Basileus
18-06-09, 18:52
ROBERT FAURISSON: SEKULARNA RELIGIJA HOLOKAUSTA, TRULI PROIZVOD POTROÃ…ÂÂ*AČKOG DRUÃ…ÂÂ*TVA
(31.07.2008.)
Religija „Holokausta“ je sekularna: pripada laičkom svetu; profana je; odnosno ima na raspolaganju sekularnu ruku, tj. sekularni autoritet zastraÅ¡ujuće moći. Ima svoje dogme, svoje zapovesti, dekrete, svoje proroke i svoje vrhovne sveÅ¡tenike. Kao Å¡to je jedan revizionista primetio, ima svoj krug svetaca, muÅ¡kih i ženskih, među kojima su npr. sveta Ana (Frank), sveti Simon (Vizental) i sveti Eli (Vizel). Ima svoja sveta mesta, svoje rituale i svoja hodočaÅ¡ća. Ima svoje svete (i zastraÅ¡ujuće) zgrade i svoje relikvije (u formi parčića sapuna, cipela, četkica za zube...). Ima svoje mučenike, svoje heroje, svoja čuda i svoje čudesno preživele (milione njih), svoje zlatne legende i svoje pravednike. AuÅ¡vic je njena Golgota. U njoj, Bog se zove Jehova, zaÅ¡titnik svog izabranog naroda koji, kao Å¡to se kaže u jednom od Davidovih psalama, koga je nedavno citirala javni tužilac An de Fontet (Anne de Fontette), tokom suđenja jednom francuskom revizionisti u Parizu, kažnjava „lažljive usne“. Za ovu religiju, Satana se zove Hitler, osuđen, kao Isus u Talmudu, da se večno kuva u izmetu. Ona ne poznaje milost, ni oproÅ¡taj, ni saosećanje, već samo dužnost osvete. Ona diktira zakone nacijama. Njeno srce kuca u Jerusalimu, kod Jad VaÅ¡em spomenika, na zemlji otetoj domorocima; zaklonjenoj zidom visokim 12 metara da zaÅ¡titi ljude koji su so zemlje, pomoćnike religije „Holokausta“ koji vladaju nad Gojima sistemom koji je najčistiji izraz militarizma, rasizma i kolonijalizma.
RELATIVNO NOVA RELIGIJA ČIJI USPON JE BIO METEORSKI
Iako je uglavnom samo slika hebrejske religije, ova religija je relativno nova i njen uspon je bio meteorski. Za istoričara, ovaj fenomen je izuzetan. NajčeÅ¡će, religije univerzalnog obima imaju svoje korene u davnim vremenima, Å¡to čini zadatak istoričara religioznih ideja i institucija jako teÅ¡kim. Međutim, na sreću takvih istoričara, u vremenu od pedesetak godina (1945-2000), pred naÅ¡im očima, nova religija, religija „Holokausta“ je iznenada nastala i nastavila da se razvija neverovatnom brzinom, Å¡ireći se skoro svuda. Osvojila je Zapad i teži da se nametne i ostatku sveta. Svaki istraživač zainteresovan za istorijske fenomene rađanja, života i smrti religija bi trebalo da iskoristi priliku koja se nudi da izbliza proučava rađanje i život ove nove religije, a onda da izračuna njene Å¡anse za opstanak i mogućnost propasti. Svaki specijalista za rat koji traži indicije dolazećeg požara morao bi da ispita rizike ratnog krstaÅ¡kog pohoda u koji bi nas ovakva osvajačka religija mogla povesti.
RELIGIJA KOJA PRIHVATA POTROÃ…ÂÂ*AČKI MENTALITET (KONZUMERIZAM)
Po pravilu, u potroÅ¡ačkom druÅ¡tvu religije i ideologije su u teÅ¡koćama ili opasnosti. Svake godine, rast industrijske proizvodnje i poslovnih aktivnosti stvara u umovima ljudi nove potrebe i želje, vrlo konkretne, smanjujući njihovu žeđ za apsolutnim ili aspiracije ka idealnom, faktorima kojima se religije i ideologije hrane. Pored toga, napredak naučnog miÅ¡ljenja čini ljude sve skeptičnijim prema istinitosti religioznih priča i obećanja koja one daju. Paradoksalno, jedina religija koja danas napreduje je religija „Holokausta“, koja suvereno vlada i odbacuje skeptike od ostatka čovečanstva: označava ih kao „poricače“, dok oni sebe zovu „revizionisti“.
Ovih dana, ideje domovine, nacionalizma ili rase, kao i ideje komunizma ili čak i socijalizma, su u krizi ili na putu nestanka. U jednakoj krizi su religije zapadnog sveta, uključujući i jevrejsku religiju, kao i, na manje vidljiv način, nezapadne religije, suočene sa privlačnom silom konzumerizma; Å¡tagod ko mislio, muslimanska religija nije izuzetak: bazar privlači viÅ¡e ljudi nego džamija, a u određenim naftom bogatim kraljevstvima, konzumerizam u svojim najstranijim oblicima predstavlja najgrublju pretnju islamskim pravilima života.
Rimski katolicizam je pogođen anemijom: da iskoristimo Selinovu (Luj – Ferdinand DetuÅ¡, francuski pisac, pisao pod pseudonimom Luj – Ferdinand Selin, prim. prev,) frazu, postao je „hristianemičan“. Među katolicima kojima se Benedikt XVI obraća, koliko ih joÅ¡ veruje u Marijinu nevinost, Isusova čuda, fizičko vaskrsnuće mrtvih, večni život, raj, čistiliÅ¡te i pakao? Govor crkvenjaka se uglavnom ograničava na „Bog je ljubav“. Protestantske i srodne religije su razvodnjene, sa svojim doktrinama, u beskonačnim sektama i varijantama. Članovi jevrejske religije sve se manje pridržavaju neobičnih pravila i zabrana, napuÅ¡tajući sinagoge i, u sve većem broju, stupajući u brakove sa osobama van jevrejske zajednice.
Ali dok su zapadna verovanja i ubeđenja izgubile veći deo svoje supstance, vera u „Holokaust“ je ojačala; stvorila je vezu – religija, prema standardnoj etimologiji je veza (relegat, religio) – koja omogućava različitim zajednicama i nacijama da dele zajedničku veru. Sve u svemu, hriÅ¡ćani i Jevreji danas sarađuju svim srcem u propagiranju holokaustske vere. Čak i dobar broj agnostika ili ateista se može videti postrojen sa entuzijazmom pod zastavom „Holokausta“. „AuÅ¡vic“ omogućava zajednicu svih.
