ГОРАН Д.
19-08-09, 17:01
http://gorandavidovic.com/images/stories/cirilica001.jpg
Нео-усташким персонама смета српска ћирилица у окупираној Србији.
Од Турака до данас бар нам језик и писмо нису дирали.
Главе су падале, али нам језик и писмо нису дирали. Сада им и то смета. Хоће да нас затру, ишчупају из корена.
Поруши се цело српско гробље у Стапарима, и ником ништа.
Ускраћују нам српски језик и ћирилично писмо, и нико од Срба ништа не предузима.
Али, кад се неко нађе да ипак испоштује Устав и законе, онда се дигне и кусо и репато из антисрпског НВО сектора. Тај дехуманизовани шљам који је алергичан на све српско има подршку државе и свих медија.
Било како било, разбуктала се још једна битка противника ћирилице и оних који је бране.
Лично сматрам да поред српске ћирилице постоји и српска латиница коју су склепали за потребе Илирског покрета. Пошто хрватски језик не постоји, српски језик има два писма.
Али, ако Устав с правом фаворизује српску ћирилицу онда се то мора поштовати, а анти-Срби нека цркну!
Имамо и ми права на позитивну дискриминацију.
Пишу анти-српски пацови како сам ја неписмен јер не знам латиницу. Па знам ја и старогрчки да читам али то не значи да ми суд треба слати Аристофанове цитате у оригиналу као судски спис.
Стока се острвила па куну и псују Окружни суд што се усудио да једном Горану Давидовићу уважи жалбу.
Нека се навикавају, то ће бити чест случај у будућности.
Када сам био у италијанском затвору, сва решења од италијанског суда су ми превођена на српски, иако италијански довољно знам. Тако се то ради у Европи.
Да сам на месту Динка и екипе, ја се у ту „Европу“ не бих тако журио.
А време им је да почну са учењем закона државе Србије, требаће им.
Закон о парничном поступку
Члан 6.
Парнични поступак води се на српском језику екавског или ијекавског изговора и у том поступку користи се ћирилично писмо, а латинично писмо-у складу са уставом и законом. На подручјима на којима је, у складу са законом у службеној употреби језик одређене националне мањине поступак се води и на језику и уз употребу писма те националне мањине.
Странке и други учесници у поступку имају право да се служе својим језиком и писмом, у складу са одредбама овог закона.
Устав републике Србије
Члан 10.
У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.
Сва решења и списи у парници коју је против мене покренуо Динко Грухоњић су ми достављани на латиници што је противно Закону о парничном поступку члан 6. али и Уставу републике Србије члан 10.
Пресуда није укинута само због ускраћивања ћириличног писма као битне повреде одредбе парничног поступка јер је то био само мали делић неправилности у овој приватној парници.
Окружни суд нажалост није потпуно укинуо пресуду него је само вратио првостепеном суду на поновљено суђење због битне повреде одредаба парничног поступка.
Судија Такач Галфи Клара одбила је мој захтев као туженог да у поступку слободно користим свој језик и своје писмо. То је заправо и кривично дело али никад нисам против Галфи Кларе поднео кривичну пријаву.
Сам процес је трајао мање од сат времена јер је све већ било договорено.
Непотпуно је утврђено чињенично стање јер правни заступник Грухоњића чак није тачно навео ни где су написане увреде на рачун његовог клијента.
Поред тога Динко Ахмет Грухоњић је дао лажни исказ који је доказан у самом поступку на шта судија Такач Галфи Клара није реаговала.
Начињена је битна повреда одредаба парничног поступка јер је судија Такач Галфи Клара одбила мој захтев као туженог да у поступку слободно користим свој језик и своје писмо. Сва решења и списи су ми достављани на латиници.
Иако сам у поднеску од 28.02.2007 захтевао да ми Суд омогући достављање списа на језику и писму које је у службеној употреби у Суду, томе се није изашло у сусрет а чак и сама пресуда ми је достављена на латиници.
У складу са Законом о парничном поступку члан 361 став 2 тачка 8. пресуда се само на основу тога може побијати.
Иако сам и усмено на рочишту 4.јуна 2007 тражио од судије Такач Галфи Кларе да ми се објасни зашто се не поштује Закон о парничном поступку, судија је одбила да се изјасни, због чега између осталог нисам желео да потпишем записник у који уопште није ушло моје инсистирање на усменом и писменом објашњењу суда.
У пресуди не постоји ниједно образложење првостепеног суда о мом захтеву из поднеска од 28.02.2007 у којем сам тражио да ми се списи доставе на ћирилици у складу са Законом о парничном поступку и то чл.6, чл.97 и чланом 98. као и у складу са Уставом.
Окружни суд је ипак укинуо пресуду по којој треба да платим 500.000 динара на име нематеријалне штете нанетих душевних болова Динку Грухоњићу, и сад све иде испочетка.
