View Full Version : Старинске куће
Kada se govori o srpskoj tradiciji, najčešće svi pomisle na nešto ruralno, poput enterijera starih seoskih kuća sa oskudnim nameštajem i grubim drvenim posudama za jelo. Retko se za pojam srpskog nacionalnog nasleđa vezuje slika otmene građanske kuće sa antikvitetnim nameštajem i vrednim umetničkim slikama na zidu.
Nekako smo, tražeći izgubljeni identitet u pastorali, potpuno zapostavili tradiciju našeg starog građanskog društva. Zaboravili smo da je Srbija nekada imala elitu koja je išla u korak sa Evropom kada su arhitektura, kultura i umetnost u pitanju. Upravo sa tom idejom, u Beogradu je 21. juna 2008. godine osnovano udruženje “Starinske srpske kuće – udruženje za zaštitu znamenitosti i baštine Srbije”, po ugledu na slično udruženje u Francuskoj, pod imenom “Starinske francuske kuće“.
http://69.73.159.248/inline/home/sr/9/9f6113e9ccfb51f8401e31e273aedf95.jpg
...Fasada kuće je jedno, ali njena duša, miris prohujalih vremena i istinski šarm, nalaze se unutra. Nemamo često privilegiju da zavirimo u brižljivo sačuvani, originalni enterijer starinske beogradske kuće, kao što su poslednje tri godine, tokom “Dana evropske baštine“, učinili posetioci kuće Veljković, kao i doma i zbirke Jevrema Grujića u Svetogorskoj ulici.
http://69.73.159.248/inline/home/sr/2/22b9806cfbd7a2beccfab589ae6eb1e2.jpg
Izuzetni enterijeri postoje i u Vršcu, Sremskim Karlovcima, Novom Sadu, Somboru, ali i u Vranju i Užicu... Udruženje “Starinske srpske kuće“ planira da uspostavi saradnju sa vlastima i da, po ugledu na ovaj tip udruženja u Francuskoj, koji postoji već 30 godina, utiče na državne institucije i organe lokalne samouprave da se što efikasnije zaštiti naše građansko nasleđe.
Kao primer treba da posluži protokol sa Ministarstvom finansija, koje je postiglo francusko udruženje i kojim je uspostavljen brend “Starinske francuske kuće“. Ovim protokolom se vlasnicima nekretnina koje ispunjavaju uslove, omogućava ostvarivanje poreskih olakšica poput oslobađanja od PDV-a prilikom restauriranja ili adaptacija kuća.
Međutim, tu se ne završava aktivnost udruženja. Ono će se, pored brige o pojedinačnim objektima, starati i da se očuva staro gradsko jezgro. Najavljen je rad na ponovnom uspostavljanju identiteta baroknog Beograda (1717–1739) sa posebnim osvrtom na Donji Kalemegdan. Radiće se na obeležavanju tragova rimskog, odnosno antičkog Beograda, kroz inicijativu da se na raznim mestima postave ploče, spomenici i fontane iz toga doba.
http://www.decorreport.com/?l=sr&a=347509
Kuća Simića u KruÅ¡evcu
Kuća pokazuje kako su zanatlije i trgovci, industrijalci i rentijeri unosili nove običaje i nov način života u Srbiju u prvoj polovini dvadesetog veka.
http://www.rts.rs/thumbnail/kuca-simic-t.jpg?thumbId=61258&fileSize=40941&contentType=image/pjpeg&lastModified=1230663659000
U strogom centru KruÅ¡evca, u blizini Spomenika kosovskim junacima, pored same peÅ¡ačke zone nalazi se Kuća Simića. Kao Å¡to i priliči starim gospodskim kućama, od kojih su samo retke preostale, a među njima i ova, najstarija u celom Lazarevom gradu. Nekada je pripadala Simićima, čuvenoj familiji iz beogradske Sremčice.
