Има још увек врло мало литературе на нашем језику о овоме, па сам решила да вам представим у целости текст "Сродство славено-сербског језика са санскритским" који је саставио црквени великодостојник Павле- Платон Атанацковић (1788-1867), владика СПЦ.
Сматрајући да је "задатак филологов бавити се око чишћења језика" и да би требало "да се сви сведоци (речи) сродства.. попишу" Платон Атанацковић је написао чланак 1843.године , објављен у Летопису Матице српске..
текст је иначе објавио Горан Арсић у својој књизи "Учити санскрит- од псовке до Бога" (Београд, 2004.) на странама 241-257 , као фототипски отисак:
http://img139.imageshack.us/img139/4973/atanackovi2401oj1.jpg
http://img61.imageshack.us/img61/7708/atanackovi2423on7.jpg
http://img139.imageshack.us/img139/2489/atanackovi2445ly5.jpg
http://img99.imageshack.us/img99/4192/atanackovi2523ie0.jpg
http://img99.imageshack.us/img99/9918/atanackovi2545ut1.jpg
http://img99.imageshack.us/img99/4334/atanackovi2567rf9.jpg
Nepotpun spisak literature na srpskom:
1.Branislava Božinović :„Rečnik srodnih srpsko-sanskritskih reči”, 3 knjige,Pešić i sinovi, Beograd,2000-2005
2.Горан Арсић, Platon Atanacković, Radivoj Pešić : „Учити санскрит”, Пешић и синови, Београд, 2004.
3. „Sanskritska čitanka” prof.dr. Radmila Stojanovića(izdanje izdavačke kuće Miroslav, 2000. godina)
4. prevod Majrhoferove „Sanskritske gramatike” (izdanje izdavačke knjižarnice Zorana Stojanovića, 2002. godine)
5. Проф.Др.Радмило Стојановић, Санскрит . 1 : Периферна морфологија, Институт за стране језике, Београд, 1977, 108 страна (доступно у библиотеци Филолошког факултета, Београд)
6. Проф.Др.Радмило Стојановић, Увод у санскрит, Прометеј, Нови Сад, 1997, 46 страна (доступно у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић”, Београд)
7. Драгослава Рисимовић (ученик Др.Радмила Стојановића), Речник санскрит-српски, ауторско издање, Београд, 2002, 131 страна (доступно у Народној библиотеци Србије)
8. као и рад „Заборављени санскритски и српски глас ш” Виде Томић.
9. Diplomski rad na Univerzitetu u Sorboni Olge Lukić-Pjanović.
10. Posredni izvor je " Odlomci istorije Srba" Miloša MIlojevića, Beograd, 1872, reprint izdanje u Beogradu 2004.
11.Studija Tagorine unuke, Alokanande -o srodnosti sanskrita (bengalskog dijalekta) sa srpskim jezikom !?
--------------------------------------------
Zanimljivo je, takođe, da je austrijanac Walter Wust(1901-1991), indogermanist, najpoznatiji sanskritolog 20.veka..skrenuo pažnju šire javnosti na ovu temu...Bio je profesor i rektor Minhenskog univerziteta ( i kao takav, istraživao je ..tražeći arijevce- on našao je , između ostalog, prvi pomen zapisanog imena Srbinda ina sanskritu i rastumačio ga ovako..
(u članku „”Uber das Alter des Rgveda und die Hauptfragen der indoarischen Fruhgeschichte„ у угледном ”Wiener Zeitschrift fur die Kunde des Morgenlandes„ (WZKM), Band 34, s.165-215)
”Srbinda wurde demnoch soviel heissen wie Herr, Furst, Erster der SRB-s und mit einer Bedeutungsentwicklung, die aus vedischer und nachvedischer Zeit gelaufig ist, darnach die Srb's selbst.„
U prevodu:
Srbinda bi, koliko ja znam, značilo isto što i vlastelin, princ, prvi među Srbima, sa značenjem koje je nastalo u vedskom i postvedskom vremenu, i bilo rasprostranjeno i među samim Srbima za njih same.
