SSerbian
30-03-08, 20:08
HITLEROV GOVOR U RAJHSTAGU POVODOM NAPADA NA JUGOSLAVIJU
6.4.1941.g.
http://www.geocities.com/famous_bosniaks/images/hitler_nedic_meeting.jpg
Moji poslanici, članovi nemačkog Rajhstaga!Većina od vas, pre svega vi,moji stariji partijski drugovi, znate koliko sam se trudio da izmedju Nemačke i Jugoslavije uspostavim korektne odnose razumevanja, čak prijateljstva. Ja sam u tom pravcu godinama radio. Verovao sam da su me u tom nastojanju pomagali pojedini predstavnici ove zemlje , koji su kao i ja, izgleda smatrali da se od tesne saradnje naÅ¡ih dveju zemalja može očekivati samo korist. Kad se Balkanu, usled britanskih intriga približila opasnost da pre ili kasnije bude uvučen u rat, moji napori su se tim viÅ¡e povećali da učinim sve kako bih Jugoslaviju očuvao od tako opasnog zapleta. NaÅ¡ ministar inostranih poslova fon Ribentrop, u ovom smislu je sa njemu sopstvenim strpljenjem i istrajnoÅ¡ću u mnogobrojnim sastancima i razgovorima uvek ukazivao na celishodnost, Å¡ta viÅ¡e nužnost, da se bar ovaj deo Evrope sačuva od nesrećnog rata. On je u tom smislu podneo jugoslovenskoj vladi predloge koji su bili tako lojalni i izvanredni da je najzad izgledalo da se i u tadaÅ¡njoj Jugoslaviji umnožavaju glasovi koji su zastupali takvu tesnu saradnju.
Stoga je sasvim tačno kad ministar Halifaks danas izjavljuje da nije bila nemačka namera da izazove rat na Balkanu. Da, tačno je da je suprotno tome naÅ¡ poÅ¡teni cilj bio da putem uspostavljanja tesne saradnje s Jugoslavijom možda po mogućstvu postignemo pravedno i snoÅ¡ljivo likvidiranje italijansko-grčkog konflikta.Duče je ne samo odobrio pokuÅ¡aj da se Jugoslavija dovede u teÅ¡nju interesnu zajednicu sa naÅ¡im miroljubivim ciljevima, nego je to svim sredstvima pomogao.
Tako je najzad bilo mogućno pobuditi jugoslovensku vladu da pristupi paktu triju
sila , koji Jugoslaviji nije stavljao uopÅ¡te nikakve zahteve, već je ovoj zemlji samo pružio preimućstvo. Jer, to moram danas konstatovati radi istorijske istine da ovim Paktom i dopunskim sporazumom koji mu je bio pridodat, Jugoslavija nije bila obavezna da pruža nikakvu pomoć. Naprotiv, Jugoslavija je od sila potpisnica Trojnog pakta dobila svečano obećanje ne samo da se od nje neće tražiti nikakva pomoć, već smo bili spremni da se unapred odreknemo svakog transporta ratnog materijala preko jugoslovenske teritorije. Sem toga Jugoslavija je na izričit zahtev svoje vlade dobila garanciju da će u slučaju teritorijalnih promena na Balkanu dobiti prilaz egejskom moru, koji je izmedju ostalog trebalo da obuhvati i grad Solun. Tako je 25.marta potpisan u Beču jedan Pakt koji je jugoslovenskoj državi obezbedjivao najveću budućnost i koji je mogao da obezbedi mir na Balkanu.
Razumećete, moji poslanici, da sam tog dana s jednim zaista srećnim osećanjem
napustio ovaj lepi grad na Dunavu ne samo stoga Å¡to sam smatrao da je time jedan gotovo osmogodiÅ¡nji spoljnopolitički rad izgledao nagradjen, ne, ja sam isto tako verovao da bi time možda jos u poslednjoj minuti mogla da postane izliÅ¡na nemačka intervencija na Balkanu.
Dva dana kasnije potresla nas je sve vest o prevratu jedne klike plaćenih pučista
koji su izvršili delo koje je engleskog premijera pobudilo da u oduševljenju usklikne da ima najzad da saopšti nešto dobro.
Vi ćete dalje razumeti, moji poslanici, Å¡to sam odmah dao naredbu za napad.Jer
nemogućno je da se na ovaj način postupa s Nemačkim Rajhom. Ne može se dugo godina moliti za jedno političko prijateljstvo. Nemogno je isto tako zaključiti
jedan sporazum, koji samo drugom donosi korist, pa zatim doziveti da se ovaj sporazum ne samo preko noći prekrÅ¡i, već da se kao odgovor insultira predstavnik Nemačkog Rajha, da se vojni ataÅ¡e ugrožava, da se pomočnik ovog vojnog ataÅ¡ea rani, mnogobrojni drugi Nemci zlostavljaju, da se demoliraju biroi, Å¡kole, izložbene prostorije, i tako dalje, da se ruÅ¡e stanovi državljana Rajha i da se nemački sunarodnici gone i ubijaju kao bespravna divljač.
Ja sam, to Bog zna, hteo mir. Ako pak jedan ministar Halifaks sa porugom izjavljuje da se to vrlo dobro znalo i da su nas upravo stoga prinudili da se borimo, tako kao da je ovo neki naročiti trijumf britanske državničke veÅ¡tine, tada ja protiv takve zloće ne mogu niÅ¡ta drugo učiniti već da interese Rajha zaÅ¡titim sredstvima koja nam stoje na raspolaganju.
