Алекса
07-04-08, 02:18
Пре скоро годину дана, имао сам прилике да на телевизији видим фасцинантну причу о сликару Љубивоју Јовановићу. Човеку српског Родноверја, правом Словену, одличном познаваоцу старе српске митологије; човеку који је подигао храм нашим Боговима у сред Србије, на коме са обе стране вратница стоји по једна свастика; зграду коју је, како је сам рекао, оставио Србима као задужбину. Тон којим овај времешни човек говори је пун Божанског мира, речи смислено теку као планински поток из његових усана. Јако ми је драго што је нашао своје место у кругу српског Родноверја и на сајту Свевлад, са кога и преузимам текст и слике.
Љубивоје Јовановић
БОГОВИ СЛОВЕНА /СРБА/
http://svevlad.org.yu/detalj.gif
Животопис
/из каталога припремљеног за изложбу у Малој галерији Централног дома Војске Србије, Београд 7514./
Наговорих себе све ово насликати, од Бога обдарен и показати вам на овој изложби, ради користи добре духу и за умиљење онима који је буду гледали.
Као састављач и хагиограф овога кратког житија, ради истине га лично списах да се не би приповедало као сказка или гатка, јер истинито житије доноси добро, умиљење и корист.
Ја умиљени Љубивој од оца Милана и мајке - Нане Радине Милчановић из Рупељева, ђеда Миливоја и бабе Злате Ојданић из Равни, прађеда Милосава и прабабе Перке Радојевић из Северова, чукунђеда Мића и чукунбабе Милосаве, наврнђеда Јована по коме и презиме носим, сина кунђела Јевђенија Маслара из Крушчице, дођох са врха Небеске у Северову.
Последњи пут бејах рођен месеца сечка, дана 22. по новом а 4. љутња по старом календару 7458 лета од када је последњи пут Бог Коледо Сварожић, син Дајбога и Маје Златогорке, кћерке Светогора (Световида) првог кнеза на земљи, из рода Велесовог, подарио учење сорабским мудрацима, који ће овај дар Коледа (Звездану књигу) преточити у календар.
Родих се као обичан човек и не сећам се претходних грехова, него као искушеник ходам Стазом Права и тражим свој Пут. Обдарен од Господа 7481 обрех се у сенци храма Световидовог чији Праг подигоше Чеси, унуци Дајбога, и са овима шест година ходах Стромовком - Светим Гајем Световида, те напојих се учењем Господа. Са унуком Параскеве, кћерком Маријином Хеленом родих сина Немању. Тада он прохода Стромовком и започе Пут Права.
Идући Путем Права, Матер Слава ме води, Свевишњем свесно служим и славим, јер ја сам Србин, као и Марко Краљевић што сунчеве атрибуте носи, јашући свога шарца као Хорс што небом језди, светог Ђорђа Змајевића што уби аждају и спаси Ладу Богомајку.
Рођен у дану Стрибоговог Подаге, 4. љутња у ери Свевишњег Рода, ери Риба, времену свирепости и зла, када је Велес највећи Бог, трећи лик Триглава, а Дајбог, унук Велеса, спутан мађијама Моране, бива разапет и када снаге Велеса живе и супротстављају се Црном Касчеју само снагом љубави, мудрости, поезије и уметности, супротстављам се Дијевој (Деус - овој) деци, коју у лику Јарца препознајемо.
Под заштитом Рода - Риба, јединог Бога разапетог Дајбога Белојара, Исуса Христа, који спашава човечанство, спроводећи нас кроз понор и таму Црнобога Касчеја и ратиште Велесово, када је снага разапетог Дајбога уминула а снага подивљалог Касчеја, сојузника Дијевића оснажила и безуман се обрушава на човечанство тамом и злом човека, ја именом Љубивој потомак Белог орла и унука Дајбогових, потчињен Праву - закону Коледа, истини која управља судбином људи, борим се љубављу и страшћу уметника.
