View Full Version : 27.март 1941
ВојводаБГД
27-03-08, 12:47
На данашњи дан пре 67. година Србија је кренула на пут пакла и понора...сведоци смо да и данас лутамо....Енглези су обавили сав посао,уследили су потоци Србске крви,јаме,Јасеновци,понижења,комунистичка владавина....Србија је данас због свега тога далеко од себе саме.....
Весели пламичак
27-03-08, 13:06
Mnogi ce i dalje slaviti nas odlazak u smrt kao dan nekakvog '' hrabrog otpora '' Cak i da im se nacrta ( kao sto su nam nekada tako lepo crtali ) oni bi i dalje zeleli da uzalud daju svoje zivote zarad tudjih interesa. Ne shvatajuci da se tu nije vodila borba da li ce pobediti Fasizam ili demokratija ili bilo sta drugo, vec da se tu vodila bitka oko bioloskog opstanka naseg naroda.
http://www.bhserbia.org/antimason/plakat7.jpg
http://www.bhserbia.org/ist9.jpg
На жалост, плашим се да је кретање путем пакла и понора за Србију (тада Југославију :rolleyes:) кренуло много раније, а да је 27. март само кулминација вишедеценијске "геополитичке шизофреније у Срба", која траје и дан-данас...
На жалост, плашим се да је кретање путем пакла и понора за Србију (тада Југославију :rolleyes:) кренуло много раније, а да је 27. март само кулминација вишедеценијске "геополитичке шизофреније у Срба", која траје и дан-данас...
Тим путем смо кренули 1918, када је и настала југославија. 27. март је реална слика целе идеје југославизма, као и чињенице ко је управљао истом.
http://img515.imageshack.us/img515/3848/plakat24xk7.jpg
potpuno se slažem,ta prokleta ideja jugoslavija nas je neprocenjivo koÅ¡tala i joÅ¡ uveknam je većina naroda bolesna od Å¡izofrenije,kad će to prokletstvo da prestane,da otvorimo oči viÅ¡e??treba nam jedan žestoki diktator!!!
treba nam jedan žestoki diktator!!!
:rolleyes:
А да говориш мало у своје име?
http://img219.imageshack.us/img219/837/plakat13cb1.jpg
http://www.27march.net/
http://www.27march.net/images/Image/t1_naslovna.jpg (http://www.27march.net/main.php?pages_id=134)
Данас је годишњица најпогубнијег дана у српској историји, мада се све одиграло 25/26.марта и припремано је много раније. Ови догађаји су нас коштали милион српских живота и погубне последице трају још и данас и трајаће ко зна још колико.
27.март 1941. Се догоднио најсрамнији протест у српској историји.
Мане Роквић
27-03-09, 16:18
Занимљиво је како су енглески плаћеници након што су увели српски народ у пропаст побегли код својих господара на кафицу,а народ оставили на цедилу и онда као већ угледна лондонска господа хушкали српски народ на нове жртве.А митингаша заведених енглеско-јудео-бољшевичком пропагандом није било нигде кад је стварно дошло до рата.
Остаје питање зашто није било контра-митинга,јер сигурно је било и разумних људи којима није стало да гину за Черчила и Стаљина.
Остаје питање зашто није било контра-митинга,јер сигурно је било и разумних људи којима није стало да гину за Черчила и Стаљина.
Има ту још доста неразјашњених ствари. Ево једног цитата са сајта о 27. марту:
Немачка има озбиљну и разгранату мрежу својих агената у Југославији. Имали су дојаве о припремама за пуч, али нису ништа учинили да га спрече.
Мислим да наредни текст има везе с овом темом.
Годишњица бомбардовања Београда
Србијa обележава Дан сећања на жртве немачкoг бомбардовања 1941. године. У Алеји жртава бомбардовања на Новом гробљу и испред споменика погинулим пилотима на Земунском кеју положени венци и одата пошта страдалима. Напад армаде Хитлеровог "Трећег Рајха", без објаве рата, почео разарањем престонице.
У Србији се обележава Дан сећања на жртве немачке агресије на Краљевину Југославију која је почела 6. априла 1941. године интензивним бомбардовањем и масовним разарањем Београда.
Напад армаде Хитлеровог "Трећег Рајха" почео је без објаве рата, упркос томе што је влада неколико дана раније Београд прогласила "отвореним (небрањеним) градом".
Прве бомбе пале су на Београд тог недељног јутра, 6. априла 1941. године, у 6.30 сати, док је већина становника српске престонице још спавала.
Немачки бомбардери су истог дана у четири наврата разорним и запаљивим бомбама засули град, а око 16 часова из правца Румуније долетело је тридесетак злогласних бомбардера "штука" из којих се пуцало по колонама избеглица, док су панично напуштале разорени град.
Авиони су полетали са аеродрома из Беча, Граца и Арада, а Београд су 6. и 7. априла тепихом бомби засула 484 авиона "Луфтвафе".
Тадашња престоница Краљевине Југославије поново је нападнута 11. и 12. априла, напади су трајали и ноћу, а изручено је 440 тона смртног товара.
Гађане су густо насељене четврти, болнице, Учитељски дом, Каленић пијаца, Железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром.
У порти Вазнесењске цркве, првог дана агресије, побијено је и рањено неколико стотина цивила, а више стотина грађана је страдало када је директно погођено градско склониште у Карађорђевом парку.
