ГОРАН Д.
28-06-09, 15:41
620 година након Косовског боја Срби још не живе у слободи
Пише: Горан Давидовић
Браћо и сестре срећан вам Видовдан!
Као што ред налаже да се јавим и на свом блогу, додуше са два дана кашњења, и да благодарим свима вама који сте мислима и срцима били уз мене.
Многи пријатељи, саборци, браћа и сестре па чак и многи које не познајем, су ми у ова два дана честитали излазак на слободу...Хвала им на томе и знам да је од срца. Али, каква је то "слобода"?
Као што се већ зна, пуштен сам из затвора, и могу слободно да се крећем, али не могу рећи и да сам на „слободи“. Док су стотине Срба неправедно у затвору ни ја се не могу осећати слободним. Док је моја земља окупирана ја се слободним осећати не могу.
Какву црну слободу да прослављам док се не могу вратити слободно у свој град? Коју „слободу“ док српска деца живе ограђена жицом на Косову и Метохији? Чему славље док територијом вазалне државице коју данас зову „Србија“ владају најгори одроди и олоши какви се нису рађали откад постоји српски род.
Али добро, данас је велики дан, Видовдан, дан српског поноса и славе. Данас и у великом болу можемо и морамо бити поносни што смо имали претке какве можда и не заслужујемо.
Нека нам Господ Бог помогне да смогнемо снаге да будемо прави Срби којих се наши преци неће стидети. Да једном можемо пред Милоша и славне српске војводе изаћи са славним делима која ће наша деца и деца наше деце наставити.
Овом приликом желим да кажем да ја имам на кога да будем поносан, а поносан сам на све вас који сте ме подржавали.
Посебно благодарим мојој храброј и сналажљивој жени, мојим пријатељима у Трсту, како Србима тако и многобројним Италијанима, затим мојим адвокатима у Италији и Србији. Благодарим на подршци најстаријој српској емигрантској организацији Српској народној одбрани, људима из Беча и широм дијаспоре. Велико хвала Италијанима из Венето фронте (VFS), странкама Форца Нова и Фјама триколоре, затим музичким групaма на концертима подршке и на новчаној помоћи.
Велику подршку сам имао не само од Срба и Италијана него и од неколико европских политичара. Благодарим свима на писмима и телеграмима које су ми слали у затвор.
Хвала велика свима, нико споменут али нико заборављен.
Са друге стране нећу заборавити ни сплетке и лажи једног профитера али ни многе друге лажи разних креатура и неморалних типова.
На Видовдан се Богом заклињем да ћу добро вратити троструким добром, а зло и неправду опростити нећу. Тако ми Бог помогао!
Следеће године на Газиместану!
Чувајте Косовски завет јер сте само тако прави Срби и Српкиње!
Ваш брат Горан
28.јун 2009
Пише: Горан Давидовић
Браћо и сестре срећан вам Видовдан!
Као што ред налаже да се јавим и на свом блогу, додуше са два дана кашњења, и да благодарим свима вама који сте мислима и срцима били уз мене.
Многи пријатељи, саборци, браћа и сестре па чак и многи које не познајем, су ми у ова два дана честитали излазак на слободу...Хвала им на томе и знам да је од срца. Али, каква је то "слобода"?
Као што се већ зна, пуштен сам из затвора, и могу слободно да се крећем, али не могу рећи и да сам на „слободи“. Док су стотине Срба неправедно у затвору ни ја се не могу осећати слободним. Док је моја земља окупирана ја се слободним осећати не могу.
Какву црну слободу да прослављам док се не могу вратити слободно у свој град? Коју „слободу“ док српска деца живе ограђена жицом на Косову и Метохији? Чему славље док територијом вазалне државице коју данас зову „Србија“ владају најгори одроди и олоши какви се нису рађали откад постоји српски род.
Али добро, данас је велики дан, Видовдан, дан српског поноса и славе. Данас и у великом болу можемо и морамо бити поносни што смо имали претке какве можда и не заслужујемо.
Нека нам Господ Бог помогне да смогнемо снаге да будемо прави Срби којих се наши преци неће стидети. Да једном можемо пред Милоша и славне српске војводе изаћи са славним делима која ће наша деца и деца наше деце наставити.
Овом приликом желим да кажем да ја имам на кога да будем поносан, а поносан сам на све вас који сте ме подржавали.
Посебно благодарим мојој храброј и сналажљивој жени, мојим пријатељима у Трсту, како Србима тако и многобројним Италијанима, затим мојим адвокатима у Италији и Србији. Благодарим на подршци најстаријој српској емигрантској организацији Српској народној одбрани, људима из Беча и широм дијаспоре. Велико хвала Италијанима из Венето фронте (VFS), странкама Форца Нова и Фјама триколоре, затим музичким групaма на концертима подршке и на новчаној помоћи.
Велику подршку сам имао не само од Срба и Италијана него и од неколико европских политичара. Благодарим свима на писмима и телеграмима које су ми слали у затвор.
Хвала велика свима, нико споменут али нико заборављен.
Са друге стране нећу заборавити ни сплетке и лажи једног профитера али ни многе друге лажи разних креатура и неморалних типова.
На Видовдан се Богом заклињем да ћу добро вратити троструким добром, а зло и неправду опростити нећу. Тако ми Бог помогао!
Следеће године на Газиместану!
Чувајте Косовски завет јер сте само тако прави Срби и Српкиње!
Ваш брат Горан
28.јун 2009