Јелена Α-Ω Вечић
17-02-10, 04:29
"Витлејем - град хлебова, јеврејски Бет лехем, арапски Бет лахм, је на месту старог града, некада 16, а данас само 9 километара јужно од Јерусалима. Налази се на 726 метара надморске висине. Окружен је плодним њивама и брдским виноградима, због чега је првобитно зван Ефрата, што значи плодно.
Изнад пећине Христовог Рођења-Вертепа данас је огромна и величанствена црква коју подиже Света мајка цара Константина Јелена Равноапостолна, 324. године као своју прву задужбину у Светој замљи, док је део порушеног храма у 6. веку доградио цар Јустинијан. На унутрашњим стубовима цркве, којих има 48, осликани су Васељенски сабори заједно са представама светих. На једном од ових стубова постоји сведочанство у облику крста. Наиме, када су пљачкаши, Сарацени, упали у храм Рођења Христовог из стуба су излетели стршљенови који су пљачкаше нагнали у бекство, као што некада Господ поможе војсци Исуса Навина против два цара Аморејска који побегоше због стршљенова.
Само место рођења Христовог означено је, у Вертепу, звездом са 14 кракова која символично представља ону Витлејемску звезду. Поред су биле јасле, три степеника ниже (које се данас налазе у Риму), као и место где су мудраци стајали са даровима. Одмах поред је и прислужено кандило, где је просута прва вода окупаног Христа, као и ограђен, замрежен, простор где су јагње принели за Господа, први поклон Господу од људи-пастира.
У пећину се силази низ 16 степеника, док при излазу има 13. Све поклонике дочекује икона Витлејемске Мајке Божје, једина насликана са осмехом на лицу. Она је непосредно до улаза у Вертеп. Лево од Богородичине иконе, на стубу, налази се лик Христов из кога су потекле чудотворне сузе, миро на Божић 1997. године.
Како је дошло до избора овога места за рођење Месије?
Када римски цар Август нареди попис Источне римске империје, Сирије и Палестине, а како су обручник Јосиф и Дјева Марија били из рода Давидива, који се родио у Витлејему, дошли су из Назарета у Витлејем на попис. Јосиф и бременита Марија тада су повели вола и магарца (што се и изображава на иконама Рождества), вола да би платили данак цару, а магарца да носи Приснодјеву. Како је клицао пророк Исаија: „Во познаје господара свога, и магарац јасле господара свога.“ Пошто не нађоше нигде места за преноћиште, мада је Богородица у овом градићу имала врло блиске рођаке, они се склонише у ову пећину која једина остаде нетакнута зубом времена. Новорођеном Богомладенцу Христу, после анђела и пастира, вођени звездом, поклонила су се и три мудраца која цар Давид виде у Псалму 71. Иако незнабошци, знали су да пред Цара не треба изаћи празних руку, без дарова. Њихови дарови, злато, тамјан и смирна, објавише и две природе Христове, као Бога и човека, говорио је свети Лав.
Витлејемска звезда
Звезда којом су се руководили била је, у ствари, једна посебна појава (појавивши се, по светом Димитрију Ростовском, још на Благовести).
Свети Теофилакт Охридски вели: „Када иђаху мудраци, иђаше и звезда, када они одмараше, она стајаше.“ Ниједно небеско тело се не креће из правца север-југ (правац Јерусалим-Витлејем) већ само исток-запад, стога Витлејемску звезду и не треба објашњавати природним путем, астрономијом, а још мање астрологијом. Долазак мудраца од истока само је доказ да су Месију очекивали сви народи, а не само Јевреји, и да је Месија дошао да спасе све људе о чему говори псалмопојац Давид, пророци Исаија и Михеј, као и апостол Павле у посланици Римљанима.
Витлејем је данас град под палестинском управом ограђен од Јерусалима десетометарским бетонским зидом. Ипак поклоника никада више није било него сада. У Свету Земљу се не иде због географије и историје, мада и тога тамо има, већ се на света места иде због саборности Цркве православне и литургичког јединства.