Казнена одмазда
Судбина Краљевине Југославије била је одлучена 27. марта 1941. године пучем и демонстрацијама у Београду против Тројног пакта који је два дана раније склопила тадашња влада Цвековић - Мачек.
То је разјарило нацистицког вођу Адолфа Хитлера, јер је пореметило немачке планове за освајање Совјетског Савеза, па је истог дана на основу његове наредбе у оперативном штабу Немачке армије донета одлука (Директива 25) да се, поред Грчке, и Краљевина Југославија уништи као држава.
Команда немачке четврте ваздушне флоте разрадила је план напада под називом "Казнена одмазда", којим је предвиђено и бомбардовање Београда, а операцијом је командовао генерал пуковник Александар Лер.
На аеродромима у суседним земљама концентрисано је 2.236 авиона различитих типова од којих 885 ловаца и 1062 бомбардера.
Витезови југословенског ратног ваздухопловства
Престоницу Краљевине Југославије браниле су јединице Противваздушне одбране ваздушне зоне Београд и елитни 6. ловачки пук наоружан најсавременијим ловачким авионима "месерсмит" Ме-109Е и поносом југословенске ваздухопловне индустрије, нажалост малобројним, ловцима ИК-3.
Бранећи слободно небо Београда погинуло је 11 пилота 6. ловачког пука којима се град одужио са великим закашњењем, тек 1997. године откривањем споменика на Земунском кеју код хотела "Југославија".
Херојским делом то су одавно заслужили витезови југословенског ратног ваздухопловства Милош Жуњић, Миливоје Бошковић, Јован Капешић, Владимир Горјуп, Душан Борчић, Бранислав Тодоровић, Живица Митровић, Карло Штрбенк, Добрица Новаковић, Михо Клавора и Милутин Петров.
Они су прва два дана оборили између 42 и 48 немачка авиона, док је у току целог 6. априлског рата у борби са далеко надмоћнијим непријатељем погинуло 103 пилота и 211 чланова посаде. Немци су изгубили 60 авиона са 70 чланова посаде, а Италијани више од 10.
Капитулација за 11 дана
Краљево је нападнуто 6. априла, а у нападу на Ниш 8. априла погинуло око 600 људи. До 17. априла 1941. године, када је капитулирала војска Краљевине Југославије бомбардовани су и Лесковац, Крагујевац, Нови Сад, као и више градова у деловима бивше Краљевине у којима су углавном гађани стратешки објекти и уништавани инфраструктура и аеродроми.
Победа сила осовине била је брза и Југославија је капитулирала за само 11 дана упркос настојањима краљевске војске да заштити границе земље, а краљ и влада су три дана раније напустили земљу.
У складу са генералним планом "Трећег Рајха" о њеном уништењу и Хитлеровој директиви од 12. априла, Југославија је раскомадана и подељена између Немачке, Мађарске и Бугарске с тим што су Србију окупирале Хитлерове снаге.
Хрватска са усташким лидером Антом Павелићем на челу, уз подршку Мусолинијеве Италије, прогласила је седам дана пре него што је окончана инвазија, тзв. Независну државу Хрватску, којој су припојене БиХ и Срем.
Та нацистичка творевина прикључила се у Другом светском рату Силама осовине и створила систем логора смрти у којима је ликвидирано више од 600.000 православних Срба 80.000 Рома и 48.000 Јевреја.
Црној Гори је обећано поновно успостављање династије Петровић, а у Србији је Хитлер наметнуо квислиншку Владу генерала Милана Недића.
http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2009/04/05/229316/Stari-dvor-posle-bombardova.jpg
Стари двор после бомбардовања
Одата пошта страдалима у бомбардовању
У Алеји жртава бомбардовања на Новом гробљу представници градске управе, Министарства рада и социјалне политике и Удружења "6. април" положили су венце и одали пошту страдалима у бомбардовању 1941. године.
Венце су положили председник Скупштине града Београда Александар Антић, саветник у сектору за борачко-инвалидску заштиту у Министарству рада и социјалне политике Дејан Ристић и председник Удружења Београђана "6. април" Стеван Стојановић.
Одата је пошта и положени су венци и испред споменика погинулим пилотима на Земунском кеју. У оквиру програма тачно у подне пролетео је авион "Галеб 2".
Народна библиотека Србије обележила је сећање на 6. април, када је уништена зграда те установе на Косанчићевом венцу.
Тачан број жртава у Београду, у априлском бомбардовању, никада није прецизно утврђен. На списку страдалих у српској престоници, која је тада имала 370.000 житеља води се 2.274 погинулих, али се процењује да је страдало око 4.000 грађана.
Град је претрпео непроцењиву материјалну штету - потпуно је разорено 714, а теже оштећено 1.888 зграда, док је делимично оштећено 6.829, међу њима и зграда Старог двора, чија је купола срушена.
Према познаваоцима историје Југославије, 6. априла страдало је око 20.000 људи, а то је био само почетак четворогодишње борбе за ослобођење током које ће на просторима бивше Југославије живот изгубити више од 1,5 милиона људи.
Народна библиотека на Косанчићевом венцу
У бомбардовању је потпуно уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. године.