Činjenica je da ova nova religija, rođena u doba brzog Å¡irenja konzumerizma, nosi sve oznake konzumerizma. Ima svoju energiju, prepredenost i inventivnost. EksploatiÅ¡e sve resurse marketinga i komunikacije. Najgori proizvodi „ÅÂÂ*oa (Shoah) biznisa“ su samo sekundarni efekti religije koja je, sama po sebi, čista izmiÅ¡ljotina. Od nekoliko parčića istorijske stvarnosti, stvari koje su bile u ratno doba normalne (kao Å¡to je interniranje velikog dela evropskih Jevreja u getoima ili logorima), njeni promoteri su izgradili gigantsku lažnu istorijsku predstavu: lažnu predstavu o navodnom istrebljenju Jevreja u Evropi, o logorima navodno opremljenim gasnim komorama za ubijanje i, konačno, o Å¡est miliona jevrejskih žrtava.
RELIGIJA KOJA JE IZGLEDA PRONAÃ…ÂÂ*LA REÃ…ÂÂ*ENJE JEVREJSKOG PITANJA
Kroz milenijume, Jevreji, u prvo vreme dobro dočekani u zemljama koje su ih primile, izazvali su fenomen odbacivanja koje vodi do njihovog proterivanja, ali veoma često, nakon Å¡to su izaÅ¡li kroz jedna vrata, vraćali su se kroz druga. Kod nekoliko nacija kontinentalne Evrope, ovaj fenomen se ponovo pojavio krajem XIX i početkom XX veka. „Jevrejsko pitanje“ se postavilo pre svega u Rusiji, Poljskoj, Rumuniji, Austro – ugarskoj, Nemačkoj i Francuskoj. Svi su, počevÅ¡i od samih Jevreja, počeli da traže „reÅ¡enje“ ovog „jevrejskog pitanja“. Za cioniste, koji su dugo bili manjina među samim Jevrejima, reÅ¡enje je moglo da bude jedino teritorijalno. Trebalo je, u saglasnosti sa imperijalnim silama, pronaći teritoriju koju bi jevrejski kolonisti mogli naseliti. Ova kolonija mogla bi biti locirana, na primer, u Palestini, Madagaskaru, Ugandi, Južnoj Americi, Sibiru... Poljska i Francuska nameravale su reÅ¡enje na Madagaskaru, dok je Sovjetski Savez stvorio u južnom Sibiru autonomnu jevrejsku oblast Birobijan. Ã…ÂÂ*to se tiče nacional-socijalističke Nemačke, ona je proučavala mogućnost naseljavanja Jevreja u Palestini, ali je od 1937. godine shvatila nerealističnu prirodu te ideje i veliku nepravdu koju bi takav projekat naneo Palestincima. Naposletku je Treći Rajh hteo da stvori jevrejsku koloniju u delu Poljske (Judenrezervat Nisko, južno od Lublina), a zatim je 1940. godine ozbiljno razmatrao stvaranje kolonije na Madagaskaru (Projekat Madagaskar). Dve godine kasnije, zaokupljen neophodnoÅ¡ću vođenja rata na kopnu, vodi i u vazduhu, kao i sve većom brigom oko spaÅ¡avanja nemačkih gradova od vatrene stihije, da bi sačuvao same živote svojih građana, da bi održao u životu ekonomiju celog kontinenta, tako siromaÅ¡nog sirovinama, kancelar Hitler obznanio je svom okruženju, u prisustvu rajhsministra i Å¡efa rajhskancelarije Hans – Hajnriha Lamersa da namerava da „odloži reÅ¡avanje jevrejskog pitanja za posle rata“. Čineći unutar nje populaciju nužno suprotstavljenu Nemačkoj u ratu, Jevreji – u svakom slučaju njihov veliki deo – morao je biti deportovan i interniran. Oni koji su bili sposobni za rad bili su naterani da rade, a ostali su bili zatočeni u koncentracionim ili tranzitnim logorima. Hitler nikada nije niti hteo niti odobrio masakr Jevreja i njegovi vojni sudovi su iÅ¡li do izricanja smrtnih kazni, čak i na sovjetskoj teritoriji, vojnicima za koje se utvrdi da su krivi za ekscese prema Jevrejima. Nikada nemačka država nije želela niÅ¡ta drugo, Å¡to se tiče Jevreja, sem „konačnog teritorijalnog reÅ¡enja jevrejskog pitanja“ (eine territoriale Endlösung der Judenfrage) i potrebno je svo nepoÅ¡tenje ortodoksnih istoričara da se stalno pozivaju na „konačno reÅ¡enje jevrejskog pitanja“ i namerno izbegavaju pridev „teritorijalno“, koji je ovde toliko bitan. Do kraja rata Nemačka je nudila internirane Jevreje zapadnim Saveznicima, ali pod uslovom da oni onda ostanu u Britaniji, na primer, a ne da izvrÅ¡e invaziju Palestine da ne muče „plemeniti i valjani arapski narod“. NiÅ¡ta nije bilo neuobičajeno u sudbini evropskih Jevreja u opÅ¡tem plamenu rata. Zaslužili bi samo pomen u velikoj knjizi istorije Drugog svetskog rata. Stoga možemo s pravom biti zaprepaÅ¡ćeni da se danas sudbina Jevreja smatra suÅ¡tinskom karakteristikom tog rata.
Posle rata su u na palestinskoj zemlji i na Å¡tetu Palestinaca podržavaoci religije „Holokausta“ pronaÅ¡li – ili veruju da su pronaÅ¡li – konačno teritorijalno reÅ¡enje jevrejskog pitanja.
RELIGIJA KOJA JE RANIJE IÃ…ÂÂ*LA NA SLEPO ZAJEDNO SA SVOJIM METODAMA PRODAJE
(JAVNO ODRICANJE RAULA HILBERGA)
Predlažem da sociolozi pristupe istoriji nove religije ispitujući vrlo različite tehnike kojima je ovaj „proizvod“ stvoren, lansiran i prodavan tokom godina od 1945. do 2000. Tako mogu izmeriti odstojanje između često nespretnih procedura na početku i sofisticiranosti pakovanja koja dizajniraju sadaÅ¡nji majstori iskrivljavanja za svoje prezentacije „Holokausta“, koji je sada obavezan i koÅ¡er proizvod za masovnu upotrebu.
