Обнова14
20-08-09, 11:32
Полна подела
Један од најгорих аспеката модерног друштва је неприродна подела која постоји између мушкараца и жена наше расе. Резултати ове сутуације су нам свима на тацни: 50% равода, опадајућа стопа наталитета и чињеница да око 25% свих белаца који би могли бити у браку живе сами. За национал-социјалисте који верују да је породица најмања, али и најдрагоценија јединица у грађењу државе, ова стања су у потпуности неприхватљива.
Веома је лако викати како је феминизам проузроковао све ове проблеме, али такво мишљење не постиже ништа, док раздор између полова постаје све већи и већи сваке године. Многи не желе да чују истину: феминизам не би постао привлачан нашим женама да нешто није било много погрешно у начину опхођења према њима.
Дозволите да вам дам пример: временом сам посматрао девојке са којима сам одрастао у својим првим везама. Започеле су их што је здравије могуће, желећи човека своје расе и апсолутно заљубљене. Завршиле су са човеком који им је затровао целе животе јеврејском пропагандом и који је сматрао жену као пуњив предмет задовољства, машину за прављење беба или слушкињу.
Људи који су испливали из таквих веза били су веома различити и далеко циничнији. Коначно су почели да верују да су тинејџерски снови које су све девојке имале о браку или дечије илузије или глупе фантазије. Шта би било да се најиспуњавајуће искуство у нечијем животу, заврши тако што постане ноћна мора. Било би ненормално кривити наше жене што су им уништене илузије овим стањима.
Схватам да ће за неке бити тешко да прихвате, пошто невоље у својим животима тешко заборављамо, и већина нас (укључујући и мене) имала је мање него пријатно искуство са модерним ,,ослобођеним” женама. Али морамо се суочити са једноставном чињеницом: губитак наших жена значи губитак наше расе-тачка! Било је времена када су ми се у потпуности гадили сви наши људи, и мушкарци у жене. Њихова апатија и воља да толеришу или чак привидно пригрле било који начин дегенерације, одвела ме је на стазу која би ме одвела до ,,дођавола са свима” става.
На срећу, био сам способан да видим прошлост, посебно зато што сам схватио каква колосална машина је спремна да отрује јавно мишљење. Једном кад особа постане свесна ове ситуације, не би требала да осећа ништа осим жаљења за изгубљене. Жене су такође жртве ове заразне контроле ума, али постоје две методе које можемо употребити да га повратимо:
1. Стварање правих људи који су вредни женине љубави и поштовања
2. Научити жене истину о темама које се њих тичу.
Почећемо са истином да поричемо идеју полне једнакости-само зато што смо одбацили да једнакост постоји било где у природи-ми верујемо да жена која подиже добро прилагођену децу, заслужује исто толико поштовања као војник који служи својој земљи. Шта би могло бити важније од тога?
Не верујемо, међутим, да се женски посао завршава са рођењем детета, не, ту почиње њена највећа одговорност: служење као звезда водиља у животима њене деце. Када се ова кључна функција препусти другима, резултат је зелена коса, минђуша у носу које носе данашњи млади на улицама.
Искрено, узнемиравајуће је то што се мајчинство као професија гледа инфериорно у односу на рецимо правo или медицину. У национал-социјализму, мајчинство ће се опет гледати као један од најважнијих и најплеменитијих послова којим се неко може бавити. Реците шта хоћете, али племенитост је испред једнакости сваког дана у недељи.
Такође је апсурдно да замислимо да жена може бити припремљена за овај задатак са неколико часова домаћинства у средњој школи. Не, то је смешно. Једном када оснујемо расну државу, онда ћемо створити школе где ће наше даме моћи да уче о уметности мајчинства. У исто време ћемо остале учити да се мајке гледају како треба: као ствараоце наших будућих расних истомишљеника и оних који цене чланове заједнице. Ово ће уклонити многе феминистичке притужбе, а такође ће довести до повећања сорте здраве и срећне породице које су ретке данас.