Била је то једина национална библиотека која је намерно нападнута и уништена током Другог светског рата, а у пожару изазваном запаљивим бомбама, нестао је цео фонд од око 350.000 књига, укључујући и средњовековне списе непроцењиве вредности.
Библиотека је имала и збирке турских рукописа, више од 200 старих штампаних књига од 15. до 17. века, старих карата, гравира, уметничких слика и новина, као и све књиге штампане у Србији и суседним земљама од 1832. године.
http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2009/04/05/229305/General-pukovnik-Aleksandar.jpg
Генерал пуковник Александар Лер
http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2009/04/05/229311/Sesti-lovacki-puk.jpg
Шести ловачки пук
Извор- РТС
Вечна слава свим Београђанима побијеним у овом бомбардовању.
п.с. Текст је преузет са РТС-а, па се извињавам на неким очигледним неправилностима.
Има ту још доста неразјашњених ствари.
Нажалост, и ту су уплетене завереничке руке и још увек не знамо шта се тачно одиграло..У сваком случају, манипулација нашим прецима је ВЕЋА него што смо мислили досада, а датум је нетачан. :o Нажалост, шта да вам кажем друго..
Појавио се снимак за који се мислило да не постоји више..Марта 27. нису биле демонстрације него су улице биле пуне веселих Срба који су славили проглашење новог ,тек пунолетног, краља Петра Другог..Управо крунисаног..
http://www.youtube.com/watch?v=U63aZtNmNyo&feature=related
Још једном нажалост, иза "завере" бр. 1 стајао је патријарх СПЦа Гаврило Дожић..Желео је што пре да склони намесника Павла јер лично није одобрио Павловљеву одлуку из својих, францускофилских разлога..Зато је решио да постави младог Краља, склони Павла и помогне Француској , не размишљајући , као Павле, да ли се српски народ опоравио и довољно умножио после огромних губитака у Првом светском рату..
Његов мали циљ и "завера" у склопу тога, допринела је да успе Завера бр. 2- убацивање црвених у земљу..Док су Срби славили, као што се види у овом документарцу, на неким угловима су одређени ликови (нпр Лола Рибар и Мозес Пијаде) тихо говорили и окупљали сваког ко је хтео да их слуша.. Сутрадан и дан после, већ су оне пароле што видите у документарцу у славу Отаџбине и новог Краља, замењиване оним са српом и чекићем..Како су то реално успели у неколико дана, није ми још увек потпуно јасно, читала сам овде детаље:
http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=342732&page=4
Осим што сам, за сада, закључила, да је енглеска тајна служба у комбинацији са јудео-комунистичким протагонистима најкатастрофалније зло које се догодило Србима.
Све приче биле су лаж и део пролетаријатске окупације, па и та бајка о 27-омартовским демонстрацијама, које Срби носе као жиг на себи данас и изједају се од кривице, а НИШТА се од тога није десило како су испричали..Помутили су истину и понављали је помућену више од 60 година.
Мане Роквић
07-04-09, 13:59
Треба рећи да су наши храбри пилоти нанели до тада највеће губитке Луфтвафеу и поред бројчане инфериорности и тога што су имали застареле авионе,и иако су хрвати предали Немцима све војне тајне и планове и по обичају нам забили нож у леђа.Немачки генерал Лер је рекао да је уништено или оштећено чак 10% немачке авијације која је учествовала у нападу.Наши авиони су чак бомбардовали и аеродроме у Аустрији.Да не би пали у руке Немцима наши авијатичари пре краја априлског рата одлазе у Грчку,па после у Африку.Дража је крајем 1941. тражио од Енглеза да се испоручи војна помоћ на аеродром у Пожеги,али не од њихових средстава,кад су толико шкрти,већ да нам врате наше авионе са посадама.Али енглеска гамад је конфисковала те авионе,а њихове храбре посаде држала у логору за ратне заробљенике (као да су им најгори душмани!) ограђеном бодљикавом жицом.
И данас кад неки "четници" носе англо-америчке заставе на својим скуповима не знам шта да мислим...
http://www.bhserbia.org/ist9.jpg
Овај плакат даје легимитет бомбардовању наше престоанице!
Искрено се надам да не мислиш да је бомбародовање Београда(за којим је уследела сурова окупација) било нешто што смо заслужили јер смо погазили дату реч?!
Већ следећи пропагандни плакат нам говори о позадини енглеске,па како је могуће да они који су нас бомбардовали нису знали ко је иза демонстрација?Како је могуће да су баш морали подржати хрвате,Мађаре,Бугаре,шиптаре,балије и остале на уштрб Срба?
Зашто нису подржали Кнеза Павла и помогли нам у наоружању,ма само мало да су нас подржали знајући наш менталитет до краја би били поштени савезници.
АХ јесте урадио доста ствари по питању ционистичког манипулисања света али не можемо због тога стварати од њега митског јунака,божанског лика и дела као што неки раде.
Њему у складу са германским погледном на свет није одговарла јака Србија и зато је све околне народе подржао на нашу штету.
Што се тиче бомбардовања Београда најтеже ми је пало уништење градске биоблиотеке која је намерно гађана,никада више тај уметничко-културно-књижевно-историјски недостатак нећемо моћи да надокнадимо.
Младене нисам желео да те нападнем само сам изнео свој став,заправо више као нешто што ми смета у размишљању одређених људи за које могу рећи да смо јако сличних идеолошких погледа.
Морам се сложити са Вукодавом. Значи, само зато што је шачица англофила подигла енглеске заставе на главном тргу у Београду, зар то значи да су нас имали право таманити као мишеве и затварати нас у гасне коморе, да су имали право цијепати Србију и поклањати заклетим српским непријатељима српске територије и тако директно излагати српски народ ризику од тоталног уништења на тим територијама под хрватском, бугарском и шиптарском управом, да су имали право стријељати дјецу у Крагујевцу само зато што су Брозови људи убили њемачки брачни пар?
Осим тога, Хитлер је био обичан љигавац којем је било стало само до његове нације, а не до бијеле расе. Он је био германско-нордијски супремациста, а не расно свјесни бијели националиста. Само његово улизивање Папи и величање блискоисточних религија указује на то да је био љигавац и лицемјер.
Да се разумијемо, не осуђујем га никако што је био њемачки националиста, већ што се је представљао као расно свјесни националиста, иако то суштински није био.
Ја разумијем све то, осуђујем те изроде и енглеске шупколизаче, осуђујем Дражу и његово флертовање са "савезницима", сматрам да је 27. марта почињена стравична грешка, али то што смо за ту малу грешку платили са 2 милиона глава, то не могу заборавити нити опростити.
Подржавам Мусолинијеву Италију јер су италијански војници спасили много српских глава од усташа и подржавам царски Јапан као највећег борца против англоамеричких монструма, али Хитлерову Њемачку не могу подржавати након свега што је урадила мом народу због једног обичног јебеног протеста англофила.
На крају крајева, не заборавимо да су Њемци ти који су Хрватима дали легитимитет да створе кланицу звану НДХ.
Већ следећи пропагандни плакат нам говори о позадини енглеске,па како је могуће да они који су нас бомбардовали нису знали ко је иза демонстрација?Како је могуће да су баш морали подржати хрвате,Мађаре,Бугаре,шиптаре,балије и остале на уштрб Срба?
Знали су да су Енглези иза тога, у свом говору непосредно након бомбардовања Хитлер је то и рекао. Зашто нису правили разлику између комуниста и обичног народа? Па зато што смо за све друге, ми прво Срби, а тек после комунисти, четници или нешто треће. Када ће нам доћи из дупета у главу да то схватимо?
Немци су имали стратешког интереса да Југославија и Грчка не уђу у рат против њих. А када су такве ствари у питању, они остварују свој циљ бескомпромисно, без обзира на све. Ја сам већ раније писао, могли би и ми да се научимо да према својим непријатељима будемо мало више бескрупулознији.
Што се тиче бомбардовања Београда најтеже ми је пало уништење градске биоблиотеке која је намерно гађана,никада више тај уметничко-културно-књижевно-историјски недостатак нећемо моћи да надокнадимо.
Нажалост, тако је.
Значи, само зато што је шачица англофила подигла енглеске заставе на главном тргу у Београду, зар то значи да су нас имали право таманити као мишеве и затварати нас у гасне коморе,
Какве гасне коморе? Тога није било овде... :confused:
Осим тога, Хитлер је био обичан љигавац којем је било стало само до његове нације, а не до бијеле расе. Он је био германско-нордијски супремациста, а не расно свјесни бијели националиста. Само његово улизивање Папи и величање блискоисточних религија указује на то да је био љигавац и лицемјер.
Полако. Хитлер никада није ни причао да је некакав борац за белу расу. Он јесте био Германски националиста, и ја не видим зашто га то чини љигавцем и лицемером?
Да се разумијемо, не осуђујем га никако што је био њемачки националиста, већ што се је представљао као расно свјесни националиста, иако то суштински није био.
Где се Хитлер представљао као расно свесни националиста?
Зашто нису подржали Кнеза Павла и помогли нам у наоружању,
Зато што је Кнез Павле био англофил и неодлучан државник. Осим тога, како би то могли да га подрже када је био ухапшен од стране завереника? Опет би морало доћи до рата, а тек после пораза Југославије би могли да опет установе Павла као регента или као краља.
Њему у складу са германским погледном на свет није одговарла јака Србија и зато је све околне народе подржао на нашу штету.
Немцима је одговарала јака Југославија,а били су спремни и да са њом склопе уговор на штету њених суседа.
само зато што је шачица англофила подигла енглеске заставе на главном тргу у Београду
Зна се тачно колико су фунти добили неки од политичара за пуч. Није то само шачица на тргу. Ваљда се можемо сложити да је Југославија била један врло погрешан пројекат? Требало је створити Србију у њеним природним границама, а не неку вештачку творевину звану Југославија. Требали смо сами кројити границе када смо били у прилици. Не може да нас изненади то, да су други, када су били у прилици, узели од нас оно што су желели.
На крају крајева, не заборавимо да су Њемци ти који су Хрватима дали легитимитет да створе кланицу звану НДХ.
Ту се баш неби сложио. Хрватска је била у италијанској сфери утицаја. НДХ је осим поглавника имала званично и краља - Италијана из Савојске династије која је владала и у Италији. А Албанија је била чак анектирана од стране Италије.
Када овде неко спомиње Кнеза Павла. Мусолини је после припајања Албаније Италији понудио Павлу да се Шиптари са Косова иселе у Албанију, за узврат би Југославија морала да прими Хрвате из Ријеке и Истре. На то је Павле одговорио да нема право да прогања Хрвате из њихових вековних огњишта. Последице ове одлуке осећамо до данас.
http://www.youtube.com/watch?v=U63aZtNmNyo&feature=related
Како коментаришете документарне снимке од 27.марта- нема демонстрација, људи славе новокрунисаног Краља ???
То се већ одавно зна,чак је и Љотић подржао тај митинг 27.марта,давно сам читао неки текст о томе.А Љотић баш и није био неко ко би подржао про енглеске демонстрације.Пуч је ипак нешто друго,и нису га извршили демонстранти на улици него људи из војске и владе.
Народ је прихватио нову про енглеску владу јер су у сећању народа још увек били свежи злочини које су аустро угарски војници и њихови савезници Бугари почини над недужним српским становништвом.Ако је народ и хтео у савез са Немцима онда му је вероватно било мука да буду у савезу са Бугарима који су само неколико година пре тога почини најстравичније могуће злочине на овим просторима.
Пучисти су били свесни тог распложења у народу и у војсци која се борила против Немаца,па је зато било лако после комунистима да се придуже људима на улицама са паролама "боље рат него пакт" и "боље гроб него роб"
Тачно тако. Морамо схватити да су енглески плаћеници преварили народ управо због тога што су ране још биле свјеже и што су Њемци, Мађари и Бугари у Првом свјетском рату починили злочине над Србима. Добро, Њемци нису били крволоци, нису мучили Србе, убијали су стријељањем, али и ако им се опрости то, остају њемачки савезници-Мађари, Шиптари и Бугари који су се на најзвјерскије могуће начине иживљавали над српским народом, а и Хрвати који су клали српску дјецу 1914.-1918. док су се Срби борили против Њемаца за слободу хрватског и словеначког народа.
Са друге стране, Енглези(и Американци, наравно) и Срби су у то вријеме били као нокат и прст. Заједничка борба у Првом свјетском рату, као и чињеница да су обије српске краљевске династије биле англофилне, све је то довело до тога да се Срби преведу жедни преко воде.
Чињеница јесте да је 99% Срба 1941. обожавало Енглеску и Енглезе послије свега што се је догодило у Првом свјетском рату и послије англофилне пропаганде које су шириле наше власти.
Нека нам ово буде за наук убудуће, никад вјере у Енглеза не смијемо имати. Народ није сам по себи крив, али тај народ је жестоко подлегао масонској пропаганди и ми их морамо избјегавати иначе ћемо настрадати. И због англофилије је Србија сад ту гдје јесте, сведена на седамдесетак хиљада квадратних километара.
екс-Уредник
27-03-11, 14:30
IWIYHPSOkUY&feature=related
27. МАРТ 1941.
Хитлер је приликом једног разговора са Драгишом Цветковићем изјавио следеће: „Ја хоћу да знам ваш став, ваше држање у току догађаја који ће наступити. Ја ценим пријатељство Југославије и њен став у току овог рата. Ја ценим херојство српске војске, која је у прошлом рату толико славно бранила слободу и независност свог народа. Она је богата и има све услове да развије до максимума свој проспаритет. Ја сматрам Југославију као једну од водећих држава на Балкану. Моменат је дошао да она узме, у догађајима који ће настати, један потпуно одређен став" .... Цветковић је покушавао да што више одгоди приступање Југославије Тројном пакту. На Хитлерово тражење да изнесе и објасни разлоге свог става, Цветковић је рекао: “Тројни пакт повлачи извесне последице, које наш народ не може да прими. Једна суверена земља не може дозволити прелаз страних трупа кроз своју територију, или мешање у унутрашње послове ... Најзад Тројни пакт значи опредељење за једну ратујућу страну“. Хитлер је ове Цветковићеве речи схватио озбиљно, па је покушао да га ослободи страха: „Све ја то од Југославије не тражим. Ја се обавезујем, да за време трајања рата, нећу тражити пролаз за моје трупе преко југословенске територије. Ја идем преко Бугарске. Ја не тражим никакве војне базе на вашој територији, ни употребу железнице, ниједну локомотиву, ниједан вагон. Ја вам гарантујем ваш територијални и државни интегритет. Дакле, у свему овоме нема ничег што би вређало ваш национални понос. Ваши суседи су примили Тројни пакт без икакве резерве. Ово што вам предлажем, то у ствари није Тројни пакт, али с обзиром на остале, ми морамо у тој форми регулисати своје односе“.
Председник владе Краљевине Југославије Драгиша Цветковић и немачки министар иностраних послова фон Рибентроп после потписивања Тројног пакта у дворцу "Белведер" у Бечу 25. марта 1941.Кнез Павле се, 4. марта 1941. тајно састао са Хитлером у Берхтесгадену и имао са њим разговор, који је трајао пет сати.Хитлер је формално позвао кнеза Павла да Југослваија приступи Тројним пакту, јер је то „једини начин да се Југославији гарантује сигурност према Италији и да Солун припадне Југославији“.Хитлер је рекао кнезу Павлу и то да ће он ускоро напасти Грчку због присуства британских трупа тамо.Неки историчари верују да је ова посета кнеза Павла Хитлеру донела прекретницу у југословенско-немачким односима.
