Громовник
01-09-09, 13:32
Јутрос рано, прочитах свјежу вијест са Стормфронта, о Швеђанки која је примила ислам. Како то никако није први пут да један Европљанин постане члан неке религије из чистог помодарства, већ је то у задње вријеме постала све чешћа појава, занима ме постоји ли неко објашњење за овакав чин? Како би се ово са аспекта психологије могло објаснити? Религија је превише озбиљна ствар којој неки посвећују и цијели свој живот и жртвују већину свог слободног времена, да би се неко играо тиме и схватао религиозност као неки модни тренд попут најновије колекције модне куће Версаће за зимску сезону.
Све се више чини као да су данас религије постале само помодарство, тј. неки тренд. У комунистичким државама Европе је падом Совјетског Савеза постојала тенденција изненадног обраћања у хришћанску вјеру. Преко ноћи су партијски комесари, најзагриженији атеисти, замијенили петокраку крстом и постали задрти хришћански фанатици. У Србији и Црној Гори су дојучерашњи комунисти почели јавно организовати прославу крсне славе, Божић, Ускрс, крстити се по сто пута на дан, посјећивати манастире и цркве и још моралистати другим људима и учити их што је исправно, а што не.
Једно вријеме је у Европи и САД-у био популаран будизам, па је мноштво људи пригрлило ту религију јавно, мада у пракси никад. То је било што због протибетанских индепенденционистичких материјала пласираних преко медија, што због фасцинације далекоисточним филмовима који су тад били јако популарни. У ствари, лаици са Запада су погрешно протумачили сву ту ствар мислећи да је далекоисточни будизам, ако би се то уопште и могло назвати будизмом, исто што и изворно учење аријевског принца Сидарте Гаутаме Буде.
У задњих 10 година постаје популаран ислам. Амерички пропагандни филмови усмјерени против муслимана и ислама широм свијета изазивају контраефекат, јер се због фасцинације арапском културом многи одлучују на неки начин повезати са том цивилизацијом, а најбољи начин за то је прихватање ислама. А још гледајући у тим пропагандним филмовима Арапе као опасне и храбре борце, код бунтовног бијелог човјека са Запада који је навикао на мир и благостање, просто се рађа страхопоштовање и задивљеност.
Све се више чини као да су данас религије постале само помодарство, тј. неки тренд. У комунистичким државама Европе је падом Совјетског Савеза постојала тенденција изненадног обраћања у хришћанску вјеру. Преко ноћи су партијски комесари, најзагриженији атеисти, замијенили петокраку крстом и постали задрти хришћански фанатици. У Србији и Црној Гори су дојучерашњи комунисти почели јавно организовати прославу крсне славе, Божић, Ускрс, крстити се по сто пута на дан, посјећивати манастире и цркве и још моралистати другим људима и учити их што је исправно, а што не.
Једно вријеме је у Европи и САД-у био популаран будизам, па је мноштво људи пригрлило ту религију јавно, мада у пракси никад. То је било што због протибетанских индепенденционистичких материјала пласираних преко медија, што због фасцинације далекоисточним филмовима који су тад били јако популарни. У ствари, лаици са Запада су погрешно протумачили сву ту ствар мислећи да је далекоисточни будизам, ако би се то уопште и могло назвати будизмом, исто што и изворно учење аријевског принца Сидарте Гаутаме Буде.
У задњих 10 година постаје популаран ислам. Амерички пропагандни филмови усмјерени против муслимана и ислама широм свијета изазивају контраефекат, јер се због фасцинације арапском културом многи одлучују на неки начин повезати са том цивилизацијом, а најбољи начин за то је прихватање ислама. А још гледајући у тим пропагандним филмовима Арапе као опасне и храбре борце, код бунтовног бијелог човјека са Запада који је навикао на мир и благостање, просто се рађа страхопоштовање и задивљеност.