објављен овде под бројем 19 послао на тему „Психо кутак“, а повод је био коментар Дејана М. који је тврдио да је бесмислено расправљати о програму и статуту на форуму. Мој став је био да не видим зашто је бесмислено ако се ради о форуму политичке организације. Тај коментар је убачен у „Писма из сомборског затвора“ тако да сада он заиста изгледа бесмислено за ту тему али ја нисам у позицији да одредим где ће модерација да стави коментар који пошаљем.
Мислим да је исправно што је ваш коментар померен у овај део форума и на ову тему јер се чак и овде расправља о статуту ( а зашто се и овде расправља о томе и то увек исте особе изнова, Бог ће га знати).
Ви сте коментар ставили у тему "Психо кутак" колико се сећам. Е сад, где вам је пријатније да вам ја одговорим на ваша питања, не знам, али природније је да се та прича о тој теми заврши за сада овде.
А кад смо већ код Дејана М. има једна бизарна ствар.
Интересантно је поменути, да ме вама добро познати интернет опскурњак Калуђеровић оптужио да пишем под именом Дејан М, Душан Силни и под 20 других имена на овом форуму, тако да ако вас то весели можемо и о томе. Тај гастарбајтер и некада модератор на овом форуму, а сада ватрени противник моје маленкости и форума на коме је радио (читај уништавао), није први ђида на том послу.
Некада ме је извесни професор Илић из Зрењанина на РТС-у оптужио да пишем за Глас јавности под псеудонимом "Слађан Николић", тако да сам навикао да ме људи виде тамо где ме нема, и да разна шизофрена створења шиште на мене по медијима и разним виртуелним сметлиштима. Зинула је и "ала и жвала" али весели ме то понекад јер ме одржава у форми.
Ипак, Ви поштовани Владимире нисте из те приче, и не би требали да будете, и цела та ујдурма не би ни требала да Вас занима као што сте написали већ једном.
Са друге стране надам се да не мислите да ми је у овом тренутку потребно да се бавим са статутом и програмом јавно на овом форуму.
Свако добро Вам желим, сви очекујемо нестрпљиво Ваше аналитичке и занимљиве текстове и коментаре на нашем форуму.
Има ли шансе да се ,у скоријој будућности, одржи нека трибина или слично?
Има ли шансе да се ,у скоријој будућности, одржи нека трибина или слично?
Moglo bi kod mene u BG ali za sada niÅ¡ta ne obećavam. Verovatno bi bila zabrana ili bi se pojavio neki drugi problem. Pozdrav Goranu :zastava:
Bivsi cimeru jedan veliki pozdrav za tebe. Nisam dugo procitao nista o tebi u novinama, od kada se izasao, ne znam sta se desava. Kako napreduje sudjenje?
Ajde javi se, ostavi neki kontakt
Bivsi cimeru jedan veliki pozdrav za tebe. Nisam dugo procitao nista o tebi u novinama, od kada se izasao, ne znam sta se desava. Kako napreduje sudjenje?
Ajde javi se, ostavi neki kontakt
Јави ми се на приватне поруке овде на Форуму или на gor.davidovic@gmail.com
Поздрављам и ја тебе и Кулу град !
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2012, vBulletin Solutions, Inc.