View Full Version : Кад схватиш да си у кошмару
Traže pomoć tek onog momenta kada prestane osećaj zadovoljstva koji im droga pruža i počnu da je uzimaju samo da bi mogli da prežive - ističe direktorka Mirka Kocić
Imam 32 godine i nekoliko puta sam pokuÅ¡avao sa lečenjem. Nije mi se svidela atmosfera tamo. Svuda je bilo i po nekoliko stotina pacijenata i tek sad mi je jasno da ti ljudi, bez obzira na svoju dobru volju, nisu mogli svima da posvete onoliko vremena i pažnje koliko je potrebno ili koliko je meni trebalo. Smetalo mi je i to Å¡to sam u bolnici morao da budem sa svakakvim psihijatrijskim bolesnicima, i mislio sam - pa nisam ja lud. PokuÅ¡avao sam i sam da se lečim, ne shvatajući da mi je ipak bila neophodna stručna pomoć. Nema niÅ¡ta od toga kad neko pokuÅ¡a da se leči na svoju ruku. U početku, kad čovek uzima drogu nije ni svestan u kakvom je problemu, iako vidi sa strane kako propadaju ljudi oko njega, sve sa izgovorom - to meni neće da se desi, ja sam jači od toga - priča NiÅ¡lija N. N, koji je, kako kažu, jedan od „najboljih pacijenata“ u Specijalnoj bolnici za lečenje bolesti zavisnosti, prvoj privatnoj ustanovi za narkomaniju na jugu Srbije.
Kaže da je imao 17 godina kada je „počeo da eksperimentiÅ¡e“ sa raznim lakÅ¡im drogama, da bi na kraju stigao do heroina.
- Pre osam godina prvi put sam uzeo heroin, a posle nekoliko godina shvatio sam da imam ogroman problem s tim. Najpre, pomoć sam tražio u krugu porodice, ne od lekara. IÅ¡ao sam u drugu sredinu, bežao od tog druÅ¡tva. IÅ¡ao kod rodbine van grada koji su mi pomagali kad sam imao fizičku krizu. A kako izgleda ta kriza, normalan čovek ne može ni da zamisli. To su grčevi, bolovi po celom telu, povraćanje, crne misli, padanje u nesvest... A sve to je mnogo gore nego Å¡to mogu rečima da opiÅ¡em. Svi narkomani se plaÅ¡e krize, ali i to se preživi. Ja sam tu krizu pet-Å¡est puta preterao na suvo. Jeste da boli, ali mnogo viÅ¡e boli propadanje, to Å¡to se gube sve emocije, gubi se kontakt sa realnoÅ¡ću, odlazi se u nekakav imaginarni svet koji nimalo nije lep, i na kraju se dođe do jednog trenutka kada ne možeÅ¡ viÅ¡e niÅ¡ta da radiÅ¡ - priča ovaj mladi čovek.
PARALELNI SVET
- Na ulici postoji „paralelna medicina“ koja na svoj način objaÅ¡njava zaÅ¡to treba da uzmeÅ¡ drogu. Ne želim viÅ¡e nikad da ispričam tu priču, ali narkomani i dileri odlično znaju kako da ubede čoveka da uzme drogu i kakve će doživljaje da ima, i gde da ide i koga da traži i koliko para da ponese... To je ceo paralelni svet koji sada gledam sa sve veće i veće distance. Ja protiv tog sveta ne mogu da se borim, i neću, mogu samo da se sklonim Å¡to dalje.