После усвајања моје жалбе сада имамо јавно исмевање уставних права Срба да користе ћирилицу. Динко се како каже „грохотом смеје“ на то, а његов адвокат из моћног клана Бељански прозива Окружни суд. Све је то доказ моје више пута изречене тврдње да су уставна, грађанска и национална права и слободе српског народа у Војводини алармантно угрожена.
Како Динко каже у изјави за Б92 :“прва моја реакција био је грохотан смех“.
Тако збори Динко Ахмет Грухоњић по националној припадности неопредељен, по вероисповести „безбожник“, а по идеолошкој битанга.
Прави школски Ломброзовски лик оријенталног типа. Знате оне босанско-херцеговачке протуве са скорелим жвалама на уснама, закрвављених очију? Језиво.
Па кад још баршунастим вокалом промумла на Б92, како је оно рекао:“ чак се и радујем перверзно том поновљеном суђењу“.
Дакле, могло би се додати и перверзњак!
Осећа ваљда сексуално узбуђење на суђењима или шта већ? Болестан, и то не крије! Како је само дрхтао кад је давао исказ који је читао са папира на првом суђењу, изгледа да га суђење сексуално узбуђује. Изопачен човек.
Таква аномалија се не говори у етар пред широким аудиторијем, али овај то и не крије. Радује се перверзно док чека поновљено суђење. У међувремену чита Фројда и бави се ерекцијама у блогу. Али, не бави се својом ерекцијом него српском. Ваљда ће и он подржати параду хомосексуалаца у Београду?
Ако је и то последица моје књиге, због које ме тужио, онда се помало осећам и кривим.
Тужилац Грухоњић је на суђењу на питање судије:“ какве још последице осећа?“ одговорио:“мало сам постао параноичан“.
Моје питање:“Да ли се обратио неком за стручну помоћ?“ судија је одбила и не само то, није га ни диктирала у записник иако сам то тражио.
Сматрам да параноја спада у озбиљну психопатологију и да свакако треба имати одређени медицински третман. Посебно ако је моја књига утицала на стварање овако озбиљне психопатолошке промене код туженог, суд није смео неозбиљно схватити моје питање у вези са тим.
Неразумљиво је на који начин је тужени претпрео душевне болове због којих му је умањена животна активност, како се наводило у образложењу пресуде. Напротив, тужени је још агилнији у свом послу . Расписао се он у ове две године више него икад.
Висина досуђене новчане надокнаде према члану 200.Закона о облигационим односима је свакако превисока и неутемељена у судској пракси.
Да сам злобан, запитао бих се и одкуд њему „душевни болови“? Зар он није атеиста, дијалектички материјалиста? Па они немају душу.
Горан Давидовић
Нео-усташким персонама смета српска ћирилица у окупираној Србији.
Од Турака до данас бар нам језик и писмо нису дирали.
Главе су падале, али нам језик и писмо нису дирали. Сада им и то смета. Хоће да нас затру, ишчупају из корена.
Поруши се цело српско гробље у Стапарима, и ником ништа.
Ускраћују нам српски језик и ћирилично писмо, и нико од Срба ништа не предузима.
Али, кад се неко нађе да ипак испоштује Устав и законе, онда се дигне и кусо и репато из антисрпског НВО сектора. Тај дехуманизовани шљам који је алергичан на све српско има подршку државе и свих медија.
Било како било, разбуктала се још једна битка противника ћирилице и оних који је бране.
Лично сматрам да поред српске ћирилице постоји и српска латиница коју су склепали за потребе Илирског покрета. Пошто хрватски језик не постоји, српски језик има два писма.
Али, ако Устав с правом фаворизује српску ћирилицу онда се то мора поштовати, а анти-Срби нека цркну!
Имамо и ми права на позитивну дискриминацију.
Пишу анти-српски пацови како сам ја неписмен јер не знам латиницу. Па знам ја и старогрчки да читам али то не значи да ми суд треба слати Аристофанове цитате у оригиналу као судски спис.
Стока се острвила па куну и псују Окружни суд што се усудио да једном Горану Давидовићу уважи жалбу.
Нека се навикавају, то ће бити чест случај у будућности.
Када сам био у италијанском затвору, сва решења од италијанског суда су ми превођена на српски, иако италијански довољно знам. Тако се то ради у Европи.
Да сам на месту Динка и екипе, ја се у ту „Европу“ не бих тако журио.
А време им је да почну са учењем закона државе Србије, требаће им.
Закон о парничном поступку
Члан 6.
Парнични поступак води се на српском језику екавског или ијекавског изговора и у том поступку користи се ћирилично писмо, а латинично писмо-у складу са уставом и законом. На подручјима на којима је, у складу са законом у службеној употреби језик одређене националне мањине поступак се води и на језику и уз употребу писма те националне мањине.
Странке и други учесници у поступку имају право да се служе својим језиком и писмом, у складу са одредбама овог закона.
Устав републике Србије
Члан 10.
У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.
Сва решења и списи у парници коју је против мене покренуо Динко Грухоњић су ми достављани на латиници што је противно Закону о парничном поступку члан 6. али и Уставу републике Србије члан 10.