1.Branislava Božinović :„Rečnik srodnih srpsko-sanskritskih reči”, 3 knjige,Pešić i sinovi, Beograd,2000-2005
Za download:
http://www.scribd.com/doc/7710379/Recnik-Srodnih-Sanskrtskih-i-Srpskih-Reci
Najpotpuniji rečnik srpskog Matice srpske, na kraju blogovske strane su linkovi za free download:
http://www.ivantic.net/ostale_knjiige.htm
2.32. Vedska SABHA - srpski SABOR
ВЕДСКА SABHÂ - СРПСКИ САБОР
Ко год познаје добро српски језик и има појма о српским обичајима, неће ни помислити да ове две "институције", тј. ведску САБУ и српски САБОР - не прихвати као идентичне. Свако ко зна, шта је српски САБОР, он већ унапред може да погоди, у чему се састојала ведска САБА... (Исписујући ову реч, не могу да се ослободим помисли на језичке стручњаке као нпр. WACKERNAGEL-a - који тврди, да ни једна ведска реч до нас није стигла неискварена!)
У српском народу се и данас каже: "Свашта! Као на сабору!"
Hem Chandra Joshi1 пише:
"Угледни људи су се састајали на САБИ. Тај скуп знаменитих људи - час је био суд, који је изрицао правду, а час скуп, на коме се водила борба, речима свих врста: певале су се хвале кравама, или се пак с неповерењем одговарало на постављена загонетна питаља. Мудраци су на САБИ измењивали значајне речи: "РЕШЕТАЈУЋИ ИХ, КАКО РЕШЕТО РЕШЕТА ЗРНЕВЉЕ."
А после изрицања евентуалне пресуде и осуде ватром, водом, итд., при чему један краљев повереник каже, да "НИ ДЛАКА С ГЛАВЕ НЕЋЕ БИТИ НЕВИНОМ ОПАЉЕНА ВАТРОМ... "
1. "Recherches sur les conceptions economiques et politiques dans l'Inde ancienne d'apres le Rgveda", Paris, 1928,, pp. 80., 81., 83.
Значајно је да уз ово додамо, да је Вук у прошлом веку у Србији записао неколико случајева исте овакве пресуде и осуде, па је чак у своме "Рјечнику" навео и имена "на ватру" осуђених лица... Ништа још српска наука у овом смислу није урадила! Да је оштроумни Вук поживео само још коју годину, ко зна, докле би српска лингвистика - упркос свим препрекама и фалсификатима - до данас стигла и на ком степену би се налазило - не само српско, већ и европско знање!
Након спомена наведеног "судског ведско - српског поступка", још и даље пише:
"Apres la seance de la cour, ou apres la "disputation", on mangeait, on buvait et on jouait... "
"После суђења, или после "разговора", ЈЕЛО СЕ, ПИЛО СЕ, ИГРАЛО СЕ - "
И само још нешто за познаваоце српског језика: САБА ЈЕ БИЛО НЕ САМО ОНО, ШТО СЕ ДОГАЂАЛО, ВЕЋ СЕ ТАКО НАЗИВАЛО И МЕСТО НА КОМЕ ЈЕ БИО САБОР!
Увиђајући неопходност, да се ова тема исцрпно обради овде ћемо сасвим кратко закључити:
ВЕДСКА САБА И СРПСКИ САБОР ДОШЛИ СУ НАМ СА ИСТОГ ИЗВОРА! И ТА ДРУШТВЕНА И НАРОДНА "ИНСТИТУЦИЈА" ПОКАЗУЈЕ У СРПСКОМ НАРОДУ ОД ЕПОХЕ ВЕДА ДО НАШЕГ ВРЕМЕНА НЕПРЕКИНУТИ КОНТИНУИТЕТ!
ДРУГА СРПСКА ОБЕЛЕЖЈА У ВЕДАМА
Колико знам, на београдском Универзитету не постоји катедра за санскритски језик. А да се Српска академија наука потрудила, да се за једну такву катедру заинтересује, она је то могла да оствари! Можда су мрачњаци, који спречавају, да наука буде науком, знали, да ће Веде дефинитивно расветлити најудаљенију прошлост српског народа, која је по њиховим плановима требало да остане заувек у мраку.
