Домаћин
21-01-10, 16:08
са блога www.gorandavidovic.com (http://www.gorandavidovic.com)
21.10.2009.
Крсна слава у туђини
..а изручење се нешто одужило...
http://i962.photobucket.com/albums/ae103/nsp_photo/sergije_i_vakho.jpghttp://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u7/20_3_preview_0.jpg
Драги моји саборци и пријатељи, јуче ми је била слава, па нисам стигао да прокоментаришем најновији излет београдског новинарства у Зону сумрака.
Било би неприлично да сам седео за компјутером док ми је кућа пуна гостију, тако да нисам помно пратио шта се дешава у клоакама онога што неки погрешно зову „српско новинарство“. Јер нити је „српско“, нити је “новинарство”.
Док су јуче нагађали да ли ћу бити изручен, када и где, ја сам са својим гостима ломио славски колач за крсну славу моје породице - Срђевдан (http://cacak-dis.rs/srdjevdan/cir/index.html). Иако је ово други пут да крсно име дочекујем у Италији, први пут сам секао славски колач без оца и у туђини.
Моја жена и ја смо цео дан дочекивали, гостили и испраћали наше пријатеље који су долазили у наш скромни дом у Трсту, и покушавали смо да не мислимо на канонаде лажи које су пласиране у медијима.
Оно што ову медијску “игранку” издваја од осталих и што је чини занимљивом је да је није започела ни Бета, ни 021 радио, чак ни Б92, него Прес и Танјуг. Интересантно. Видећемо наредних дана зашто је то тако.
Верујем да је конзументима медијских лажи, гледаоцима “електронског лажова” и читаоцима “тоалет-штампе” тешко објаснити како то да нисам још увек изручен и смештен у одавно припремљену тамницу? Како полу-образовани идиоти „копи-пејст новинарства” да објасне чињеницу да је “непријатељ бр.1 демократске Србије” још увек на слободи и да и даље шири “страх” од повампиреног фашизма и његових “нео-нео” деривата и осталих “снага хаоса и безумља” угрожавајући “демократске тековине петооктобарске револуције”.
Пошто то не могу да објасне, вероватно приближно ни да схвате, онда им онако ретардираним, ускраћеним за могућност поимања, остаје једино да ме вређају називајући ме “Фирером”, папагајски понављајући будалаштину о мени као “вођи Националног строја” и “осуђиваном неонацисти”.
Дерњавом, медијском ширином коју имају, опуштеним коришћењем јавног информисања, надокнађују свој изгубљени разум, примитивизам, незнање и ниску интелигенцију.
Знам да је тешко да сад једу све оно што су унередили (да се културније изразим), али једном ће морати. Неће сад? У реду, сада нисмо у правној могућности да их приморамо, али чека их конзумација сопствених фекалија, пре или касније. Па ће морати да једу хладно или подгрејано што ће им бити много горе. Копрофагија им не гине, у смислу окајавања греха или у смислу чишћења својих писаних или изговорених умо(болно)творевина, свеједно...Тако ће бити.
И јачи од њих су мислили да су силни, непобедиви, вечни и бесмртни па су се нашли у сопственом дреку.
Још увек сам у Италији са продуженом боравишном дозволом, на слободи сам, о изручењу ће, као што сам рекао и писао, расправљати Касациони суд у Риму следеће године. Шта ту и коме није јасно нека пита.
Знам да је то тешко некима да схвате , али ето у Италији постоји независно судство. Није савршено, препуно је левичара, али је ипак независно и функционише.
Верујем да балвани из Министарства правде Србије то тешко схватају, а инсекти из београдских медија још и теже.
Али, ствари тако стоје, џаба ту и измишљање, бежање од истине, претње...Иронија судбине је да ми још чине и корист својом неинтелигентном кампањом.
Сигуран сам да ћу сазнати ко су људи у Танјугу и Прессу, и који су им циљеви. Без обзира на последице сазнаћу и разоткрити и тај шљам и неће ми бити први пут.