1961. godine, Raul Hilberg, prvi od istoričara „Holokausta“, „papa“ eksterminističke nauke, objavio je prvu verziju svog glavnog dela „UniÅ¡tenje evropskih Jevreja“. Na doktorski način predstavio je sledeću tezu: Hitler je izdao naređenje za organizovan masakr Jevreja i sve je proisteklo iz tog naređenja. Ovaj način izlaganja robe zavrÅ¡io se fijaskom. PoÅ¡to su revizionisti tražili da vide Hitlerovo naređenje, Hilberg je bio prinuđen da prizna da ono nikada nije ni postojalo. Od 1982. do 1985. godine, pod pritiskom istih revizionista koji su tražili da vide kako su tehnički izgledale magične gasne komore za ubijanje, morao je da revidira svoju prezentaciju holokaustskog proizvoda. 1985. godine, u „revidiranom i definitivnom“ izdanju iste knjige, umesto zauzimanja čvrstog i jasnog stava prema čitaocu – kupcu, hteo je da ga zaobiđe čitavim nizom komplikovanih izraza, privlačnim navodnom ukusu za misterije parapsihologije ili paranormalnog. Pisao je detaljno o istoriji uniÅ¡tenja evropskih Jevreja ne navodeći nijedno naređenje, Hitlerovo ili bilo čije, da se istrebe pomenuti Jevreji. Objasnio je sve dijaboličnom misterijom kroz koju su, spontano, nemački birokrati rekli sami sebi da pobiju Jevreje sve do poslednjeg. „Bezbrojni donosioci odluka u velikoj birokratskoj maÅ¡ini“ uzeli su učeÅ¡ća u poduhvatu istrebljenja „mehanički“ i bez „osnovnog plana“ (str. 53); ovi birokrati „stvorili su atmosferu u kojoj je formalna, pisana reč postepeno mogla biti napuÅ¡tena kao modus operandi“ (str. 54); postojalo je „bazično razumevanje zvaničnika koje je rezultiralo u odlukama koje nisu zahtevale naređenja ili objaÅ¡njenja“; „to je bila stvar duha, zajedničkog razumevanja, usaglaÅ¡enosti i sinhronizovanosti“; „nijedna služba nije bila zadužena za kompletnu operaciju“; „nijedna organizacija nije upravljala ili koordinirala čitavim procesom“ (str. 55). Ukratko, prema Hilbergu, ovo zajednički izvedeno istrebljenje se zaista odigralo ali nije postojala mogućnost da se to dokaže uz pomoć posebnih dokumenata. Dve godine ranije, u februaru 1983., tokom konferencije u Ejveri FiÅ¡er dvorani u Nju Jorku, on je predstavio ovu čudnu i mutnu tezu na sledeći način: „Ono Å¡to je započelo 1941. godine je bio proces koji nije bio unapred planiran, nije bio organizovan centralizovano od jedne službe. Nije postojao nacrt i nije postojao budžet za mere uniÅ¡tenja. One su izvedene korak po korak. Iz toga je nastao ne toliko plan koji se sprovodi već neverovatan susret umova, konsenzus umova iz razgranate birokratije“. Da sumiramo, Å¡iroki projekat uniÅ¡tenja je izveden, magično, telepatijom i dijaboličnim delovanjem „nacističkog“ birokratskog genija. Može se reći da je sa Hilbergom istorijska nauka postala kabalistička ili religiozna.
Serž i Beate Klarsfeld želeli su da krenu istim putem lažne nauke kada su pozvali francuskog farmaceuta Žan – Klod Presaka u pomoć. Nekoliko godina je siroti Presak pokuÅ¡avao da proda truli proizvod u pseudo naučnoj formi ali, shvatajući obmanu, 1995. godine je izvo potpuni preokret i priznao da, kada se sve uzme u obzir, dosije o „Holokaustu“ je „truo“ i podoban samo za „đubriÅ¡te istorije“; takve su bile njegove reči. Vest o ovom predomiÅ¡ljanju je čuvana pet godina, pojavivÅ¡i se na kraju 2000. godine na kraju obimne knjige Valerija Igunea, joÅ¡ jednog promotera Holokausta, pod naslovom „Histoire du negationnisme en France“ (Seuil, str. 652).
