Живана
16-03-09, 11:10
После свих наслова овде (Модерна жена, Сексуалне технике новог доба, Необавезни секс или трајна веза?..Секс без заштите..итд..) ево детаља из много невиније прошлости- из етнографских записа села Планиница у црноречком округу..
Кад нико није ни слутио да ће наступити hard-core times...
:amore:
ЗАНИМАЊА И ПРОВОД МЛАДИХ
Поред играња у колу, некадашњи младићи и девојке забављали су се и на многе друге начине: љуљали се на љуљашкама и кључевима, санкали, грудвали се и трљали снегом, окретали се на витловима итд.
Најчешће недељом, за дрво које је згодно везивали би љуљашку од ланца, конопца или пак сукна. Доле би се ставио јастук да ланац или конопац кад се седне не би жуљао. За седиште би се везивао конопац дужине 4—5 метара који је служио за замах приликом љуљања. Најчешће је љуљао момак девојку,:phee:којој би другарица врпцом везивала око ногу сукњу да се не би приликом љуљања ширила.
Витлови су можда претеча данашњих рингишпила, а прављени су на овај начин: на равном терену укопа се дебљи дирек од највише једног метра висине, а одозго му се набије већи гвоздени клин. На њега се надене једна ,на средини пробушена јака штафна од 5—6 метара дужине, а на оба краја штафне са горње стране, набијена су по два јача дрвена клина у размаку од 50—60 см.
Седа се тако да оба лица приликом окретања гледају напред. Ради равнотеже, увек се морало водити рачуна да се возају по двоје приближно исте тежине а две или три особе гурале би штафну напред и тако је окретале.
Прављен је и „кључ" — кука, на којем се љуљало и по двоје. Ти кључеви прављени су на следећи начин: на јаку и положену грану неког дрвета закачи се удешено кукасто дрво. Уколико је грана на већој висини утолико је и кука дужа, а тиме се добија и већа даљина приликом љуљања. Кроз куку испод гране стави се, ради сигурности, гвоздени клин.
Од земље за око 30 см на доњем крају куке намести се „поличка" за седење и стајање (обично се љуљало стојећи) а и „поличка" се одоздо осигура гвозденим клином. Приликом љуљања кука се повуче назад ради замаха, а онда се скаче на „поличку" и почиње се гонити сопственом снагом.
„Кључеви" су прављени и на два дрвета који су 2—3 метра удаљени једно од другог: на њима се од једног до другог попречи мотка („било") и за њу закачи кука. На овим кукама у раније време љуљали су се удвоје момак и девојка, с тим што би девојци канапом била везана сукња за ноге. :whiteangel:Касније су се на њима љуљали само момци а витлови су потпуно исчезли.
Зими би момци и девојке узимали воловска „сана" и саонице, извлачили их на брдо поседали на њих колико могу и пустили се низ брдо. Возило се и на санкама зв. „штркљице". Санкање и грудвање били су најомиљенији зимски спортови. Било је случајева да момак ухвати девојку па је трља снегом по лицу или јој стави снег у недра, а она се том приликом кобојаги :Dљути.
„СЕДЕЊКЕ" (СЕДЕЉКЕ) — ПРЕЛА
Седењке су се задржале скоро до другог светског рата. Девојке би обично на раскршћу припремиле дрва и поздера, а од првог пласта сена узеле би мало сена ради потпале. Чим би пао мрак, ложиле би се ватре, а око њих би на малим троношцима седеле бабе, жене и девојке.
Девојке би увек седеле мало позади и даље од ватре, а то стога да би момци могли да им приђу.:p Ту би се нашло и по неко дете, које би подстицало ватру. Девојке и жене су певале, а деца и бабе би пекли „корење" — печењке.
Момци би у групама ишли од једне седељке до друге певајући. Шалили се са девојкама, а у шали и у песми кидали им предиво, на шта су се оне тобож љутиле (више су биле незадовољне оне којима нису кидали предиво :hanging:). Обично се на седељци седело до један час у ноћи а некад и више. Седељке су почињале од Видовдана и трајале све до јесени, док не би време захладнило.
После седељке настала би комишања — „лупење" кукуруза. То је нека врста давнашње мобе. Кукуруз се обере и истовари у авлији или на ливади, а некад и под ајатом или у шупи, нарочито кад је јесен кишна. Лупечи се позивају увече, а то су комшије и рођаци којих буде и по 40 зависно од тога колико има кола кукуруза, пече се и по нека дзвиска (млада овца), а долазе и девојке и момци који за све време рада певају и шале се. Лупење траје обично до 24 сата, после стари иду на спавање, а момци и девојке играју у колу понекад док и зора најави нови дан.:kolce:
После „лупења" долазе на ред зимска прела — тлаке. И оне су прављене само увече. На њих се позивају једино жене и девојке, али би се водило рачуна да увек буде доста девојака.:rulz:У току рада дошли би момци, који би поседали поред девојака и са њима причали и певали. Предење би трајало до поноћи, после чега би старије жене отишле на спавање, а млађе и девојке би остале.:ruza: Неке од жена би и даље преле, а девојке би са момцима играле у колу. :kolce:
Све се ово већ изгубило, па скоро и заборавило.:dedica:
Кад нико није ни слутио да ће наступити hard-core times...
