Јелена Α-Ω Вечић
15-02-10, 21:17
Сентандреја кроз векове
Марко Н. Вујичић
Сентандреја, један од најлепших барокних градића на Дунаву, северно од Будима, за српски народ представља почетак новије историје када су Срби у јесен 1690. године, предвођени патријархом Арсенијем III Чарнојевићем у збегу са моштима светог кнеза Лазара, настанили запустелу обалу Дунава и тиме основали први српски градић и најважније исходиште велике сеобе.
На обали Дунава подигли су цркву-брвнару коју су посветили светом апостолу и јеванђелисти Луки, где су и положили мошти светог кнеза Лазара.
Сада се на овоме месту налази високи стуб са јонским капителом на коме је постављен метални крст, да обележе место где су биле положене мошти светог кнеза Лазара.
На основу привилегија цара и краља Леополда I (1658-1705), године 1690. из некадашње Србије на просторе Угарске преселио се око 37000 српских породица. Око 8000 породица настанила се у Сентандреји.
Царским патентом Леополда I од 4. марта 1695. године, митрополит Јефтимије Поповић потврђен је у звању будимског епископа. Пуна титула будимског диоцезана гласи „епископ будимски, пештански, сентандрејски, стонобеоградски, сечујски, сигетски, мухачопољски“.
Тако се и успоставила српска православна Будимска епархија, чије је средиште од почетка била Сентандреја.
Велики процват у црквеном градитељству доживела је Сентандреја у XVIII веку, под епископима будимским Василијем Димитријевићем, који је подигао три цркве: Збешку (1738), Преображенску (1741-46) и Оповачку (1746); и Дионисијем Новаковићем, који подигао четири цркве: Благовештенску (1752), Ћипровачку (1753), Пожаревачку (1759) и Саборну (1756-1763).
Врхунац барокне српске културе
Барокна епоха Сентандреје представља врхунац српског барока, јер то је време пуног живота, када је све било подређено грађењу и уметности.
Почетак XIX века донео је неочекивани застој, друштвене малаксалости, привредна осиромашења. Најбољу слику овог тешког времена описује књижевник Јаков Игњатовић у свом чланку о Сентандреји 1884. године:
â€žИ кад у Сентандреји једном нестане Срба, а једаред ће их нестати, онда ће им обронак дивних планина бити гроб, покров мирисаво зеленило, звук звона њихових храмова пропратиће их у вечност, а храмови остаће као споменици њиховог духа и живота“.
Крајем XIX века, после овог записа Јакова Игњатовића, у Сентандреји било је 156 „православних домова“, или 617 „православних душа“.
После Првог светског рата, неколико сентандрејских породица иселило се у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, а ништа боље стање није било и до Другог светског рата. Несређени дипломатски односи између Краљевине Југославије и Мађарске оставили су Србе у Мађарској без моралног ослонца у Југославији. Спонтана и принудна асимилација узимала је маха, тако да је већ 1924. године Сентандреја имала 231 житеља који су се изјашњавали као Срби. Осиромашена Будимска епархија није могла одржавати своје храмове тако да је била принуђена да три своје цркве уступи другим верским заједницама: Оповачку (1913, реформатима), Ћипровачку (1938, римокатолицима) и Збешку (1948, римокатолицима). Овакво стање било је и у другим местима где није било српских верника: храмови су били уступљени Римокатоличкој цркви. За неколико деценија Епархија будимска изгубила је 16 храмова саграђених у XVIII веку.
Период комунизма на духовном плану некако се издржавао, али је после упокојења епископа Георгија Зубковића (+1951) настало „ванредно стање“, јер комунистичке власти нису више дозволиле устоличење наследника на трону Будимске епархије.
Падом комунизма на архијерејски престо Богом спасаване Епархије будимске долази Преосвећени епископ Данило 1990. године.
У време епископа Данила у парохијама и српским школама уводи се веронаука, свети храмови, који су због недостатка средстава током више од педесет година били запуштени, сада се обнављају државном помоћи и централним епархијским средствима. Свештенству је накнадно, посебним уговором између Епархије будимске и Републике Мађарске, признат радни стаж и обезбеђено право на пензију, свештеничке плате су сразмерно приближне средњим примањима просветних радника. Епископ будимски Данило упокојио се 20. априла 2002. године. Свима у сећању остаће комуникативност епископа Данила, као и његова образованост и знање многих језика.
Наследник на трону Епархије будимске, епископ Лукијан, устоличен 15. септембра 2002. године, наставља започети рад епископа Данила у обнови и изградњи Епархије.
Српска православна „Београдска црква“ у Сентрандреји
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/SzentendreBelgradeChurch.jpg/686px-SzentendreBelgradeChurch.jpg
http://www.european-quartet.com/redakce/gallery/1056549730Historcalcities_Szentendre.jpg
Пожаревачка црква
http://www.hungary-tourist-guide.com/image-files/szentendre_pozarevacka_church.jpg
Храм Св. Архангела Гаврила - чобанац - Мађарска
http://photos-h.ak.fbcdn.net/photos-ak-snc1/v1915/139/29/601736982/n601736982_1872687_8801.jpg
http://photos-d.ak.fbcdn.net/photos-ak-snc1/v1915/139/29/601736982/n601736982_1872683_7762.jpg
http://photos-b.ak.fbcdn.net/photos-ak-snc1/v1915/139/29/601736982/n601736982_1872681_7261.jpg
Budakalász (Калаз)
Храм Светог Архангела Гаврила
http://mw2.google.com/mw-panoramio/photos/medium/1873140.jpg
Марко Н. Вујичић
Сентандреја, један од најлепших барокних градића на Дунаву, северно од Будима, за српски народ представља почетак новије историје када су Срби у јесен 1690. године, предвођени патријархом Арсенијем III Чарнојевићем у збегу са моштима светог кнеза Лазара, настанили запустелу обалу Дунава и тиме основали први српски градић и најважније исходиште велике сеобе.