2005. у Новом Саду терао сам “лисицу”(црногорске усташе и ЛСВ) а истерао „медведа“ (Грухоњића и БНД), и целу мрежу пропагандиста у новосадско-београдским медијима, тако да ћу истерати и разоткрити које су то особе у Танјугу одговорне за најновије дезинформације и зашто? Као што ћу сазнати и ко је М.Дудварић и шта хоће та „особа“?
Видећемо практичну примену Закона о информисању.
И то скорих дана.
А писање глупости и лудорије се настављају, тешко је сад зауставити „рингишпил лагарија“. Данас се може у новинама прочитати следеће:
-У Министарству правде су за Пресс потврдили да Давидовић неће бити испоручен када је најављено, а разлози за одлагање изручења су, како нам је речено, „техничке природе" – сазнаје Пресс данас од свог извора.
Какав црни извор? Кафе куварице у седишту београдског Интерпола. Смешно.
Е сад, та „техничка природа“ је заправо та што Италија НИЈЕ донела одлуку о изручењу. Додуше, Апелациони суд јесте, али то нити је правоснажно, нити је коначно. Али, ко ће то ограниченом мозгу презентовати? За њих је судска одлука “техничка природа” као што је за адвоката Бељанског пресуда “формалност”. Дивота.
Чекали ме јутрос. Чуде се како ме Италија није изручила. Јесам ли већ у затвору или нисам? Како то несретницима објаснити?
Па ево за почетак, јел сам ја у затвору у Сомбору? Нисам. Где сам? Чини ми се да сам у Трсту у свом стану. Бар тако кажу моја жена и пријатељи. А и мени се чини да сам овде а не у затвору (италијанском или српском свеједно).
Јер да би неко био изручен прво судски органи те земље морају да донесу одлуку о томе.
Али то магарац из Прес-а није стигао да сазна.
Смрзнем се кад прочитам ово „сазнаје“ или кад неки копи- пејст идиот „истражује“, прави „бисер истраживачког новинарства“ - љуби их уредник дебилне. Ти „новинари-истраживачи“ не могу успешно ни фијоку свог радног стола да истраже. На којим су дрогама не знам, нити ме интересује, али да ме сањају и да им се привиђам то је јасно. Жалосно.
Недавно ме је новинар „Ало“ видео у Словенији, јуче ме мангупи из Преса чекали на аердорому у Београду. А данас читам Блиц:
-Горана Давидовића (34), једног од предводника неонацистичке организације „Национални строј”, Италија ће највероватније идуће недеље изручити Србији, сазнаје „Блиц”.
Сад сам „један од предводника“?! Бизарно. Па настављају даље своје лудило:
- У Италији још није готова судска процедура. Кад она буде завршена, канцеларије италијанског и српског Интерпола договориће време, начин и место изручења. Ове ствари биће држане у тајности ради безбедности - рекао је извор „Блица” из српског правосуђа.
Мистериозни “истраживач”из Танјуга даље пласира нови идиотизам: “Датум изручења Давидовића је тајна из безбедносних разлога”! Помислих “тајна, зашто је кварити , тако је лепше”. Зар су врата луднице широм отворена?
Али да се не бавим више са тим. Ко ће стићи сваку лудост и бизарност у окупираној Србији да прокоментарише?
Уосталом данас ми је други дан славе, и данас имам доста гостију, и Италијана и Срба, тако да као домаћин имам посла. Италијани су одушевљени сармом моје жене и шљивовицом коју сам набавио, а тема за разговору увек има. Не разумеју моји пријатељи Италијани шта се то дешава са Србијом, и зашто ме режим из Београда тако грчевито жели у свом казамату. Србима је са друге стране све јасно.
И за крај једна занимљивост која доказује да је Божија воља што сам баш у Трсту. Заштитници моје породице су од давнина свети Сергије и Вакхо, хришћански мученици некадашњи римски официри ратници. А интересантан податак је да је баш свети Сергије ( San Sergio) други патрон града Трста и врх његовог копља се налази на застави и грбу града Трста.
Као политички емигрант нашао сам свој дом баш у граду под заставом и копљем свеца заштитника мојих предака али и многих Срба који јуче прославише Срђевдан.
Ништа није случајно.
http://i962.photobucket.com/albums/ae103/nsp_photo/bandieranuovo.jpg
Горан Давидовић
У Трсту
21.10.2009
21.10.2009.