Док је у потпуности тачно да ће опозиција ,,босоногих и трудних” остати безнадежно изгубљена, наша револуционарна вера дотиче и феминисткиње: једном када се униште услови који терају жену да ради и кад им те идеје не буду гуране у умове спољашњим утицајима, верујемо да жени која жели да постигне нешто у животу, претпостављајући да је способна за то, треба бити пружена могућност за то без икаквог условљавања. Оштро се противимо било каквом расизму који би држао преко 50% наших људи безвреднима.
Често примам писма другова који пишу: ,,Мора да је остала бар једна добра жена? ”, тиме наговештајући да ни једна није остала. Исти је случај и са неколико жена са којима се чујем, које јадикују како не могу да пронађу пристојног човека. Овакви погледи се морају променити, међутим, полна подела, као и сваки други проблем, не може се исправити причом. Само са седиштем моћи, са школама и медијима под нашом контролом, бићемо у могућности да створимо нову генерацију, која ће имати потпуно другачији систем вредности. Оно што ми сад можемо да урадимо је да поставимо пример на личном нивоу како би породица требала да изгледа. Ово ће имати позитиван ефекат на нове који се придружују у покрет и служиће као блок у градњи будуће расне државе.
Ако верујете у 14 речи: ,,Ми морамо да обезбедимо постојање нашег сопственог народа и будућност за нашу белу децу”, онда не постоји изговор да се настави понашање на исти начин као код оних чији су природни инстинкти остали заражени. Тежње говоре гласније од речи и ако желимо наше жене назад, што је исто као да кажемо да желимо да наша раса опстане, морамо пружити опипљив доказ како се наша убеђења испољавају у пракси. Ово се може урадити само тако што ћемо да покажемо другима како се понашамо према својим женама и породицама.
Нашим женским другарицама рећи ћу ово: често говоримо о умећу ратовања, али оно што урадите данас је једнако важно за будућност. Онаква деца какву одгајите једног дана ће држати судбину наше расе у својим рукама, а то значи да ви играте једнако важну улогу у борби као и они који преузимају нешто против наших непријатеља. Ово се не може узети здраво за готово и на дан када добијемо моћ, вратићемо вам ваше право место и признање које га прати као часне креаторе наших људи.
Аутор: Steve Stain
припремио: Serbischer Freiwilliger
Извор (http://www.bhserbia.orq)
Један од најгорих аспеката модерног друштва је неприродна подела која постоји између мушкараца и жена наше расе. Резултати ове сутуације су нам свима на тацни: 50% равода, опадајућа стопа наталитета и чињеница да око 25% свих белаца који би могли бити у браку живе сами. За национал-социјалисте који верују да је породица најмања, али и најдрагоценија јединица у грађењу државе, ова стања су у потпуности неприхватљива.
Веома је лако викати како је феминизам проузроковао све ове проблеме, али такво мишљење не постиже ништа, док раздор између полова постаје све већи и већи сваке године. Многи не желе да чују истину: феминизам не би постао привлачан нашим женама да нешто није било много погрешно у начину опхођења према њима.
Дозволите да вам дам пример: временом сам посматрао девојке са којима сам одрастао у својим првим везама. Започеле су их што је здравије могуће, желећи човека своје расе и апсолутно заљубљене. Завршиле су са човеком који им је затровао целе животе јеврејском пропагандом и који је сматрао жену као пуњив предмет задовољства, машину за прављење беба или слушкињу.
Људи који су испливали из таквих веза били су веома различити и далеко циничнији. Коначно су почели да верују да су тинејџерски снови које су све девојке имале о браку или дечије илузије или глупе фантазије. Шта би било да се најиспуњавајуће искуство у нечијем животу, заврши тако што постане ноћна мора. Било би ненормално кривити наше жене што су им уништене илузије овим стањима.
Схватам да ће за неке бити тешко да прихвате, пошто невоље у својим животима тешко заборављамо, и већина нас (укључујући и мене) имала је мање него пријатно искуство са модерним ,,ослобођеним” женама. Али морамо се суочити са једноставном чињеницом: губитак наших жена значи губитак наше расе-тачка! Било је времена када су ми се у потпуности гадили сви наши људи, и мушкарци у жене. Њихова апатија и воља да толеришу или чак привидно пригрле било који начин дегенерације, одвела ме је на стазу која би ме одвела до ,,дођавола са свима” става.