RELIGIJA KOJA JE KONAČNO PRONAÃ…ÂÂ*LA MODERNE TEHNIKE PRODAJE
Tada su na scenu stupili majstori iskrivljavanja. PoÅ¡to je proizvod postajao sumnjiv i potencijalne muÅ¡terije su počinjale da postavljaju pitanja, menadžment religije „Holokausta“ je morao da krene drugim kursom i odustane od odbrane proizvoda naizgled naučnim argumentima: njihov novi pristup bio je odlučno „moderan“. Odlučeno je da se najmanje koriste pokuÅ¡aji logičke argumentacije i da se ozbiljno istraživanje zameni apelima na osećanja i emocije, drugim rečima, umetnoÅ¡ću: kroz bioskop, pozoriÅ¡te, istorijske romane, emisije, pričanje priča (moderna umetnost sklapanja opisa ili lažnih „svedočenja“), medijski cirkus, postavke u muzejima, javne ceremonije, hodočaÅ¡ća, obožavanje (lažnih) relikvija i (lažnih) simbola (simboličnih gasnih komora, simboličnih brojeva, simboličnih svedoka), pevanje, muziku i čak kič, dok je cela stvar povezana sa raznim načinima prinuđavanja ljudi da kupe proizvod, uključujući i različite vrste pretnji. Filmski reditelj Stiven Spilberg, specijalista za opuÅ¡tenu i vanzemaljsku fikciju, postao je glavni podstrekač holokaustskih filmova kao i kastinga za 50.000 svedoka. Da bi bolje plasirali svoj truli proizvod na duži rok, naÅ¡i lažni istoričari i dileri stvarnog otpada, tražili su i dobili „franÅ¡izu“ osnovne Å¡kole, kojom usađuju ukus za „Holokaust“ najmlađoj klijenteli: jer u najranijim godinama se stvaraju apetiti, čineći da je kasnije potroÅ¡ača nepotrebno podsticati: on će tražiti ono u čemu je kao dete uživao, bili to slatkiÅ¡i ili otrov. Stoga je doÅ¡lo do toga da nikoga umeÅ¡anog nije ni najmanje briga za istoriju: svi služe jedino cilju Sećanja, to jest gomili legendi i kleveta koje javnosti daju zadovoljstvo da se oseća dobro i pravedno, spremna da opeva vrline jadnog Jevrejina i proklinje po sebi zle „naciste“, da poziva na osvetu i pljuje na grobove poraženih. Na kraju preostaje samo pokupiti gomilu novca i dobiti nove privilegije. Pjer Vidal – Nake je bio amater: 1979. godine, njegova promocija „Holokausta“ pokazala se od starta suviÅ¡e prostom i sirovom. Na primer, kada je od revizionista upitan kako je moguće da, nakon operacije puÅ¡tanja gasa vodonik – cijanida (aktivni sastojak insekticida „Ciklon B“), grupa Jevreja (Sonderkommando) može da uđe u prostoriju joÅ¡ uvek punu tog užasnog gasa, on je, zajedno sa joÅ¡ 33 naučnika, odgovorio da ne mora niÅ¡ta da objaÅ¡njava. Spilberg, veÅ¡tiji čovek, je u filmu prikazao „gasnu komoru“ u kojoj je jednom, čudesno, iz tuÅ¡eva izaÅ¡la... voda, a ne gas. Naposletku, Vidal – Nake je, čudno, pokuÅ¡ao da odgovori revizionistima na naučnom nivou i napravio budalu od sebe. Klod Lancman, u filmu Ã…ÂÂ*oa, pokuÅ¡ao je da stvori svedočenja ili priznanja, ali rezultat je bio nespretan, neadekvatan i neubedljiv; ipak, shvatio je da je glavna poenta „praviti filmove“ i zaokupiti javnost. Danas ne postoji viÅ¡e nijedan „istoričar“ „Holokausta“ koji se bavi pokuÅ¡ajima dokazivanja realnosti „Holokausta“ i njegovih magičnih gasnih komora. Svi oni čine kao Saul Fridlender u svojoj najnovijoj knjizi (L’Allemagne nazie et les juifs / Les annees d’extermination, Seuil, 2008): ostavljaju kao po sebi razumljivo da je sve to postojalo. Sa njima istorija postaje aksiomatska, iako njihovi aksiomi nisu ni stvoreni. Ovi novi istoričari nastavljaju sa takvim samopouzdanjem da čitalac, zatečen, ne shvata trik koji je nad njim odigran: oni beskonačno govore o događaju čiju realnost nisu prethodno utvrdili. I tako je muÅ¡terija, verujući da je kupio nekakvu robu, u stvari kupio sladak govor prodavca. DanaÅ¡nji Å¡ampion holokaustkog blefa je „šabos goj“(osoba koja pomaže Jevrejima, obavljajući sabatom poslove koji su Jevrejima zabranjeni, prim. prev.), otac Patrik Diboa, sjajan prevarant čiji razni proizvodi posvećeni „Holokaustu mecima“, posebno u Ukrajini, dostižu vrhunce judeo – hriÅ¡ćanskog medijskog cirkusa.
PRIČA USPEHA VELIKIH SILA
Kao prava priča o uspehu u umetnosti prodaje, holokaustski poduhvat je stekao status internacionalnog lobija. Ovaj lobi je stopljen sa američkim jevrejskim lobijem (čija glavna organizacija je AIPAC) koji svim silama brani interese države Izrael, čiji je „Holokaust“ mač i Å¡tit. I najmoćnije države sveta sebi teÅ¡ko mogu dozvoliti da naljute takvu mrežu grupa za pritisak koja je, pod nadstreÅ¡nicom religije, u prvo vreme bila komercijalna, da bi kasnije postala vojno – komercijalna, konstantno forsirajući nove vojne avanture. Sledi da druge države, ako žele da budu u dobrim odnosima sa moćnijim, moraju se povinovati željama lobija. Bez nužnog iskazivanja vere u „Holokaust“, one će doprinositi, ako je potrebno, propagiranju „Holokausta“ i represiji onih koji osporavaju njegovu realnost. Kinezi, na primer, iako sami nemaju nikakvu korist od takve gluposti, čuvaju se od osporavanja „jevrejskog Holokausta“; to im omogućava da se predstavljaju kao „Jevreji“ Japanaca tokom poslednjeg rata i tako ističu da su i oni bili žrtve genocida, formula koja im, kako misle, može otvoriti put finansijskim reparacijama i političkom profitu, kao Å¡to je to već učinila Jevrejima.
POSEBNO SMRTNA RELIGIJA
Budući problem religije „Holokausta“ leži u činjenici da je previÅ¡e sekularna. Ovde se može pomisliti na papstvo, koje je u proÅ¡lim vekovima, vuklo svoju političku i vojnu snagu iz svetovne moći koja je, u krajnjoj analizi, izazvala njegov pad. Nova religija ide ruku pod ruku sa državom Izrael, SAD, Evropskom unijom, NATO, Rusijom, velikim bankama (koje, kao npr. Å¡vajcarske banke, mogu biti primorane da podlegnu ako odbiju da isplaćuju), međunarodnim reketiranjem i lobijima trgovaca oružjem. Pri takvom stanju, ko joj može garantovati čvrstu osnovu u budućnosti? Učinila je sebe ranjivom podržavajući, de fakto, politike nacija ili grupa sa neumerenim apetitima, čiji je duh svetskog krstaÅ¡kog pohoda, Å¡to se posebno primećuje na Bliskom i Srednjem Istoku, postao avanturistički.
Utvrđeno je da religije nestaju sa carstvima kojima su vladale. To je stoga Å¡to su religije, kao i civilizacije, smrtne. Religija „Holokausta“ je nesumnjivo smrtna: podstiče države na ratne krstaÅ¡ke pohode i juri svojoj propasti. Juriće svojoj propasti čak i ako jevrejska država nestane sa palestinske zemlje. Jevreji raÅ¡trkani Å¡irom sveta će imati samo jedno utočiÅ¡te, lamentiranje nad ovim „Drugim Holokaustom“.
