Агни Дана
28-01-10, 18:45
Адекватна стимулација може побољшати развој интелигенције код вашег детета. Погледајте како да утичете на напредовање вашег малишана.
http://zena.blic.rs/data/images/2010-01-22/4748_shutterstock_3469558_if.jpg?ver=1264173789
Подстичите моторику код бебе. Што су њени прстићи активнији, то се боље остварује говорни, емоционални и интелектуални развој
И МОЗАК РАСТЕ
Кад се родимо, тврде научници, имамо скоро исти број нервних ћелија које ћемо користити до краја живота. Везе између тих ћелија почињу да се успостављају у најранијем добу, тако да одређена стимулација побољшава развој интелигенције код детета. Али, не заборавите да не смете да форсирате ниједну когнитивну (сазнајну) функцију, јер на тај начин ризикујете да преоптеретите дете и да изазовете поремећај као што је, на пример, несаница. Морате да запамтите да је дете тек у одређеном узрасту у стању нешто да савлада и схвати. Родитељ је ту да препозна критичан период за развој одређене вештине или способности и да подстакне развој у том тренутку. То и није тако тешко како обично мисле новопечени родитељи − довољно је да се пажљиво прате дечје потребе и да се одговара на њихове захтеве.
БУДИТЕ ШТО ВИШЕ СА ДЕТЕТОМ
За развој детета важније је време проведено с децом од економског статуса. Научници су утврдили да су љубав, брига и истинско занимање родитеља за дете, свакодневно бављење дететом, далеко важнији од образовања родитеља, професије, богатства или бројности породице.
МОТОРИКА И ГОВОР СУ ПОВЕЗАНИ
Проучавајући развој дечјег нервног система, посебно развој говора, физиолози су открили велико стимулативно значење функције руке. Зашто се особа која не може да нађе праву реч, често помаже гестовима? И зашто дете, док пише или црта, плази језик? Показало се да ниво развијености дечјег говора директно зависи од степена формираности финих покрета прстију руку.
Физиолози су утврдили и следећу законитост: кад развој покрета прстију одговара узрасту, развој говора је такође нормалан, али кад развој фине моторике заостаје, заостаје и развој говора. Научници верују да се формирање важних говорних зона у мозгу остварује под утицајем нервних импулса прстију руку. Што су бебини прстићи активнији, то се боље остварује говорни, емоционални и интелектуални развој детета.
Шта ту родитељ може да уради? Психолози препоручују родитељима да од најранијег узраста почну с вежбама и говорно-ритмичким играма. Поред тога што су веома забавне за бебу, служе као прва ритмичка и музичка стимулација и подстичу будући развој говора. То су уједно вежбе развоја слуха и перцепције простора, осећаја за темпо и ритам, вежбе фине и грубе моторике, кроз које се стиче контрола читавог тела.
ВЕЖБАЈТЕ ПРСТИЋЕ
Физиолози сматрају да вежбе с бебиним прстићима треба почети од најранијег детињства. Благо миловање, масирање и разгибавање прстића можете да радите већ са шестомесечном бебом. Веома добре вежбе микромоторике и говора су старе разбрајалице, типа „Мама, мама, шта је, шта је, дошли гости...“ или питалице за сваки прстић редом, као „Шта ради овај прстић?“ Песмице које родитељ пева или рецитује пружају детету акустичку и ритмичку стимулацију, а бебе треба подстицати да машу рикама, тапшу...
