View Full Version : Светско првенство у фудбалу 2010
На овој теми ћемо писати о свему ономе што се дешава на СП и око њега.
Погледајте групе (http://www.fifa.com/worldcup/standings/index.html).
Распоред мечева по групама можете погледати овде. (http://www.fifa.com/worldcup/matches/index.html)
Tакође можете погледати (http://www.fifa.com/worldcup/matches/kostage.html)распоред мечева у другој фази такмичења.
Лотар Матеус: “Постали сте прави тим”
У последњим деценијама репрезентација Југославије никако није могла да побегне од селекције Немачке на Светским првенствима. У Италији 1990. године ‘панцери’ су тријумфовали са 4:1, у Француској осам година касније је било 2:2, а оба пута клучни играч у тиму Немаца био је Лотар Матеус. У Јужној Африци, срећом, неће бити у саставу Немачке, а у интервјуу за “Вечерње новости” проценио је шансе свог тима као и ‘орлова’ и пожелео је срећу репрезентацији Србије, за који је у неку руку везан као некадашњи тренер Партизана.
http://www.b92.net/news/pics/2010/06/3071092594c0eb65994b27214406185_extreme.jpg
Немачка и Србија ће у Јужној Африци у групи Д заједно са Ганом и Аустралијом, а Матеус је јасно истакао које су две селекције по њему најближе проласку у другу рунду.
“Ако говорим из срца, онда навијам да то буду Немачка и Србија. Исто тако и ако треба објективно да процењујем квалитете екипа, опет ћу издвојити исте две репрезентације. Немачка, најпре, зато што је увек права екипа на великим такмичењима, јача него што то људи мисле пре почетка шампионата. А, Србија зато што је израсла у изванредан тим, прави, озбиљан колектив, којем држим палчеве да тај квалитет задржи и на Мондијалу. Ипак, месецима уназад говорим да ће једна од афричких селекција доћи далеко на Светском првенству. Зато Гану морамо сви узети за озбиљно”.
Матеус је истакао и шта мисли о репрезентацији Србије.
“После много година Србија је постала права, ‘пунолетна’ екипа, чврст тим, а не скуп бројних сјајних индивидуалаца. Али, исто тако успела је и да сачува изузетан појединачни квалитет, па има неколико фудбалера који могу потезом да реше утакмицу. Не волим да издвајам играче, али сматрам да је капитен Дејан Станковић кључна фигура тима. Колико ће далеко Србија да стигне, то зависи само од ње. Један савет: велика такмичења умеју често да покваре атмосферу у екипи. То је можда најважнија ствар коју свака селекција мора да сачува”.
Бивши тренер београдских црно-белих нагласио је да су дуели некада Југославије, а сада Србије увек били праве посластице за љубитеље фудбала.
“Дуели Немачке и Југославије, а сада Србије, увек су били праве посластице за љубитеље фудбала деценијама уназад. Наравно, мени је најдражи онај из 1990. године са Светског првенства у Италији када сам постигао два гола. И овог пута обе репрезентације су изванредне, а пресудиће већи мотив у том тренутку. Оно што је предност Србије је што ће имати вођу на терену, Дејана Станковића, док је лидер Немачке, Михаел Балак, остао код куће због повреде. То је крупна ствар за овај ниво такмичења”.
Матеус је реалан да је снага ‘панцера’ много мање без капитена Михаела Балака, који због повреде неће играти у Јужној Африци.
“Свакако да је снага мања, али не зато што Балак фудбалски толико значи репрезентацији, већ пре свега зато што је лидер екипе, продужена рука тренера на терену. Такви играчи су неопходни за овако велика такмичења, чак једна од најбитнијих ставки сваке екипе. Што се самог квалитета екипе тиче, немам дилему да Немачка и сада има одличан тим”.
Легендарни немачки фудбалер је за “Новости” рекао за које играче сматра да могу да обележе Мондијал у Јужној Африци.
“Играчи који се највише помињу да би могли да обележе Мундијал су Лионел Меси и Кристијано Роналдо. Слажем се с тим. Што се тиче достизања славе Пелеа, Марадоне и других таквих легенди фудбала, мислим да ас који жели да стане њима уз раме мора да освоји СП. Много је фантастичних играча прошло и пролази светском сценом, али без освојене „Златне богиње“ они остају у дугом сећању само у својим земљама”.
Немачка, ипак, није највећи Матеусов фаворит за тријумф у Јужној Африци.
“Шпанија се издваја као највећи фаворит, а Бразил и Аргентина су одмах иза ње. Када су потенцијална изненађења у питању, један тим из Африке ће далеко да догура. Убеђен сам да ће једна од четири селекције, не знам која, Обала Слоноваче, Камерун, Гана или Нигерија, стићи до полуфинала”, рекао је Лотар Матеус за “Новости.
8. јун 2010. | 23:28 | Извор: Вечерње новости |
-------------------
Србија – Бразилке знају зашто!
Ових дана у Бразилу се на свим програмима врти реклама за њихов најпознатији бренд који производи јапанке, односно хавајке, како их тамо зову.
http://www.b92.net/news/pics/2010/06/1791535704c0e6dc267115646661350_huge246.jpg
Поводом Светског првенства у Јужној Африци бренд “Хаванианс” је произвео посебну серију за колекционаре, са заставама свих тимова. Реклама за колекцију је у Бразилу постала хит, а вероватно ће тако бити и у Србији, а зашто просудите сами.
XUx1R3FKnZM
Момак у реклами, који има скоро целу колекцију и не може да се одлучи које да обије и размишља овако:
“Италија је четири пута освојила Светско првенство, Немачка три пута, за Бразил да не говорим, Уругвај два пута, тешко је одлучити”.
Затим долази његова девојка и поручује му:
“Обуј ове црвене, слажу ти се уз мајицу, види како су слатке. То је то, идемо”.
Да ли то треба да схватимо као неки добар предзнак, или...?
8. јун 2010. | 18:17 | ЈТ
Поводом Светског првенства у Јужној Африци бренд “Хаванианс†је произвео посебну серију за колекционаре, са заставама свих тимова. Реклама за колекцију је у Бразилу постала хит, а вероватно ће тако бити и у Србији, а зашто просудите сами.
XUx1R3FKnZM
Момак у реклами, који има скоро целу колекцију и не може да се одлучи које да обије и размишља овако:
“Италија је четири пута освојила Светско првенство, Немачка три пута, за Бразил да не говорим, Уругвај два пута, тешко је одлучитиâ€.
Затим долази његова девојка и поручује му:
“Обуј ове црвене, слажу ти се уз мајицу, види како су слатке. То је то, идемоâ€.
Да ли то треба да схватимо као неки добар предзнак, или...?
Ја то схватам као или...! Делује ми као спрдачина...као девојка глупачица узима јапанке да му се слажу уз мајцу , без обзира што је на њима име једне "безначајне" репрезентације!:mad:
Ма небитно, ово сам поставио из разлога што нас сви нешто "дижу". Не знам колико пратиш шта изјављују наши противници, али и не само они.
Мислим да се нашој репрезентацији намерно ставља то бреме фаворита у групи или некога ко ће направити изненађење на овом СП. На тај начин врше притисак, јер сви знају да имамо јак колектив, за разлику од пре четири године.
Чак и Аустралијанац Хари Кјуел изјављује да смо ми фаворити у нашој групи, а никако Немци. Да не помињем изјаве појединих стручњака, који тврде да ако добијемо Гану, одосмо ми далеко!
Да, што се тиче Бразилаца и ове рекаме. Они традиционално поштују фудбал који се игра на овим просторима. Мислим да то није баш случајност, додуше, не мислим да ово треба да схватимо као неки добар предзнак, као што је горе наведено.
Знам, приметила сам и ја то...и нервира ме, просто су ми због тога набили трему пред почетак првенства!
Видић: "Други круг успех"
http://www.b92.net/news/pics/2010/06/11425910664c0fb4cb244f8392269600_extreme.jpg
ФоНет
Светско првенство почиње за два дана, Србија први меч игра у недељу против Гане, а уколико прође у следећу рунду може да се састане са Енглеском.
Лидер српске одбране и дефанзивац Манчестер јунајтеда Немања Видић могао би има директан дуел са саиграчем Вејном Рунијем, али ипак жели да избегне меч са „Албионом“.
“Уколико се пласирамо у другу рунду волео бих да избегнемо Енглеску јер су они најјачи тим против којег можемо да играмо”, рекао је Видић.
“Играм у Енглеској против тих играча, са некима од њих тренирам сваки дан. Најбитније је да се фокусирамо на први меч јер би за Србију био успех пласман у другу рунду. Бићемо срећни ако то остваримо. Све после тога је награда”.