преузето са сајта: http://revizionizam.blogspot.com
(31.07.2008.)
Religija „Holokausta“ je sekularna: pripada laičkom svetu; profana je; odnosno ima na raspolaganju sekularnu ruku, tj. sekularni autoritet zastraÅ¡ujuće moći. Ima svoje dogme, svoje zapovesti, dekrete, svoje proroke i svoje vrhovne sveÅ¡tenike. Kao Å¡to je jedan revizionista primetio, ima svoj krug svetaca, muÅ¡kih i ženskih, među kojima su npr. sveta Ana (Frank), sveti Simon (Vizental) i sveti Eli (Vizel). Ima svoja sveta mesta, svoje rituale i svoja hodočaÅ¡ća. Ima svoje svete (i zastraÅ¡ujuće) zgrade i svoje relikvije (u formi parčića sapuna, cipela, četkica za zube...). Ima svoje mučenike, svoje heroje, svoja čuda i svoje čudesno preživele (milione njih), svoje zlatne legende i svoje pravednike. AuÅ¡vic je njena Golgota. U njoj, Bog se zove Jehova, zaÅ¡titnik svog izabranog naroda koji, kao Å¡to se kaže u jednom od Davidovih psalama, koga je nedavno citirala javni tužilac An de Fontet (Anne de Fontette), tokom suđenja jednom francuskom revizionisti u Parizu, kažnjava „lažljive usne“. Za ovu religiju, Satana se zove Hitler, osuđen, kao Isus u Talmudu, da se večno kuva u izmetu. Ona ne poznaje milost, ni oproÅ¡taj, ni saosećanje, već samo dužnost osvete. Ona diktira zakone nacijama. Njeno srce kuca u Jerusalimu, kod Jad VaÅ¡em spomenika, na zemlji otetoj domorocima; zaklonjenoj zidom visokim 12 metara da zaÅ¡titi ljude koji su so zemlje, pomoćnike religije „Holokausta“ koji vladaju nad Gojima sistemom koji je najčistiji izraz militarizma, rasizma i kolonijalizma.
RELATIVNO NOVA RELIGIJA ČIJI USPON JE BIO METEORSKI
Iako je uglavnom samo slika hebrejske religije, ova religija je relativno nova i njen uspon je bio meteorski. Za istoričara, ovaj fenomen je izuzetan. NajčeÅ¡će, religije univerzalnog obima imaju svoje korene u davnim vremenima, Å¡to čini zadatak istoričara religioznih ideja i institucija jako teÅ¡kim. Međutim, na sreću takvih istoričara, u vremenu od pedesetak godina (1945-2000), pred naÅ¡im očima, nova religija, religija „Holokausta“ je iznenada nastala i nastavila da se razvija neverovatnom brzinom, Å¡ireći se skoro svuda. Osvojila je Zapad i teži da se nametne i ostatku sveta. Svaki istraživač zainteresovan za istorijske fenomene rađanja, života i smrti religija bi trebalo da iskoristi priliku koja se nudi da izbliza proučava rađanje i život ove nove religije, a onda da izračuna njene Å¡anse za opstanak i mogućnost propasti. Svaki specijalista za rat koji traži indicije dolazećeg požara morao bi da ispita rizike ratnog krstaÅ¡kog pohoda u koji bi nas ovakva osvajačka religija mogla povesti.
RELIGIJA KOJA PRIHVATA POTROÃ…ÂÂ*AČKI MENTALITET (KONZUMERIZAM)
Po pravilu, u potroÅ¡ačkom druÅ¡tvu religije i ideologije su u teÅ¡koćama ili opasnosti. Svake godine, rast industrijske proizvodnje i poslovnih aktivnosti stvara u umovima ljudi nove potrebe i želje, vrlo konkretne, smanjujući njihovu žeđ za apsolutnim ili aspiracije ka idealnom, faktorima kojima se religije i ideologije hrane. Pored toga, napredak naučnog miÅ¡ljenja čini ljude sve skeptičnijim prema istinitosti religioznih priča i obećanja koja one daju. Paradoksalno, jedina religija koja danas napreduje je religija „Holokausta“, koja suvereno vlada i odbacuje skeptike od ostatka čovečanstva: označava ih kao „poricače“, dok oni sebe zovu „revizionisti“.
Ovih dana, ideje domovine, nacionalizma ili rase, kao i ideje komunizma ili čak i socijalizma, su u krizi ili na putu nestanka. U jednakoj krizi su religije zapadnog sveta, uključujući i jevrejsku religiju, kao i, na manje vidljiv način, nezapadne religije, suočene sa privlačnom silom konzumerizma; Å¡tagod ko mislio, muslimanska religija nije izuzetak: bazar privlači viÅ¡e ljudi nego džamija, a u određenim naftom bogatim kraljevstvima, konzumerizam u svojim najstranijim oblicima predstavlja najgrublju pretnju islamskim pravilima života.
Rimski katolicizam je pogođen anemijom: da iskoristimo Selinovu (Luj – Ferdinand DetuÅ¡, francuski pisac, pisao pod pseudonimom Luj – Ferdinand Selin, prim. prev,) frazu, postao je „hristianemičan“. Među katolicima kojima se Benedikt XVI obraća, koliko ih joÅ¡ veruje u Marijinu nevinost, Isusova čuda, fizičko vaskrsnuće mrtvih, večni život, raj, čistiliÅ¡te i pakao? Govor crkvenjaka se uglavnom ograničava na „Bog je ljubav“. Protestantske i srodne religije su razvodnjene, sa svojim doktrinama, u beskonačnim sektama i varijantama. Članovi jevrejske religije sve se manje pridržavaju neobičnih pravila i zabrana, napuÅ¡tajući sinagoge i, u sve većem broju, stupajući u brakove sa osobama van jevrejske zajednice.
Ali dok su zapadna verovanja i ubeđenja izgubile veći deo svoje supstance, vera u „Holokaust“ je ojačala; stvorila je vezu – religija, prema standardnoj etimologiji je veza (relegat, religio) – koja omogućava različitim zajednicama i nacijama da dele zajedničku veru. Sve u svemu, hriÅ¡ćani i Jevreji danas sarađuju svim srcem u propagiranju holokaustske vere. Čak i dobar broj agnostika ili ateista se može videti postrojen sa entuzijazmom pod zastavom „Holokausta“. „AuÅ¡vic“ omogućava zajednicu svih.