У овој краткој забелешци желим само да напоменем, да се многе ствари - нераздвојно спојене са Српством, налазе и у Ведама. Њих - наравно Западно - Европејци, који су "индо - европеистику" највише и развили, нису могли да открију као српске, будући, да они - углавном - о Србима, а поготову о српским традицијама углавном ништа не знају.
Који Србин се не би пренуо, кад у тим давним химнама наиђе, нпр., на прасрпски "УПАНАХ", данашњи "ОПАНАК"?! Када нађе један облик од глагола "ГУД - ЕТИ" (са истим значењем), који означава српске "ГУСЛЕ"? Када наиђе на "ГУВНО", на "ХЛАД", на "СТОКА", српски "СТОКА", на "ГОВАЧА" (ако је то уопште тачно пренето!) данашње "ГОВЕЧЕ", на карактеристичне облике српског дуала "ДВА - ЈОС", данашње "ДАВАЈУ", на "ДВЕ", "ДВА", "ДВЕМА", "ДВАМА", што се од Веда до данас у српском није изменило, итд., итд. Могли бисмо да ређамо сличне примере на стотинама, па и хиљадама страна, што је задатак другог тома ове студије. Стога ћемо на овом месту да споменемо још само нешто, што улази у оквир "српских обележја", што страни научници такође не знају. На овом примеру ћемо уједно показати, како замишљамо компаративни рад "ВЕДСКИ - СРПСКИ", којим ће се морати бавити десетине истраживалаца.
Било је то већ доста давно. Листајући баскијско - француски речник,1 наиђох на:
- GORA = српска ГОРА
- GOREN = српски ГОРЕ
- GORI = онај који ГОРИ, усијан
- GORITU = ГОРИТИ, ГОРЕТИ
- GURTU = ГУРИТИ, итд., итд., па онда:
- GONA = ХАЉИНА, ЖЕНСКО ОДЕЛО.
Ето, задржаћемо се само у најкраћим цртама на овоме "ГОНА", уз које се у споменутом речнику налази једна звездица, што означава, да је "реч очито позајмљена од других идиома, а особито из романског."
1. Pierrе Lhande, Dictionnaire basque-fransais, Paris, 1926.
Наравно, пошто сам одмах помислила на "ГУЊУ" као на једно од древних обележја Срба, што се тиче одела, зажелела сам да видим постоји ли облик српске "ГУЊЕ" и у другим европским језицима.
Тако онда нађем:
- грчки: γουνα
- енглески: gunny
- чешки: houne
- пол»ски: gunia
- руски: гyня
- латински: gunna
- провансалски: gona
- шпански: gona
- талијански: gonna
- француски: gonne и gonnelle
Оно, што ми се чини да је важно, јесте, да се у сваком наведеном језику налази само по једна овде наведена реч; у баскијском - међутим - постоје још њене три сложенице, увек са смислом неког одевног предмета: ГОНА - ГАИН, ГОНА - ЦАР, ГОНА - ЗПИКО, и то је све!
Не улазећи на овом месту уопште у опис древне и данашње српске ГУЊЕ, у археолошке налазе с њом повезане, у то, зашто је она донекле изменила облик код других Србима језички блиских народа, што све остаје за други том овог дела, да наведем још само, шта о "баскијској ГОНИ" каже велики савремени ауторитет за етимолошка истраживања, Мартин Лепелман (Martin Löpelmann)2 у свом "Етимолошком речнику баскијског језика". Пошто је споменуо претходно све што је напред речено, не споменувиши српски језик уопште, он је закључио, да је та реч у ЕВРОПСКЕ ЈЕЗИКЕ УШЛА - КАКО СЕ УОПШТЕ УЗЕВ МИСЛИ - ИЗ ЛАТИНСКОГ. Међутим додаје Лепелман даље, у латинском се та реч нашла као ПОЗАЈМИЦА:
"...aus einer Nachbarsprache der Apeninen, oder BALKAN-HALBINSEL."