28-годишњи Видић је свестан да би ово могао да буде његова последња шанса да забележи неки већи резултат на СП. Дефанзивац Јунајтеда се већ доказао као један од најбољих штопера на свету али ће после Мундијала размислити о наставку репрезентативне каријере.
“Велика је ствар за сваког играча да игра на Светском првенству. Тако је и за мене. Али ја не желим само да играм. Желим да играм добро. Желим да постигнем нешто на шта ћу бити поносан. Дошао сам у године где би ово могло да буде последње СП за мене тако да ћу дати све од себе да остваримо нешто позитивно”.
Србија је пре четири године на СП у Немачкој изгубила сва ти меча у групи са Аргентином, Холандијом и Обалом Слоноваче.
У Јужној Африци „Бели орлови“ играју у групи Д против Немачке, Гане и Аустралије.
9. јун 2010. | 17:33 | АК
-------------------------------
Видиш Тијана, како се паметно спушта лопта, дакле, пласман у други круг је успех. Крај!
Знајући како се сваки пут завршило ковање у звезде наших фудбалера, дај Боже да се наши момци не врате пре него што су отишли.
За разлику од ранијих првенстава то "ковање у звезде" нам намећу други. Не знам где си могао чути нешто тако од наших фудбалера или селектора? Када смо задњи пут примили 6 комада, ти који нас сада "кову" су нам се смејали и називали нас аутсајдерима, док нам је Петко продавао приче "срце на терен", са Нађем, Савом и његовим сином.
Ово је неки тотално нови колектив, који нема везе са причом коју помињеш. Момци имају игру, и дају све од себе, па и нека приме 5 комада, јел то проблем неки?
Ја лично нисам неки љубитељ фуЗбала, али по мени сам улазак једне младе репрезентације, наше Србијице, је већ (опет кажем, за мене) велики успех!
Аркона, додај ону рекламу Лава овде да се к`о човек најежим док је гледам :)
Момци имају игру
Грешиш, фудбалски тим репрезентације Србије нема своју игру. Прво, утакмица против Аустрије у Београду је била једна од најгорих икада које је фудбалска репрезентација одиграла, свих времена. Ми смо ту утакмицу требали да изгубимо. Јанко (чини ми се да се тако зове) је погодио пречку и имали су Аустријанци још неке изгледне шансе. Французи су у Београду оштећени и требали су да нас победе. Зато им се вратило па су се ипак пласирали на Светско првенство. Ми смо Французима дали 4 бода а узели смо од њих само 1. На крају смо били први са једним јадним бодом предности. Јесте нас Бугарин (судија на мечу) покрао против Литваније и јесте био тежак терен... Дакле, истините чињенице показују да смо се ми једва квалификовали играјући овакав фудбал. Ми немамо игру! Ако сте гледали последње три припремне утакмице, имали сте прилике још једном да се уверите колико слабо игра наш тим. Увек можемо да тражимо неко оправдање киша, ветар, клизав терен, повреда задње ложе... али као и увек, потези на утакмици, резултати и игра (чињенице), долазе до изражаја. На последњој утакмици против Камеруна, код првог гола противника, голман Владимир Стојковић не излази правовремено на лопту и директан је кривац за гол. Голман Стојковић није бранио ни у једном тиму у иностранству као стандардни голман, а променио је неколико тимова. Он је само бранио стандардно за репрезентацију Србије и када се погледа уназад он је на моменте и добро бранио за репрезентацију - или је имао много среће, због наше квалитетније одбране (кад је комплетна). Селектор Аустралије је сасвим логично изјавио пре неки дан да је велика предност за њих што за Србију брани голман који је стандардан само у својој репрезентацији. Везни играчи Нанад Милијаш и Дејан Станковић су изузетно спори и неприметни у игри. Милијаш је резерва у свом клубу (Вулверхемптону), а Станковић обично игра само један део утакмице у Интеру. Феноменални тренер Интера је веома добро проценио колико може да искористи могућности капитена Српске репрезентације. Станковић је за Интер одиграо добро али као играч из другог плана и као нека испомоћ главним играчима у тиму. Станковић задњих година има много више утакмица које није играо или које је делимично одиграо, а много мање оних које је одиграо свих 90 минута. Закључак је да су везни играчи у репрезентацији Србије веома слаби, изуетно спори, а самим тим неактивни и неприметни. Ако је тако онда нема ко да правилно проигра нападаче попут Жигића и Пантелића, којима треба сервирати лопту. Остаје за утеху да ови нападачи можда могу и да искористе понеку фрљоку. Нажалост форсира се формација 4-4-2, а ови нападачи су такође изузетно спори и у овом случају мало корисни. У последњој утакмици видели смо да Пантелић не може да истрчи и да да гол из изгледне прилике, јер му лопта ''бежи'' у страну. Закључак је да су оба ова два нападача неактивана, спора и мало корисна у овом случају. Дакле, довољан је само један кикс голмана (нпр. Стојковића) и само једна пропуштена добра прилика за гол (нпр. Пантелића) и да је наш тим већ на губитку. Кад будемо играли на светском првенству против неког осредњег тима само једна од ових слабости може да одлучи утакмицу, а против бољих тимова ( нпр. попут Холандије - која меље) и да се понови брука са прошлог светског првенства. Главна слабост су спори и неприметни фудбалери. Изгледа да би много боље прошли када би играли са бржим тимом и играчима који играју у својим клубовима и који ће да ору по терену. Ми можда и имамо шансу под условом да наша игра буде дефанзивнија и на брзе контре. На светском првенству се игра тако да екипа која прва да гол почиње да игра далеко дефанзивније и изузетно јој је тешко дати гол. Морају и полушансе да се искористе, а мала грешка голмана може да одлучи утакмицу. Фудбалска репрезентација Србије би могла постићи добар резултат само са што мање спорих фудбалера у првих 11, или да се ослони на неку луду срећу. Тим (првих 11) који би можда и имао шансе да направи неки бољи резултат је: Ђуричић, Ивановић, Видић, Луковић, Коларов, Станковић, Кузмановић, Качар, Красић, Тошић, Јовановић. Обрадовић је технички одличан одбрамбени фудбалер, али малу предност дајем Коларову јер изгледа да је спремнији. Можда би могао и по неки такозвани класични нападач да се по потреби искористи, али треба обратити пажњу да се не унесе лењост у игру јер је онда загарантовано да ћемо играти као и до сада, веома слабо, безидејно и без препознатљиве игре. Наша игра се до сада сводила на срећу и околности.
Искрено се надам да нас нека екипа неће ко ове папуче (јапанке) спустити (или побацати) на земљу (или патос)! А ова излизана црвена боја мајице и јапанки ми се никако недопада.
док нам је Петко продавао приче "срце на терен", са Нађем, Савом и његовим сином.
Ово је неки тотално нови колектив, који нема везе са причом коју помињеш.
Много јавност диже у висине селектора Антића, а по овоме што сам написао и није он баш нешто толико значајно променио у репрезентацији, само изгледа да му је срећа била мало више наклоњена. Добро је што су у међувремену стасали, а чак и постали најбољи међу најбољима, неки од наших одбрамбених играча, што нам даје наду (ако они буду здрави), да се нећемо обрукати као прошли пут. Изгледа да је Антић радећи у Шпанији научио како да се опходи и односи са медијима и са јавношћу, што га популаризује на ''позитиван'' начин.
Јесте да је ''Петко'' претерао са својим сином, али и Антићев син је менаџер Радослава Петровића, кога ових дана управо покушава да прода, замисли Шпанцима, у трансферу од неких 2.5 милиона јевра! Изгледа да је и ''Робинзон као бизон''.
Ненаде, да те не бих цитирао, ево одговараћу редом.
Поменуо си утакмицу против Аустрије у Београду, да, очајна игра против "тврдог" тима, а што не помену утакмицу тамо? Са Румунима обе, са Французима тамо, и припремне до ових последњих три?
Тврдиш да немамо игру на основу ове три припремне утакмице? Аман људи, па за шта служе такве утакмице. Понављам, утакмица против Новог Зеланда, такође тврд тим, и ако мене питаш, мислим да ће нама бити најтеже против таквих (Аустралија).
Можда нисмо гледали исте утакмице, можда ја другачија посматрам ствари, али на утакмици против Пољске сам приметио нешто код нас што никад нисмо имали као тим. Момци су гинули на тренутке, приликом прекида се тачно свакоме зна место постављања, и поред оне кише, врло течна игра, колико је то време дозвољавало.Шта си ти мислио, да можеш играти фудбал са неким ко га бојкотује?
Немамо игру? Једва смо се квалификовали? Леба ти, а како се квалификоваше, Французи, Португалци, Аргентинци?