http://nocmuzeja.org/var/noc_muzeja/storage/images/2009/zaboravljeni-ukusi-ii/5620-1-ser-SR/Zaboravljeni-ukusi-II_nm_large.jpg
Njen obnovljeni enterijer i stalna muzejska postavka, preneta iz Narodnog muzeja KruÅ¡evca, postali su dostupni turistima, đacima i zaljubljenicima u tradiciju koji žele da preko pokućstva, „rozental†šolja za kafu ili salonske garniture izrađene ručnim radom u carskom Beču osete duh porodičnog života u srpskoj varoÅ¡i početkom dvadesetog veka. Zanatlije i trgovci, industrijalci i rentijeri donosili su tada nove običaje i nov način života.
http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/88681/i/2/kuca-simica2.jpg
У девојачкој соби, на спрату, видимо у углу тоалетни део с бокалом, лавором и пешкиром, кутијом за сапун, а преко пута машину за шивење којом се у то време свака девојка трудила да овлада кибицујући кроз прозор на варошкој калдрми каквог официра, трговца или чиновника из бољих кућа.
У примаћој соби, салону, прострт је пиротски ћилим, а на зиду портрети Радослава Дуњића, бана Дунавске бановине, крушевачког адвоката и супруге му Љубице.
Већ поменута салонска гарнитура, доспела је у Крушевац 1895. године као мираз, али у коју породицу остаће тајна, јер су донатори Народног музеја желели да остану анонимни.
http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/88681/i/3/kuca-simica3.jpg
http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Bokal-u-devojachkoj-sobi.sr.html
Kuća Veljkovića u Beogradu
Ugledna i u Evropi respektovana porodica Veljković, poreklom iz Paraćina, čiji koreni sežu do kneza Veljka i Karađorđevih vremena, od Prvog srpskog ustanka imala je važnu političku i ekonomsku ulogu u razvoju i napretku Srbije. Dala je nekoliko istaknutih oficira, političare, ministre...
Iza masivnih drvenih vrata kuće na adresi Birčaninova 21 krije se prava riznica srpske i beogradske istorije - masivne komode, vitrine, ogledala, portreti, originalne fotografije iz 19.veka, razni spisi, dokumenti, dopisne karte zarobljenika Prvog svetskog rata upućene Vojislavu Veljkoviću.
Porodično stablo
Porodično stablo počinje Veljkom Mirkovićem knezom Paraćinske nahije. Veljko je imao sina Jovana Veljkovića koji se Å¡kolovao sa Karađorđevom decom i posle bio sudija i popečitelj. Jovan je otac Stojana Veljkovića koji je doktorirao prava na Hajdelbergu. Stojanovi sinovi su dr Vojislav, „otac jugoslovenskog dinara“, osnivač srpskih književnih glasnika, utemeljitelj umetničke zbirke i Paviljona, i Jovana koji je bio oficir. Jovan je otac Stojanu, Radmili i Vojislavu.
Kako se krčmila imovina
Porodica Veljković bila je jedna od bogatijih srpskih porodica. Vojislav Veljković bio je ugledni političar i bankar, ministar finansija, zatim trgovine i industrije u vladi Stojana Protića. On je čovek za koga se smatra da je izmislio jugoslovenski dinar pokuÅ¡avajući 1919. i 1920. godine da gaÅ¡enjem srpskog dinara, austrijskih kruna, perpera i leva objedini jugoslovensko tržiÅ¡te. U političkom životu prvi se pojavljuje Jovan Veljković(1795-1874), zatim njegov sin Stojan(1831-1925) i unuci Vojislav(1865-1931) i Jovan(1862-1945). Uglavnom su bili članovi Liberalne stranke, Narodne, a kasnije Demokratske. Porodica Veljković bila je u bliskim rodbinskim vezama sa porodicama Cukić, Petronijević, LeÅ¡janin, Marinković, a mnoge devojke su bile poznate dvorske dame na dvoru kraljice Natalije.
Njihova imovina je neprocenjiva. Na mestu vračarske banke danas je Turska ambasada, mlin i „Vajfertova“ pivara, čiji je Veljković bio većinski akcionar. Sve je prodato „Koling korporaciji“ za vreme vladavine SPO. Tamo gde je nekada bio Muzej porodice Veljković, u kom su se nalazili i bronzani odlivci Mikelanđelovih statua:eek:, sada je Centar za kulturnu dekontaminaciju.:mad:
U nekadaÅ¡njoj baÅ¡ti Å¡imÅ¡ira ispred porodične kuće „izrastao“ je Konzulat Nemačke.