Хаџи Драган Поповић"
http://forum.subotica.com/download/file.php?id=8663&mode=view
http://forum.subotica.com/download/file.php?id=8664&mode=view
Изнад пећине Христовог Рођења-Вертепа данас је огромна и величанствена црква коју подиже Света мајка цара Константина Јелена Равноапостолна, 324. године као своју прву задужбину у Светој замљи, док је део порушеног храма у 6. веку доградио цар Јустинијан. На унутрашњим стубовима цркве, којих има 48, осликани су Васељенски сабори заједно са представама светих. На једном од ових стубова постоји сведочанство у облику крста. Наиме, када су пљачкаши, Сарацени, упали у храм Рођења Христовог из стуба су излетели стршљенови који су пљачкаше нагнали у бекство, као што некада Господ поможе војсци Исуса Навина против два цара Аморејска који побегоше због стршљенова.
Само место рођења Христовог означено је, у Вертепу, звездом са 14 кракова која символично представља ону Витлејемску звезду. Поред су биле јасле, три степеника ниже (које се данас налазе у Риму), као и место где су мудраци стајали са даровима. Одмах поред је и прислужено кандило, где је просута прва вода окупаног Христа, као и ограђен, замрежен, простор где су јагње принели за Господа, први поклон Господу од људи-пастира.
У пећину се силази низ 16 степеника, док при излазу има 13. Све поклонике дочекује икона Витлејемске Мајке Божје, једина насликана са осмехом на лицу. Она је непосредно до улаза у Вертеп. Лево од Богородичине иконе, на стубу, налази се лик Христов из кога су потекле чудотворне сузе, миро на Божић 1997. године.
Како је дошло до избора овога места за рођење Месије?
Када римски цар Август нареди попис Источне римске империје, Сирије и Палестине, а како су обручник Јосиф и Дјева Марија били из рода Давидива, који се родио у Витлејему, дошли су из Назарета у Витлејем на попис. Јосиф и бременита Марија тада су повели вола и магарца (што се и изображава на иконама Рождества), вола да би платили данак цару, а магарца да носи Приснодјеву. Како је клицао пророк Исаија: „Во познаје господара свога, и магарац јасле господара свога.“ Пошто не нађоше нигде места за преноћиште, мада је Богородица у овом градићу имала врло блиске рођаке, они се склонише у ову пећину која једина остаде нетакнута зубом времена. Новорођеном Богомладенцу Христу, после анђела и пастира, вођени звездом, поклонила су се и три мудраца која цар Давид виде у Псалму 71. Иако незнабошци, знали су да пред Цара не треба изаћи празних руку, без дарова. Њихови дарови, злато, тамјан и смирна, објавише и две природе Христове, као Бога и човека, говорио је свети Лав.
Витлејемска звезда
Звезда којом су се руководили била је, у ствари, једна посебна појава (појавивши се, по светом Димитрију Ростовском, још на Благовести).
Свети Теофилакт Охридски вели: „Када иђаху мудраци, иђаше и звезда, када они одмараше, она стајаше.“ Ниједно небеско тело се не креће из правца север-југ (правац Јерусалим-Витлејем) већ само исток-запад, стога Витлејемску звезду и не треба објашњавати природним путем, астрономијом, а још мање астрологијом. Долазак мудраца од истока само је доказ да су Месију очекивали сви народи, а не само Јевреји, и да је Месија дошао да спасе све људе о чему говори псалмопојац Давид, пророци Исаија и Михеј, као и апостол Павле у посланици Римљанима.
Витлејем је данас град под палестинском управом ограђен од Јерусалима десетометарским бетонским зидом. Ипак поклоника никада више није било него сада. У Свету Земљу се не иде због географије и историје, мада и тога тамо има, већ се на света места иде због саборности Цркве православне и литургичког јединства.
Хаџи Драган Поповић"
http://forum.subotica.com/download/file.php?id=8663&mode=view
http://forum.subotica.com/download/file.php?id=8664&mode=view