На обали Дунава подигли су цркву-брвнару коју су посветили светом апостолу и јеванђелисти Луки, где су и положили мошти светог кнеза Лазара.
Сада се на овоме месту налази високи стуб са јонским капителом на коме је постављен метални крст, да обележе место где су биле положене мошти светог кнеза Лазара.
На основу привилегија цара и краља Леополда I (1658-1705), године 1690. из некадашње Србије на просторе Угарске преселио се око 37000 српских породица. Око 8000 породица настанила се у Сентандреји.
Царским патентом Леополда I од 4. марта 1695. године, митрополит Јефтимије Поповић потврђен је у звању будимског епископа. Пуна титула будимског диоцезана гласи „епископ будимски, пештански, сентандрејски, стонобеоградски, сечујски, сигетски, мухачопољски“.
Тако се и успоставила српска православна Будимска епархија, чије је средиште од почетка била Сентандреја.
Велики процват у црквеном градитељству доживела је Сентандреја у XVIII веку, под епископима будимским Василијем Димитријевићем, који је подигао три цркве: Збешку (1738), Преображенску (1741-46) и Оповачку (1746); и Дионисијем Новаковићем, који подигао четири цркве: Благовештенску (1752), Ћипровачку (1753), Пожаревачку (1759) и Саборну (1756-1763).
Врхунац барокне српске културе
Барокна епоха Сентандреје представља врхунац српског барока, јер то је време пуног живота, када је све било подређено грађењу и уметности.
Почетак XIX века донео је неочекивани застој, друштвене малаксалости, привредна осиромашења. Најбољу слику овог тешког времена описује књижевник Јаков Игњатовић у свом чланку о Сентандреји 1884. године:
â€žИ кад у Сентандреји једном нестане Срба, а једаред ће их нестати, онда ће им обронак дивних планина бити гроб, покров мирисаво зеленило, звук звона њихових храмова пропратиће их у вечност, а храмови остаће као споменици њиховог духа и живота“.
Крајем XIX века, после овог записа Јакова Игњатовића, у Сентандреји било је 156 „православних домова“, или 617 „православних душа“.
После Првог светског рата, неколико сентандрејских породица иселило се у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, а ништа боље стање није било и до Другог светског рата. Несређени дипломатски односи између Краљевине Југославије и Мађарске оставили су Србе у Мађарској без моралног ослонца у Југославији. Спонтана и принудна асимилација узимала је маха, тако да је већ 1924. године Сентандреја имала 231 житеља који су се изјашњавали као Срби. Осиромашена Будимска епархија није могла одржавати своје храмове тако да је била принуђена да три своје цркве уступи другим верским заједницама: Оповачку (1913, реформатима), Ћипровачку (1938, римокатолицима) и Збешку (1948, римокатолицима). Овакво стање било је и у другим местима где није било српских верника: храмови су били уступљени Римокатоличкој цркви. За неколико деценија Епархија будимска изгубила је 16 храмова саграђених у XVIII веку.
Период комунизма на духовном плану некако се издржавао, али је после упокојења епископа Георгија Зубковића (+1951) настало „ванредно стање“, јер комунистичке власти нису више дозволиле устоличење наследника на трону Будимске епархије.
Падом комунизма на архијерејски престо Богом спасаване Епархије будимске долази Преосвећени епископ Данило 1990. године.
У време епископа Данила у парохијама и српским школама уводи се веронаука, свети храмови, који су због недостатка средстава током више од педесет година били запуштени, сада се обнављају државном помоћи и централним епархијским средствима. Свештенству је накнадно, посебним уговором између Епархије будимске и Републике Мађарске, признат радни стаж и обезбеђено право на пензију, свештеничке плате су сразмерно приближне средњим примањима просветних радника. Епископ будимски Данило упокојио се 20. априла 2002. године. Свима у сећању остаће комуникативност епископа Данила, као и његова образованост и знање многих језика.
Наследник на трону Епархије будимске, епископ Лукијан, устоличен 15. септембра 2002. године, наставља започети рад епископа Данила у обнови и изградњи Епархије.
Српска православна „Београдска црква“ у Сентрандреји
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/SzentendreBelgradeChurch.jpg/686px-SzentendreBelgradeChurch.jpg
http://www.european-quartet.com/redakce/gallery/1056549730Historcalcities_Szentendre.jpg
Пожаревачка црква
http://www.hungary-tourist-guide.com/image-files/szentendre_pozarevacka_church.jpg
Храм Св. Архангела Гаврила - чобанац - Мађарска
http://photos-h.ak.fbcdn.net/photos-ak-snc1/v1915/139/29/601736982/n601736982_1872687_8801.jpg
http://photos-d.ak.fbcdn.net/photos-ak-snc1/v1915/139/29/601736982/n601736982_1872683_7762.jpg
http://photos-b.ak.fbcdn.net/photos-ak-snc1/v1915/139/29/601736982/n601736982_1872681_7261.jpg
Budakalász (Калаз)
Храм Светог Архангела Гаврила
http://mw2.google.com/mw-panoramio/photos/medium/1873140.jpg