- Nekoliko puta mi se desilo da napravim apstinenciju od nekoliko meseci, ali se vratim u problem i svaki put sve dublje i dublje tonem. Te apstinencije u suÅ¡tini niÅ¡ta ne olakÅ¡aju ako ponovo uzmeÅ¡ drogu, jer onda odmah nastaviÅ¡ tamo gde si stao. Onda se jednog jutra probudiÅ¡, a ne možeÅ¡ da ustaneÅ¡ iz kreveta, ne možeÅ¡ da odeÅ¡ u ve-ce, ne možeÅ¡ da se okupaÅ¡, ne možeÅ¡ ni da jedeÅ¡... Ne možeÅ¡ da se setiÅ¡ ni brojeva telefona da nekog pozoveÅ¡ u pomoć. A ne znaÅ¡ nikoga da pozoveÅ¡. Sve si već mnogo puta prevario, sve si lagao, sto puta se pozivao na neko poverenje i tvoju dobrotu. Svi znaju da viÅ¡e nisi dobar ni za sebe ni za druge, a tvoji najbliskiji prijatelji se sklanjaju od tebe da ih ne bi uvukao u svoj svet. I u pravu su... Ceo dan i celu noć sam plakao, i tek drugog jutra uspeo da pozovem oca i da mu kažem: Tata, molim te, dođi. Tri dana niÅ¡ta nisam jeo, ali sam prvi dan imao drogu, a drugog kad sam ustao... probudiÅ¡ se u koÅ¡maru. A roditelji, iako uvek kažu: „Ne mogu viÅ¡e“, opet sve čine da bi pomogli svom detetu, uvek su sve spremni da urade. I to ne jednom...
Prošle godine mesecima ništa nije uzimao od droga, ali je pio alkohol. A i to je ogroman problem koga tada nije bio svestan.
- Posvetio sam se religiji, iÅ¡ao sam redovno u crkvu, krstio sam se... Okružio se sa pozitivnim ljudima, izbegavao staro druÅ¡tvo - i opet sam popustio. Sve je to Å¡to sam radio bilo dobro, ali nikako nije bilo dovoljno. Bila mi je potrebna ipak stručna pomoć psihologa i psihijatra, i grupna terapija, koju imam ovde, mnogo mi pomaže. Da zajedno, sa ljudima u istom problemu, reÅ¡avamo svaku situaciju, i porodičnu, i psihičku i apstinencijalnu krizu - priča N. N..
Prema rečima Mirke Kocić, direktorke ove bolnice, kliničkog psihologa koji je ceo radni vek proveo u radu sa narkomanima, otvaranje ovakve ustanove za lečenje narkomanije u ovom delu Srbije bio je pun pogodak. Kroz nju svakodnevno prođe i pedesetak pacijenata i članova njihovih porodica, bez kojih, kako ističe, teÅ¡ko da može biti reči o pravom izlečenju.
- Svakodnevno imamo mnogo telefonskih poziva i interesovanje je ogromno. Međutim, uvek se novac javlja kao problem, jer su porodice narkomana godinama iscrpljivane vraćanjem njihovih dugova i plaćanjem lekova. A za lečenje je neophodno angažovanje roditelja koji teÅ¡ko prihvataju saznanje da im se dete drogira i da u porodici postoji problem - kaže direktorka Kocić.
U ovoj bolnici „skidanje“, odnosno narkomanska kriza potpuno je bezbolna, uz pomoć najsavremenijih medikamenata koji se koriste u svetu. U državnim ustanovama narkomanima u krizi daju se lekovi koji im samo ublaže tegobe.
- Zbog ogromnog broja pacijenata u državnim ustanovama nema ni mogućnosti za njihov produženi tretman, pa se narkomani, po izlasku iz bolnice, veoma često ubrzo nađu na ulici i nastavljaju tamo gde su stali. Nisu u stanju da izbegavaju „okidače“, ljude i situacije koje ih navode da uzmu drogu. Kad počnu, misle da su dovoljno zreli i jaki da mogu da kontroliÅ¡u tu svoju potrebu, ali kad prestane osećaj zadovoljstva koji im droga pruža i počnu da je uzimaju samo da bi mogli da prežive, onda traže pomoć - ističe direktorka Kocić.
Narkomanija je hronična bolest mozga i treba od 12 do 18 meseci da se oporavi kompletna biohemija mozga. Zbog toga lečenje mora da bude dugotrajno, a prema nekim statistikama, procenat izlečenja je oko 60 odsto, dok oni koji odluče da se pridržavaju pravila koje ovde zajednički uspostave, skoro sigurno bivaju izlečeni.
http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-01-04-2008/kad-shvatis-da-si-u-kosmaru
Свака част за отварање болнице, нека је и приватна, само да лечи то је важно...:cheers:
Sad cu da potrazim jednu temu od prosle godine na SF-u, mislim da ce moderatori da mi dozvole da je obnovim. U pitanju su jako gadne slike, hocu da upozorim sve sa slabijim stomakom da ih zaobidju ako misle da su im preteske.