I hotel „Srpski kralj“ je bio vlasniÅ¡tvo porodice Veljković, ali je poruÅ¡en u bombardovanju 1941. godine poÅ¡to se u njemu nalazio generalÅ¡tab engleske i francuske vojske.
Porodica Veljković ima žive potomke koji se joÅ¡ uvek bezuspeÅ¡no bore da vrate imovinu koja je pripadala njihovim precima.
http://www.blic.rs/beograd.php?id=13923
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%99%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D 0%B8
http://www.nin.co.rs/2001-01/25/16320.html
Veljkovići se sećaju vremena kad im je oduzet Paviljon.
- Tu se najpre uselio Moša Pijada..
http://82.117.206.29/Develop/vesti.nsf/feaee540dc011162c1256e7d0032cb98/fac7b3649a70766dc1256f8b005589ec?OpenDocument
http://www.ilustrovana.com/2003/2312/5.htm
http://www.rastko.rs/rastko-bo/muzej/img/muzej.jpg
http://www.rastko.rs/rastko-bo/muzej/img/barjak.jpg
Кућа Мирка Комненовића, Херцег-Нови.
Данас завичајни музеј.
Богосаве, лијепа тема. Свака част.
Весели пламичак
16-06-09, 09:56
[B][SIZE="4"]
Kuća pokazuje kako su zanatlije i trgovci, industrijalci i rentijeri unosili nove običaje i nov način života u Srbiju u prvoj polovini dvadesetog veka.
Ти нови обичаји који су се уносили често нису били наши сопствени већ под великим утицајем аустроугарске.
Било би занимљиво видети србске градове попут Новог Брда из времена Немањића. Тада је град Ново Брдо био и већи и уређенији од Беча и већине других градова.
Још нешто... Ови '' Рентијери '' су ми посебно интересантан сој људи. По духу врло сличан Јевреима.
Plamičak, ima ih u krajevima gde nije bilo austrougarskog uticaja.
Zaječar, 1926.
http://farm3.static.flickr.com/2032/2492230203_e40824ab20.jpg?v=0
Zaječar
http://farm4.static.flickr.com/3294/2408017244_b46842716b.jpg?v=0
http://www.toozajecar.co.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=74&Itemid=68
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=856740
Razlike u stilu:
KUĆA HRISTIĆA U PIROTU IZ 1939.g. -danas Muzej
Pirotski trgovac Rista , rodom iz sela Zavoj kod Pirota..
U kući je živeo Hrista Jovanović sa svojom porodicom, a kasnije i njegovi naslednici, koji su prezime Jovanović, preinačili u Hristić.
Poznata je po tome Å¡to su u njoj i oko nje snimani filmovi "Zona Zamfirova" i "Ivkova slava".
http://img222.imageshack.us/img222/6857/picture043g.jpg
Bondručna konstrukcija i veÅ¡tina majstora u njenom izvođenju dali su joj začuđujuću lakoću.
http://www.ff.ns.ac.yu/biblioteka/bilteni/bilten024/slikeblt024/slika3.jpg
http://www.topirot.com/TOP/09-KISpomenici/M-2.jpg
http://www.topirot.com/TOP/09-KISpomenici/M-4.jpg
http://www.topirot.com/TOP/09-KISpomenici/M-15.jpg
http://www.topirot.com/TOP/09-KISpomenici/M-7.jpg
http://www.topirot.com/TOP/09-KISpomenici/M-8.jpg
http://www.topirot.com/TOP/09-KISpomenici/M-10.jpg
http://www.topirot.com/TOP/09-KISpomenici/Muzej.htm
UnutraÅ¡njost kuće je dekorisana dolapima u duborezu.
Najkvalitetnije izrade je dolap u prizemlju i pretpostavlja se da je delo majstora iz poznate debarske Å¡kole. Takođe, duborezom je ukraÅ¡en đul-tavan u divanhani. U golemoj sobi gde su sedeli najugledniji gazda Ristini gosti, izdvaja se "Å¡tuko" gipsana tavanica.
Kao karakteristična obeležja srpskih kuća starogradske arhitekture i ovde postoje skriÅ¡nica i kandil soba.