6.4.1941.g.
http://www.geocities.com/famous_bosniaks/images/hitler_nedic_meeting.jpg
Moji poslanici, članovi nemačkog Rajhstaga!Većina od vas, pre svega vi,moji stariji partijski drugovi, znate koliko sam se trudio da izmedju Nemačke i Jugoslavije uspostavim korektne odnose razumevanja, čak prijateljstva. Ja sam u tom pravcu godinama radio. Verovao sam da su me u tom nastojanju pomagali pojedini predstavnici ove zemlje , koji su kao i ja, izgleda smatrali da se od tesne saradnje naÅ¡ih dveju zemalja može očekivati samo korist. Kad se Balkanu, usled britanskih intriga približila opasnost da pre ili kasnije bude uvučen u rat, moji napori su se tim viÅ¡e povećali da učinim sve kako bih Jugoslaviju očuvao od tako opasnog zapleta. NaÅ¡ ministar inostranih poslova fon Ribentrop, u ovom smislu je sa njemu sopstvenim strpljenjem i istrajnoÅ¡ću u mnogobrojnim sastancima i razgovorima uvek ukazivao na celishodnost, Å¡ta viÅ¡e nužnost, da se bar ovaj deo Evrope sačuva od nesrećnog rata. On je u tom smislu podneo jugoslovenskoj vladi predloge koji su bili tako lojalni i izvanredni da je najzad izgledalo da se i u tadaÅ¡njoj Jugoslaviji umnožavaju glasovi koji su zastupali takvu tesnu saradnju.
Stoga je sasvim tačno kad ministar Halifaks danas izjavljuje da nije bila nemačka namera da izazove rat na Balkanu. Da, tačno je da je suprotno tome naÅ¡ poÅ¡teni cilj bio da putem uspostavljanja tesne saradnje s Jugoslavijom možda po mogućstvu postignemo pravedno i snoÅ¡ljivo likvidiranje italijansko-grčkog konflikta.Duče je ne samo odobrio pokuÅ¡aj da se Jugoslavija dovede u teÅ¡nju interesnu zajednicu sa naÅ¡im miroljubivim ciljevima, nego je to svim sredstvima pomogao.
Tako je najzad bilo mogućno pobuditi jugoslovensku vladu da pristupi paktu triju
sila , koji Jugoslaviji nije stavljao uopÅ¡te nikakve zahteve, već je ovoj zemlji samo pružio preimućstvo. Jer, to moram danas konstatovati radi istorijske istine da ovim Paktom i dopunskim sporazumom koji mu je bio pridodat, Jugoslavija nije bila obavezna da pruža nikakvu pomoć. Naprotiv, Jugoslavija je od sila potpisnica Trojnog pakta dobila svečano obećanje ne samo da se od nje neće tražiti nikakva pomoć, već smo bili spremni da se unapred odreknemo svakog transporta ratnog materijala preko jugoslovenske teritorije. Sem toga Jugoslavija je na izričit zahtev svoje vlade dobila garanciju da će u slučaju teritorijalnih promena na Balkanu dobiti prilaz egejskom moru, koji je izmedju ostalog trebalo da obuhvati i grad Solun. Tako je 25.marta potpisan u Beču jedan Pakt koji je jugoslovenskoj državi obezbedjivao najveću budućnost i koji je mogao da obezbedi mir na Balkanu.
Razumećete, moji poslanici, da sam tog dana s jednim zaista srećnim osećanjem
napustio ovaj lepi grad na Dunavu ne samo stoga Å¡to sam smatrao da je time jedan gotovo osmogodiÅ¡nji spoljnopolitički rad izgledao nagradjen, ne, ja sam isto tako verovao da bi time možda jos u poslednjoj minuti mogla da postane izliÅ¡na nemačka intervencija na Balkanu.
Dva dana kasnije potresla nas je sve vest o prevratu jedne klike plaćenih pučista
koji su izvršili delo koje je engleskog premijera pobudilo da u oduševljenju usklikne da ima najzad da saopšti nešto dobro.
Vi ćete dalje razumeti, moji poslanici, Å¡to sam odmah dao naredbu za napad.Jer
nemogućno je da se na ovaj način postupa s Nemačkim Rajhom. Ne može se dugo godina moliti za jedno političko prijateljstvo. Nemogno je isto tako zaključiti
jedan sporazum, koji samo drugom donosi korist, pa zatim doziveti da se ovaj sporazum ne samo preko noći prekrÅ¡i, već da se kao odgovor insultira predstavnik Nemačkog Rajha, da se vojni ataÅ¡e ugrožava, da se pomočnik ovog vojnog ataÅ¡ea rani, mnogobrojni drugi Nemci zlostavljaju, da se demoliraju biroi, Å¡kole, izložbene prostorije, i tako dalje, da se ruÅ¡e stanovi državljana Rajha i da se nemački sunarodnici gone i ubijaju kao bespravna divljač.
Ja sam, to Bog zna, hteo mir. Ako pak jedan ministar Halifaks sa porugom izjavljuje da se to vrlo dobro znalo i da su nas upravo stoga prinudili da se borimo, tako kao da je ovo neki naročiti trijumf britanske državničke veÅ¡tine, tada ja protiv takve zloće ne mogu niÅ¡ta drugo učiniti već da interese Rajha zaÅ¡titim sredstvima koja nam stoje na raspolaganju.