Спори играчи? Оћеш да поменемо "брзине" појединаца код Петка. Пази тандем, Вукић-Илић? Или Нађ-Дуљај?
Наша игра се базира на брзим крилима и разбијању по страни, и на контрама и драго ми је због тога. Управо се сви и плаше брзином тих играча.
Могао си видети да против Камеруна ни један прекид нисмо извели како треба, и да се сви контра постављају, а прекиди су наш највећи адут. Мислим да Антић ту није желео да отвара карте. Видећемо у недељу.
Лепо звучи овај састав, који си поменуо, међутим таква концепција без класичног нападача губи сваки смисао. Подсећа ме на наш састав против Аргентине, кад је Петко у једном тренутку имао петорицу играча средине терена на истој.
Пошто кажеш да смо играли веома слабо, са чиме се уопште не слажем, безидејно и без препознатљиве игре, да те приупитам нешто, а кад смо то Ми имали препознатљиву игру у задњих 10 година?
Људи неће да схвате да је дошло неко друго време што се репрезентативног фудбала тиче. Сви траже неку лепоту. Ко још игра тако?
Коме је до лепоте, нек укључи „арену“ па до миле воље нек се одушевљава, бразилском, енглеском и шпанском лигом. Ето му Барсе, она игра „препознатљиво“!
Не играју ни Енглези "препознатљиво"... А ми ако добијемо Гану, биће свашта... тј. неће се скоро вратити у Србију...
Станковић је лош ?
ајде нек ти буде али знамо да је Интер шампион Европе ?
Недостатак правог голмана (да не кажем стандардног - у свом тиму) се надам да ће надокнадити одбрана... Можда има још пар репрезентација које могу са таквим одбрамбеним играчима да се похвале.
:cheers::zastava::cheers:
За разлику од ранијих првенстава то "ковање у звезде" нам намећу други.
Ти други су углавном новинари(наши), са разним анализама експерата, сензационалним насловима по ко зна који пут ,,Освајамо СП'' па све до прорчанстава разних ,,видовњака''. Ко ми не верује (http://www.srbijanet.rs/zabava/zanimljivosti/55586-milan-tarot-tvrdi-da-ce-srbija-osvojiti-svetsko-prvenstvo.html)
Ово је неки тотално нови колектив, који нема везе са причом коју помињеш. Момци имају игру, и дају све од себе, па и нека приме 5 комада, јел то проблем неки?
Колико су се реално ствари у ФСС промениле од те приче коју ја нисам ни споменуо, већ сам мислио на више претходних прича? Мало, незнатно.
Ја бих највише волео да се моје сумње не остваре и да тотално промашим предвиђања, али...
Милан тарот, а добра ти је:). Баш напротив, Антић је више пута жестоко искритикован због појединих играча који нису активни у својим клубовима. Овога пута нам противници дижу цену. Изјаве типа "освајамо СП", " у финалу смо", можеш наћи ама баш свуда (http://www.danas.rs/danasrs/sport/fudbal/brazil_pobedjuje_srbiju_u_finalu.74.html?news_id=1 92330).
али...
Мислим да је и сам одлазак на СП велики успех. Не бих да се бавим прогнозама.
Братиславе, поменуо сам утакмице које су биле кључне да бисмо се квалификовали. Да нисмо победили или извукли добар резултат у овим утакмицама које си навео, не би били ни близу да се квалификујемо. Сад могу ја да хвалим овај или онај потез или утакмицу, али је боље указати на пропусте, који су кључни за овај тим и у овом тренутку. Аустријанци су били тврд орах али су ипак једна просечна екипа, чији фудбалери и нису нека имена у европском и светском фудбалу, чак и у односу на наше. Кад дође неки озбиљнији тим, а то се не дешава тако често, онда ми паднемо и незнамо шта нас је снашло. Што би Американци рекли ''Reality Check''. У Француској изгледа да данас једино Платини (садашњи председник УЕФА), гура Доменека (селектора), и сад не могу да улазим у то зашто од одличних индивидуалаца он не може да уклопи добар тим. И Ле Пен је својевремено критиковао Доменека, што је позвао много црнаца у Француски тим, а сад га критикује и цела Француска. Доменек је са сличним тимом играо у финалу прошлог светског првенства против Италије, кад је Зидан главом ударио Матерација. Нимало ме не би изненадило да Французи одједном букну на овом светском првенству. Не познајем и да не улазим у проблематику Аргентинског тима, у Марадонине интриге и фикс идеје; довољно је рећи да човек не зове у тим изузетне фудбалере попут Камбијаса и Занетија, који су са Интером недавно освојили Лигу Шампиона. Камбијасо је много допринео да нас Аргентина разбије, на оној утакмици ''за заборав''.
Наравно да сви у нашој репрезентацији треба да дају свој максимум и ''гину'' на терену. Видео сам ја да смо против Пољске у предзадњој утакмици створили доста шанси, које је требало искористити. Надајмо се да ће лопта улазити чешће у гол наших противника на овом светском првенству. Када сам био активан спортиста, једном је тренер поручио тактику ''Дати један гол више од противника'', наравно мало више у шали.
''Шта си ти мислио, да можеш играти фудбал са неким ко га бојкотује?''
Играчи које си поменуо из претходне генерације су били такође изузетно спори и зато смо и изгубили све утакмице на прошлом светском првенству. Ако већ хоћеш да поменемо неке паралеле из претходних генерација, боље би било рећи нешто конструктивно као на пример да је Суботић играч веома сличног профила као што је био Крстајић или својевремено Говедарица. Уколико се деси да неко од наших стартних одбрамбених играча не буде играо, Суботић, који се показао као врло несигуран у игри, не изгледа баш адекватна замена. Можда није толико спор као Крстајић, али је врло несигуран у одбрани. Имали смо својевремено и Михајловића, који је исто тако био несигуран у одбрани и зато смо пуцали по шавовима. Играчима као Михајловић, када је почео да игра у одбрани, је требало неколико изврсних одбрамбених фудбалера у истом тиму па да покривају његове рупе, а такву подршку је имао у добрим Италијанским тимовима. Овога пута наша одбрана је боља (ако играју ови из стартне поставе) и зато нисам много ни писао о томе. Због таквих ствари као форсирања споријих играча, као и оних несигурних у одбрани и нисмо имали игру у последњих 10 година. Данас се игра брз модеран фудбал и врло мало сме да се толерише по питању слабе покретљивости фудбалера.
Да још поменем да је Саша Илић био сасвим добар техничар и требало га је у том моменту више користити, јер бољег играча тог типа (креатора игре) нисмо имали. Ми одавно немамо више једног изврсног Пиксија Стојковића (стари се), али сад је ту на пример Зоран Тошић, који је технички јако добар. А радници, као на пример Качар и други високи и брзи одбрамбени фудбалери могу увек да се придодају нападу, поред своје примарне функције на којој су неки од њих перфектни.
Ја нисам ни хвалио нити помињао играче који су се добро показали и који су ту где треба да буду. Везни играчи су проблем јер су сувише спори и неприметни. Данас, пошто се игра знатно брже, ти везни играчи треба да буду креатори игрe. Станковић, Милијаш, Пантелић и Жигић су вероватно најспорији фудбалери на овом светском првенству. Они не могу сви у првих 11, јер је то контрапродуктивно и кочи цео тим. Тим треба да буде брз, да игра на контре и у дефанзивној варијанти, јер немамо тако добре везне играче. То се не зове ''бојкотовање'' већ извлачење максимума из овог има. Поменуо си Барсу, па да се надовежем. Видели смо како је Мурињо, тренер Интера, ефикасно изашао на крај са Барсом. Интер је, без обзира на поједине квалитетне и брзе фудбалере, целе сезоне побеђивао играјући на начин да квари игру противника, а брзе контре су му биле највеће оружје. Сада је Интер првак Европе, и таквом игром је елиминисао једну, у овом тренутку, изврсну Барселону. После почетних 0:1 у Милану, Интер је после брзих контри дао три гола и победио са 3:1. После је извукао 0:1 резултат у Барселони, на невиђену одбрану. Главне заслуге за то има Мурињо, јер код њега сваки играч добије свој задатак, а тактику поставља у складу могућности својих фудбалера и на начин да најефектније омета игру противника, уз обавезне брзе контре када се противник рашири и дозволи мало простора на терену. Такав тренер не препушта игру случају; оформио је костур тима на време и за непуне две године освоjио Лигу Шампиона.
Пријатељу, само још једно. То што тврдиш за спорост наших везних играча, никако не могу да се сложим са тобом. Та позиција је најнезахвалнија у фудбалу, јер се ти играчи додатно баве оним што се назива затварање простора, и зато су мање више неприметни.