U skriÅ¡nicu se ulazilo iz dolapa niske sobe i vodila je ispod stepeniÅ¡ta ka zadnjem izlazu iz kuće. U kandil sobi je ka istoku stajao ikonoluk i gorelo je kandilo u vreme praznika.
http://www.muzejpirot.com/O_kuci1.html
Da je Knez Mihailo imao ukus jevropejskog vladaoca srpske kneževine, govori u prilog i fotografija enterijera jedne od salona dvora za vreme Mihailove vladavine.
http://farm4.static.flickr.com/3339/3185315071_ca50aa12aa_o.jpg
Evo i Milanovog salona u Konaku, po Gromanovom snimku iz 1876.
http://img155.imageshack.us/img155/6889/milanovsalonukonakuga9.jpg
http://img259.imageshack.us/img259/1466/niku263aadvokatahristodu.jpg
Jedan od nalepÅ¡ih primera gradske kuće starobalkanskog tipa u Srbiji bila je kuća Hristodulovih u NiÅ¡u. Kuću je sagradio 1820. hadži Đoka Todorović, bogati niÅ¡ki trgovac. NeÅ¡to kasnije udajom ćerke za sposobnog i okretnog mladog doseljeni-ka iz severne Grčke kuća je pripala Nikoli Hristodulu, Todorovićevom pisaru.
Ova zgrada je, prema Aleksandru Deroku, bila "asimetričnog rasporeda soba i kompozicije fasade, sa izvanrednim tremom u prizemlju, doksatom na spratu, i stre-hom kojoj je po Å¡irini bila ravna jedino ona na konaku u Gnji-lanu".
U devetnaestom veku ova kuća je bila steciÅ¡te poznatih ličnosti i popriÅ¡te važnih događaja. U njoj je, kako ističe, Jovan Ćirić, u prvoj polovini 19 veka stanovao učitelj Spiridon Jovanović. U ovoj kući je prilikom povratka iz Carigrada 1840. godine odseo knez Mihailo.
U ovu kuću su se kriÅ¡om dopremale knjige iz Srbije, a zatim su tajnim kanalima Å¡irene po neoslobođenim krajevima Turske imperije.
Za vreme egzarhije 1869/72 u porodičnoj kapeli kuće služilo se zabranjeno bogosluženje na srpskom jeziku.
U ovoj kući se 1874 tajno sastao antiturski zaverenički odbor koji su činili Kole RaÅ¡ić, Tasko Uzunović....
Posle Berlinskog kongresa u kući Hristodulovih je bila smeÅ¡tena komisija za povlačenje granica prema Turskoj, a u vreme srpsko-bugarskog rata Å¡tab srpske vrhovne komande.
Posle prvog svetkog rata zahvaljujući "spremnosti beogradskog advokata Anastasa Hristodula, kuća je uz minimalnu naknadu ustupljena Narodnom muzeju".
Drugog septembra 1944 kuća je direktnim pogodkom savezničkih aviona uniÅ¡tena.
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=760406&page=10
http://www.naissus.info/pobedina.asp
Užice, kuća Jokanovića,
danas Etnografski muzej
Jokanovića kuća, poznata i pod nazivom „Pecara“ predstavlja retko sačuvano zdanje orijentalno-balkanske arhitekture XIX veka.
http://www.nmuzice.com/images/heder/header-73-38.jpg
U Jokanovića kući danas je moguće pogledati postavku „Gradska kuća u Užicu u XIX i početkom XX veka“.
KRATAK INSERT
http://www.youtube.com/watch?v=myiwLEa0RyQ
http://www.nmuzice.com/index.php?option=com_content&view=article&id=38&Itemid=73&lang=lt
Beograd, kuća Miloja Božića
Налази се у Господар Јевремовој улици бр. 19. Саграђена је 1836. за београдског трговца Милоја Г. Божића, о чему сведочи натпис на тимпанону изнад улазног трема. Зграда је приземна, надзидана над подрумом срушене турске грађевине, на неравном терену који се спушта према Дунавској падини. Пример је грађевине прелазног типа у београдској архитектури XIX века, са архитектонско-просторним решењем симетричних градских кућа балканског типа, док фасаде својим пропорцијама, ритмом отвора и декоративним архитектонским елементима наговештавају утицај западноевропске архитектуре класицистичке оријентације.