Ko ne moze da gleda, neka preskoci dalje, ili neka ne ide ispod ovog natpisa.
Serija fotografija 29-ogodisnje Tatjane iz Ukrajine , prostitutke , zarazene HIV-om i dugogodisnje narkomanke
http://www.about-sexxx.com/uploads/posts/2007-09/1189451630_narc.jpg
http://www.about-sexxx.com/uploads/posts/2007-09/1189451630_narc-58.jpg
http://www.about-sexxx.com/uploads/posts/2007-09/1189451630_narc-2.jpg
http://www.about-sexxx.com/uploads/posts/2007-09/1189451630_narc-1.jpg
Serija fotografija ratnog veterana SSSR iz Afganistana navucenog na heroin
http://www.about-sexxx.com/uploads/posts/2007-09/1189451630_narc-8.jpg
http://www.about-sexxx.com/uploads/posts/2007-09/1189451630_narc-9.jpg
Lijepo sam vam rekao da nije za osjetljive osobe!
Jazbina teskih ovisnika
http://www.about-sexxx.com/uploads/posts/2007-09/1189451630_narc-41.jpg
http://www.about-sexxx.com/uploads/posts/2007-09/1189451630_narc-42.jpg
http://www.about-sexxx.com/uploads/posts/2007-09/1189451630_narc-43.jpg
Djevojcica Natasa, iz sirotista za djecu umrlih narkomana inficiranih HIV-om, u Donjecku (UKR) Ni ona niti i
jedno od ove djece nikada nece biti usvojeno, neka su pored HIV-a rodje na i sa fizickim i psihickim deformitetima.
http://www.about-sexxx.com/uploads/posts/2007-09/1189451630_narc-53.jpg
http://www.about-sexxx.com/uploads/posts/2007-09/1189451630_narc-60.jpg
http://www.about-sexxx.com/uploads/posts/2007-09/1189451630_narc-57.jpg
http://www.about-sexxx.com/uploads/posts/2007-09/1189451630_narc-55.jpg
Нисам сигурна да је дефинитивно излечење од наркоманије уопште могуће.
Конкретно, жељела бих да упознам особу која је користила хорс дуже од 2 године, а да се сматра излијеченом.
Знам доста особа, које су прошле и пар индивидуалних и пар колективних третмана... Неки већи успјех нисам запазила.
Ма не лечи се то, мој бивши другар из кварта се навукао, цура га навукла, а и ми смо јака екипа када смо га игорисали, дуга је прича, небитно, у сваком случају, прошао је огмилу разоразних клиика и ништа, сада живи у Чешкој у некој комуни у Прагу где их сместе све заједно, циљ није да их излече наравно, немогуће, него сви ту живе заједно, строго контролисани, морају да раде за дрогу а онда их дозирају по неким прописаним количинама, шта ја знам. Видео сам га прошло лето, изгледа неупоредиво боље него раније, никада неби рекао да се дрогира, у му је колко толко избистрен, лепо изгледа, ормално се понаша, али и даље му организам захтева то неку дозу коју добива тамо, и неможе да се врати у Србију, добије одсуство на пар недеља у току године, и за то време мора да се придржава правила и упуттава, ако претера и сконтају непуштају га више, значи систем казне и награде, када се неко одлично понаша може да се врати кући на дуже време и тако, јако жалосно.
Другар из школе, дрогирао се око годину дана, иде три месеца код психијатра и пије анти депресиве... Све у свему тужна прича, навукли га другови из старе школе...