Милијаш и Кузмановић су чврсти играчи са по 1.88 висине, не знам какву брзину очекујеш од њих? Мећутим одлично обављају посао који сам горе навео.
Жигић ти је класичан центарфор, ето ти Крауча код енглеза, па закључи.
Марко Пантелић ти је спрски Инзаги, специјалиста за фрљоке и тако то.
О Станковићу не бих много, мислим да би га сваки селектор пожелео у свом тиму, дал он био стандардан у Интеру или не, човек има 32 године, и мислим да ће му ово бити последње велико такмичење у националном тиму.
Везни играчи морају да буду далеко покретљивији. Милијаш је на пример статичан, не може да трчи, а покретљивији играчи су много кориснији. Кузмановић би ту могао боље да одигра. Качар такође и то боље од Станковића. Ако си гледао данас фудбал, иако није била нека утакмица за памћење, могао си да видиш како је на моменте играо Тулала(ла)н из Француске (звучи као Великомученик Талалалеј â€“ био пре неких 10 дана :biggrinjester: - (е сад сам ко' авијон)). И Мексиканци технички боље владају лоптом од нас. Бољи су везни играчи Качар и Кузмановић, а Тошић и још један нападач би онда били боље решење. Жигић и Пантелић су ненормално спори. Жигић је ко' шифоњер, не зна где бије, не може да скочи већ се попне на прсте. Пантелић нема везе и далеко је лошији од Инзагија...''don't miks grеndmaders еnd frogs''. Једино ако убоду коју фрљоку, на срећу.
Знам шта си хтео рећи. Ја и даље тврдим за те играче, да само нису видљиви, јер по некад више обављају дефанзивне задатке.
Боље да имамо споре нападаче, а брза крила, која ће да пробију и додају.
Ај леба ти Ненаде, јел су Французи синоћ играли своју препознатљиву игру?
Беш "препознатљиву" игру, без и једне полу шансе. Е, о томе ја говорим, можда сам ја ћорав, можда Србија игра лоше, али и кад игра најгоре, макар направи две, три контре, и умува нешто.
Ја не знам, дал ти очекујеш од човека од 2,02 метра да лети?. Није он толико спор колко се нама чини, погледај мало како му је тешко узети лопту, и како се тако високи играчи ограђују.
Не знам, неки национални тимови би пожелели ове играче о којима причамо, ал јеби га, ми мали Антићи никад задовољни, има нас једно 6999,999, и плус они лешинари од новинара, који само гледају да напишу неки трач, типа ко је прдно, а ко се усро, и то дан пред најважнију утакмицу од кад наступамо као Србија!
Србија брале....:banghead:
А ја тврдим да немамо игру, а основни проблем је што су наведени играчи спори. То их спречава да обављају и те дефанзивне задатке како ваља.
''јел су Французи синоћ играли своју препознатљиву игру?''
Французи су играли бледо и изгледа да не могу ништа да ураде. Види се да немају игру. Тешко ће моћи да се уздигну после овакве утакмице.
''Ја не знам, дал ти очекујеш од човека од 2,02 метра да лети?''
Не очекујем да лети, већ само да није толико спор. Онда боље Вранеша из Партизана да стави, он је 2,30 висине...да се нашалим мало. Ако је у тиму такав играч, онда треба да има неко ко ће да му сервира на тацну, а како ствари стоје тако нешто се препушта случају. И нападачи морају да буду бржи фудбалери, поготово данас. Звезда је својевремено имала Драгишу Бинића, пар контри је било можда и одлучујучи фактор да Звезда освоји Куп Шампиона.
Братиславе, највише бих волео да умувамо и ми понеки гол, па макар то била и фрљока или да дочекамо понеки пенал (за које је иначе Милијаш специјалиста), али се тако углавном не добијају утакмице са озбиљнијим екипама. Утакмице се добијају игром, а добра игра ако изабереш праве играче (најспособније за поједино место у тиму), поделиш им конкретне задатке и уклопиш их да функционишу као добар тим. Нека нас, ако ништа друго, бар срећа послужи.
:zastava:
Још мало па почињу ови ''моји''.
Ја мислим да је ово тренутно најбоље што имамо. Оно шта немамо, немамо. Већ дуже мучимо муку са класичним нападачима, то је чињеница. Ал ајд Ненаде, да ставимо тачку овде, па да наставимо сутра.
Ови већ кренули....
Не да ми срце јуначко да се не укључим у дискусију о фузбалу коју водите у датом одељку. Пошто на неки начин моје мишљење и јесте другачије, дозволите да га изнесем.
Играчки кадар:
1. Ми морамо схватити да смо мала држава и малобројан народ, па је тешко формирати тим уједначен по квалитету на свим позицијама, и то по највишим светским критеријумима. (У другим спортовима је то, негде више негде мање, ипак лакше. Нпр. ватерполо се игра само у неколико клубова, па смо „покупили“ сва могућа светска одличја. Зато што је слична ситуација и у другим земљама. Кошарка: видимо да све теже „иде“ а, дозволићете, 5 добрих је ипак лакше укомпоновати него 11... но, мало касније, једно `појашњење` друге врсте). Елем, Антић се већ `у старту` сусрео са проблемима у селекцији за више позиција у тиму . Последично, има врло сужен избор тактичких варијанти, којима би могао одговорити на различите изазове које поставља свако такмичење. ( (Пре)јак противник, раноправан, слабији који се брани `бункером`, `бранити` резултат`, `јурити` неповољан резулат, игра против противника који `високо` напада, или онога који се брани у „блоку“ на средини терена са 6 играча и одатле изводи `контре` и `поликонтре` итд,итд...). Основни недостаци би се могли свети на следеће:
- Леви штопер
- „Плејâ€œ, илити „шпилмахер“, офанзивни везни, како волите.
- Оба бочна везна играча.
- „Лаки“ шпиц.
Дакле : пола тима. Недостатак `левог штопера` је добро решио постављањем Луковића на ту позицију, мада је он најбољи на позицији левог бека. Остале проблеме није успео да реши већ само да их „замаскира“, ублажи или „амортизује“ специфичним начином игре.
2. Сада нам је ситуација тежа него у току квалификација:
- Одбијањем Дишљенковића, који је вероватно наш најбољи голман тренутно, свакако у пуној форми, створа несигурност у одбрани, јер су сви свесни да Стојковић није бранио редовно у својим клубовима и да за то сигурно постоји рационалан разлог. Мислим, узгред, да је `одбацивањем` Тодића, направљена грешка.
- Изузетно смо ослабљени повредом поузданог бека Драгутиновића. Сада, у колико дође до било какве повреде или казне, ми не можемо да формирамо стабилну задњу линију. Суботић је, бар за сада, дискутабилан. Нико му не спори потенцијал, али, да ли због неискуства или великог психолошког притиска (у ствар то је једно исто) делује `узрујано` и деконцентрисано. Коларов и Обрадовић немају сигурност и рационалност Драгутиновића у фази одбране. У офанзивним акцијама, ако ова двојица имају предност, она је минимлна.
- Повреда Јанковића још је више сузила алтернативе у везној линији по боковима.
- Лане Јовановић. Да ли се сећате да ле Лане најавио да после квалификација хоће да одустане од репрезентације? Знате зашто? Њему је, како се то каже, „крштеница изгорела у рату“. Он је најстарији наш играч. Има пет година више него што му пише у `спортској биографији`. Он, једноставно, више не може да физички да издржи и испуни све захтеве, поготово у фази одбране. Његова брзина и луцидност могу се искористити само ако неко други преузме део његових обавеза (а формацијски нема ко), или да му се смањи минутажа игре.
3. Ово није наша кривица, али желим да поменем: Бојан Кркић. На њега је извршен страховит притисак док је још клинац био и определио се за репрезентацију Шпаније.
"...Без обзира на то, Арагонес и Шпански фудбалски савез, нису губили време, већ су у А репрезентацију позвали момка, који по годишту припада две категорије млађој селекцији.
-Моја намера је да га позовем у национални тим, како касније не би имао право играња за репрезентацију неке друге државе... -Арагонес..."
...А сада је резерва у Барселони. У другачијим околностима, да за нас игра на овом СП, моје апсолутно убеђење је да би „експлодирао“, био би изненађење и откровење шампионата, а нама би решио неке кључне проблеме. Но, `што је баби мило, то јој се и снило...`.
Систем игре.
Одмах да вам кажем да сте погрешно дефинисали наш ситем као 4-4-2.