Сура - Ра, у којој је снага Сунца - Световида, који је трећи лик Триглава, Бог Јава и Права и Коледо што носи знање и истину ми дају снаге да издржим злодела Дијевића. Откако се 30. љутња 5139 године, 20. марта 368 по новом, на дан Црнобога 2156 године Тројанових векова и у поноћ четвртка на петак 1. белојара (21.марта) 368 године, када је започео нови дан великог кола Сварога, на трновом крсту, вољом Гота под вођством Германорекса и сојузника му Амала Венда би разапет Бус Белојар, утешитељ и спаситељ наш са својом осморицом браће и 70 Антских кнезова. Тада се помрачи пун месец и затресе се земља и наступи ноћ Сварога, епоха свирепости, епоха Рибе, злочини Дијевића не престају. Ја рођен у последњем веку ове епохе, у знаку Рибе, 4. љутња 7458 године (22.фебруара 1950. по новом), што је данас међународни дан жртава, на чисти понедељак, први дан великог поста, сведочим, да и у ово време као и у времену о коме паметаристи сведоче, Дијевићи као звери на лешеве кидишу на Сварозиће рушећи храмове и престоле прађедовске. Удружена готска, галска, угарска, американска и друга поган, победнички јуриша на Хиперборејску земљу, разбацујући снопље, вршидбу челичним ланцима обављају, док живот на гумну остаје засејан златом по сербској земљи. У лику "Милосрдног анђела" српска поља у бојна претварају, преоравају их и сеју и косе и вршу и умножавају жртве.
Па зар потомци оних што Сварога са Земљом венчаше на свадби Благотинској, на чијим пољанама Световидови коњи вршидбу чинише, а Перунови око стожера звездано небо још и данас покрећу што јесте суштина Права, закона о Право-слављу нашему коме су подчињени и небо и земља што је Закон Рода, родитеља нашега одрекоше се? Зар ми, који смо дужни њему, јер смо ми деца његова, одбацујемо пут Права, јер пут Права је пут ка Богу а Род је суштина његова? Он је Свевишњи у тројству Јава, Права и Нава - Оца, Духа светога и Сина.
Дију жртве приносимо, хлеб и вод, који нама требају а Он нам и данак у деци узима, сланом руком мамећи их ко стадо на своје пољане. Биће тако до Судњег дана јер Он, свргнути са неба, што само материјалне ствари и златнике прибира, ко робље води нас путу Нава. А Он благоглагољиви, сладкоречиви Деус и дијевићи а с њима и помућени сварожићи, пошто добише обећано, постадоше бич народа.
А Сварог, наш духовни отац, што нашим молитвама удовољава, стрпљиво чека да се Дијева војска и плаћени сварожићи, поново заглаве у Уралским планинама, као и много пута до сада, да сварожићи очарани Дијевим царством вештачких светлости, сјаја драгокама, његовом децом лепотана и заводница, што сваки дан мењају одећу, модом и дрогом што мути разум, те од тога настају невоље, престану проклињати своје неспокојство, већ да своје скромно и телесно одухове у духу Свароговог царства, где је све скромно обливено мирисом земље наше и млеком Краве Земун, мајке Маје Златогорке.
Створен од праха земаљског, коме се лагано враћам, син и унук творца вишњег Дајбога разапетог и Перуна спутаног у Наву, призивам савете дедова и прадедова својих, јер очеви и ратници сербски постадоше слуге многоглагољивости сладкоречивих, лишени јунаштва постадоше слуге и за шаку златника предадоше се непријатељима својим, сликама што гледате поручујем: "Људи моји, препознајте род свој, будите људи, послушајте савете Творца и поново будите народ сербски".
Преци којима одајем почаст, обавезују ме да живопишем и изображавам ликове богова отаца и дедова наших. Свестан да из мртвих нас деца узносе, те тако сведоци бивамо о вековима прошлим као што ћемо и о будућим сведочити. Исто, као што је Вишњи син Сварога, он је и син онога који одређује овоземаљско и оноземаљско име свога оца. Сам одређује коме ће бити отац а коме син. Као што Лада, Богомајка за нашу васељену, роди Злату Мају Богомајку свих васељена које су створене и које ће се тек створити, те је тако Злата Маја у духовном смислу изнад Ладе.
Зато и стадох пред вас са својим радом, не страха ради, већ спаса ради, јер путеви су Богу различити, не само ради себе већ и друге спасити хоћу јер многи које славимо лажно сведочише о нама, ко у намери за какву награду или у завери незнања својега.
Зато је тешко, много, јавно о свему зборити због Милосрдних анђела и Ала што са страна, где Сунце залази, излазе и што сварожићи јутарњу Суру не пију, јер ноћима Луну испраћају одимљени мирисима Дија.
* * *
Љубивоје Јовановић је рођен 1950 год. у Северову код Ариља. Ликовну академију је завршио 1978 год. у Прагу. Бавио се педагошким радом до 1987. год. а затим у статусу слободног уметника. Био је директор Културног центра у Ариљу од 1996- 2002 год.