Проблем је што сви прилично наивно улазе у целу ту причу са дрогом, несвесни шта их чека. Сви мисле на почетку да су довољно јаки да могу да стну и престану кад хоће, међутим врло брзо се увере да није тако. Проценат оних који се "скину" је заиста мали, испод 10%, с тим што наркоман никад не може да се излечи до краја, може само да се залечи. Иако му тело буде детоксицирано, у глави заувек остаје наркоман. То је оно што је тужно. На жалост, имала сам прилике да видим неке хероинске кризе и морам рећи да је призор ужасан. А у Србији је јако мало стручно оспособљених људи а и установа који би се озбиљно бавили овим проблемом.
С друге старне, поставља се питање који приступ је најбољи.....јако пуно проблема који се нагомилавају, а број наркомана из дана у дан расте.
Раније сам читала о једној драстичној али ефикасној методи коју су користили у Русији..
Тутну зависнике на усамљено место..нека врста колибе у некој вукоје.ини (претпостављам сибирској) где су принуђени да жестоко ринтају да би преживели..
Смештени су у групе (не памтим баш све, али мислим да су групе 10- највише 20 зависника) и имају "водича"- неку врсту инструктора који је успешно излечен на исти начин. Принуђени су да иду и цепају дрва, да ложе ватру ,да спремају оброке..нема помоћи ни самилости ниоткуда..
Тако им се врате и рефлекси и обнове све оне људске функције које су у међувремену изгубили, добију и прилично самопоуздања јер су успешно решили мноштво проблема (нпр. како упалити ватру кад немаш упаљач са киоска а хладно ти је)..
Ретко чујем да су у свет дроге зашли они што су одрасли на селу и имали мноштво свакодневних послова око најпростије егзистенције још од најранијег детињства..али међу популацијом одраслом у солитерима, са даљинцима у рукама и препуштени нераду сваке врсте-превише их је.
Шрафцигер, истина је.
Lijepo sam vam rekao da nije za osjetljive osobe!
Ретко чујем да су у свет дроге зашли они што су одрасли на селу и имали мноштво свакодневних послова око најпростије егзистенције још од најранијег детињства..али међу популацијом одраслом у солитерима, са даљинцима у рукама и препуштени нераду сваке врсте-превише их је.
Докон ум је ђавоље игралиште
Нисам сигуран Живана, али мислим да постоји на Мокрој Гори слична установа која је поприлично успешно скидала зависност код наркомана код нас, не знам тачно, мислим да сам гледао неку репортажу пре пар месеци. Дакле, исти систем рада, изолован, рмпачиш по цео дан ако оћеш да преживиш, имају пар инструктора, само чист ваздух и здрава храна.. звучи могуће, не?
Moze se izgurati kriza, moze se poceti sa normalnim zivotom. Ali koliko dugo... Jednostavno, moje misljenje je da se zavisnici od teskih droga ne mogu izlijeciti, bez obzira koliku volju imaju. Zalijeciti - da, ali izlijeciti ne.
Oni to nazivaju crvom...
... мислим да постоји на Мокрој Гори слична установа .... исти систем рада, изолован, рмпачиш по цео дан ако оћеш да преживиш, имају пар инструктора, само чист ваздух и здрава храна.. звучи могуће, не?
И баш ми је драго ако то постоји и код нас..
Да, ја стварно мислим да то мора бити ефикасније.Врате ти се чула (све до оног шестог) у борби за преживљавање, а мислим да је ту најбитиније што сам себи докажеш да си способан,јер, руку на срце..агресивци ретко оду у наркомане (обично у дилере).. и зависници су најчешће бивше осетљиве душе, тужних породичних прича и неретко,са уметничким талентом..Генерално да рачунамо, они који су осетљивији и мање самопоуздани. Да не кажем разочарани и губитници.
Моја лична искуства са дрогом и наркоманима су малтене незнатна, и сад коментаришем више теоријски..
Једног излеченог наркомана сам упознала ( био је син од газде стана у коме сам живела) ..поуздано излечен у смислу да се не шприца више..Отац му је био врло имућан доктор и учинио је све за њега..Али оно што сам ја видела је било очајно..Деловао је као ретард, са тупим мозгом..за сваку реченицу му је требало много минута, говорио успорено као слоу-моушн филм, и ако се деси да је прекинут ..и после пола сата би наставио од дела прекинуте реченице, опет споро и развучено, са ненормално дугим застојима у сред речи..и оном фацом из лудара..