"...из једног језика суседног Апенинима, или СА БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА"
2. Etymologisches Wörterbuch der baskischen Sprache, Berlin, 1968.
Овако се завршава иначе веома учена Лепелманова анализа, а овако се завршавају - видећемо то у другом тому ове књиге - углавном сва објашњења научника - како је уобучајено рећи - цивилизоване Европе. Јер, да је Лепелман мислио, да је реч грчка, он би то без даљњега прецизирао: са Балкана, из Грчке... Међутим, имамо разлога да верујемо, пошто је знао, да се радило о Србима, он је то име једноставно прећутао! На исти начин као што се о Србима и њиховом језику ћути и у расправама о "индо - европском."
МЕЂУТИМ, ИМАМО РАЗЛОГА - НЕ САМО ДА ВЕРУЈЕМО, већ да ТВРДИМО, ДА ГУЊА НИЈЕ МОРАЛА БИТИ "УВОЗНА РЕЧ СА БАЛКАНА",
ВЕЋ ЈЕ ОНА УШЛА У КАСНИЈЕ НАСТАЛИ ЛАТИНСКИ ДИРЕКТНО ИЗ ЈЕЗИКА СРБА - САБИНА, ТИХ - КАКО СТРАБОН ТВРДИ -"АУТОХТОНИХ СТАНОВНИКА ИТАЛИЈЕ"!
ЕВО УПРАВО ДИВНОГ ПРИМЕРА ЗА ИЗМИШЉЕНЕ ИНДО - ЕВРОПЉАНЕ!!! Овако ћемо се морати борити за издвајање сваке старе српске речи из конгломерата тих измишљених "ИНДО - ЕВРОПЉАНА", јер - колико нам је знано (УОСТАЛОМ, ШАФАРИК ТО ТВРДИ!) - у ЕВРОПИ - НИ ЗА ЈЕДАН ДРУГИ НАРОД, ОСИМ ЗА СРБЕ - НЕ МОЖЕ ДА СЕ ДОКАЖЕ, ДА ЈЕ БИО У ИНДИЈИ! МЕЂУТИМ, ЗА СРПСКИ БОРАВАК У ИНДИЈИ, КАО И ЗА ОСТАТКЕ СРБА У ТОЈ ДАЛЕКОЈ ЗЕМЉИ - ЗНА ИСТОРИЈА!
Па управо у вези с тим - опет нам се намеће помисао: "ДА ЛИ СЕ ТА СРПСКА ДРЕВНА ГУЊА РАЗИШЛА СА БАЛКАНА ПО СВЕТУ, УПРАВО КАКО КАЖЕ НЕСТОР КИЈЕВСКИ И ЗА СРБЕ?" А ТО ЈЕ СТВАР, КОЈА МОРА ДА СЕ РАЗЈАСНИ УПОРЕДО С "АРИ - ИМА", КОЈИ СУ ИЗВРШИЛИ ИНВАЗИЈУ ИНДИЈЕ. Јер с ГУЊОМ у вези, ево шта доноси s.v. Monier Monier-Williams:
-GONA
-GONIKA
-GONI
-GONI-TARI
-GONI-PATHA
И то je све! С обзиром, да су европски научници српско УСТА у Ведама обележили као OSTHA (у француско - санскритском речнику), док је исто то Monier Monier-Williains записао као OSHTHA, на исти начин је и српска ГУЊА постала ГОЊА... Ту опет почиње посебна расправа, која такође остаје за други део студије.
Међутим, да овде видимо још само, шта је у овом случају записао Вук, па да почнемо све већма учвршћивати своје уверење, ДА ЋЕ - КАКО ИЗГЛЕДА - ПОДУНАВСКА ТЕОРИЈА ОДНЕТИ ПОБЕДУ НАД ИЗМИШЉЕНОМ "ИНДО - ЕВРОПСКОМ"! Ово још није тврђење, већ само ПРЕТПОСТАВКА. Знамо, да је опште - словенски БРОЋ настао на БАЛКАНУ и одатле су га, расељавајући се, Срби разнели по Европи као "опште - словенску" и "православну" реч.
