Воја
21-08-09, 16:53
Да,да добро сте прочитали драги моји пријатељи и саборци!
Ја сам се обрео у старом Српском граду Дубровнику у периоду од 26. до 31 јула.
На путу од Херцег Новог до улаза у Дубровник нисам имао никаквих значајнијих проблема.
Панорама Дубровника је фасцинантна, то је стари богати трговачки град, препун културно-историјских споменика и знаменитости. Налази се на фантастичном географском положају.
Из сваког дела града пружа се фантастичан поглед на кристално чисто море. Све је прилично уређено,сређено,регулисано високим казнама и наметима.
Али моју пажњу нису привукле те природне лепоте и разни споменици, и нисам због тога одлучио да ми ово буде дебитантски блог.
Оно што је мене заинтригирало је мржња.
Огромна количина мржње коју сте једноставно осећали у ваздуху. У неким моментима сам имао утисак да тамо чак и цвеће,дрвеће,па и животиње презиру све што је Српско, па чак и Црногорско.
На Милову жалост ни оно силно улизивање и извињавање Хрватима ништа није променило.
Током та 4. дана, сваки дан сам доживљавао разноразне директне или индиректне провокације од стране локалног становништва које чине махом покатоличени Срби.
Први детаљ који сам запазио десио се при самој вожњи до Дубровника. Негде на улазу у Дубровник аутобус Подгоричких регистарских ознака зауставио се на пешачком прелазу,а старији „господин“ који је прелазио је почео да пљује по аутобусу и да нам псује „све живо и мртво“ и „мајку Четничку!“ иако су у аутобусу били махом странци... Што он, наравно, није могао да зна...
При уласку у продавницу,ушао сам у краћи конфликт са „госпођом“ продавачицом, која ме је, кад је чула одакле сам, почастила са пар сочних псовкии реченицом: „Па шта си доша ође,иди на ваше Србијанско море“.
Дотичној наравно нисам остао дужан и рекао сам јој да је ово овде наше море и сам дошао по порез коју нису платили Цару Душану већ 630 година отприлике.
Таквих провокација сам у тих 4. дана доживео и превише да би их све набрајао овде, али највише ме је шокирао разговор са једном девојком из Хрватске,која је у време рата тек била рођена.
Она ме је најозбиљније питала Да ли је истина да се у Србији новорођенчадима у колевку ставља нож,и да се од малена уче да мрзе Хрвате?!
Наравно, овакво испирање мозга спроводе родитељи те деце, коју ја уопште не кривим што су таква, па зар могу да буду нормална деца кад су родитељи болесни?
Наравно сазнао сам много детаља о болести Хрватске нације која много више од нас користи таблете за смирење, углавном у комбинацији са алкохолом, па се дешавају потпуно ненормалне ситуације.
Током ватерполо утакмице Хрватска-Србија, схватио сам да са тим људима НИКАД неће моћи да се нормално разговара или сарађује,у неким кафићима су махали тзв. „Србосјековима“ и осталим предметима за мучење „Срба агресора“.
У тој и таквој атмосфери успели смо, уз доста среће, да узмемо и један „сувенир“ из Дубровника, велику Хрватску заставу коју смо донели овде.
Толико од мене, ако ће неко да ме критикује што сам био тамо, унапред да кажем да ми је драго што сам отишао, јер сам сад видео на делу све оно што су ми причали други људи,и сада знам да сам још одлучнији у борби за Националне интересе Српског народа!
Војислав Владимировић,
У Новом Саду 21.08.2009.
http://img269.imageshack.us/img269/3338/fotografija0023r.th.jpg
Ја сам се обрео у старом Српском граду Дубровнику у периоду од 26. до 31 јула.
На путу од Херцег Новог до улаза у Дубровник нисам имао никаквих значајнијих проблема.
Панорама Дубровника је фасцинантна, то је стари богати трговачки град, препун културно-историјских споменика и знаменитости. Налази се на фантастичном географском положају.
Из сваког дела града пружа се фантастичан поглед на кристално чисто море. Све је прилично уређено,сређено,регулисано високим казнама и наметима.
Али моју пажњу нису привукле те природне лепоте и разни споменици, и нисам због тога одлучио да ми ово буде дебитантски блог.
Оно што је мене заинтригирало је мржња.
Огромна количина мржње коју сте једноставно осећали у ваздуху. У неким моментима сам имао утисак да тамо чак и цвеће,дрвеће,па и животиње презиру све што је Српско, па чак и Црногорско.
На Милову жалост ни оно силно улизивање и извињавање Хрватима ништа није променило.
Током та 4. дана, сваки дан сам доживљавао разноразне директне или индиректне провокације од стране локалног становништва које чине махом покатоличени Срби.
Први детаљ који сам запазио десио се при самој вожњи до Дубровника. Негде на улазу у Дубровник аутобус Подгоричких регистарских ознака зауставио се на пешачком прелазу,а старији „господин“ који је прелазио је почео да пљује по аутобусу и да нам псује „све живо и мртво“ и „мајку Четничку!“ иако су у аутобусу били махом странци... Што он, наравно, није могао да зна...
При уласку у продавницу,ушао сам у краћи конфликт са „госпођом“ продавачицом, која ме је, кад је чула одакле сам, почастила са пар сочних псовкии реченицом: „Па шта си доша ође,иди на ваше Србијанско море“.
Дотичној наравно нисам остао дужан и рекао сам јој да је ово овде наше море и сам дошао по порез коју нису платили Цару Душану већ 630 година отприлике.
Таквих провокација сам у тих 4. дана доживео и превише да би их све набрајао овде, али највише ме је шокирао разговор са једном девојком из Хрватске,која је у време рата тек била рођена.
Она ме је најозбиљније питала Да ли је истина да се у Србији новорођенчадима у колевку ставља нож,и да се од малена уче да мрзе Хрвате?!
Наравно, овакво испирање мозга спроводе родитељи те деце, коју ја уопште не кривим што су таква, па зар могу да буду нормална деца кад су родитељи болесни?
Наравно сазнао сам много детаља о болести Хрватске нације која много више од нас користи таблете за смирење, углавном у комбинацији са алкохолом, па се дешавају потпуно ненормалне ситуације.
Током ватерполо утакмице Хрватска-Србија, схватио сам да са тим људима НИКАД неће моћи да се нормално разговара или сарађује,у неким кафићима су махали тзв. „Србосјековима“ и осталим предметима за мучење „Срба агресора“.
У тој и таквој атмосфери успели смо, уз доста среће, да узмемо и један „сувенир“ из Дубровника, велику Хрватску заставу коју смо донели овде.
Толико од мене, ако ће неко да ме критикује што сам био тамо, унапред да кажем да ми је драго што сам отишао, јер сам сад видео на делу све оно што су ми причали други људи,и сада знам да сам још одлучнији у борби за Националне интересе Српског народа!
Војислав Владимировић,
У Новом Саду 21.08.2009.
http://img269.imageshack.us/img269/3338/fotografija0023r.th.jpg