Домаћин
20-08-09, 11:33
Песме о победи из десне промисли
/Драгомир Џамбић: ДЕСНЕ ПЈЕСМЕ, Београд 2009/
Књига за љубитеље десне поезије
пише: Владимир Максимовић
Читајући збирку поезије „Десне пјесме“ Драгомира Џамбића пред нама се отвара један сасвим нови поетски дискурс непознат у нашој савременој поезији. Упуштајући се у поље идеје десног које припада филозофији политике, традицији, националној култури песник преиспитује кроз песничке циклусе све те озбиљне појмове дајући им смисао у књижевном обличју.
Сви ти интригантни појмови, понеки и веома непожељни у нашој стварности, се појављују у поезији у лепом стихованом поретку. Теме попут снаге, масе, слободе, ропства, добра и зла, рата и мира, победе, расе у поетици Џамбића имају смисао.
Ако смо засићени темама поезије савремених песника, разним експериментима, певању о ничему, играма речима, празнинама збирка „Десне пјесме“ покреће позитивном енергијом и доказује да и поезија још увек може бити опасна и критична. Читајући циклусе ове књиге размишљао сам о њеној сличности са „Вуненим временима“ Гојка Ђога можда последњом опасном књигом песама у српској књижевности због које је њен аутор провео време и у затворској ћелији. И „Десне пјесме“ су бунт против тираније и диктатуре, против „демократије у седам слика“, против „демократског ђубрета“ наше данашњице. Стиховима:
„Не слушај никог
Скрени десно
Па шта буде“
враћа се храброст поезији умртвљеној постмодерном и пасивном темом савремених послушних, подобних и слабих песника.
Ово је поезија без страха, изазов књижевној јавности и показивање да се може писати поезија и из других углова, знања, уверења што доприноси њеном богатству и враћа је читаоцу. „Десне пјесме“ су збирка поезије која се чита, да би се открио смисао речи, мисли, идеја заплетен и помало скривен у филозофску духовност из које и сам аутор долази.
На моменте жесток критичар слабог човека он показује неке устаљене навике, његову послушничку душу коју често описује бруталним речима попут „стока све издржи“.
Кроз инспирацију делом великог књижевника Ернста Јингера „Одметник“ наш аутор је написао изузетну песму истог назива као и роман на својствен начин тумачећи његов смисао:
„Не може ти нико ништа
Јер вјечна планина
У теби и око тебе
На жарком сунцу
И у свјетлости блиста“.
Самом делу Ернста Јингера песник се враћа више пута у књизи препознајући у њему близак сензибилитет којем си диви поезијом иако је она изворно прозна из романа „На мермерним литицима“ и „Одметник“
Драгоценост поезије Драгомира Џамбића је што покреће човека, даје му снагу, мотивише га, бодри, враћа му веру у живот и стално му говори „смогни снаге“ јер је лепше ходати по земљи него бити под њом. Песнички урлик „Побиједи“ је завршни мотив ове књиге. Ништа лепше нам аутор није могао дати као ову наду, вољу, као корак преко линије, како каже прећи преко те наметнуте границе је привилегија.
Читајући ове храбре песме оживећемо помало заборављени бунт у умртвљеном савременом човеку који се лагано претвара у биће масе. Можда неког ова поезија и освести и покрене да мисли, трага и има своје верују.
/Драгомир Џамбић: ДЕСНЕ ПЈЕСМЕ, Београд 2009/
Књига за љубитеље десне поезије
пише: Владимир Максимовић
Читајући збирку поезије „Десне пјесме“ Драгомира Џамбића пред нама се отвара један сасвим нови поетски дискурс непознат у нашој савременој поезији. Упуштајући се у поље идеје десног које припада филозофији политике, традицији, националној култури песник преиспитује кроз песничке циклусе све те озбиљне појмове дајући им смисао у књижевном обличју.
Сви ти интригантни појмови, понеки и веома непожељни у нашој стварности, се појављују у поезији у лепом стихованом поретку. Теме попут снаге, масе, слободе, ропства, добра и зла, рата и мира, победе, расе у поетици Џамбића имају смисао.
Ако смо засићени темама поезије савремених песника, разним експериментима, певању о ничему, играма речима, празнинама збирка „Десне пјесме“ покреће позитивном енергијом и доказује да и поезија још увек може бити опасна и критична. Читајући циклусе ове књиге размишљао сам о њеној сличности са „Вуненим временима“ Гојка Ђога можда последњом опасном књигом песама у српској књижевности због које је њен аутор провео време и у затворској ћелији. И „Десне пјесме“ су бунт против тираније и диктатуре, против „демократије у седам слика“, против „демократског ђубрета“ наше данашњице. Стиховима:
„Не слушај никог
Скрени десно
Па шта буде“
враћа се храброст поезији умртвљеној постмодерном и пасивном темом савремених послушних, подобних и слабих песника.
Ово је поезија без страха, изазов књижевној јавности и показивање да се може писати поезија и из других углова, знања, уверења што доприноси њеном богатству и враћа је читаоцу. „Десне пјесме“ су збирка поезије која се чита, да би се открио смисао речи, мисли, идеја заплетен и помало скривен у филозофску духовност из које и сам аутор долази.
На моменте жесток критичар слабог човека он показује неке устаљене навике, његову послушничку душу коју често описује бруталним речима попут „стока све издржи“.
Кроз инспирацију делом великог књижевника Ернста Јингера „Одметник“ наш аутор је написао изузетну песму истог назива као и роман на својствен начин тумачећи његов смисао:
„Не може ти нико ништа
Јер вјечна планина
У теби и око тебе
На жарком сунцу
И у свјетлости блиста“.
Самом делу Ернста Јингера песник се враћа више пута у књизи препознајући у њему близак сензибилитет којем си диви поезијом иако је она изворно прозна из романа „На мермерним литицима“ и „Одметник“
Драгоценост поезије Драгомира Џамбића је што покреће човека, даје му снагу, мотивише га, бодри, враћа му веру у живот и стално му говори „смогни снаге“ јер је лепше ходати по земљи него бити под њом. Песнички урлик „Побиједи“ је завршни мотив ове књиге. Ништа лепше нам аутор није могао дати као ову наду, вољу, као корак преко линије, како каже прећи преко те наметнуте границе је привилегија.
Читајући ове храбре песме оживећемо помало заборављени бунт у умртвљеном савременом човеку који се лагано претвара у биће масе. Можда неког ова поезија и освести и покрене да мисли, трага и има своје верују.