Досада излагао самостално 35 пута и колективно око 25 пута.
Значајни циклуси слика : "Улице", "Маслине", "Време сумрака" и сада ради богове Словена. Учествује на бројним ликовним колонијама.
мр. сликар Љубивој Јовановић
Вране - 31230 Ариље
031 / 892 - 946, 063 / 82-76 - 142
Љубивоје Јовановић
БОГОВИ СЛОВЕНА /СРБА/
http://svevlad.org.yu/detalj.gif
Животопис
/из каталога припремљеног за изложбу у Малој галерији Централног дома Војске Србије, Београд 7514./
Наговорих себе све ово насликати, од Бога обдарен и показати вам на овој изложби, ради користи добре духу и за умиљење онима који је буду гледали.
Као састављач и хагиограф овога кратког житија, ради истине га лично списах да се не би приповедало као сказка или гатка, јер истинито житије доноси добро, умиљење и корист.
Ја умиљени Љубивој од оца Милана и мајке - Нане Радине Милчановић из Рупељева, ђеда Миливоја и бабе Злате Ојданић из Равни, прађеда Милосава и прабабе Перке Радојевић из Северова, чукунђеда Мића и чукунбабе Милосаве, наврнђеда Јована по коме и презиме носим, сина кунђела Јевђенија Маслара из Крушчице, дођох са врха Небеске у Северову.
Последњи пут бејах рођен месеца сечка, дана 22. по новом а 4. љутња по старом календару 7458 лета од када је последњи пут Бог Коледо Сварожић, син Дајбога и Маје Златогорке, кћерке Светогора (Световида) првог кнеза на земљи, из рода Велесовог, подарио учење сорабским мудрацима, који ће овај дар Коледа (Звездану књигу) преточити у календар.
Родих се као обичан човек и не сећам се претходних грехова, него као искушеник ходам Стазом Права и тражим свој Пут. Обдарен од Господа 7481 обрех се у сенци храма Световидовог чији Праг подигоше Чеси, унуци Дајбога, и са овима шест година ходах Стромовком - Светим Гајем Световида, те напојих се учењем Господа. Са унуком Параскеве, кћерком Маријином Хеленом родих сина Немању. Тада он прохода Стромовком и започе Пут Права.
Идући Путем Права, Матер Слава ме води, Свевишњем свесно служим и славим, јер ја сам Србин, као и Марко Краљевић што сунчеве атрибуте носи, јашући свога шарца као Хорс што небом језди, светог Ђорђа Змајевића што уби аждају и спаси Ладу Богомајку.
Рођен у дану Стрибоговог Подаге, 4. љутња у ери Свевишњег Рода, ери Риба, времену свирепости и зла, када је Велес највећи Бог, трећи лик Триглава, а Дајбог, унук Велеса, спутан мађијама Моране, бива разапет и када снаге Велеса живе и супротстављају се Црном Касчеју само снагом љубави, мудрости, поезије и уметности, супротстављам се Дијевој (Деус - овој) деци, коју у лику Јарца препознајемо.
Под заштитом Рода - Риба, јединог Бога разапетог Дајбога Белојара, Исуса Христа, који спашава човечанство, спроводећи нас кроз понор и таму Црнобога Касчеја и ратиште Велесово, када је снага разапетог Дајбога уминула а снага подивљалог Касчеја, сојузника Дијевића оснажила и безуман се обрушава на човечанство тамом и злом човека, ја именом Љубивој потомак Белог орла и унука Дајбогових, потчињен Праву - закону Коледа, истини која управља судбином људи, борим се љубављу и страшћу уметника.
Сура - Ра, у којој је снага Сунца - Световида, који је трећи лик Триглава, Бог Јава и Права и Коледо што носи знање и истину ми дају снаге да издржим злодела Дијевића. Откако се 30. љутња 5139 године, 20. марта 368 по новом, на дан Црнобога 2156 године Тројанових векова и у поноћ четвртка на петак 1. белојара (21.марта) 368 године, када је започео нови дан великог кола Сварога, на трновом крсту, вољом Гота под вођством Германорекса и сојузника му Амала Венда би разапет Бус Белојар, утешитељ и спаситељ наш са својом осморицом браће и 70 Антских кнезова. Тада се помрачи пун месец и затресе се земља и наступи ноћ Сварога, епоха свирепости, епоха Рибе, злочини Дијевића не престају. Ја рођен у последњем веку ове епохе, у знаку Рибе, 4. љутња 7458 године (22.фебруара 1950. по новом), што је данас међународни дан жртава, на чисти понедељак, први дан великог поста, сведочим, да и у ово време као и у времену о коме паметаристи сведоче, Дијевићи као звери на лешеве кидишу на Сварозиће рушећи храмове и престоле прађедовске. Удружена готска, галска, угарска, американска и друга поган, победнички јуриша на Хиперборејску земљу, разбацујући снопље, вршидбу челичним ланцима обављају, док живот на гумну остаје засејан златом по сербској земљи. У лику "Милосрдног анђела" српска поља у бојна претварају, преоравају их и сеју и косе и вршу и умножавају жртве.