Међутим, ГУЊА није само "словенска" већ "индо - европска", па ипак - ЊЕНИ СУ ПРИМЕРИ НАЈМНОГОБРОЈНИЈИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ, ШТО ПОТВРЂУЈЕ НАШУ ТЕЗУ О ТОМЕ, ДА СУ СРБИ - НАЈПРЕ ГРЧКО - РИМСКИ "ВАРВАРИ", А ДАНАС СЕ ТАКОЂЕ ОНИ КРИЈУ ИЗА ПРИЧА О "ИНДО - ЕВРОПЉАНИМА". Нема сумње, ГУЊА ЈЕ "ИНДО - ЕВРОПСКА", ЈЕР СЕ НАЛАЗИ И У ЕВРОПИ И У ИНДИЈИ, АЛИ - УВЕРЕЊА СМО, ДА ЈЕ ОНА ПРВЕНСТВЕНО СРПСКА! КАКО БИ СЕ ИНАЧЕ ОБЈАСНИЛИ ОВОЛИКИ ВУКОВИ ПРИМЕРИ, И ТО - ВУК НИЈЕ БАШ СВЕ ЗАПИСАО:
-ГУЊ -ГУЊАНИ -ГУЊЕВАЦ
-ГУЊА -ГУЊАСТ -ГУЊЕВАЧА
-ГУЊАЦ -ГУЊАВ -ГУЊЕВИК
-ГУЊАЦИ - ГУНАВ - ГУЊЕВИЋИ
-ГУЊИНА -ГУЊЧЕ -ГУЊЕВИНА
-ГУЊАЧА -ГУЊЧИЋ -ГУЊИЋ
-ГУЊАЧИЋИ -ГУЊЧИНА -ГУЊИЦА
-ГУЊАК -ГУЊЕТИНА -ГУЊИНА
Уистину! "Када се језик почне изучавати, откриће се ствари нечувене!" (М. Милојевић)
Olga Luković Pjanović
http://srbinarodnajstariji.blog.com/4486637/
Сваки Србин би морао знати овај језик, јер је то језик наших праотаца. Зато се надам да ће једног дана говорни санскрит бити обавезан предмет у свим школама. Пошто је писмо деванагари тешко, можемо га писати и ћирилицом, али га морамо знати говорити из поштовања према нашим аријевским прецима који су створили једну од највећих свјетских цивилизација. А ми Срби и сви остали Словени смо њихови директни потомци. То је велика част, а самим тим и велика одговорност!
Лепо и корисно би било. Но, у нашим савременим школама неки ни српски не науче како ваља, а камо санскритски.
Колико драгоцености сваког дана губимо, а замајавамо се разним глупостима.
Чуо сам једну занимљивост, само не знам колико је то тачно. Негдје сам прочитао како је наш језик сачувао највише граматичких особина санскрита. Данашњи модерни дијалект санскрита, ХИНДИ, користи санскритски рјечник, али му је граматика различита. Превише је лака за један индоаријевски језик, који се иначе одликују тешким граматикама. Касније сам читао о хиндију и негдје сам пронашао податак да је то обичан вјештачки језик створен по узору на санскрит, како би се говорници различитих индоаријевских језика у Индији могли споразумјети. Са правом би се могао назвати индијским есперантом, јер је граматика превише лака, а не постоји народ чији је изворни језик хинди. Под Хиндустанцима се данас сматрају сви народи који су прихватили овај језик као матерњи.
Даље, санскритски језик је имао тонове као и српски, а ту особину су сачували панџаби и бенгалски језик, док хинди језик има увијек силазни нагласак и то на задњем слогу у ријечи, као француски. Примјери, ларка-дјечак; гуру-учитељ; хава-вјетар.
vBulletin® v3.8.6, Copyright ©2000-2010, Jelsoft Enterprises Ltd.