:amore:
ЗАНИМАЊА И ПРОВОД МЛАДИХ
Поред играња у колу, некадашњи младићи и девојке забављали су се и на многе друге начине: љуљали се на љуљашкама и кључевима, санкали, грудвали се и трљали снегом, окретали се на витловима итд.
Најчешће недељом, за дрво које је згодно везивали би љуљашку од ланца, конопца или пак сукна. Доле би се ставио јастук да ланац или конопац кад се седне не би жуљао. За седиште би се везивао конопац дужине 4—5 метара који је служио за замах приликом љуљања. Најчешће је љуљао момак девојку,:phee:којој би другарица врпцом везивала око ногу сукњу да се не би приликом љуљања ширила.
Витлови су можда претеча данашњих рингишпила, а прављени су на овај начин: на равном терену укопа се дебљи дирек од највише једног метра висине, а одозго му се набије већи гвоздени клин. На њега се надене једна ,на средини пробушена јака штафна од 5—6 метара дужине, а на оба краја штафне са горње стране, набијена су по два јача дрвена клина у размаку од 50—60 см.
Седа се тако да оба лица приликом окретања гледају напред. Ради равнотеже, увек се морало водити рачуна да се возају по двоје приближно исте тежине а две или три особе гурале би штафну напред и тако је окретале.
Прављен је и „кључ" — кука, на којем се љуљало и по двоје. Ти кључеви прављени су на следећи начин: на јаку и положену грану неког дрвета закачи се удешено кукасто дрво. Уколико је грана на већој висини утолико је и кука дужа, а тиме се добија и већа даљина приликом љуљања. Кроз куку испод гране стави се, ради сигурности, гвоздени клин.
Од земље за око 30 см на доњем крају куке намести се „поличка" за седење и стајање (обично се љуљало стојећи) а и „поличка" се одоздо осигура гвозденим клином. Приликом љуљања кука се повуче назад ради замаха, а онда се скаче на „поличку" и почиње се гонити сопственом снагом.
„Кључеви" су прављени и на два дрвета који су 2—3 метра удаљени једно од другог: на њима се од једног до другог попречи мотка („било") и за њу закачи кука. На овим кукама у раније време љуљали су се удвоје момак и девојка, с тим што би девојци канапом била везана сукња за ноге. :whiteangel:Касније су се на њима љуљали само момци а витлови су потпуно исчезли.
Зими би момци и девојке узимали воловска „сана" и саонице, извлачили их на брдо поседали на њих колико могу и пустили се низ брдо. Возило се и на санкама зв. „штркљице". Санкање и грудвање били су најомиљенији зимски спортови. Било је случајева да момак ухвати девојку па је трља снегом по лицу или јој стави снег у недра, а она се том приликом кобојаги :Dљути.
„СЕДЕЊКЕ" (СЕДЕЉКЕ) — ПРЕЛА
Седењке су се задржале скоро до другог светског рата. Девојке би обично на раскршћу припремиле дрва и поздера, а од првог пласта сена узеле би мало сена ради потпале. Чим би пао мрак, ложиле би се ватре, а око њих би на малим троношцима седеле бабе, жене и девојке.
Девојке би увек седеле мало позади и даље од ватре, а то стога да би момци могли да им приђу.:p Ту би се нашло и по неко дете, које би подстицало ватру. Девојке и жене су певале, а деца и бабе би пекли „корење" — печењке.
Момци би у групама ишли од једне седељке до друге певајући. Шалили се са девојкама, а у шали и у песми кидали им предиво, на шта су се оне тобож љутиле (више су биле незадовољне оне којима нису кидали предиво :hanging:). Обично се на седељци седело до један час у ноћи а некад и више. Седељке су почињале од Видовдана и трајале све до јесени, док не би време захладнило.
После седељке настала би комишања — „лупење" кукуруза. То је нека врста давнашње мобе. Кукуруз се обере и истовари у авлији или на ливади, а некад и под ајатом или у шупи, нарочито кад је јесен кишна. Лупечи се позивају увече, а то су комшије и рођаци којих буде и по 40 зависно од тога колико има кола кукуруза, пече се и по нека дзвиска (млада овца), а долазе и девојке и момци који за све време рада певају и шале се. Лупење траје обично до 24 сата, после стари иду на спавање, а момци и девојке играју у колу понекад док и зора најави нови дан.:kolce:
После „лупења" долазе на ред зимска прела — тлаке. И оне су прављене само увече. На њих се позивају једино жене и девојке, али би се водило рачуна да увек буде доста девојака.:rulz:У току рада дошли би момци, који би поседали поред девојака и са њима причали и певали. Предење би трајало до поноћи, после чега би старије жене отишле на спавање, а млађе и девојке би остале.:ruza: Неке од жена би и даље преле, а девојке би са момцима играле у колу. :kolce:
Све се ово већ изгубило, па скоро и заборавило.:dedica: