Маркан
23-02-10, 23:13
ЗЛОЧИН У КРАВИЦИ
Почуј свијете ти ове несреће
О Божићу деведесет треће
У Кравици, у тврђави Српства
Кад на Србе, крену нога турска
Све већ спремно бејаше за славље
Све како налаже православље
Снијег је пао и све завејао
Нико борби, није се надао
Домаћице ватру наложиле
Укућане своје пробудиле
Полазници бјеху поранили
Божић селу, да би честитали
Јануар је седми освануо
Тог се јутра Спаситељ родио
Мирбожи се војска Православна
Не знајући да се спрема тама
Спустише се црније облаци
Старци веле, несреће су знаци
Нико не зна шта се може збити
Да потоци, крви ће се лити
Побјелела Кравица од снијега
А турчин је двогледом надгледа
Чека вријеме и команде знаке
Да Кравицу, обрише са карте
Чека ријечи Насера Орића
Вад'те ханџар, кољите Србина
Да од Срба не остане трага
Јер Ислам ће, Босном да завлада
Што можете на колац ставите
Тако метке своје уштедите
Србин метак није заслужио
Но нож, да би, у мукама умро
Алах вас је послао код мене
Да Србима затиремо сјеме
Опљачкамо сво њино богатство
Ново Турско, направимо Царство
Полетеше на Кравицу турци
Крви жедни муслимански вуци
Узбуна се у Кравици дигла
Несрећа је, на праг куће стигла
Прште метци и турске гранате
Те не жале ни старе ни младе
Лете главе од моијех Срба
Кравичана, старијех хајдука
За њихове сјајне, оштре сабље
С којим Српство и слободу бране
Од вајкада зна се на далеко
Никад нико, није им утеко
А сад вид'те ви ове не среће
К'о далеке четерес и треће
Историја опет се понавља
Опет турчин, Кравицу напада
А свијет бијели дуго је се спремо
Да би ово створио не дјело
Највећи је злотвор увијек био
Онај ко се, давно потурчио
Зна то свијет, зна цјела Европа
Јањичар ће сабљом и на оца
Код султана да постане први
Тај јуриша, на крв своје крви
Најезда је снажна и велика
Сто душмана на једног Србина
Али Срби опет себе бране
До задњега, да положе главе
Не дају да турци им се шећу
Ту ђе своју одгојише ђецу
Ту ђе су им покопани стари
Земљу што им, Господ Бог подари
Кравичани не дају се моји
Од њих никад нико не би бољи
Јуришају на своје душмане
Вилама се, од пушака бране
Ударају турци са свих страна
На хиљаде ту је муслимана
Кољу, пале што год Српско има
Ваде очи и бацају псима
Снијег бијели, црвене је боје
Крв се лије, Срби се још боре
А цивили што нису утекли
Мучише их, и живе их пекли
Повлачи се оно мало Срба
Преко старих и познатих брда
А тврђава Српства сад је пала
А у руке, црних муслимана
Нема Срба у Кравици више
А пјесник о злочинима пише
И хвали се својим злодјелима
Што почини, невиним Србима
Разбацани лешеви крај пута
По њивама и крај старих кућа
А душмани пљачкају и краду
Попу Српском, ножем сјеку браду
Запалише Цркве и домове
Порушише старе нам гробове
Успомену на све наше старе
И на колац, натакоше главе
Сво Подриње у црно се зави
Јер су црни пристигли нам дани
Четрес'девет убијених Срба
У Кравици леже покрај друма
Нит су живи да их загрлимо
Нит су мртви да их сахранимо
Тече крв црвена и врела
Турчин сабљом, касапи им тјела
Славе турци у Кравици нашој
Па пљачкају све што вредно има
На сред Цркве у олтар пуцаше
И иконе, ногама газише
Прође зима а Кравица плаче
И јецајом дозива хајдуке
Зове дјецу што је одгојила
Да прекрате боли јој и муке
Седамдесет дана је протекло
У Подрињу грануло је сунце
Када крену српска војска славна
Да истера душмане из куће
Шеснаестог марта то је било
Сво се Српство у Кравицу слило
Да Кравицу Српску ослободи
Да сјај славе, старе јој поврати
Бјеже турци, бјеже потурице
Добро знају шта нам учинише
И плаше се од освете наше
Ти што некад, бјехоше усташе
И ђедови такви су им били
На Кравицу давно ударили
Са усташким словом У на глави
Вазда'такви, бјеху муслимани
Кад дођоше Срби у Кравицу
Бјеше призор какав се не виђа
Закукаше многе фамилије
Што осташе, без своијех тића
А тијела комшија и браће
Полу трула тамо нас чекаше
Мили Боже шта су коме криви
Убише их, јер су Срби били
Седам дана по ослобођењу
Сахрањени сви су мученици
На препуном гробљу у Братунцу
Ал живјеће сви у нашем срцу
Отвори се мати земљо црна
Јер срамота да још већа буде
Свијет медаље душманима даје
Умјесто да злотворима суде
Сваки Србин који ово чује
А ушима својим невјерује
Правде ниђе за Србина нема
Нека моје, ријечи приповиједа
Нек се чује несрећа мог рода
Нек се прича и нек свако знаде
То шта се у Кравици збило
Да се опет не би поновило
А још да вас и закунем морам
Не праштајте, не заборављајте
За освијету нека сваки живи
Да нам хумке, не буду у Дрини
Што је било, нека свако знаде
И најмање Српскоје чељаде
Нека знаде, не см'је да се крије
Ко су наше, најближе комшије
Нису људи, име за њих нема
Иза леђа, не знаш шта ти спрема
Руке су им до лакта крваве
Многе Српске, скинули су главе
Мученици Кравичког масакра
Покој души и вјечнаја памјат
Док је Срба живи и сјећање
На вас браћо и те црне дане!
Маркан
Почуј свијете ти ове несреће
О Божићу деведесет треће
У Кравици, у тврђави Српства
Кад на Србе, крену нога турска
Све већ спремно бејаше за славље
Све како налаже православље
Снијег је пао и све завејао
Нико борби, није се надао
Домаћице ватру наложиле
Укућане своје пробудиле
Полазници бјеху поранили
Божић селу, да би честитали
Јануар је седми освануо
Тог се јутра Спаситељ родио
Мирбожи се војска Православна
Не знајући да се спрема тама
Спустише се црније облаци
Старци веле, несреће су знаци
Нико не зна шта се може збити
Да потоци, крви ће се лити
Побјелела Кравица од снијега
А турчин је двогледом надгледа
Чека вријеме и команде знаке
Да Кравицу, обрише са карте
Чека ријечи Насера Орића
Вад'те ханџар, кољите Србина
Да од Срба не остане трага
Јер Ислам ће, Босном да завлада
Што можете на колац ставите
Тако метке своје уштедите
Србин метак није заслужио
Но нож, да би, у мукама умро
Алах вас је послао код мене
Да Србима затиремо сјеме
Опљачкамо сво њино богатство
Ново Турско, направимо Царство
Полетеше на Кравицу турци
Крви жедни муслимански вуци
Узбуна се у Кравици дигла
Несрећа је, на праг куће стигла
Прште метци и турске гранате
Те не жале ни старе ни младе
Лете главе од моијех Срба
Кравичана, старијех хајдука
За њихове сјајне, оштре сабље
С којим Српство и слободу бране
Од вајкада зна се на далеко
Никад нико, није им утеко
А сад вид'те ви ове не среће
К'о далеке четерес и треће
Историја опет се понавља
Опет турчин, Кравицу напада
А свијет бијели дуго је се спремо
Да би ово створио не дјело
Највећи је злотвор увијек био
Онај ко се, давно потурчио
Зна то свијет, зна цјела Европа
Јањичар ће сабљом и на оца
Код султана да постане први
Тај јуриша, на крв своје крви
Најезда је снажна и велика
Сто душмана на једног Србина
Али Срби опет себе бране
До задњега, да положе главе
Не дају да турци им се шећу
Ту ђе своју одгојише ђецу
Ту ђе су им покопани стари
Земљу што им, Господ Бог подари
Кравичани не дају се моји
Од њих никад нико не би бољи
Јуришају на своје душмане
Вилама се, од пушака бране
Ударају турци са свих страна
На хиљаде ту је муслимана
Кољу, пале што год Српско има
Ваде очи и бацају псима
Снијег бијели, црвене је боје
Крв се лије, Срби се још боре
А цивили што нису утекли
Мучише их, и живе их пекли
Повлачи се оно мало Срба
Преко старих и познатих брда
А тврђава Српства сад је пала
А у руке, црних муслимана
Нема Срба у Кравици више
А пјесник о злочинима пише
И хвали се својим злодјелима
Што почини, невиним Србима
Разбацани лешеви крај пута
По њивама и крај старих кућа
А душмани пљачкају и краду
Попу Српском, ножем сјеку браду
Запалише Цркве и домове
Порушише старе нам гробове
Успомену на све наше старе
И на колац, натакоше главе
Сво Подриње у црно се зави
Јер су црни пристигли нам дани
Четрес'девет убијених Срба
У Кравици леже покрај друма
Нит су живи да их загрлимо
Нит су мртви да их сахранимо
Тече крв црвена и врела
Турчин сабљом, касапи им тјела
Славе турци у Кравици нашој
Па пљачкају све што вредно има
На сред Цркве у олтар пуцаше
И иконе, ногама газише
Прође зима а Кравица плаче
И јецајом дозива хајдуке
Зове дјецу што је одгојила
Да прекрате боли јој и муке
Седамдесет дана је протекло
У Подрињу грануло је сунце
Када крену српска војска славна
Да истера душмане из куће
Шеснаестог марта то је било
Сво се Српство у Кравицу слило
Да Кравицу Српску ослободи
Да сјај славе, старе јој поврати
Бјеже турци, бјеже потурице
Добро знају шта нам учинише
И плаше се од освете наше
Ти што некад, бјехоше усташе
И ђедови такви су им били
На Кравицу давно ударили
Са усташким словом У на глави
Вазда'такви, бјеху муслимани
Кад дођоше Срби у Кравицу
Бјеше призор какав се не виђа
Закукаше многе фамилије
Што осташе, без своијех тића
А тијела комшија и браће
Полу трула тамо нас чекаше
Мили Боже шта су коме криви
Убише их, јер су Срби били
Седам дана по ослобођењу
Сахрањени сви су мученици
На препуном гробљу у Братунцу
Ал живјеће сви у нашем срцу
Отвори се мати земљо црна
Јер срамота да још већа буде
Свијет медаље душманима даје
Умјесто да злотворима суде
Сваки Србин који ово чује
А ушима својим невјерује
Правде ниђе за Србина нема
Нека моје, ријечи приповиједа
Нек се чује несрећа мог рода
Нек се прича и нек свако знаде
То шта се у Кравици збило
Да се опет не би поновило
А још да вас и закунем морам
Не праштајте, не заборављајте
За освијету нека сваки живи
Да нам хумке, не буду у Дрини
Што је било, нека свако знаде
И најмање Српскоје чељаде
Нека знаде, не см'је да се крије
Ко су наше, најближе комшије
Нису људи, име за њих нема
Иза леђа, не знаш шта ти спрема
Руке су им до лакта крваве
Многе Српске, скинули су главе
Мученици Кравичког масакра
Покој души и вјечнаја памјат
Док је Срба живи и сјећање
На вас браћо и те црне дане!
Маркан