На срећу, био сам способан да видим прошлост, посебно зато што сам схватио каква колосална машина је спремна да отрује јавно мишљење. Једном кад особа постане свесна ове ситуације, не би требала да осећа ништа осим жаљења за изгубљене. Жене су такође жртве ове заразне контроле ума, али постоје две методе које можемо употребити да га повратимо:
1. Стварање правих људи који су вредни женине љубави и поштовања
2. Научити жене истину о темама које се њих тичу.
Почећемо са истином да поричемо идеју полне једнакости-само зато што смо одбацили да једнакост постоји било где у природи-ми верујемо да жена која подиже добро прилагођену децу, заслужује исто толико поштовања као војник који служи својој земљи. Шта би могло бити важније од тога?
Не верујемо, међутим, да се женски посао завршава са рођењем детета, не, ту почиње њена највећа одговорност: служење као звезда водиља у животима њене деце. Када се ова кључна функција препусти другима, резултат је зелена коса, минђуша у носу које носе данашњи млади на улицама.
Искрено, узнемиравајуће је то што се мајчинство као професија гледа инфериорно у односу на рецимо правo или медицину. У национал-социјализму, мајчинство ће се опет гледати као један од најважнијих и најплеменитијих послова којим се неко може бавити. Реците шта хоћете, али племенитост је испред једнакости сваког дана у недељи.
Такође је апсурдно да замислимо да жена може бити припремљена за овај задатак са неколико часова домаћинства у средњој школи. Не, то је смешно. Једном када оснујемо расну државу, онда ћемо створити школе где ће наше даме моћи да уче о уметности мајчинства. У исто време ћемо остале учити да се мајке гледају како треба: као ствараоце наших будућих расних истомишљеника и оних који цене чланове заједнице. Ово ће уклонити многе феминистичке притужбе, а такође ће довести до повећања сорте здраве и срећне породице које су ретке данас.
Док је у потпуности тачно да ће опозиција ,,босоногих и трудних” остати безнадежно изгубљена, наша револуционарна вера дотиче и феминисткиње: једном када се униште услови који терају жену да ради и кад им те идеје не буду гуране у умове спољашњим утицајима, верујемо да жени која жели да постигне нешто у животу, претпостављајући да је способна за то, треба бити пружена могућност за то без икаквог условљавања. Оштро се противимо било каквом расизму који би држао преко 50% наших људи безвреднима.
Често примам писма другова који пишу: ,,Мора да је остала бар једна добра жена? ”, тиме наговештајући да ни једна није остала. Исти је случај и са неколико жена са којима се чујем, које јадикују како не могу да пронађу пристојног човека. Овакви погледи се морају променити, међутим, полна подела, као и сваки други проблем, не може се исправити причом. Само са седиштем моћи, са школама и медијима под нашом контролом, бићемо у могућности да створимо нову генерацију, која ће имати потпуно другачији систем вредности. Оно што ми сад можемо да урадимо је да поставимо пример на личном нивоу како би породица требала да изгледа. Ово ће имати позитиван ефекат на нове који се придружују у покрет и служиће као блок у градњи будуће расне државе.
Ако верујете у 14 речи: ,,Ми морамо да обезбедимо постојање нашег сопственог народа и будућност за нашу белу децу”, онда не постоји изговор да се настави понашање на исти начин као код оних чији су природни инстинкти остали заражени. Тежње говоре гласније од речи и ако желимо наше жене назад, што је исто као да кажемо да желимо да наша раса опстане, морамо пружити опипљив доказ како се наша убеђења испољавају у пракси. Ово се може урадити само тако што ћемо да покажемо другима како се понашамо према својим женама и породицама.
Нашим женским другарицама рећи ћу ово: често говоримо о умећу ратовања, али оно што урадите данас је једнако важно за будућност. Онаква деца какву одгајите једног дана ће држати судбину наше расе у својим рукама, а то значи да ви играте једнако важну улогу у борби као и они који преузимају нешто против наших непријатеља. Ово се не може узети здраво за готово и на дан када добијемо моћ, вратићемо вам ваше право место и признање које га прати као часне креаторе наших људи.
Аутор: Steve Stain
припремио: Serbischer Freiwilliger
Извор (http://www.bhserbia.orq)