После седнице Крунског савета одржане 20. марта 1941. године, кнез Павле је захвалио присутнима и нагласио да они могу лако схватити како се он осећа и истакнуо своје личне везе са британским државницима и са грчком династијом и додао: “Ви знате врло добро да сам ја некада био британски студент и да су мени већина данашњих британских државника школски другови. Моја је свастика удата у британској краљевској породици, а моја жена је грчка принцеза.Само ових неколико чињеница олакшавају вам да схватите коме припада моје срце.Али ја имам савест и не могу повести мој народ у један рат када знам унапред да ће нам то донети сигуран пораз ...“
У дискусије око питања приступања Југославије Тројном пакту умешала се и Српска православна црква преко патријарха Гаврила. Истичићи да он говори у име епископа СПЦ, што је било тачно, патријарх Гаврило је покушао да кнеза Павла одговори од тога да се приступи Пакту. Кнез Павле је апеловао на Патријарха, а преко њега и на СПЦ, да реално и трезвено схватају и просуђују ситуацију у којој се нашла земља и да у том смислу утичу на народ.Кнез Павле је објашњавао Патријарху:„ ...Савезника немамо који би нам притекли у помоћ.Немци су у зениту своје моћи.Ништа их не може задржати, јер добијају победу за победом.“
Свој став, и став СПЦ патријарх Гаврило је изложио кнезу Павлу: „Моја је дужност да вам отворено кажем; да би приступање наше државе Тројном пакту и њено опредељење за Осовину, уништило животну снагу и морал нашег народа.Погодили би његова родољубива осећања и дубоко увредили његов понос и његове традиције и идеале.За мене је највећа жалост да чујем из уста Вашег Височанства, овако тешку и немилу изјаву, која свима нама раздире срце и мучи душу нашу ...“
http://www.svetskirat.net/slike/27mart/cvetkovic_ribentrop.jpg
25. марта 1941. Драгиша Цветковић је у дворцу Белведере у Бечу поптисао је приступање Краљевине Југославије Тројном пакту. Пакт је садржао следеће одредбе:
"а) Приликом приступања Југославије Тројном пакту, влада немачког Рајха, потврђује своју одлуку, да ће у сваком моменту поштовати интегритет и суверенитет југословенске територије.
б) Влада немачког Рајха потврђује споразум закључен између Влада сила Осовине и југословенске Краљевске Владе, да за све време трајања овога рата, Владе сила Осовине неће тражити пролаз, или транспорт за своје војске кроз југословенску територију.
ц) Владе Италије и Немачке изјављују, да неће тражити од Југославије никакву војну помоћ".
(немачка Бела књига бр. 7, година 1941)
ПУЧ ОД 27. МАРТА И ДЕШАВАЊА ПОСЛЕ ЊЕГА
Генерал Душан Симовић је писао касније, да је 26. марта по подне питао генерала Боривоја Мирковића да ли су већ завршене припреме за извођење пуча: „Пошто ми је ђенерал Мирковић рекао да су све припреме извршене, ја сам саопштио одлуку; да се акција изврши у један час после поноћи 26/27. марта. Потом сам позвао начелника штаба, пуковника Савића и издао му потребна наређења...“
http://www.svetskirat.net/slike/27mart/politika.jpg
У психози каква је тада владала у Београду, све је то личило на плански смишљен препад чије је несметано извођење омогућавала и небудност органа власти. У 24 часа измећу 26. и 27. марта била је укинута приправност , јер су се Цветковић и Цинцар-Марковић били вратили из Беча, а кнез Павле отпутовао на одмор у Словенију.Та чињеница је врло узбудила генерала Боривоја Мирковића јер се он уплашио да ће кнез Павле са собом повести и Краља, па ће тако избацити пучистима главни адут из руку.Због тога и због још неких других ствари, генерал Мирковић је наредио да се телефонира у Двор и саопшти како се, према тобоже аутентичним подацима спрема атентат на дворски воз, па би било пожељно да кнез Павле одложи пут на неко време.Међутим, трик није упалио.Иако је примио обавештење, кнез Павле је 26. марта увече кренуо на планирани пут.Малолетни краљ Петар II остао је, међутим, у Београду.
Пошто су запосели и осигурали стратегијски важне позиције у Београду, пучисти су одмах прешли на извођење политичког дела свог програма.Похапсивши Цветковића и његове министре, који су били у Београду, одвели су их у зграду Главног генералштаба.Ту је доведена и група политичара из које је требало да се формира нова влада.Неки од доведених кандидата за министре нису знали, када су их официри купили, да ли их хапсе или воде у владу.
Када је генерал Симовић окупио кандидате за министре, рекао им је: “Господо, дајем вам пола сата времена да се договорите ко ће које министарство да прими, а ако се не сложите ја ћу вам прочитати.“ Када је прошло пола сата Симовић их упита: „Господо, јесте ли се договорили?“ Сви у глас одговорише:“Нисмо!“.Тада им генерал Симовић прочита распоред министарских наименовања.Нико није давао ни знаке протеста.