Крсна слава у туђини
..а изручење се нешто одужило...
http://i962.photobucket.com/albums/ae103/nsp_photo/sergije_i_vakho.jpghttp://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u7/20_3_preview_0.jpg
Драги моји саборци и пријатељи, јуче ми је била слава, па нисам стигао да прокоментаришем најновији излет београдског новинарства у Зону сумрака.
Било би неприлично да сам седео за компјутером док ми је кућа пуна гостију, тако да нисам помно пратио шта се дешава у клоакама онога што неки погрешно зову „српско новинарство“. Јер нити је „српско“, нити је “новинарство”.
Док су јуче нагађали да ли ћу бити изручен, када и где, ја сам са својим гостима ломио славски колач за крсну славу моје породице - Срђевдан (http://cacak-dis.rs/srdjevdan/cir/index.html). Иако је ово други пут да крсно име дочекујем у Италији, први пут сам секао славски колач без оца и у туђини.
Моја жена и ја смо цео дан дочекивали, гостили и испраћали наше пријатеље који су долазили у наш скромни дом у Трсту, и покушавали смо да не мислимо на канонаде лажи које су пласиране у медијима.
Оно што ову медијску “игранку” издваја од осталих и што је чини занимљивом је да је није започела ни Бета, ни 021 радио, чак ни Б92, него Прес и Танјуг. Интересантно. Видећемо наредних дана зашто је то тако.
Верујем да је конзументима медијских лажи, гледаоцима “електронског лажова” и читаоцима “тоалет-штампе” тешко објаснити како то да нисам још увек изручен и смештен у одавно припремљену тамницу? Како полу-образовани идиоти „копи-пејст новинарства” да објасне чињеницу да је “непријатељ бр.1 демократске Србије” још увек на слободи и да и даље шири “страх” од повампиреног фашизма и његових “нео-нео” деривата и осталих “снага хаоса и безумља” угрожавајући “демократске тековине петооктобарске револуције”.
Пошто то не могу да објасне, вероватно приближно ни да схвате, онда им онако ретардираним, ускраћеним за могућност поимања, остаје једино да ме вређају називајући ме “Фирером”, папагајски понављајући будалаштину о мени као “вођи Националног строја” и “осуђиваном неонацисти”.
Дерњавом, медијском ширином коју имају, опуштеним коришћењем јавног информисања, надокнађују свој изгубљени разум, примитивизам, незнање и ниску интелигенцију.
Знам да је тешко да сад једу све оно што су унередили (да се културније изразим), али једном ће морати. Неће сад? У реду, сада нисмо у правној могућности да их приморамо, али чека их конзумација сопствених фекалија, пре или касније. Па ће морати да једу хладно или подгрејано што ће им бити много горе. Копрофагија им не гине, у смислу окајавања греха или у смислу чишћења својих писаних или изговорених умо(болно)творевина, свеједно...Тако ће бити.
И јачи од њих су мислили да су силни, непобедиви, вечни и бесмртни па су се нашли у сопственом дреку.
Још увек сам у Италији са продуженом боравишном дозволом, на слободи сам, о изручењу ће, као што сам рекао и писао, расправљати Касациони суд у Риму следеће године. Шта ту и коме није јасно нека пита.
Знам да је то тешко некима да схвате , али ето у Италији постоји независно судство. Није савршено, препуно је левичара, али је ипак независно и функционише.
Верујем да балвани из Министарства правде Србије то тешко схватају, а инсекти из београдских медија још и теже.
Али, ствари тако стоје, џаба ту и измишљање, бежање од истине, претње...Иронија судбине је да ми још чине и корист својом неинтелигентном кампањом.
Сигуран сам да ћу сазнати ко су људи у Танјугу и Прессу, и који су им циљеви. Без обзира на последице сазнаћу и разоткрити и тај шљам и неће ми бити први пут.
2005. у Новом Саду терао сам “лисицу”(црногорске усташе и ЛСВ) а истерао „медведа“ (Грухоњића и БНД), и целу мрежу пропагандиста у новосадско-београдским медијима, тако да ћу истерати и разоткрити које су то особе у Танјугу одговорне за најновије дезинформације и зашто? Као што ћу сазнати и ко је М.Дудварић и шта хоће та „особа“?