Апсолутно не! Ми играмо у једној чудној формацији, наметнутој карактеристикама, капацитетима и потенцијалима играча које је Антић имао на располагању . Његова генијална идеја и промена у односу на предходни период је што је Жигића повукао назад једно 2о метара (молим, не схватајте ово буквално). Елем наш нападачки „двојац“ делује као „вертикални тандем“, где је само један играч (Пантелић или Лазовић) сасвим истурен. Наш систем игре би се могао пре дефинисати као 1-2-2-2-2-1-1.
Красић и Јовановић се само формално дефинишу као везни играчи. Они делују на ужем простору и много више у офанзивним акцијама.
Наша игра
Није тачно да „немамо игру“.
Проблем је што имамо само једну игру: дуга, висока лопта на „Громобрана“ или „мантинелу“ Жигића, који настоји да је проследи на бокове. Ако успе, врло смо опасни; ако и не успе, ми са четворицом играча вршимо пресинг на њихову задњу линију и, некад брже некад спорије, урушавамо је. Овде је важно нагласити да је противник пред једним скоро нерешивим проблемом: Ако један штопер иде на Жигића, оставља сувише празног простора иза, и онда су, поред убитачних Красића и Ланета „мртви“. Ако Жигића преузме високи везни играч, то у преводу значи да играју с играчем мање.
Но, овај дизбаланс нам се враћа на другој страни: зато су Станковић и Милијаш приморани да делују на огромном простору и редовно против вишка противника. Није, дакле, проблем у „њиховој брзини“ већ у евидентном мањку играча у дефанзиви. Оно што они „раде“ ви, очигледно, не уочавате и не вреднујете довољно.
Треба да знате, што рекао Савићевић својевремено „тешко је играт у линију“. То је начин одбране са много слабости. Једна је што постоје „мртви углови“, тј. одбранбени играчи немају у сваком моменту потпуну контролу над ситуацијом. ( Нпр. видећете да много голова пада тако што, рецимо, везни играч води лопту улево. Поротивнички дефанзивци су окренути према лопти. Следи пас дијагонално удесно и, одједном, неки за тренутак `заборављени` нападач прима лопту и даје гол). Ту је проблем и то што ни један офанзивни противник не сме бити значајно бржи од дефанзивца, јер се одбрана руши као кула од карата. За нас је најбитнији проблем што је код оваквог начина одбране закон деловање у дуплом блику. Елем, 7-8 играча у сваком моменту мора бити максимално „у игри“. Иначе, штопери долазе у ситуацију 2:1.
(Игра „у линију“ је лансирана са идејом да голман буде корекор и делује и далеко ван свог простора, а да се вишак оствари на средини терена (искључењем раније често врло неактивног коректора). Пошто се ово показало као нереално, задња линија је повучена много назад. То је последично, довело да се „компромитује“ плитка формација. Проблем је „решен“ повлачењем једног шпицау везни ред).
Ми то не можемо да остваримо. Ако и ми додамо једног играча у везни ред, више не можемо да остваримо нашу најбољу варијанту. А врло смо рањиви. Најбољи пример је утакмица против Француске у Београду. Када смо дошли у ситуацију да играмо са једним играчем вишка, сви су сматрали да „мирном игром“ треба да контролишемо ситуацију. Десило се управо супротно: спорим изласком из зоне одбране давали смо времена Фрацузима да формирају блок на средини терена, анулирају `математички` мањак, пресингом отимају лопту и праве опасне контре. Да смо наставили са уобичајеном игром – дуга на Жигу, па притисак, приморали би противника да већи број играча повуче назад. Чак и кад одузму лопту, скоро да нема шансе да остваре брзи напад на дубину скоро 80м са мањком нападача.
Наша шанса су, заправо, играчи који се до сада нису довољно доказали: Качар, Мрђа, пазите: Петровић (Високи везни играч, са добром завршницом. Непоправдано га потцењујете) Суботић(?), свилени и размажени Тошић...
Заправо, наш ласман решиће ...
„Ментална оштрина“
Наше фудбалске неуспехе, то што смо већином остваривали мање него што реално можемо, или смо клецали у завршници, тумачено је „нашим менталитетом“. Међутим, тај фамозни „наш менталитет“ није омео наше кошаркаше, рукометаше, ватерполисте, одбојкаше да освоје многа светска првенства и Олимпијаде. Психолози су, наиме, дали одговору у чему је проблем: У селекцији по социјално-психолошким перформансама. Није проблем фудбалера да су наводно глупљи од других , што би се рекло да је когнитивни фактори у питању. Не, проблем је био у тзв „конативном“ простору, у „цртама личности“. Доказано је да је један (од 16) фактора личности пресудан за спортски успех, а зове се „ментална чврстина“ или „оштра нарав“. По овом фактору успешни спортисти највише `одскачу` од `обичних људи`, а фудбалери се у опште нису разликовали од народа. Ако је овај проблем решен, односно, ако наши репрезентативци имају менталне снаге да изађу на крај са изазовима и стресовима такмичења, а што ће се најбоље видети у дисциплини извршавања задатака (понекад и изнад сопствених навика у игри), отреситости и `конкретној игри`, ипак су нам шансе добре да уђемо међу 16, после, по нешто зависи и од помоћи с неба.
Бата
PS.
Ево овог момента добио сам СМС поруку: " Кад крене текма, лева стране галерије на трибини. Ту смо. Транспарент :"Сириг-Госпођинци".
Сад остаје да наши притегну опанке, а нама пиво и нервирање... :)
Данас смо видели репризу, како изгледа та ''игра'' бунарења на Жигића. Видело се да Гана није никаква специјална екипа, већ са много грешака и рупа. Почели су да падају, а ми смо катастрофално играли. Луковић је царски одиграо чак боље и од Видића и кад је лопта бежала од играча није требао да га вуче за руку; то може још више да нас кошта. Напоље Пантелић, Жигић и Милијаш! Три играча која нема шта да траже ту. Жигић само да се главом поклонио кад му је Пантелић дао са леве стране, дао би гол. Види се да је толико технички надарен да кад је удари стопалом, лопта се врати у назад. Видели смо колики је Антић стручњак! Још је изјавио да смо прво полувреме ''коректно одиграли''. Који је он па стручњак - уместо да критикује, он прича глупости. Наше изгледне шансе су биле: Жигићева, Красићева (кад је шутно у голмана) и Видићева (ударац главом, кад је био потпуно сам). Жигић је више играо у одбрани, па се истрошио. А они су имали чист зицер на главу, још једну јаку шансу за гол главом, стативу... Код нас је уочљива слаба техника пријема лопте, а пас игра је катастрофа. Немаш времена да даш добар пас, кад примаш лопту на рате. Красић се није видео, слаба тачка му је игра без лопте, а он мора да се креће без лопте и ослобађа. Рајевац је ове научио да га удвајају. (Тако је Мурињо удвајао Месија, ако крене у средину и тотално га парализовао. Меси крене са десне стране уђе у средину и пали.) Мора да одложи лопту назад и да протрчи. Играч што је удвајао мора да крене на одложену лопту. Наши данас нису уопште довољно трчали. Централни везни (Милијаш), а да се не види у току утакмице! Више је додавао Ивановић, него наши централни везни. Наши везни играчи се уопште не јављају код штопера, да потрче, да добију лопту и да граде игру.
Антић изгледа да је набеђен стручњак. Он се одавно био повукао са трнерског положаја, а онда се правио паметан: ја могу, ја умем, а сад ће тако да га... Код нас је тако - Од врха до блата, мало те дели. Сад има свим нашим играчима да падне цена. Питање је да ли је Кузмановић више употребљив, јер је вероватно сад шокиран после пенала. А Тошић не игра баш место везног, већ као нека варијанта замене за Красића и Јовановића, који имају предност у односу на Тошића. Бочно и по страни је Красић брз са лоптом. Тошић ипак изгледа да у последње време није толико покретљив као што је био у Партизану, али је нешто научио у Манчестеру, има добру леву ногу и може да се убаци из другог плана; мада изгледа да и он нешто нема снаге. Качар је универзалац, има физику. Нама треба креатор игре, плеј-мејкер попут, Тотија, Ћавија или Фабрегаса. Станковић када да лопту он убије некога, јер нема осећај за простор, а нама треба неко да даје лопту ''што има очи'' – што би рекли стручњаци. Коларов може да игра штопера, а Обрадовић левог бека. Суботић чини се да је набеђен да је неки играч, изгледа некако комотан, а штопер не може да буде комотан, већ да одбија лопту што даље од гола. Тренри забрањују штоперима да износе лопту и зато Видића никад нисмо видели да износи лопту, а најбољи је штопер на свету. Штопер класе као што је на пример Бразилац Лусио и може да износи лопту, али то је ретко. Ивановић је данас изгледао нешто збуњен; можда ће и њега да постави на место штопера. Сад је Антић на великим мукама. Немци немају високе играче у нападу. Коларов као леви бек може и мало офанзивније да игра, али изгледа да технички слабо контолише лопту, јер у 90% случајева даје предугачак фор. Као хоће нешто паметно да одигра, а овамо замало није искидао препоне. Данас се и Јовановић враћао да помаже Коларову, а требао би да снагу више користи за игру у нападу.