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.yu/slike/730.jpg
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.yu/spomenik.php?id=730
Beograd, kuća Manaka Mihajlovića
Манакова кућа је подигнута око 1830. у бившој Савамалској улици. Име је добила по власнику, Манаку Михаиловићу, трговцу, досељенику из Македоније. Смештена је на регулационој линији старе саобраћајнице која је повезивала Варош-Капију и Савамалу. Парцела на којој је подигнута кућа условила је њен неправилни облик. Састоји се од подрума зиданог каменом и приземног и спратног дела, изведених у бондручном конструктивном систему. У приземљу су биле смештене кафана и пекара, а на спрату стамбене одаје власника. Овај распоред унутрашњег простора као и карактеристични еркер указују на типичну кућу насталу у духу балканске градитељске традиције. Манакова кућа је редак пример интензивне изградње српске вароши на Савској падини изван шанца, започете тридесетих година XIX века, после неуспелих покушаја да се Турци иселе из вароши у шанцу. Данас је у њој смештен депанданс Етнографског музеја са богатом етнографском збирком Христифора Црниловића. Обимни конзерваторско-рестаураторски радови изведени су у периоду од 1963. до 1967. Фасада је рестауриранаа и крова препокривен 2002.
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.yu/slike/708.jpg
Neobarokna kuća Krsmanoviča, Beograd
Налази се на Теразијама бр. 34.
Саграђена је 1885. према пројекту арх. Јована Илкића. Грађена је као стамбена породична кућа за београдског трговца Марка О. Марковића, али је 1898. променила власника када су браћа Крсмановић купила имање на Теразијама. После њихове деобе припала је Алекси Крсмановићу, једном од најбогатијих београдских трговаца.
По архитектонској концепцији, складним пропорцијама, диспозицији унутрашњег простора, уметничко-обликовним и занатским вредностима, спада међу најуспелија Илкићева остварења из домена градске стамбене архитектуре и један је од најрепрезентативнијих објеката необарокних стилских карактеристика у Београду и Србији из последњих деценија XIX века.
Стицајем околности, од 1918. до 1922, служила је као привремени двор Краљевине Србије и у њој је 1. децембра 1918. свечано проглашено уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у заједничку државу. Реконструкција објекта извршена је 1987.
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.yu/slike/729.jpg
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.yu/spomenik.php?id=729
Beograd, kuća sa sunčevim satom
Подигнута је 1823. године. Има подрум испод дела зграде, приземље и спрат. Двотрактног је типа. Зидана је опеком. На фасади према Дубровачкој улици, зграда је имала сунчани сат који се очувао до данас, по чему се одвајала од сличних кућа и добила назив. Проширена је крилом према Дубровачкој улици, изграђеним 1908. године. У овој кући живео је и умро Др. Јован Суботић, правник, политичар и књижевник, један од најпознатијих јавних радника XIX века.
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.yu/slike/823.jpg
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.yu/spomenik.php?id=823
Leskovac - Bora Dimitrijević - Piksla's House
http://mw2.google.com/mw-panoramio/photos/medium/10884802.jpg
http://mw2.google.com/mw-panoramio/photos/medium/10885612.jpg
Old house, Sindjelic's restaurant, Nish
http://mw2.google.com/mw-panoramio/photos/medium/1856844.jpg
Beograd, konak knjeginje Ljubice nekad (1876.)
http://arhitekturabezbeograda.files.wordpress.com/2009/02/konak-knjeginje-ljubice-1876.jpg
i sad..
http://mw2.google.com/mw-panoramio/photos/medium/9059658.jpg
http://www.tesla-sistemi.co.rs/images/picture/DSCN1213.jpg
Pogled iz Kalemegdana
http://www.istockphoto.com/file_thumbview_approve/2446380/2/istockphoto_2446380-old-serbian-house.jpg
http://arhitekturabezbeograda.files.wordpress.com/2009/04/boza-petrovic-majstor-narod.jpg?w=676&h=942
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2012, vBulletin Solutions, Inc.