Činjenica je da ova nova religija, rođena u doba brzog Å¡irenja konzumerizma, nosi sve oznake konzumerizma. Ima svoju energiju, prepredenost i inventivnost. EksploatiÅ¡e sve resurse marketinga i komunikacije. Najgori proizvodi „ÅÂÂ*oa (Shoah) biznisa“ su samo sekundarni efekti religije koja je, sama po sebi, čista izmiÅ¡ljotina. Od nekoliko parčića istorijske stvarnosti, stvari koje su bile u ratno doba normalne (kao Å¡to je interniranje velikog dela evropskih Jevreja u getoima ili logorima), njeni promoteri su izgradili gigantsku lažnu istorijsku predstavu: lažnu predstavu o navodnom istrebljenju Jevreja u Evropi, o logorima navodno opremljenim gasnim komorama za ubijanje i, konačno, o Å¡est miliona jevrejskih žrtava.
RELIGIJA KOJA JE IZGLEDA PRONAÃ…ÂÂ*LA REÃ…ÂÂ*ENJE JEVREJSKOG PITANJA
Kroz milenijume, Jevreji, u prvo vreme dobro dočekani u zemljama koje su ih primile, izazvali su fenomen odbacivanja koje vodi do njihovog proterivanja, ali veoma često, nakon Å¡to su izaÅ¡li kroz jedna vrata, vraćali su se kroz druga. Kod nekoliko nacija kontinentalne Evrope, ovaj fenomen se ponovo pojavio krajem XIX i početkom XX veka. „Jevrejsko pitanje“ se postavilo pre svega u Rusiji, Poljskoj, Rumuniji, Austro – ugarskoj, Nemačkoj i Francuskoj. Svi su, počevÅ¡i od samih Jevreja, počeli da traže „reÅ¡enje“ ovog „jevrejskog pitanja“. Za cioniste, koji su dugo bili manjina među samim Jevrejima, reÅ¡enje je moglo da bude jedino teritorijalno. Trebalo je, u saglasnosti sa imperijalnim silama, pronaći teritoriju koju bi jevrejski kolonisti mogli naseliti. Ova kolonija mogla bi biti locirana, na primer, u Palestini, Madagaskaru, Ugandi, Južnoj Americi, Sibiru... Poljska i Francuska nameravale su reÅ¡enje na Madagaskaru, dok je Sovjetski Savez stvorio u južnom Sibiru autonomnu jevrejsku oblast Birobijan. Ã…ÂÂ*to se tiče nacional-socijalističke Nemačke, ona je proučavala mogućnost naseljavanja Jevreja u Palestini, ali je od 1937. godine shvatila nerealističnu prirodu te ideje i veliku nepravdu koju bi takav projekat naneo Palestincima. Naposletku je Treći Rajh hteo da stvori jevrejsku koloniju u delu Poljske (Judenrezervat Nisko, južno od Lublina), a zatim je 1940. godine ozbiljno razmatrao stvaranje kolonije na Madagaskaru (Projekat Madagaskar). Dve godine kasnije, zaokupljen neophodnoÅ¡ću vođenja rata na kopnu, vodi i u vazduhu, kao i sve većom brigom oko spaÅ¡avanja nemačkih gradova od vatrene stihije, da bi sačuvao same živote svojih građana, da bi održao u životu ekonomiju celog kontinenta, tako siromaÅ¡nog sirovinama, kancelar Hitler obznanio je svom okruženju, u prisustvu rajhsministra i Å¡efa rajhskancelarije Hans – Hajnriha Lamersa da namerava da „odloži reÅ¡avanje jevrejskog pitanja za posle rata“. Čineći unutar nje populaciju nužno suprotstavljenu Nemačkoj u ratu, Jevreji – u svakom slučaju njihov veliki deo – morao je biti deportovan i interniran. Oni koji su bili sposobni za rad bili su naterani da rade, a ostali su bili zatočeni u koncentracionim ili tranzitnim logorima. Hitler nikada nije niti hteo niti odobrio masakr Jevreja i njegovi vojni sudovi su iÅ¡li do izricanja smrtnih kazni, čak i na sovjetskoj teritoriji, vojnicima za koje se utvrdi da su krivi za ekscese prema Jevrejima. Nikada nemačka država nije želela niÅ¡ta drugo, Å¡to se tiče Jevreja, sem „konačnog teritorijalnog reÅ¡enja jevrejskog pitanja“ (eine territoriale Endlösung der Judenfrage) i potrebno je svo nepoÅ¡tenje ortodoksnih istoričara da se stalno pozivaju na „konačno reÅ¡enje jevrejskog pitanja“ i namerno izbegavaju pridev „teritorijalno“, koji je ovde toliko bitan. Do kraja rata Nemačka je nudila internirane Jevreje zapadnim Saveznicima, ali pod uslovom da oni onda ostanu u Britaniji, na primer, a ne da izvrÅ¡e invaziju Palestine da ne muče „plemeniti i valjani arapski narod“. NiÅ¡ta nije bilo neuobičajeno u sudbini evropskih Jevreja u opÅ¡tem plamenu rata. Zaslužili bi samo pomen u velikoj knjizi istorije Drugog svetskog rata. Stoga možemo s pravom biti zaprepaÅ¡ćeni da se danas sudbina Jevreja smatra suÅ¡tinskom karakteristikom tog rata.
Posle rata su u na palestinskoj zemlji i na Å¡tetu Palestinaca podržavaoci religije „Holokausta“ pronaÅ¡li – ili veruju da su pronaÅ¡li – konačno teritorijalno reÅ¡enje jevrejskog pitanja.
RELIGIJA KOJA JE RANIJE IÃ…ÂÂ*LA NA SLEPO ZAJEDNO SA SVOJIM METODAMA PRODAJE
(JAVNO ODRICANJE RAULA HILBERGA)
Predlažem da sociolozi pristupe istoriji nove religije ispitujući vrlo različite tehnike kojima je ovaj „proizvod“ stvoren, lansiran i prodavan tokom godina od 1945. do 2000. Tako mogu izmeriti odstojanje između često nespretnih procedura na početku i sofisticiranosti pakovanja koja dizajniraju sadaÅ¡nji majstori iskrivljavanja za svoje prezentacije „Holokausta“, koji je sada obavezan i koÅ¡er proizvod za masovnu upotrebu.