Пучисти су покушали да и Димитрија Љотића уведу у владу: „После државног удара“, изјавио је Љотић пред Комисијом за испитивање одговорности у вези државног удара од 27. марта 1941. „имао сам састанак са генралом Богољубом Илићем, који ми је у име пучиста понудио да уђем у владу, под условом да осудим Пакт и да се изјасним за Енглезе.Ја сам наравно то одбио, и саветовао му да нова влада прихвати Пакт и да гледа да уреди односе са Немачком, ако је то још могуће, али ми је било јасно да је рат неизбежан, јер је Симовићева влада била потпуно у рукама енглеских плаћеника, који су за туђ рачун гурнули земљу у рат и пропаст.“
Пучисти од 27. марта 1941. године непосредни су изазивачи Немачког напада и њених савезника на Југославију.Тај њихов чин био је праћен низом обмана и превара народа и земље.Прва веома крупна обмана којом су се пучисти служили јесте да је краљ Петар II са њима и да су то урадили у његово име и са његовим пристанком. Краљ Петар II, међутим, није о свему томе имао појма.Ово тврди и сам краљ Петар II у својим мемоарима.И Јаков Јовановић, касније за време рата један од водећих четничких комаданата у Црној Гори, казивао је и сам и то пред ширим кругом слушалаца, како се све ово одиграло и како је њему стављено у задатак да прочита лажну прокламацију у име краља Петра II, и да ће се тог свог чина вечно стидети.Тек касно увече, негде око 21 час, пошто се кнез Павле вратио у Београд, успео је генерал Симовић да дође до краља Петра II и да га приволи да потпише ову прокламацију, која је тог дана већ неколико пута читана на радију.Том приликом Краљ је потписао и документ, којим генералу Симовићу поверава мандат за састав већ састављене владе.По неким изворима, генеал Симовић је, по подне у 5 сати, издао наређење да се стреља кнез Павле у случају да се не покори њиховој вољи.
После извршеног пуча, генерал Симовић је затражио подршку од патријарха Гаврила и СПЦ. Реако му је: „Ви сте наш патријарх и отац духовни свих нас па Вас у име краљевске владе, краља и Отаџбине и свих нас који смо извршили ово дело молим, да Ви лично подигнете оборени Крсташ барјак наше слободе и да Ви лично кажете народу и свима нама, у чему је значај овог великог историјског дана, када наш народ добива своју слободу, и Петар ступа на престо“. Патријарх је касније признао да је збуњено одговорио Симовићу, али га је похвалио и њега и све учеснике „у овом светом чину, који ми је оживео уверење да смо ми достојни наследници наших дедова и њихове јуначке борбе, и да настављамо своје дело истим правцима онде где су они стали ...“ Патријарх је, разуме се, пристао да на радију одржи од њега тражени говор.
Епископима, који су га бурно поздравили, саопштио је Патријарх свој разговор са Симовићем и прочитао им говор који је био спремио за радио.Епископ Николај Велимировић је похвалио Патријархов говор и рекао, да је ово „акт национални и државни“. Епископ др Николај је био на врхунцу одушевљења. Из његових очију котрљале су се сузе низ лице.Патријарх Гаврило је у 10 часова пре подне, 27. марта, одржао свој говор на радију.
http://www.svetskirat.net/slike/27mart/27_mart_1941_Beograd.jpg
Претпоставља се да руководство КПЈ није знало за припремање пуча од 27. марта, али се зна да га је обилато искористило за своје циљеве.Милован Ђилас наводи, када је Тито после извршеног пуча, 29. марта 1941. дошао у Београд осудио је „англофилске елементе и провокаторе“ за спаљивање немачке заставе и разбијање Немачког туристичког центра.Као што је познато, у то време је КПЈ била под јаким утицајем совјетско-немачког пакта.
И Милован Ђилас и Светозар Вукмановић-Темпо, два водећа функционера КПЈ у Београду, признају да их је пуч од 27. марта изненадио.Темпо казује како је изашао на улицу „нешто послије осам часова“. Није знао о чему се ради, али је успут видео демонстрације“. Носили су транспаренте са натписима „Живели савезници“, „Живео Краљ“ ... Видио сам слике краља Петра II. Нијесам схватио шта се догађа; од пролазника сам сазнао да су свргнути намесници и да је Краљ проглашен пунољетним, да је образована нова влада са генералом Душаном Симовићем на челу и да су у њу ушли сви шефови политичких партија који су раније сачињавали блок Удружене опозиције.Чак и Мачек...“
Ђилас је издао упутства како ће се комунисти понашати у насталој ситуацији: „Наше гледиште је било да требамо да учествујемо у демонстрацијама, и да где год је могуће преузмемо вођство.Наши говорници су добили упутства да пусте пароле: демократизација земље и наслон на Совјетски Савез“. Ђилас даље пише: „У току дана ми смо преузели вођство.Ми смо били међу најактивнијим и најбоље организованим ... Лола Рибар је говорио на Славији, С.В. Темпо код Вуковог споменика, Раде Кончар, Цана Бабовић и Митра (Митровић) такође су говорили. Комунисти су били промукли од говорења и викања“
Демонстрације од 27. марта 1941. годинеКомунисти су из часа у час мењали однос снага чиме су на класичан начин преузимали руковођење демонстрацијама.Постепено су почеле да нестају Краљеве слике и да се појављују нови транспаренти; „Живело пријатељство са Совјетским Савезом“, „Живео Совјетски Савез“, „Боље гроб, него роб“... Комунисти су потпуно овладали демонстрацијама. Око подне у демонстрацијама је учествовало око 50 000 грађана, што је за оно време био врло велик број.Ђилас још каже да парола „Боље рат него Пакт“ није дата од Комунистичког вођства: “Ми Комунисти нисмо одобравали ту паролу, али јој се нисмо ни супротстављали. Радије би, под вођством Совјетског Савеза, избегли рат.“
http://www.svetskirat.net/slike/27mart/27_mart_1941_beograd_2.jpg
Док су Комунисти натурали масама своје вођство и своје пароле, патријарх Гаврило, кога су демонстранти после његовог говора акламирали, видео је у свему томе излив националног одушевљења: „Светосавска деца“ ,написао је он у своји мемоарима, „као и иначе предњачила су својим родољубљем ... Наша светосавска деца увек су била, као и њихови дедови, одана до краја својој цркви, која их је увек сматрала својом утробом.Маса народа носила је слике краља Петра II. Тако исто и моје.На тражење народа морао сам више пута да се појавим на прозору Патријаршије и да се захвалим на њиховом патриотском гесту и љубави према Краљу и Отаџбини ...“
Патријарх Гаврило није могао знати да међу демонстрантима има најмање „светосавске деце“, ако је уопште било.Биће му суђено да из непосредне близине, из манастира Острог, посматра безглаво бежање пучистичких вођа и њихових министара, још уз то, поделу државног блага.Своје илузије патријарх Гаврило је платио тамничењем у заточеништву за сво свреме рата док су пучистичке вође живеле ван домашаја окупатора кога су довели у земљу.
