Тара
30-08-09, 13:54
Ezra Pound
ЕЗРА ПАУНД
(1885-1972)
Даљне инструкције
Дајте, моје пјесме, изразимо наше ниже страсти,
изразимо нашу завист људима сигурна посла,
без бриге за будућност.
Врло сте беспослене, моје пјесме.
Бојим се, зло ћете свршити.
Застајкујете по улицама,
Тумарате по угловима и стајалиштима аутобуса,
Не радите скоро посве ништа.
Ви чак не изражавате наше унутарње племенитости;
Ви ћете врло зло свршити.
А ја?
Ја сам отишао полусломљен,
Ја сам вам толико тога причао да вас скоро видим око себе.
Дрске мале животиње, бестидне, без одјеће!
Али ви, најновије пјесме од свију,
Ви нисте довољно старе да учините много зла,
Набавит ћу вам зелени капут из Кине
Са змајевима извезеним на њему,
Набавит ћу вам скрлетне свилене хлаче
Са статуе дјетета Криста у Santa Maria Novella,
Да не кажу да оскудјевамо укусом
Или да нема каста у овој породици.
Дориа
Буди у мени као вјечна ћуд туробног вјетра,
Не као пролазне ствари које су - радости цвијећа.
Имај ме у љутој самоћи тамних хридина
И сурих вода
Нек богови о нама њежно зборе у дане будуће
Сјеновито цвијеће Оркуса нек' те се сјећа.
Појава плесачице
Тамноока, о ,жено мојих снова,
У сандалама од слоноваче,
Ту нитко није налик теби међу плесачицама,
Нитко с хитрим ногама.
Не нађох те под шаторима, у тами пригушеној
Не нађох те на студенцу између жена с врчевима.
Твоје су руке младо дрво испод коре;
Твоје лице као ријека обасјана.
Бијела као бадем рамена су твоја;
Као млад бадем очишћен.
Не чувају те евнуси; ни решетке од бакра.
Тиркиз позлаћен и сребро красе одмориште твоје.
Смеђа хаља златом проткана
Скупљена око твог тијела,
О Натхат-Иканаие,"Стабло на ријеци"
Као поточић међу рогозом,на мени су твоје руке:
А прсти твоји к'о ријека слеђена.
Твоје су дјевице бијеле као облутак;
Њихов пој те окружује
Ту нитко није налик теби међу плесачицама;
Нитко с хитрим ногама.
Повратак
Гле, враћају се; ах гле, како крзмају,
гле им споре и плашљиве ноге,
гле како се спотичу, гле несигурног врлудања!
Гле, враћају се, један по један
престрашени, као напола будни;
ко да би се снијег скањивао пасти
и мрмљао у вјетру,
спреман да се врати.
То су они што су се уздизали
"на крилима страхопочитања",
то су Неповредиви!
Богови крилатих апостола!
А с њима сребрни пси
Што њуше зрачни траг!
Хај! Хај!
Ти бјеху брзи на хајку;
ти бјеху оштрога њуха;
ти бјеху душа крви.
ЕЗРА ПАУНД
(1885-1972)
Даљне инструкције
Дајте, моје пјесме, изразимо наше ниже страсти,
изразимо нашу завист људима сигурна посла,
без бриге за будућност.
Врло сте беспослене, моје пјесме.
Бојим се, зло ћете свршити.
Застајкујете по улицама,
Тумарате по угловима и стајалиштима аутобуса,
Не радите скоро посве ништа.
Ви чак не изражавате наше унутарње племенитости;
Ви ћете врло зло свршити.
А ја?
Ја сам отишао полусломљен,
Ја сам вам толико тога причао да вас скоро видим око себе.
Дрске мале животиње, бестидне, без одјеће!
Али ви, најновије пјесме од свију,
Ви нисте довољно старе да учините много зла,
Набавит ћу вам зелени капут из Кине
Са змајевима извезеним на њему,
Набавит ћу вам скрлетне свилене хлаче
Са статуе дјетета Криста у Santa Maria Novella,
Да не кажу да оскудјевамо укусом
Или да нема каста у овој породици.
Дориа
Буди у мени као вјечна ћуд туробног вјетра,
Не као пролазне ствари које су - радости цвијећа.
Имај ме у љутој самоћи тамних хридина
И сурих вода
Нек богови о нама њежно зборе у дане будуће
Сјеновито цвијеће Оркуса нек' те се сјећа.
Појава плесачице
Тамноока, о ,жено мојих снова,
У сандалама од слоноваче,
Ту нитко није налик теби међу плесачицама,
Нитко с хитрим ногама.
Не нађох те под шаторима, у тами пригушеној
Не нађох те на студенцу између жена с врчевима.
Твоје су руке младо дрво испод коре;
Твоје лице као ријека обасјана.
Бијела као бадем рамена су твоја;
Као млад бадем очишћен.
Не чувају те евнуси; ни решетке од бакра.
Тиркиз позлаћен и сребро красе одмориште твоје.
Смеђа хаља златом проткана
Скупљена око твог тијела,
О Натхат-Иканаие,"Стабло на ријеци"
Као поточић међу рогозом,на мени су твоје руке:
А прсти твоји к'о ријека слеђена.
Твоје су дјевице бијеле као облутак;
Њихов пој те окружује
Ту нитко није налик теби међу плесачицама;
Нитко с хитрим ногама.
Повратак
Гле, враћају се; ах гле, како крзмају,
гле им споре и плашљиве ноге,
гле како се спотичу, гле несигурног врлудања!
Гле, враћају се, један по један
престрашени, као напола будни;
ко да би се снијег скањивао пасти
и мрмљао у вјетру,
спреман да се врати.
То су они што су се уздизали
"на крилима страхопочитања",
то су Неповредиви!
Богови крилатих апостола!
А с њима сребрни пси
Што њуше зрачни траг!
Хај! Хај!
Ти бјеху брзи на хајку;
ти бјеху оштрога њуха;
ти бјеху душа крви.