1961. godine, Raul Hilberg, prvi od istoričara „Holokausta“, „papa“ eksterminističke nauke, objavio je prvu verziju svog glavnog dela „UniÅ¡tenje evropskih Jevreja“. Na doktorski način predstavio je sledeću tezu: Hitler je izdao naređenje za organizovan masakr Jevreja i sve je proisteklo iz tog naređenja. Ovaj način izlaganja robe zavrÅ¡io se fijaskom. PoÅ¡to su revizionisti tražili da vide Hitlerovo naređenje, Hilberg je bio prinuđen da prizna da ono nikada nije ni postojalo. Od 1982. do 1985. godine, pod pritiskom istih revizionista koji su tražili da vide kako su tehnički izgledale magične gasne komore za ubijanje, morao je da revidira svoju prezentaciju holokaustskog proizvoda. 1985. godine, u „revidiranom i definitivnom“ izdanju iste knjige, umesto zauzimanja čvrstog i jasnog stava prema čitaocu – kupcu, hteo je da ga zaobiđe čitavim nizom komplikovanih izraza, privlačnim navodnom ukusu za misterije parapsihologije ili paranormalnog. Pisao je detaljno o istoriji uniÅ¡tenja evropskih Jevreja ne navodeći nijedno naređenje, Hitlerovo ili bilo čije, da se istrebe pomenuti Jevreji. Objasnio je sve dijaboličnom misterijom kroz koju su, spontano, nemački birokrati rekli sami sebi da pobiju Jevreje sve do poslednjeg. „Bezbrojni donosioci odluka u velikoj birokratskoj maÅ¡ini“ uzeli su učeÅ¡ća u poduhvatu istrebljenja „mehanički“ i bez „osnovnog plana“ (str. 53); ovi birokrati „stvorili su atmosferu u kojoj je formalna, pisana reč postepeno mogla biti napuÅ¡tena kao modus operandi“ (str. 54); postojalo je „bazično razumevanje zvaničnika koje je rezultiralo u odlukama koje nisu zahtevale naređenja ili objaÅ¡njenja“; „to je bila stvar duha, zajedničkog razumevanja, usaglaÅ¡enosti i sinhronizovanosti“; „nijedna služba nije bila zadužena za kompletnu operaciju“; „nijedna organizacija nije upravljala ili koordinirala čitavim procesom“ (str. 55). Ukratko, prema Hilbergu, ovo zajednički izvedeno istrebljenje se zaista odigralo ali nije postojala mogućnost da se to dokaže uz pomoć posebnih dokumenata. Dve godine ranije, u februaru 1983., tokom konferencije u Ejveri FiÅ¡er dvorani u Nju Jorku, on je predstavio ovu čudnu i mutnu tezu na sledeći način: „Ono Å¡to je započelo 1941. godine je bio proces koji nije bio unapred planiran, nije bio organizovan centralizovano od jedne službe. Nije postojao nacrt i nije postojao budžet za mere uniÅ¡tenja. One su izvedene korak po korak. Iz toga je nastao ne toliko plan koji se sprovodi već neverovatan susret umova, konsenzus umova iz razgranate birokratije“. Da sumiramo, Å¡iroki projekat uniÅ¡tenja je izveden, magično, telepatijom i dijaboličnim delovanjem „nacističkog“ birokratskog genija. Može se reći da je sa Hilbergom istorijska nauka postala kabalistička ili religiozna.
Serž i Beate Klarsfeld želeli su da krenu istim putem lažne nauke kada su pozvali francuskog farmaceuta Žan – Klod Presaka u pomoć. Nekoliko godina je siroti Presak pokuÅ¡avao da proda truli proizvod u pseudo naučnoj formi ali, shvatajući obmanu, 1995. godine je izvo potpuni preokret i priznao da, kada se sve uzme u obzir, dosije o „Holokaustu“ je „truo“ i podoban samo za „đubriÅ¡te istorije“; takve su bile njegove reči. Vest o ovom predomiÅ¡ljanju je čuvana pet godina, pojavivÅ¡i se na kraju 2000. godine na kraju obimne knjige Valerija Igunea, joÅ¡ jednog promotera Holokausta, pod naslovom „Histoire du negationnisme en France“ (Seuil, str. 652).