Пресуда није укинута само због ускраћивања ћириличног писма као битне повреде одредбе парничног поступка јер је то био само мали делић неправилности у овој приватној парници.
Окружни суд нажалост није потпуно укинуо пресуду него је само вратио првостепеном суду на поновљено суђење због битне повреде одредаба парничног поступка.
Судија Такач Галфи Клара одбила је мој захтев као туженог да у поступку слободно користим свој језик и своје писмо. То је заправо и кривично дело али никад нисам против Галфи Кларе поднео кривичну пријаву.
Сам процес је трајао мање од сат времена јер је све већ било договорено.
Непотпуно је утврђено чињенично стање јер правни заступник Грухоњића чак није тачно навео ни где су написане увреде на рачун његовог клијента.
Поред тога Динко Ахмет Грухоњић је дао лажни исказ који је доказан у самом поступку на шта судија Такач Галфи Клара није реаговала.
Начињена је битна повреда одредаба парничног поступка јер је судија Такач Галфи Клара одбила мој захтев као туженог да у поступку слободно користим свој језик и своје писмо. Сва решења и списи су ми достављани на латиници.
Иако сам у поднеску од 28.02.2007 захтевао да ми Суд омогући достављање списа на језику и писму које је у службеној употреби у Суду, томе се није изашло у сусрет а чак и сама пресуда ми је достављена на латиници.
У складу са Законом о парничном поступку члан 361 став 2 тачка 8. пресуда се само на основу тога може побијати.
Иако сам и усмено на рочишту 4.јуна 2007 тражио од судије Такач Галфи Кларе да ми се објасни зашто се не поштује Закон о парничном поступку, судија је одбила да се изјасни, због чега између осталог нисам желео да потпишем записник у који уопште није ушло моје инсистирање на усменом и писменом објашњењу суда.
У пресуди не постоји ниједно образложење првостепеног суда о мом захтеву из поднеска од 28.02.2007 у којем сам тражио да ми се списи доставе на ћирилици у складу са Законом о парничном поступку и то чл.6, чл.97 и чланом 98. као и у складу са Уставом.
Окружни суд је ипак укинуо пресуду по којој треба да платим 500.000 динара на име нематеријалне штете нанетих душевних болова Динку Грухоњићу, и сад све иде испочетка.
После усвајања моје жалбе сада имамо јавно исмевање уставних права Срба да користе ћирилицу. Динко се како каже „грохотом смеје“ на то, а његов адвокат из моћног клана Бељански прозива Окружни суд. Све је то доказ моје више пута изречене тврдње да су уставна, грађанска и национална права и слободе српског народа у Војводини алармантно угрожена.
Како Динко каже у изјави за Б92 :“прва моја реакција био је грохотан смех“.
Тако збори Динко Ахмет Грухоњић по националној припадности неопредељен, по вероисповести „безбожник“, а по идеолошкој битанга.
Прави школски Ломброзовски лик оријенталног типа. Знате оне босанско-херцеговачке протуве са скорелим жвалама на уснама, закрвављених очију? Језиво.
Па кад још баршунастим вокалом промумла на Б92, како је оно рекао:“ чак се и радујем перверзно том поновљеном суђењу“.
Дакле, могло би се додати и перверзњак!
Осећа ваљда сексуално узбуђење на суђењима или шта већ? Болестан, и то не крије! Како је само дрхтао кад је давао исказ који је читао са папира на првом суђењу, изгледа да га суђење сексуално узбуђује. Изопачен човек.
Таква аномалија се не говори у етар пред широким аудиторијем, али овај то и не крије. Радује се перверзно док чека поновљено суђење. У међувремену чита Фројда и бави се ерекцијама у блогу. Али, не бави се својом ерекцијом него српском. Ваљда ће и он подржати параду хомосексуалаца у Београду?
Ако је и то последица моје књиге, због које ме тужио, онда се помало осећам и кривим.
Тужилац Грухоњић је на суђењу на питање судије:“ какве још последице осећа?“ одговорио:“мало сам постао параноичан“.
Моје питање:“Да ли се обратио неком за стручну помоћ?“ судија је одбила и не само то, није га ни диктирала у записник иако сам то тражио.
Сматрам да параноја спада у озбиљну психопатологију и да свакако треба имати одређени медицински третман. Посебно ако је моја књига утицала на стварање овако озбиљне психопатолошке промене код туженог, суд није смео неозбиљно схватити моје питање у вези са тим.
Неразумљиво је на који начин је тужени претпрео душевне болове због којих му је умањена животна активност, како се наводило у образложењу пресуде. Напротив, тужени је још агилнији у свом послу . Расписао се он у ове две године више него икад.
Висина досуђене новчане надокнаде према члану 200.Закона о облигационим односима је свакако превисока и неутемељена у судској пракси.
Да сам злобан, запитао бих се и одкуд њему „душевни болови“? Зар он није атеиста, дијалектички материјалиста? Па они немају душу.
Горан Давидовић