Па зар потомци оних што Сварога са Земљом венчаше на свадби Благотинској, на чијим пољанама Световидови коњи вршидбу чинише, а Перунови око стожера звездано небо још и данас покрећу што јесте суштина Права, закона о Право-слављу нашему коме су подчињени и небо и земља што је Закон Рода, родитеља нашега одрекоше се? Зар ми, који смо дужни њему, јер смо ми деца његова, одбацујемо пут Права, јер пут Права је пут ка Богу а Род је суштина његова? Он је Свевишњи у тројству Јава, Права и Нава - Оца, Духа светога и Сина.
Дију жртве приносимо, хлеб и вод, који нама требају а Он нам и данак у деци узима, сланом руком мамећи их ко стадо на своје пољане. Биће тако до Судњег дана јер Он, свргнути са неба, што само материјалне ствари и златнике прибира, ко робље води нас путу Нава. А Он благоглагољиви, сладкоречиви Деус и дијевићи а с њима и помућени сварожићи, пошто добише обећано, постадоше бич народа.
А Сварог, наш духовни отац, што нашим молитвама удовољава, стрпљиво чека да се Дијева војска и плаћени сварожићи, поново заглаве у Уралским планинама, као и много пута до сада, да сварожићи очарани Дијевим царством вештачких светлости, сјаја драгокама, његовом децом лепотана и заводница, што сваки дан мењају одећу, модом и дрогом што мути разум, те од тога настају невоље, престану проклињати своје неспокојство, већ да своје скромно и телесно одухове у духу Свароговог царства, где је све скромно обливено мирисом земље наше и млеком Краве Земун, мајке Маје Златогорке.
Створен од праха земаљског, коме се лагано враћам, син и унук творца вишњег Дајбога разапетог и Перуна спутаног у Наву, призивам савете дедова и прадедова својих, јер очеви и ратници сербски постадоше слуге многоглагољивости сладкоречивих, лишени јунаштва постадоше слуге и за шаку златника предадоше се непријатељима својим, сликама што гледате поручујем: "Људи моји, препознајте род свој, будите људи, послушајте савете Творца и поново будите народ сербски".
Преци којима одајем почаст, обавезују ме да живопишем и изображавам ликове богова отаца и дедова наших. Свестан да из мртвих нас деца узносе, те тако сведоци бивамо о вековима прошлим као што ћемо и о будућим сведочити. Исто, као што је Вишњи син Сварога, он је и син онога који одређује овоземаљско и оноземаљско име свога оца. Сам одређује коме ће бити отац а коме син. Као што Лада, Богомајка за нашу васељену, роди Злату Мају Богомајку свих васељена које су створене и које ће се тек створити, те је тако Злата Маја у духовном смислу изнад Ладе.
Зато и стадох пред вас са својим радом, не страха ради, већ спаса ради, јер путеви су Богу различити, не само ради себе већ и друге спасити хоћу јер многи које славимо лажно сведочише о нама, ко у намери за какву награду или у завери незнања својега.
Зато је тешко, много, јавно о свему зборити због Милосрдних анђела и Ала што са страна, где Сунце залази, излазе и што сварожићи јутарњу Суру не пију, јер ноћима Луну испраћају одимљени мирисима Дија.
* * *
Љубивоје Јовановић је рођен 1950 год. у Северову код Ариља. Ликовну академију је завршио 1978 год. у Прагу. Бавио се педагошким радом до 1987. год. а затим у статусу слободног уметника. Био је директор Културног центра у Ариљу од 1996- 2002 год.
Досада излагао самостално 35 пута и колективно око 25 пута.
Значајни циклуси слика : "Улице", "Маслине", "Време сумрака" и сада ради богове Словена. Учествује на бројним ликовним колонијама.
мр. сликар Љубивој Јовановић
Вране - 31230 Ариље
031 / 892 - 946, 063 / 82-76 - 142