ЕQ И IQ
Савремени психолози тврде да без ЕQ фактора (емоционална интелигенција) не вреди ни онај фамозни ИQ (општа интелигенција). Истраживање ЕQ је хит у свету, а тренутно научници покушавају да схвате како се ИQ и ЕQ узајамно допуњују. Када је реч о елементима успеха у животу, тврде да ИQ чини око 20 одсто успеха. Остало зависи од других фактора, као што су припадност одређеној класи, срећа, неуролошки процеси у мозгу и, наравно, ЕQ. Самосвест је од кључног значаја за емотивну интелигенцију. То је способност да будемо срећни због онога што осећамо. Самосвест је најважнија, јер нам омогућава самоконтролу, која није важна зато да бисмо угушили осећања, већ зато да бисмо спровели оно што хоћемо. У процесу васпитања и подизања детета, кључни фактор у развоју самосвести су љубав и нежност. Безрезервна и безусловна преданост, коју зрео и здрав родитељ поклања детету, учиниће много више за дечји развој него било шта друго.
http://zena.blic.rs/data/images/2009-07-31/1683_web-dete-i-meda-02_dreamstime-Qwasyx_kul.jpg?ver=1264435283
КАКО ПОДСТАЋИ ИНТЕЛИГЕНЦИЈУ
ДО 3. МЕСЕЦА
− Милујте своју бебу што више, саветују стручњаци британског часописа „Родитељство“. То подстиче развој и телесних и душевних функција.
− Купите играчке разних боја и ставите их тако да их дете види.
− Пуштајте лепу музику.
− Дозволите беби да се игра с водом док је купате.
ОД 3. ДО 6. МЕСЕЦА
− Набавите играчке које се крећу да би их беба пратила погледом.
− Сакривајте играчке, а беба нека их тражи.
− Водите бебу у шетњу.
− Разговарајте са својом бебом.
ОД 6. ДО 12. МЕСЕЦА
http://zena.blic.rs/data/images/2009-06-02/751_ddreamstime_kul.jpg?ver=1264435338
− Дозволите беби да пузи и да на тај начин упознаје свет.
− Храните је што разноврсније.
ОД 12. ДО 18. МЕСЕЦА
− Нека дете упражњава што више игара и физичких вежби.
− Дајте детету шансе да учествује у комуникацији са околином.
ОД 18. ДО 36. МЕСЕЦА
− Нека се дете игра словима и бројевима да би се навикло на разне облике.
− Са две године дете већ може да научи правила неких игара.
ОД 3. ДО 6. ГОДИНЕ
− Нека се дете упознаје са што више различитих предмета.
− Може да учи да свира неки инструмент или неки страни језик.
Преузето са Блиц портала
http://zena.blic.rs/data/images/2010-01-22/4748_shutterstock_3469558_if.jpg?ver=1264173789
Подстичите моторику код бебе. Што су њени прстићи активнији, то се боље остварује говорни, емоционални и интелектуални развој
И МОЗАК РАСТЕ
Кад се родимо, тврде научници, имамо скоро исти број нервних ћелија које ћемо користити до краја живота. Везе између тих ћелија почињу да се успостављају у најранијем добу, тако да одређена стимулација побољшава развој интелигенције код детета. Али, не заборавите да не смете да форсирате ниједну когнитивну (сазнајну) функцију, јер на тај начин ризикујете да преоптеретите дете и да изазовете поремећај као што је, на пример, несаница. Морате да запамтите да је дете тек у одређеном узрасту у стању нешто да савлада и схвати. Родитељ је ту да препозна критичан период за развој одређене вештине или способности и да подстакне развој у том тренутку. То и није тако тешко како обично мисле новопечени родитељи − довољно је да се пажљиво прате дечје потребе и да се одговара на њихове захтеве.
БУДИТЕ ШТО ВИШЕ СА ДЕТЕТОМ
За развој детета важније је време проведено с децом од економског статуса. Научници су утврдили да су љубав, брига и истинско занимање родитеља за дете, свакодневно бављење дететом, далеко важнији од образовања родитеља, професије, богатства или бројности породице.
МОТОРИКА И ГОВОР СУ ПОВЕЗАНИ
Проучавајући развој дечјег нервног система, посебно развој говора, физиолози су открили велико стимулативно значење функције руке. Зашто се особа која не може да нађе праву реч, често помаже гестовима? И зашто дете, док пише или црта, плази језик? Показало се да ниво развијености дечјег говора директно зависи од степена формираности финих покрета прстију руку.