На крају је ипак Србин победио – Милован Рајевац.
Немци, изгледало је да никад слабију репрезентацију нису имали,а испоставило се да су изузетно опасни. Против Немаца треба осујетити то што држе лопту у поседу и нагло се ушприцавају у нападу; мало да их пригушимо; да добро бацамо лопту у празан простор; сада отприлике са оним тимом што сам предложио на почетку, као варијанту са скривеним центарфором, где по 4-5 играча протрчавају сви заједно (и враћају се у одбрамбене задатке) – то је варијанта од Шпанаца. Треба направити тактику да се заустави Лам, који је са својим пасовима и протрчавањима изузетно опасан.
Па, ја ономе што сам написао пре утакмице, немам шта много да додам.
Антић је једну "шарену" екипу, по систему "сеци уши крпи тур", довео на завршни турнир СП. Хвала му.
Пропустио сам да поменем да је Красић ћудљив играч, који је баш сада у фази потписивања (факсом) важног уговора, тако да и није скроз ту.
Био сам субјективан, па сам се уздао у Видића. Мећутим, како сте видели он не пева химну и најавио је да ће напустити репрезентацију. Види се да је недовољно спреман и да игра преко воље.
Ми смо једина екипа на свету која игра са два везна играча. И како мислите да се напада кад имате 3-4 играча који лопту чекају "на тацну" и то тако перфектно да је додата да они могу да је штопују?
Ако је "удвојен", зашто Красић није мењао страну, покушавао да збуни противника? Зашто, као други велики играчи у сличним ситуацијама, није променио улогу и тако отворио простор другим играчима, а он се прихватио посла грађења игре? Једноставно зато што не може. Лимитиран је са те стране. Колико су Красић и Јовановић, који слове за везне играче, организовали напада? А са друге стране, они су наши најубојитији нападачи. И то је мука.
А када је Кузмановић заменио Милијаша, видели смо колико је игра унапређена. Не треба даљи коментар.
Упозорио сам и где лежи наша највећа слабост. Тако је, на жалост, још једном било.
Ево, да пренесем један коментар са којим се потуно слажем (једино што ја нисам у напред "видео" да ће Гана победити):
Одисеј:
Све је исто као и 1974. и 1982.
На СП 1982. отишли смо мислим као први у групи после можда најлепших 35 мин у историји фудбала (макар се мени тако чини) у мечу Југославија-Италија пред преко 100.000 хиљада навијача (бејах и ја тамо негде на трибинама).
Јесте да се утакмица на Маракани завршила са 1:1 али Италије није било нигде 35 минута и само се пуком случајности није догодило да већ у том периоду напунимо гол Италије са 5-6 комада.
Страшан тим смо имали пред одлазак у Шпанију, сви су нас сврставали у најужи круг фаворита, али...
Али као и 1974, Миљанић прави катастрофалну грешку и потпуно губи контролу над екипом која се у припремама више забављала, коцкала и курвала него што је тренирала.
Епилог је познат, Шестић нам је донео неки пенал против неких индијанаца, а судија Соренсен је ушао у анале СП као судија који је прекршај Зајеца два метра ван казненог окаректерисао као пенал и ми смо уз још неки идиотски гол у режији Стојковића (халфа Партизана) и читав циркус завршили као...
Завршили смо као и толико пута до сада, а сада је то исто.
Играчи напуштају припреме због сватова, због менаџера, због интервјуа са будућим клубовима, због...
А посебан куриозитет је то да су делегације ФСС ишле више пута у Африку да обезбеде смештај и терен за тренирање, а кад су наши "орлићи" стигли тамо терен је више личио на калдрму него на терен па се брже-боље тренирало на рагби-терену???
Врхунац недисциплине је понашање Видића задњих пар минута када је одбио да се врати у одбрану глумећи - центарфора!?!
Резултат је била она статива и евентуални резултат који сам ја предвидео, а то је 2:0 за Ганце!!!!
Оно што нам не иде у прилог је то што Немачка једноставно нас мора да победи!
Зашто?
За очекивати је да ће "Ганци" отрести "кенгуре" и евентуални нерешен резултата или чак губитак бодова ставио би Немце у ситуацију да Гану морају победити у задњем колу.
Наравоученије, ако примимо мање од 5 комада против немаца треба да будемо срећни!
П.С.
Ма претерао сам мало! Нико не може онако кукавички одиграти два пута - за редом!!!
Биће 2:0 за Србију, идемо даље и у финалу играмо са Бразилом!
После једне победе, код нас опште славље притисло и слави се као да смо освојили Светко Првенство!
Победили смо Немачку са игром која је била нешто боља од претходних, али још увек је то далеко од добре игре. Кад је повео 1:0, Антић је истога тренутка морао да замени Жигића. Антић је избацио Пантелића и убацио везног играча, јер изгледа да је схватио претходну грешку. Лазовић се показао много боље од Пантелића. Лазовић је још од раније изгледао прилично вешт и да уме да да гол; вештији је и од Мрђе, који често маши шансе.
Наши фудбалери играју у грчу, имају круте ноге и као да се плаше неког ђавола. Евидентно је да наши играчи имају трему, а већина нису млади, већ искусни. Изгледа да се много терета набацује нашим играчима да морају да прођу у други круг. Имам утисак да са бржом игром могу много боље да играју и да су могли да докрајче Немце.
Наши изгледају технички врло сиромашно и по досадашњим утакмицама изгледа да нема технички горе екипе. Против Немачке је Красић био много бољи. Качар изгледа свеж и виспрен. Качар би требао да игра стално јер не троши лопте, не глупира се, опасан је у скоку, а има и шут. Мислио сам да је Кузмановић нешто бољи, али он се губи као и Милијаш. Ивановић од када је био на тој свадби изгледа да се није отрезнио. А и Видић се уживео у улогу орлова – ''машући крилима''. Иако голмани нису ту да направе неко чудо, Стојковић је одбранио пенал; а код голмана је тако да ако одбрана није добра, избацује га из равнотеже. Радосав Петровић, дриблинг у свом шеснајстерцу – онај Немац није веровао да овај може то да уради - али може и обавезно има финту. Треба му рећи: Дечко, то си сад урадио и никад више, јер је тако нешто изузетно опасно по сопствени гол. Коларов је сировина - Обрадовић много боље влада лоптом. Антић би у следећој утакмици могао да одмори Коларова. Суботић је био бољи него што сам очекивао. Станковића ухватио грч. Ми у овом фудбалском тиму, као и у политичком животу, немамо вођу. Треба да буде ауторитет на средини терена, а Станковић не уме да организује игру, нема технику и лопте су му тврде.
Мислио сам да ће Холанђани много боље да играју на овом првенству него што су до сада. Амери нису нешто нарочито али су јаки физички и тешко би било за нас играти против њих. Енглези су највеће разочарење на првенству. Последња утакмица данас је била Данска против Камеруна. Била је отворена игра, са доста шанси на обе стране, јер су оба тима играла на победу. Родмедал, фудбалер Данске, је демонстрирао познату способност од раније да прође по десној страни и да да гол, или лопту на ногу нападачу и намести гол.
Много прашине се дигло око лопте са којом се игра и то са пуним правом! Велики број голмана је до сада више пута испустило лопту или им је исклизнула из руку, а многи одлични играчи шаљу изузетно непрецизне лопте. Испадне да играчи не знају да шутирају. Један од примера је и Немац Подолски, који је против нас промашивао, на срећу, много пута. Зна се да је лопту купио Адидас, да би узео паре. Чини ми се да би због овакве ситуације са лоптом и слабији тимови могли да буду у конкуренцији да освоје Светско Првенство, чак и да га освоји неко ко није заслужио. У праву је Марадона кад јавно каже да је мафија завладала фудбалом.
Аустралијанци су се опустили и били наивни и глупи јер су дозволили Немцима да играју. Они су тим који је у тешком расулу, а поготово када се узме у обзир да Кјуел и Мур неће играти против Србије због картона. Ако не победимо Аустралију, овако килаву и никакву, онда стварно нисмо заслужили да одемо у други круг. Играчи Гане су себични и неуиграни, а брзи и јаки. Ако случајно будемо играли нерешено, нама одговара сваки пораз Гане са два или више разлике, па да прођемо у други круг. Ако прођу групу, могуће је да ће наши играчи мало да се опусте (од терета који им се намеће) и да почну да играју боље.
