Обнова14
19-08-09, 19:57
Симбол Српске Вере
Верујем у Словенског Бога Свевишњег!
Верујем у Божанства која исходе из Свевишњег!
Гозбе и Даће су моје жртве Божанству и Прецима!
Божић и Слава су моји највећи празници!
Божић славим у име Словенског Бога Свевишњег!
Славу славим у име часних предака!
Брак и породица су за мене најузвишенији циљеви!
Наша деца су моје највеће богатство!
Верујем у правду и једнакост међу људима!
За род и отаџбину спреман сам дати живот!
Верујем у братство и јединство словенског рода!
Хвала Свевишњем на благодати којима нас обасипа!
Слава Богу!!!
Слава Прецима!!!
Слава Роду!!!
Не слажем се да се ова молитва упражњава али је занимљива.
Поред тога и ово је занимљиво
Јаша Томић (део из критике на књигу С.Станојевића - Историја Срба)
Хришћанство у оно доба (6-12 век) није излазило пред Србе као чисто верско питање.
Нова вера, коју су ширили из Рима и Цариграда, била је испреплетана са новим редом, и то са новим економским и политичким редом.
Филозофија оног хришћанства била је ропство.
Прве присталице хришћанства, живели су у заједници имања, а власти су их се плашиле, те их прикивале о крст и бацале у воду.
Но после неколико векова преобразили су вука у јагње.
Они, који су међу Србима ширили хришћанство, нису причали о једнакости, о братству, о милосрђу. Него су причали о страдању, а награда за страдање је на оном свету. А на овом свету треба бити покоран, треба у првом реду поштовати световне и црквене власти, јер је свака власт од бога.
Зато су то хришћанство и ширили у српском народу - од горе.
Властели српској годила је нова култура и нови ред, јер је она под тим новим редом постајала силна, моћна и богата.
Сјајно материјално стање римских и византијских властодржаца бљеснуло јој је у очи.
Са старом Српском Вером био је повезан стари српски економски и политички ред.
Србин у старој својој постојбини није научио да буде на земљи спахијски роб и да даје кулук, и да му одсецају уши и нос. Он је имао своје задруге, своје поротне судове, а имао је гласа када се што закључивало или се бирали главари.
По новоме, бајаги хришћанском реду, владар је постајао не по вољи народа, него 'по милости божијој', а по милости божијој постојала су и сва ситнија господа, јер је свака власт од бога.Верско питање је било само на површини. На дну тог питања ухватио се у коштац стари и нови економски ред. На једној страни борило се старо српско задругарство, а на другој страни економско ропство - феудализам. На једној страни борио се стари српски демократизам а на другој страни: само-власт светских и црквених моћника.
Ово је језгро спора.
Само је то језгро било увијено с једне стране у стару Српску Веру а са друге стране у изопачено хришћанство.
И кад је стара Српска Вера, стари српски ред почео да поклеца, тада се јавља Богумилство. Јавља се као протест противу новога реда.
Такозвана борба између старе Српске Вере и хришћанства била је ужасна и трајала је вековима.
Маса српскога народа није хтела да пристане на ропство, него се очајно борила против тога, и зато није могла тако дуго да постане српска држава.
Хрвати су много брже створили државу, јер су лакше пристали на нови ред. Кад је српска самостална држава постала, Хрватска је већ била прошла.
Види се дакле шта су били узроци ономе трењу.
То није што је Србин проклет, па није могао да се сложи, већ што није могао да на својој земљи и у свој кући буде роб...
извор--http://www.srpskavera.comoj.com/s_vera_literatura.htm
Верујем у Словенског Бога Свевишњег!
Верујем у Божанства која исходе из Свевишњег!
Гозбе и Даће су моје жртве Божанству и Прецима!
Божић и Слава су моји највећи празници!
Божић славим у име Словенског Бога Свевишњег!
Славу славим у име часних предака!
Брак и породица су за мене најузвишенији циљеви!
Наша деца су моје највеће богатство!
Верујем у правду и једнакост међу људима!
За род и отаџбину спреман сам дати живот!
Верујем у братство и јединство словенског рода!
Хвала Свевишњем на благодати којима нас обасипа!
Слава Богу!!!
Слава Прецима!!!
Слава Роду!!!
Не слажем се да се ова молитва упражњава али је занимљива.
Поред тога и ово је занимљиво
Јаша Томић (део из критике на књигу С.Станојевића - Историја Срба)
Хришћанство у оно доба (6-12 век) није излазило пред Србе као чисто верско питање.
Нова вера, коју су ширили из Рима и Цариграда, била је испреплетана са новим редом, и то са новим економским и политичким редом.
Филозофија оног хришћанства била је ропство.
Прве присталице хришћанства, живели су у заједници имања, а власти су их се плашиле, те их прикивале о крст и бацале у воду.
Но после неколико векова преобразили су вука у јагње.
Они, који су међу Србима ширили хришћанство, нису причали о једнакости, о братству, о милосрђу. Него су причали о страдању, а награда за страдање је на оном свету. А на овом свету треба бити покоран, треба у првом реду поштовати световне и црквене власти, јер је свака власт од бога.
Зато су то хришћанство и ширили у српском народу - од горе.
Властели српској годила је нова култура и нови ред, јер је она под тим новим редом постајала силна, моћна и богата.
Сјајно материјално стање римских и византијских властодржаца бљеснуло јој је у очи.
Са старом Српском Вером био је повезан стари српски економски и политички ред.
Србин у старој својој постојбини није научио да буде на земљи спахијски роб и да даје кулук, и да му одсецају уши и нос. Он је имао своје задруге, своје поротне судове, а имао је гласа када се што закључивало или се бирали главари.
По новоме, бајаги хришћанском реду, владар је постајао не по вољи народа, него 'по милости божијој', а по милости божијој постојала су и сва ситнија господа, јер је свака власт од бога.Верско питање је било само на површини. На дну тог питања ухватио се у коштац стари и нови економски ред. На једној страни борило се старо српско задругарство, а на другој страни економско ропство - феудализам. На једној страни борио се стари српски демократизам а на другој страни: само-власт светских и црквених моћника.
Ово је језгро спора.
Само је то језгро било увијено с једне стране у стару Српску Веру а са друге стране у изопачено хришћанство.
И кад је стара Српска Вера, стари српски ред почео да поклеца, тада се јавља Богумилство. Јавља се као протест противу новога реда.
Такозвана борба између старе Српске Вере и хришћанства била је ужасна и трајала је вековима.
Маса српскога народа није хтела да пристане на ропство, него се очајно борила против тога, и зато није могла тако дуго да постане српска држава.
Хрвати су много брже створили државу, јер су лакше пристали на нови ред. Кад је српска самостална држава постала, Хрватска је већ била прошла.
Види се дакле шта су били узроци ономе трењу.
То није што је Србин проклет, па није могао да се сложи, већ што није могао да на својој земљи и у свој кући буде роб...
извор--http://www.srpskavera.comoj.com/s_vera_literatura.htm