Физиолози су утврдили и следећу законитост: кад развој покрета прстију одговара узрасту, развој говора је такође нормалан, али кад развој фине моторике заостаје, заостаје и развој говора. Научници верују да се формирање важних говорних зона у мозгу остварује под утицајем нервних импулса прстију руку. Што су бебини прстићи активнији, то се боље остварује говорни, емоционални и интелектуални развој детета.
Шта ту родитељ може да уради? Психолози препоручују родитељима да од најранијег узраста почну с вежбама и говорно-ритмичким играма. Поред тога што су веома забавне за бебу, служе као прва ритмичка и музичка стимулација и подстичу будући развој говора. То су уједно вежбе развоја слуха и перцепције простора, осећаја за темпо и ритам, вежбе фине и грубе моторике, кроз које се стиче контрола читавог тела.
ВЕЖБАЈТЕ ПРСТИЋЕ
Физиолози сматрају да вежбе с бебиним прстићима треба почети од најранијег детињства. Благо миловање, масирање и разгибавање прстића можете да радите већ са шестомесечном бебом. Веома добре вежбе микромоторике и говора су старе разбрајалице, типа „Мама, мама, шта је, шта је, дошли гости...“ или питалице за сваки прстић редом, као „Шта ради овај прстић?“ Песмице које родитељ пева или рецитује пружају детету акустичку и ритмичку стимулацију, а бебе треба подстицати да машу рикама, тапшу...
ЕQ И IQ
Савремени психолози тврде да без ЕQ фактора (емоционална интелигенција) не вреди ни онај фамозни ИQ (општа интелигенција). Истраживање ЕQ је хит у свету, а тренутно научници покушавају да схвате како се ИQ и ЕQ узајамно допуњују. Када је реч о елементима успеха у животу, тврде да ИQ чини око 20 одсто успеха. Остало зависи од других фактора, као што су припадност одређеној класи, срећа, неуролошки процеси у мозгу и, наравно, ЕQ. Самосвест је од кључног значаја за емотивну интелигенцију. То је способност да будемо срећни због онога што осећамо. Самосвест је најважнија, јер нам омогућава самоконтролу, која није важна зато да бисмо угушили осећања, већ зато да бисмо спровели оно што хоћемо. У процесу васпитања и подизања детета, кључни фактор у развоју самосвести су љубав и нежност. Безрезервна и безусловна преданост, коју зрео и здрав родитељ поклања детету, учиниће много више за дечји развој него било шта друго.
http://zena.blic.rs/data/images/2009-07-31/1683_web-dete-i-meda-02_dreamstime-Qwasyx_kul.jpg?ver=1264435283
КАКО ПОДСТАЋИ ИНТЕЛИГЕНЦИЈУ
ДО 3. МЕСЕЦА
− Милујте своју бебу што више, саветују стручњаци британског часописа „Родитељство“. То подстиче развој и телесних и душевних функција.
− Купите играчке разних боја и ставите их тако да их дете види.
− Пуштајте лепу музику.
− Дозволите беби да се игра с водом док је купате.
ОД 3. ДО 6. МЕСЕЦА
− Набавите играчке које се крећу да би их беба пратила погледом.
− Сакривајте играчке, а беба нека их тражи.
− Водите бебу у шетњу.
− Разговарајте са својом бебом.
ОД 6. ДО 12. МЕСЕЦА
http://zena.blic.rs/data/images/2009-06-02/751_ddreamstime_kul.jpg?ver=1264435338
− Дозволите беби да пузи и да на тај начин упознаје свет.
− Храните је што разноврсније.
ОД 12. ДО 18. МЕСЕЦА
− Нека дете упражњава што више игара и физичких вежби.
− Дајте детету шансе да учествује у комуникацији са околином.
ОД 18. ДО 36. МЕСЕЦА
− Нека се дете игра словима и бројевима да би се навикло на разне облике.
− Са две године дете већ може да научи правила неких игара.
ОД 3. ДО 6. ГОДИНЕ
− Нека се дете упознаје са што више различитих предмета.
− Може да учи да свира неки инструмент или неки страни језик.
Преузето са Блиц портала