Није враћен у нормалу, није успео да прекидом буде човек опет, то хоћу да нагласим.
А један друг из детињства, чији наркомански развојни пут пратим издалека, био је и по затворима и домовима и лечилиштима..и од свих тих мера, успео је само да препреденије лаже и куне се да је престао,док уствари жица неку кинту за следећу дозу.
Много опасна ствар- дрога, посебно хемија.
Ретко чујем да су у свет дроге зашли они што су одрасли на селу и имали мноштво свакодневних послова око најпростије егзистенције још од најранијег детињства..али међу популацијом одраслом у солитерима, са даљинцима у рукама и препуштени нераду сваке врсте-превише их је.Ретко ти онда залазиш у мања места.Јер ово нема благе везе са истином,нажалост.Један проверен пример
http://arhiva.kurir-info.co.yu/arhiva/2005/oktobar/05/V-18-05102005.shtml
.,
Zavisnici od heroina i ostalog jaceg djubreta su sebi davno presudili.
Lijecenje takvih je puko bacanje para i gubljenje vremena. Cini se da postojanje centara za rehabilitaciju cak i pospjesuje koristenje teskih droga, jer se onda narkomanima cini da ce neko ipak brinuti o njima kada totalno propadnu.
Treba poceti od ''travara''. Protiv marihuane se treba boriti zesce nego protiv heriona.
Heroin je samo par stepenika vise od marihuane. Svi pocinju sa marihuanom, i na kraju zaglave ko zna gdje i kako.
У сваком, али апсолутно сваком месту у Србији, врло се добро зна ко, како и коме продаје дрогу. При том, не мислим само на траву, већ на све облике дроге. У чему је проблем - у недостатку законских регулатива који би се ефикасније борили против ове пошасти, што повлачи и неефикасност судских органа, а неретко у целу ову причу су и умешани и одређени људи из полиције. Запамтите да у неком малом месту од пар десетина хиљада људи такве ствари не могу проћи непримећено, да се о њима не зна ништа; ово је Србија, где се може апсолутно све и свашта сазнати. Дакле, диструбуција дроге неретко иде уз потпору неких људи из полиције и судства који у свему томе имају дебео профит.
iako ne volim da hvalim SPC :D , chini mi se da ono lechilishte u crnoj reci ima dosta uspeha u lechenju narkomanije , pre svega shto se ne opterecuju "ljudskim pravima" , nego narkomanima namecu disciplinu shtapom i radom ...:D
Ретко ти онда залазиш у мања места.Јер ово нема благе везе са истином,нажалост.Један проверен пример
http://arhiva.kurir-info.co.yu/arhiva/2005/oktobar/05/V-18-05102005.shtml
Ужас..Уопште ми није пријало да прочитам ово, али хвала теби.Морам да променим мишљење.
bf_109_g_6
Црна река код оца Артемија?
Једна веза ми паде на памет, са последњих страна женских часописа..
Дрога се у астрологији везује за утицај планете Нептун и код оних којима је Нептун у незгодном положају приликом рођења јављају се зависности..Старије генерације алкохол... млађе дрога..Најмлађи комбиновано..
Но, иста планета утиче и на таленте сликарства, музике, плеса..као и на интензитет религиозног заноса и духовних стремљења..као и на технологију рачунара( и нета)..Аматерски размишљам- било би шансе да се један зависност замени мање погубном зависношћу?
Црна река код оца Артемија?
mislim da se taj pop shto to vodi zove branislav peranovic ...
Но, иста планета утиче и на таленте сликарства, музике, плеса..као и на интензитет религиозног заноса и духовних стремљења..као и на технологију рачунара( и нета)..Аматерски размишљам- било би шансе да се један зависност замени мање погубном зависношћу?
zavisnost od droge zavisnoshcu od astrologije ... :biggrinjester:
Једна веза ми паде на памет, са последњих страна женских часописа..