RELIGIJA KOJA JE KONAČNO PRONAÃ…ÂÂ*LA MODERNE TEHNIKE PRODAJE
Tada su na scenu stupili majstori iskrivljavanja. PoÅ¡to je proizvod postajao sumnjiv i potencijalne muÅ¡terije su počinjale da postavljaju pitanja, menadžment religije „Holokausta“ je morao da krene drugim kursom i odustane od odbrane proizvoda naizgled naučnim argumentima: njihov novi pristup bio je odlučno „moderan“. Odlučeno je da se najmanje koriste pokuÅ¡aji logičke argumentacije i da se ozbiljno istraživanje zameni apelima na osećanja i emocije, drugim rečima, umetnoÅ¡ću: kroz bioskop, pozoriÅ¡te, istorijske romane, emisije, pričanje priča (moderna umetnost sklapanja opisa ili lažnih „svedočenja“), medijski cirkus, postavke u muzejima, javne ceremonije, hodočaÅ¡ća, obožavanje (lažnih) relikvija i (lažnih) simbola (simboličnih gasnih komora, simboličnih brojeva, simboličnih svedoka), pevanje, muziku i čak kič, dok je cela stvar povezana sa raznim načinima prinuđavanja ljudi da kupe proizvod, uključujući i različite vrste pretnji. Filmski reditelj Stiven Spilberg, specijalista za opuÅ¡tenu i vanzemaljsku fikciju, postao je glavni podstrekač holokaustskih filmova kao i kastinga za 50.000 svedoka. Da bi bolje plasirali svoj truli proizvod na duži rok, naÅ¡i lažni istoričari i dileri stvarnog otpada, tražili su i dobili „franÅ¡izu“ osnovne Å¡kole, kojom usađuju ukus za „Holokaust“ najmlađoj klijenteli: jer u najranijim godinama se stvaraju apetiti, čineći da je kasnije potroÅ¡ača nepotrebno podsticati: on će tražiti ono u čemu je kao dete uživao, bili to slatkiÅ¡i ili otrov. Stoga je doÅ¡lo do toga da nikoga umeÅ¡anog nije ni najmanje briga za istoriju: svi služe jedino cilju Sećanja, to jest gomili legendi i kleveta koje javnosti daju zadovoljstvo da se oseća dobro i pravedno, spremna da opeva vrline jadnog Jevrejina i proklinje po sebi zle „naciste“, da poziva na osvetu i pljuje na grobove poraženih. Na kraju preostaje samo pokupiti gomilu novca i dobiti nove privilegije. Pjer Vidal – Nake je bio amater: 1979. godine, njegova promocija „Holokausta“ pokazala se od starta suviÅ¡e prostom i sirovom. Na primer, kada je od revizionista upitan kako je moguće da, nakon operacije puÅ¡tanja gasa vodonik – cijanida (aktivni sastojak insekticida „Ciklon B“), grupa Jevreja (Sonderkommando) može da uđe u prostoriju joÅ¡ uvek punu tog užasnog gasa, on je, zajedno sa joÅ¡ 33 naučnika, odgovorio da ne mora niÅ¡ta da objaÅ¡njava. Spilberg, veÅ¡tiji čovek, je u filmu prikazao „gasnu komoru“ u kojoj je jednom, čudesno, iz tuÅ¡eva izaÅ¡la... voda, a ne gas. Naposletku, Vidal – Nake je, čudno, pokuÅ¡ao da odgovori revizionistima na naučnom nivou i napravio budalu od sebe. Klod Lancman, u filmu Ã…ÂÂ*oa, pokuÅ¡ao je da stvori svedočenja ili priznanja, ali rezultat je bio nespretan, neadekvatan i neubedljiv; ipak, shvatio je da je glavna poenta „praviti filmove“ i zaokupiti javnost. Danas ne postoji viÅ¡e nijedan „istoričar“ „Holokausta“ koji se bavi pokuÅ¡ajima dokazivanja realnosti „Holokausta“ i njegovih magičnih gasnih komora. Svi oni čine kao Saul Fridlender u svojoj najnovijoj knjizi (L’Allemagne nazie et les juifs / Les annees d’extermination, Seuil, 2008): ostavljaju kao po sebi razumljivo da je sve to postojalo. Sa njima istorija postaje aksiomatska, iako njihovi aksiomi nisu ni stvoreni. Ovi novi istoričari nastavljaju sa takvim samopouzdanjem da čitalac, zatečen, ne shvata trik koji je nad njim odigran: oni beskonačno govore o događaju čiju realnost nisu prethodno utvrdili. I tako je muÅ¡terija, verujući da je kupio nekakvu robu, u stvari kupio sladak govor prodavca. DanaÅ¡nji Å¡ampion holokaustkog blefa je „šabos goj“(osoba koja pomaže Jevrejima, obavljajući sabatom poslove koji su Jevrejima zabranjeni, prim. prev.), otac Patrik Diboa, sjajan prevarant čiji razni proizvodi posvećeni „Holokaustu mecima“, posebno u Ukrajini, dostižu vrhunce judeo – hriÅ¡ćanskog medijskog cirkusa.
PRIČA USPEHA VELIKIH SILA
Kao prava priča o uspehu u umetnosti prodaje, holokaustski poduhvat je stekao status internacionalnog lobija. Ovaj lobi je stopljen sa američkim jevrejskim lobijem (čija glavna organizacija je AIPAC) koji svim silama brani interese države Izrael, čiji je „Holokaust“ mač i Å¡tit. I najmoćnije države sveta sebi teÅ¡ko mogu dozvoliti da naljute takvu mrežu grupa za pritisak koja je, pod nadstreÅ¡nicom religije, u prvo vreme bila komercijalna, da bi kasnije postala vojno – komercijalna, konstantno forsirajući nove vojne avanture. Sledi da druge države, ako žele da budu u dobrim odnosima sa moćnijim, moraju se povinovati željama lobija. Bez nužnog iskazivanja vere u „Holokaust“, one će doprinositi, ako je potrebno, propagiranju „Holokausta“ i represiji onih koji osporavaju njegovu realnost. Kinezi, na primer, iako sami nemaju nikakvu korist od takve gluposti, čuvaju se od osporavanja „jevrejskog Holokausta“; to im omogućava da se predstavljaju kao „Jevreji“ Japanaca tokom poslednjeg rata i tako ističu da su i oni bili žrtve genocida, formula koja im, kako misle, može otvoriti put finansijskim reparacijama i političkom profitu, kao Å¡to je to već učinila Jevrejima.
POSEBNO SMRTNA RELIGIJA
Budući problem religije „Holokausta“ leži u činjenici da je previÅ¡e sekularna. Ovde se može pomisliti na papstvo, koje je u proÅ¡lim vekovima, vuklo svoju političku i vojnu snagu iz svetovne moći koja je, u krajnjoj analizi, izazvala njegov pad. Nova religija ide ruku pod ruku sa državom Izrael, SAD, Evropskom unijom, NATO, Rusijom, velikim bankama (koje, kao npr. Å¡vajcarske banke, mogu biti primorane da podlegnu ako odbiju da isplaćuju), međunarodnim reketiranjem i lobijima trgovaca oružjem. Pri takvom stanju, ko joj može garantovati čvrstu osnovu u budućnosti? Učinila je sebe ranjivom podržavajući, de fakto, politike nacija ili grupa sa neumerenim apetitima, čiji je duh svetskog krstaÅ¡kog pohoda, Å¡to se posebno primećuje na Bliskom i Srednjem Istoku, postao avanturistički.
Utvrđeno je da religije nestaju sa carstvima kojima su vladale. To je stoga Å¡to su religije, kao i civilizacije, smrtne. Religija „Holokausta“ je nesumnjivo smrtna: podstiče države na ratne krstaÅ¡ke pohode i juri svojoj propasti. Juriće svojoj propasti čak i ako jevrejska država nestane sa palestinske zemlje. Jevreji raÅ¡trkani Å¡irom sveta će imati samo jedno utočiÅ¡te, lamentiranje nad ovim „Drugim Holokaustom“.
преузето са сајта: http://revizionizam.blogspot.com