Тактика за утакмицу са Аустралијом треба да буде: раширити их, да се не набијају, јер њихов начин игре је да су изузетно борбени и да не мисле много на резултат. Они су незгодан противник, који се не предаје. Важно је дати им гол на време. Напасти их широко, да баце Јовановић или Красић центаршут на главоњу. Жигић има смисла у тој игри, само ако имамо иницијативу и диктирамо игру. Жигић мора да буде у шеснајст метара противника да би било користи од њега. На утакмици са Немачком, кад је била сува контра, Лане бацио Жигићу, а лопта се одбила од њега и вратила ка центру. Требао је да одигра повратни пас са Јовановићем, а Жигић нама осећај да му да лопту. Ван 16 метара је Жигић тотално неупотребљив. Гол Србије против Немаца је један класичан пример случаја зашто Жигић треба да је ту. Кејхил игра у Енглеској премијер лиги и незгодан је играч, али не изгледа да је потпуно спреман. Да би прошли, Аустралијанци треба да нас победе са 5 голова разлике. Обзиром да је то нереално, они неће имати ни толики мотив да играју, али опет би им био велики успех када би нам узели скалп. Неће они да нас пусте – тако нешто треба заборавити. Треба се клонити глупих фаулова, јер су судије изгледа добиле директиву да примењују стриктна правила игре. Наши играчи треба да размишљају главом. Да се недеси, као против Немаца, Коларов уклизава с' леђа и добија жути картон.
Требало би већ једном да наша игра из прекида дође до изражаја, што ми у ове две утакмице уопште нисмо демонстрирали. Најгоре је што немамо креативца, јер Станковић или убије играча са лоптом или му је да прејако. Много значи што имамо добре бочне играче Јовановића и Красића. Ивановића нема нигде ни у нападу, ни у одбрани. Можда би било добро да за следећу утакмицу Антић промени и стави Рукавину, јер он уме добро да центрира. Рукавина нема снагу да игра и да трчи за брзим играчима, а Аустралијанци неће играти офанзивно. Красић би у том случају требао да повуче бочно, а Рукавина да центрира.
Ако наши прођу у други круг, свима би скочила цена. Када би којим случајем ушли у полуфинале, онај играч који није ни играо би имао три пута већу цену него до тада.
Е па он је новинар и немојте сад ту да генерализујете народе као Немци су сјајни, патриоте, фер-плеј ово-оно а Срби су стока која је дошла ту да ждере и која се буни само кад јој не одговара.
Мислим стварно бре неозбиљно. И доста са пљувачинама на Антића. Како је било на прошлом, ово је сјајан резултат. Добили смо утакмицу против озбиљне репрезентације. И то је напредак.
А ко мисли да би био бољи селектор, за почетак -> клик овде
(http://fss.rs/sr/coaches/skolaZaTrenere.html)
РЕХАГЕЛ ПОДНЕО ОСТАВКУ НА МЕСТО СЕЛЕКТОРА ГРЧКЕ
Курир, Четвртак, 24. Јун 2010
Досадашњи селектор фудбалске репрезентације Грчке Ото Рехагел поднео је оставку на ту функцију због елиминације екипе са Светског првенства у Јужној Африци. Фудбалски савез Грчке потврдио је да је 71-годишњи тренер поднео оставку по данашњем повратку тима из Јужне Африке.
Грчка је такмичење на Мундијалу завршила у групној фази, са једном победом и два пораза.
Сасвим логично.
Ближи се крај овом СП-у, па да се осврнем на неке ствари, с обзиром да сам и отворио тему.
Прво, што се тиче наше репрезентације, сада, олађене главе што би се рекло, немам пуно тога да замерим, кад видим у полуфиналу један Уругвај, рецимо.
Што се Гане тиче, мислио сам да је технички поткованија екипа. После свега виђеног, утакмица против Немаца је тактички одлично постављена, јер смо успели да диктирамо темпо у првом полувремену кад су Немци имали исти број играча да терену као ми. Руку на срце могли смо да дамо још пар комада, али и да примимо исто толико као и Енглези и Аргентинци, и ту је тај фактор среће био на нашој страни.
Понављам, утакмица против Новог Зеланда, такође тврд тим, и ако мене питаш, мислим да ће нама бити најтеже против таквих (Аустралија).Кад промашиш онолико стопостотних шанси, казна следи, и то обично из неких траљавих ситуација, полуконтри.
Мислим да је "манекенски" фудбал типа "туп тут, ситан вез" доживео дебакл на овом СП, и драго ми је због тога. Екипе које играју чврсто, без много компликовања, које умеју и да затворе и да искористе вишак простора, сасвим заслужено, вероватно играју у финалу.
Сасвим логично. Не знам у ком правцу би ишле ствари када би то и наш селектор учинио? Колико је Ото на челу Грчке репрезентације? Скоро десет година, човек иза себе има освојено европско првенство и седамдесет и кусур година.
Антић је на челу непуне две, а сада треба правити нов тим. Он је пружао шансу играчима из домаћих клубова, а они ће бити окосница наше репрезентације у будућности. Да ли је пожељно мењати таквог селектора у оваквом тренутку? Какав би био избор, алтернатива, с обзиром какве људе имамо на челу ФСС? Опет неки Ђукић? Не хвала!
clOu4n7WzZ4
Ближи се крај овом СП-у, па да се осврнем на неке ствари...
Не знам у ком правцу би ишле ствари када би то и наш селектор учинио? Колико је Ото на челу Грчке репрезентације? Скоро десет година, човек иза себе има освојено европско првенство и седамдесет и кусур година.
Антић је на челу непуне две, а сада треба правити нов тим. Он је пружао шансу играчима из домаћих клубова, а они ће бити окосница наше репрезентације у будућности. Да ли је пожељно мењати таквог селектора у оваквом тренутку? Какав би био избор, алтернатива, с обзиром какве људе имамо на челу ФСС? Опет неки Ђукић? Не хвала!
Довођење Рехагела, би за нас био прави потез.
Наша екипа је показала да нема квалитет и да је технички слаба. Код гола Аустралије Видић се практично склонио. Оно је био пуки случај да Кејхил потрефи лопту главом. Луковић је имао тежак кикс када је Кенеди могао да да гол. Аустралијски играч није ни видео лопту, која га је погодила у руку са задње (спољне) стране, а случајни пенали се не свирају. Њега је с'леђа погодила лопта, није намерно играо руком, тако да нема говора да нас је судија оштетио. Судија Ларионда је због доброг суђења добио награду да суди Енглеска-Немачка. Наши играчи су показали тоталну неинтелигенцију у игри. За репрезентацију су потребни карактер, интелигенција, тактичка и техничка обученост и општа култура. Невероватно како неки људи немају ни општу културу, а данас је то масовна појава! Углавном су нешколовани људи, који су преко Звезде и Партизана куповали дипломице средње школе. Пили пиво и пушили цигаре! У Немачкој ни један репрезентативац не пуши, а сви чак воде рачуна о томе шта треба да једу, пију и како да се понашају.
Код нас је проблем што је та основна гарнитура наших тренера одбила сарадњу са Факултетом и са тиме шта каже наука. Тако свршени студенти морају да иду код Ђорића или ''Бате Ђоре'', да би за око 6,000 евра добили лиценцу Б; а његов курс је у склопу фудбалског савеза. Ђорић није имао шта да ради после своје фудбалске каријере (тада од фудбала ниси могао да зарадиш), па је радио као таксиста.
Ја бих се под хитно захвалио Станковићу, Милијашу, Пантелићу и Жигићу. Качар би могао да замени Станковића на месту задњег везног. Улога везног играча је да да задњи пас, и он је спона између везног реда и нападача. На место предњег везног би могло да се рачуна на Ергића, који изгледа има квалитет и шмек за игру, а и по интелигенцији је изнад ових до сада. Нинковић је лепо одиграо прво полувреме против Аустралије, и зна много више фудбал од Станковића. Код задњег везног, можда може да се помене име Фејсе, који је више дефанзиван и игра да разграђује противничку игру, али не знам да ли он има неки већи квалитет. Наши на целом првенству нису ни 5 пута Жигићу центрирали на главу, а овамо се цела игра базирала на то. Жигић није ни имао лопте. Зар није логично да већ када га држиш у игри, онда мора да га храниш лоптама на главу?! Многи тимови на свету данас имају проблем предњег везног, и они су данас дефицитарни. Тоти и Снајдер су на пример прототип најсавременијег играча тог типа, јер ако немаш доброг плејмејкера ништа ти не ради. Код Енглеза је главни разлог испадања немање адекватног предњег везног. Ни Лампард, ни Џерард нису креатори игре, иако су борбени, иако трче. Тоти је на пример, светски врх, јер има и дриблинг, и шут, и изненада дода лопту. Или Ћави, који има у 90% случајева тачан пас. То је врх. Марко Марин, који игра фантастично левог бочног, није хтео у Српску омладинску већ одмах у А репрезентацију. Требали су да га пусте да игра пријатељску за А тим Србије. Он на пример намешта голове и игра нешто слично као Меси. Везни играч треба да игра по средини терена, а Марко Марин није везни у правом смислу. Интересантно је било када су питали ''Ланета'' Јовановића: ''Шта си то причао са Марином?'', а он ће, ''Рекао сам му да не запиње много, а он ме је гледао збуњено, као дал' сам нормалан'' :). Бојан Кркић својом игром исто емитира Месија. Ергић је мало играо, мало је спорији, али има штофа. Ми прескачемо предњег везног, јер га немамо.