Дрога се у астрологији везује за утицај планете Нептун и код оних којима је Нептун у незгодном положају приликом рођења јављају се зависности..Старије генерације алкохол... млађе дрога..Најмлађи комбиновано..
Но, иста планета утиче и на таленте сликарства, музике, плеса..као и на интензитет религиозног заноса и духовних стремљења..као и на технологију рачунара( и нета)..Аматерски размишљам- било би шансе да се један зависност замени мање погубном зависношћу?
Свашта човек може пронаћи у тим женским часописима :rofl:
Него, да ли из тога треба да закључимо да су хорде наркомана које се крећу мрачним сокацима ове планете у ствари несуђени уметници, свештеници и инжињери??
:banghead:
Одувек сам се питала одакле инспирацијама којекавим пискаралима који пишу за те женске а и још по које новине. Да ли можда и они користе неке од психостимуланса?
Данило Киш је био на дрогама кад је писао ''Ране јаде'' и још нека дела.
Ne zaboravimo na Bodlera... Obozavam tog lika... Mislim, njegove pjesme :D
Огроман број модерних уметника своја најбоља дела су створили када су били унезверени од дроге, међутим, какав је то уопште изговор, чисто сумњам да су наркотици унели било шта у те особе а да они пре тога нису имали, мислим на таленат, бежање од реалности, додатна инспирација бла бла бла, све глупости и изговори слабића, е свашта.
dosta bre vishe sa tom dekadentom umetnoshcu ... :D
veliki broj umetnika-alkoholichara (boemi,zeleni apsint ... :D ) , pa i narkomana se objashnjava time shto je za dobru umetnost potrebna i jaka emocija koja treba da se ispolji . medjutim , velika vecina ljudi u uobichajenom stanju uma cenzurishe i potiskuje svoje emocionalne dozivljaje (narochito mushkarci) , te chesto utehz nalaze u zloupotrebi raznih supstanci . paradoxalno , ponekad takva praksa dovede do toga da se te mentalne barijere probiju i tada nastaje umetnost. medjutim , obichno nastanu obichni alkoholichari i narkomani - dripci ... :coolgleamA:
inache , kod zena je mnogo redji broj umetnica koje su koristile opojna sredstva pri stvaranju svojih dela - verovatno zato shto zene mnogo lakshe ispoljavaju svoje emocije.
Него, да ли из тога треба да закључимо да су хорде наркомана које се крећу мрачним сокацима ове планете у ствари несуђени уметници, свештеници и инжињери??
:banghead:
Да, тако испадне...(инжињери не, али хакери и програмери да..они за невидљиви софтвер.)...неусмерени, неприлагођени , несуђени.. лепо си казала..
Исто је дар и зове се ОПСЕНА.Може и ИЛУЗИЈА..ми би рекли Невид:)
У најпозитивнијем смислу сваки је уметник опсенар, илузиониста..онај који види или измишља или описује привиде и невиде..Глумац, виолиниста, песник..сви они имају другачије стање свести ( посебно кад су врхунски) или треба да га имају да би били добри..Посвећени монах, месецима у изолацији, развија моћ свести да се "уједини" или "споји на невидљив мистичан начин са Богом..постоје ту свакакве вежбе (молитве, мантре) за ширење свесности и појачавање сензибилитета.
Емоције јесу битне у уметности, како их пренети у најизворнијем виду и како их пробудити код других на исти начин..нека врста телепатије ууствари,искуствене ...али и како их препознати у себи , у свим нијансама које уметност чини уметношћу.
И ја заиста верујем наркоманима да они уживају и да другачије виде , односно доживљавају околину и себе под дрогом..али је ту само онај битни проблем , што су били довољно глупи, меки или лењи или шта већ .. да пронађу сами то у себи..или уз помоћ неке технике..
И ту је та разлика , сматрам, између болесног и здравог човека, како и што bf_109_g_6 каже , у начину како се разбију менталне баријере..јер свима је у природи (генима) да се развијају и шире,пе свега духовно и ментално , иако нису свесни.