Видећемо практичну примену Закона о информисању.
И то скорих дана.
А писање глупости и лудорије се настављају, тешко је сад зауставити „рингишпил лагарија“. Данас се може у новинама прочитати следеће:
-У Министарству правде су за Пресс потврдили да Давидовић неће бити испоручен када је најављено, а разлози за одлагање изручења су, како нам је речено, „техничке природе" – сазнаје Пресс данас од свог извора.
Какав црни извор? Кафе куварице у седишту београдског Интерпола. Смешно.
Е сад, та „техничка природа“ је заправо та што Италија НИЈЕ донела одлуку о изручењу. Додуше, Апелациони суд јесте, али то нити је правоснажно, нити је коначно. Али, ко ће то ограниченом мозгу презентовати? За њих је судска одлука “техничка природа” као што је за адвоката Бељанског пресуда “формалност”. Дивота.
Чекали ме јутрос. Чуде се како ме Италија није изручила. Јесам ли већ у затвору или нисам? Како то несретницима објаснити?
Па ево за почетак, јел сам ја у затвору у Сомбору? Нисам. Где сам? Чини ми се да сам у Трсту у свом стану. Бар тако кажу моја жена и пријатељи. А и мени се чини да сам овде а не у затвору (италијанском или српском свеједно).
Јер да би неко био изручен прво судски органи те земље морају да донесу одлуку о томе.
Али то магарац из Прес-а није стигао да сазна.
Смрзнем се кад прочитам ово „сазнаје“ или кад неки копи- пејст идиот „истражује“, прави „бисер истраживачког новинарства“ - љуби их уредник дебилне. Ти „новинари-истраживачи“ не могу успешно ни фијоку свог радног стола да истраже. На којим су дрогама не знам, нити ме интересује, али да ме сањају и да им се привиђам то је јасно. Жалосно.
Недавно ме је новинар „Ало“ видео у Словенији, јуче ме мангупи из Преса чекали на аердорому у Београду. А данас читам Блиц:
-Горана Давидовића (34), једног од предводника неонацистичке организације „Национални строј”, Италија ће највероватније идуће недеље изручити Србији, сазнаје „Блиц”.
Сад сам „један од предводника“?! Бизарно. Па настављају даље своје лудило:
- У Италији још није готова судска процедура. Кад она буде завршена, канцеларије италијанског и српског Интерпола договориће време, начин и место изручења. Ове ствари биће држане у тајности ради безбедности - рекао је извор „Блица” из српског правосуђа.
Мистериозни “истраживач”из Танјуга даље пласира нови идиотизам: “Датум изручења Давидовића је тајна из безбедносних разлога”! Помислих “тајна, зашто је кварити , тако је лепше”. Зар су врата луднице широм отворена?
Али да се не бавим више са тим. Ко ће стићи сваку лудост и бизарност у окупираној Србији да прокоментарише?
Уосталом данас ми је други дан славе, и данас имам доста гостију, и Италијана и Срба, тако да као домаћин имам посла. Италијани су одушевљени сармом моје жене и шљивовицом коју сам набавио, а тема за разговору увек има. Не разумеју моји пријатељи Италијани шта се то дешава са Србијом, и зашто ме режим из Београда тако грчевито жели у свом казамату. Србима је са друге стране све јасно.
И за крај једна занимљивост која доказује да је Божија воља што сам баш у Трсту. Заштитници моје породице су од давнина свети Сергије и Вакхо, хришћански мученици некадашњи римски официри ратници. А интересантан податак је да је баш свети Сергије ( San Sergio) други патрон града Трста и врх његовог копља се налази на застави и грбу града Трста.
Као политички емигрант нашао сам свој дом баш у граду под заставом и копљем свеца заштитника мојих предака али и многих Срба који јуче прославише Срђевдан.
Ништа није случајно.
http://i962.photobucket.com/albums/ae103/nsp_photo/bandieranuovo.jpg
Горан Давидовић
У Трсту
21.10.2009