Ја бих сменио Антића, јер ништа незна, јер је нешколован и ваља будалаштине на конференцијама за штампу; уместо да се бави стручном анализом он изиграва француску собарицу, иако је ајде био успешан у кавалификацијама. Антића је тотално поразио тренер Аустралије у тактичком погледу и то са крш тимом. Незнам како је могао са једним шпицем да изађе на терен против Аустралије. У техничко-тактичкокм смислу је прсо. Он само нешто прича, ''погледајте статистику, колико су трчали'', а та статистика ништа не указује; ни колико је то кретање корисно, а оно је уствари раштркано кретање. Ај прво полувреме је било и уреду, ал' друго катастрофа. Мислио сам да ће у другом да севају контре, јер кад имаш простора играчи могу да штрикају. Никако није смео да се брани у 16 метара, јер су Аустрлијанци скакачи и главом су најјачи. Одбрану истераш на 40 метара, и онда би Аустралијанци били немоћни. А овако Аусталија их притисла на нашој половини, јер су се пасивизирали Кузмановић, Станковић и Нинковић. То су јасне ствари у фудбалу.
Антић 6 година никог није тренирао, него је паметовао као коментатор. Он се плашио свог незнања, да не исплива. Некада је имао среће са Атлетиком и то је успех. Као што је и Љупко Петровић имао среће са Звездом да освоји Куп Шампиона, а кад је отишао у Еспањол, одмах се видело какав је тренер. Код нас зависи и ко вуче конце и ко стоји иза неког успеха. Прави људи, са квалитетом, се код нас не цене много. Тако је садашњи тренер Партизана, Станојевић, вероватно стајао иза Ђукића, који је имао успехе са Партизаном и са младом репрезентацијом. Што Антића Реал или Барселона нису задржали кад је добар? Нису ни размишљали о њему, јер је он само био закрпа којом се попуни рупа у једном тренутку. Маса људи код нас испада глупа и смешна са оним ''Антара, Антара'', а он овамо главни кривац. На конференцији за штампу прича, сав гневан, како је то успех. А Караџић је комунистичка битанга, режимски човек. Он је већ 4 пута на светским првенствима. Код нас је таква ситуација, да нико од тренера несме да се замери Антићу, јер овај може да му обезбеди финсијски ангажман у иностранству. Који је то професионализам, кад сви пуше ко Турци?! Цигарете луче слуз и шлајм, а последица тога је да неможеш да трчиш јер ти је душа у носу. Наши су се борили колико су могли, хтели су. Луковић каже: ''Па шта ако смо попили пиво!'', као извор витамина Б; а лекар каже да треба попити 22. литре пива да би се употпуниле дневне потребе за витамином Б.
Наши нешто причају о захтеву да ФИФА одобри померање термина светског првенства, јер нема као довољно времена да се играчи спреме. А тренер Немачке, Лев, је пре СП одвео играче 7 дана на одмор, све са супругама и девојкама. Следело је опште опуштање 7 дана, да би се одморили, а онда је почео са припремама. Немци су 11 дана раније дошли на СП, а ми 4 дана. Они нису осетили висинске разлике, а нама као све смета. Наши се буне само зато што немају добре тренинге. Антић ради слично као Ђорић, тотално нестручно! Данас треба сви да иду код Ђорића, да им он да лиценцу, поред факултета. Један тренер, ако нема лицинцу Б, мора да седи на трибинама, да би одатле водио тим. Код нас се један-те-исти круг тренера врти, и ако ниси у њиховом кругу, готов си, не можеш нигде ни да приђеш. Код нас се ради по принципу ако мунеш неку кинту, има да будеш у првом тиму; зато прави и млади таленти не могу да дођу до изражаја!
Види се како Немци газе, нестају, колико су Аргентинци били немоћни, а Немци су се играли као са децом на пољанчету. Лам гледа играча и да лопту право у ноге. Троховски је један одличан играч, али нема места код њих. Фридрих је капитен испале Херте, а Аргентинци нису направили ни 2 полушансе. Како ствари стоје изгледа да ће Немци да освоје ово СП. Шпанци су разочарали, јер да је онај магарац дао гол из пенала и да су Парагвајци повели, затворили би се и пушком не би могао да их истераш са њихове половине. Шпанци су на прошлом Европском првенству (ЕП) били друга прича, и много су били бољи кад је Арагоњес био тренер. И он је имао преко 70 година, па му ништа није сметало да одлично укомпонује свој тим. Ото Рехагел је доказао да је прави тренер и опасан стручњак, када је са једним друголигашким тимом Кајзерслаутерна узео титулу Бундес-лиге; па са ружним тимом Грка, поставио тако игру, да су узели ЕП. То је вероватно скуп тренер. Први услов је да се отера Караџић и компанија. По правилима УЕФА, држава несме да се меша и да мења Караџића, јер су органи Фудбалског Савеза – стручни одбор, задужени за то. То је тело које га је изабрало и које може да га смени. То тело чине неки делегати, међу којима је један који је раније иступио и напљувао Караџића, када су проматрачи из УЕФА били присутни, због регуларности.
Станојевић је преузео Партизан пред крај и фактички освојио титулу. Изгледа да је иза Ђукића стајао Станојевић. Ђукићу је грешка била та што је био упоран да води младу репрезентацију, као ''Хоћу ја да имам увид...''. Није дао да се Партизанови играчи врате и прикључе тиму на припремама, и око тога се закачио са Караџићем. Партизан никад боље у својој историји није играо, као кад га је Ђукић водио. Ђукић или Караџић, било је питање?! Караџић је видео да ће бити смењен, па је преко својих емисара, довођењем Антића, придобио народ. И кад рече да доводи Антића, народ се примио и напалио! И он тако опстаде. А од тада је била Антићева празна прича, али врло успешна.
Немцима, на пример, ни један фудбалер, сем Балака, не игра у иностранству и са њима могу да се организују тренинзи, и делују као тим. И Енглези и Шпанци су у сличној ситуацији. То је проблем код Бразила и Аргентине, јер су играчи раштркани по свету.
Немци нису били ни разочарани што се Балак повредио. Немци играју брзо, једноставно, од играча до играча у празан простор, а брзина и техника у фудбалу су углавном у раскораку. Ко успе да споји та два елемента, има велику будућност, и то све да се ради у трку. Нема да се гузиш, окрећеш, јер су ту делићи секунде у питању. Срамота је што наши нису могли да задрже лопту више од 10 секунди; толико погрешних додавања говори да је техника на веома ниском ступњу, а греше на пас игри због лошег пријема лопте. Постоје касете Зиданове школе, где даје савете, како треба да се прими лопта, и да је у фудбалу најважнији елемент добар пријем лопте.
Антић види Жигића као стожера игре... а који је план Б, шта ако се он повреди? Онда незнамо где смо! Антић ће да гура исту причу, кроз кез и празне приче и у томе ће да прође време. Народу ће опет да се нафилује нека друга празна прича. Покушава да буде духовит и шармантан, мада уопште није. Такви данас пролазе код глупог народа кога превари ко' хоће.
Ја немам било шта крупно да замерим ни Антићу, ни момцима. Ко не схвата да ми нисмо "врх", тај очигледно има проблем. Смену генерација је требало извршити још 2000.
Ово је први покушај, да се нешто промени у нашем репрезентативном фудбалу, и први корак напред, па макар он био и минималан.
Уопште ме не интересује ко је пио пиво и пушио цигаре, а ко је француска собарица. Те ствари су у нашем менталитету, и то је шири проблем.
Кад се све скупи, сабере и одузме, ми боље нисмо ни заслужили. Ми, новинари заједно са играчима и Антићем. Дан пред утакмицу, пола Србије расправља о томе, да ли ће Ганци да нам дају пет или шест комада, а друга половина, да ли губимо од Бразила у финалу. Колективно лудило!
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2012, vBulletin Solutions, Inc.