Опојна средства су постојала у свим културама (природна)али су људи знали колико и како да их користе и за шта..Неке од халуциногених биљака користе се и за лек, у малим дозама и у рукама стручњака..Неке су користили свештеници у ритуалима...Али данас ј све злопотребњено и исмејано , па и то. Направљено вештачки и јефтино , да би се неко обогатио. Тако да данас, верујем, мора да буде појачан бег од реалности која јесте сурова, пре свега зато што је огољена, порнографизована, банализована и материјализована..
И ту сензибилне душе много пате.
Мозак и састав мозга је чудо..Научници кажу да ми просечни користимо само 3 посто капацитета...генијалци типа Никола Тесла задру и до 6-7 посто..а замислите колико још и чега све још може бити у остатку..
Код жена мислим да има и нека цака ..постоји нека разлика у развијености десне и леве половине мозга..која женама даје генерално већу способност за те ствари мање видљиве и невидљиве, у области нематеријалног..као што су емоције..а мушкарцима техничку и моторичку премоћ..
ovo je sad postala metafizichka tema ... :p
narkomanija je uglavnom - bekstvo iz stvarnosti ,svakodnevnice , uobichajenog toka misli ...
a i umetnost je upravo to - kad je najbolja ona stvara neshto novo , originalno , nevidjeno - izmeni svet. tako je i sa novim nauchnim teorijama , otkricima ... mali je korak od ludaka do genija i obrnuto ... :biggrinjester:
ono shto je poterebno je veza sa stvarnoshcu ,kako kaze narod spushtanje na zemlju :) . buda je prilikom svog prosvetljenja uradio bash to - dodirnuo je zemlju - a narkoman svakim novim uzimanjem droge unishtava svoje telo - svoju vezu sa ovozemaljskim zivotom .
Još jedan podatak (iz Bljica)
Na heroinu svaki drugi osuđenik
Oko 70 odsto srpskih osuđenika mlađih od 35 godina ili su teški zavisnici od droge ili su jednom ili više puta probali psihoaktivnu supstancu. S druge strane, zatvorske vlasti godišnje otpuštaju četiri, pet radnika jer su za šaku evra pokušali da doture zatvoreniku heroin, marihuanu, ekstazi, trodon...
Damir Joka, načelnik za tretman Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, ukazuje na porast broja narkomana u zatvorima od raspada bivše SFRJ. Tada je deset odsto osuđenika bilo zavisno od droge. Danas oko polovina od 9.600 zatvorenika ima narkomansko "iskustvo".
Trebalo bi dodati i podatke koliko je narkomana uopšte bilo pre devedesetih u svim strukturama..pre nego što su ratni profiteri preko šiposa i mudžahedina razvili kanale za unosan posao..
Прича Нишлијке која је у 12-ој години почела да узима хероин.
Некада се на подијуме пела као манекенка и фото-модел, а данас као предавач, едукатор и живи пример и опомена како не треба радити.
- Половину живота радила сам против себе, сада желим да помогнем другима. Могла бих, у жељи да себе оправдам, да окривим многе. Не желим то, јер себе видим као највећег кривца. Многи од мојих вршњака су имали сличне проблеме, али решење нису тражили у алкохолу и хероину. И друге ћерке су биле очеве мезимице па нису застраниле. Ја јесам, и кајем се. Емотивац, својеглава, размажена, сувише рано своја, нанела сам много бола и другима и себи.
Овако своју причу почиње данас тридесетогодишња Сандра Манчић из Ниша која има сиду.
- Дрога је илузија, обмана, лаж. Чини ти се да си срећан, а дубоко си несрећан, преварен. У паузи, између дрогирања, сахрањивала сам особе које сам волела, са којима сам користила исте игле. Девет мојих веза - окончане су смрћу. Деветорицу момака у које сам била заљубљена испратила сам на вечни починак.
http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2570&tekst=02
Beograd: Marihuana u 60 odsto srednjih Å¡kola
Sreda, 5. novembar 2008. 15:33
U 60 odsto srednjih Å¡kola u Beogradu analizom supstanci sa Å¡kolskih povrÅ¡ina utvrđeno je prisustvo marihuane, pokazalo je istraživanje Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti koje je predstavljeno medijima.
Prema rečima specijalnog pedagoga Jasmine MilaÅ¡inović, pored maruhuane u 20 odsto Å¡kola utvrđeno je prisustvo i "spida", a u Å¡est odsto Å¡kola nađen je i LSD.
Istraživanje je rađeno u 107 beogradskih Å¡kola, među kojim je 44 osnovnih u kojima nisu detektovane psihoaktivne supstance.
Od 393 učenika, koliko je učestvovalo u istraživanju, 39 odsto je svoje znanje o psihoaktivnim supstancama ocenilo kao dobro.
Alkohol je između jedanaeste i trinaeste godine konzumiralo 57 odsto učenika, dok je marihuanu u trinaestoj godini probao jedan odsto učenika beogradskih osnovnih Å¡kola.
MilaÅ¡inovićeva je navela da je 60 odsto ispitanih učenika kazalo da bi se za pomoć prvo obratili roditeljima i dodala da je preventivne programe potrebno, pored Å¡kola, usmeriti i ka roditeljima.
(Beta)
Policija upozorava na "dečju drogu"
11. novembar 2008. | 02:02 | Izvor: Beta
Podgorica -- Crnogorska policija upozorila je da se u okruženju pojavila takozvana "dečja droga", koja je u obliku žvake, ima jači efekat od ekstazija i nudi se u školama.
"Na meti dilera su uglavnom osnovci i srednjoškolci, a dilovanje se uglavnom obavlja ispred škola", upozoravaju iz policije. Policija nema saznanja da se "dečja droga" pojavila i u Crnoj Gori, ali apeluje na roditelje da obrate pažnju i upozore decu na njeno postojanje.
Prema saznanjima policije, ta droga postala je "hit" među osnovcima i srednjoškolcima.
"Efekat te droge postiže se samo za petnaestak minuta i mnogo je jači od tableta ekstazi, a tragovi skrivanja su posebna zamka za roditelje i nastavnike jer je umotana kao pakovanje žvaka", navode iz policije.
Opojna droga, navodi se, sve češće se pakuje kao čokoladice, gumene bombone i žvakaće gume poznatih svetskih marki.
"Nepoznata osoba najčešće priđe detetu i upita ga da li hoće žvaku", kaže se u saopštenju policije.
Prema saznanjima policije, uživaoci "dečje droge" nakon pet do šest meseci, prelaze na uživanje takozvanih težih droga, najčešće heroina.
Izvor (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=11&dd=11&nav_id=328215)
У Црној Гори се претежно дрогирају ови што дођу са села, најчешће са сјевера или како ми волимо рећи "са щевера". Покушавају да се тако прилагоде начину живота мјештана и послије кад униште себи живот, схвате колику су грешку направили. Мисле да ће бити модернији ако буду живјели разузданим животом.
Ми се често смијемо кад чујемо колико има наркомана у неким заосталим градовима који до недавно нису имали ни струје, али ситуација није нимало безазлена.
GORNJI MILANOVAC - Nakon Å¡to su rano juče izjutra primetili razbijen prozor na crkve Sete trojice u Gornjem Milanovcu, sveÅ¡tenici su obiÅ¡li unutraÅ¡njost crkve i u prostoru predviđenom za hor, u zvoniku crkve, pronaÅ¡li pribor za drogiranje. Na istom mestu pronađen je i alat kojim su narkomani krali novac iz drvenih kutija koje se nalaze ispod crkvenih celivajućih ikona. Narkomane koji su, verovatno, proveli noć u crkvi nisu tada naÅ¡li u zvoniku.
Aranđel Danilović, arhijerejski namesnik gornjomilanovački, pretpostavlja da su narkomani iskoristili gužvu dok su se u crkvi na dan Svetog Aranđela donosili slavski kolači.
Izvor (http://www.kurir-info.rs/clanak/crna-hronika/kurir-23-11-2008/drogiranje-u-zvorniku)
Горњи Милановац је град који је баш много погођен дрогом, мислим чак по броју становника и највише!
Ја сам чула да се велики број наркомана у Србији излечило у манастирима..
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2012, vBulletin Solutions, Inc.