Пуч од 27. марта био је поздрављен од англоамеричке јавности као изузетно важан догађај.Затварале су се, међутим, очи пред чињеницом да је то био исцениран догађај иза кога су стајали страни фактори, који су руководили радом завереника, и из војске и из грађанства.Черчил је, приказујући расположење у Београду 27. марта 1941. године, покушао да опише и расположење народа на улицама града: „ ...На трговима се играло; срчане и усплахиране масе су са силним пркосом певале српску химну.Млади Краљ, који се сам избавио од намесничког туторства спустивши се низ олук (ово је ординарна измишљотина), присуствовао је, обасут жарким акламацијама, служби у београдској Саборној цркви, немачки посланик био је изложен јавним погрдама и гомила је пљувала његова кола“. На једном другом месту, поводом истог догађаја, Черчил је дао следећи коментар: „...Овде и у овом тренутку имам једну велику вест за вас и за целу земљу.Југословенска нација је рано јутрос нашла своју душу.У Београду је извршен преврат, и јављено је да су ухапшени министри који су колико јуче отписали част и слободу своје земље...“
http://www.svetskirat.net/slike/27mart/27_mart_1941_beograd_tenk.jpg
27. март 1941. године у БеоградуДа је британска обавештајна служба просипала новац по Београду и око њега, тешко да се може оспорити.Британски дипломата Шон Вотсон је, наводно, рекао: „Ми смо улазак Југославије у рат платили са пола милиона фунти па не дугујемо Србима ништа“.А Донован, који је имао добре личне односе са генералом Симовићем, рекао је: „Срби се не могу позивати на 27. март јер смо ми ту револуцију купили ...“
Неистина је да је српски народ био одушевљен пучом од 27. марта 1941. године као таквим. Народ су, у ствари обрадовала два момента које је сазнао тог дана; вест, да је Краљ, који је био вољен од народа, ступио на престо, и вест да је оборена влада Цветковић-Мачек, коју народ није волео.Народ је манифестовао слободи коју је очекивао и Краљу кога је волео.Али мало ко би из народних маса на питање: хоћеш ли рат? одговорио са „боље рат него пакт“ или „боље гроб него роб“. Режисери пуча су успели да од народа сакрију праве последице кршења Пакта.Још ако се узме да су сви Хрвати и сви Словенци били за приступање Југославије Тројном пакту, долазимо до закључка да се ту не може говорити о „народној вољи“ или „српској револуцији“, свесно се фалсификовала стварност и говорила неистина.
ВЛАДА ГЕНЕРАЛА СИМОВИЋА
Председник владе је био генерал Симовић, потпредседници др Владко Мачек и Слободан Јовановић, од радикала је био Миша Трифуновић, од Демократске странке Милан Грол и Божа Марковић, од Српске земљорадничке странке др Бранко Чубриновић, од ЈНС Петар Живковић и Богољуб Јевтић, од ХСС др Јурај Шутеј и др Јурај Крњевић, од Словенаца Куловец и др Михо Крек, од муслимана др Џафер Куленовић, Црну Гору је представљао Марко Даковић, министар Двора је постао Радоје Кнежевић.
Генерал Душан СимовићПодела ресора није могла да се изврши лако.Када је било речи о томе ко ће бити министар спољних послова, дошло се до закључка да то зависи од тога какву ће политику да води нова влада, политику за рат или за мир.Донета је одлука да сваки члан владе да свој став по овом питању. М.Грол и М.Трифуновић рекоше „мир“.Петар Живковић је подвикнуо: „Какав рат!? Ни помислити на то!“. Генерал Симовић „Па мир ... ако се може“. На то лупи о сто песницом др Милош Тупањанин (који је био главни агент Интелиџенс сервиса у Србији) и онако разбарушен (он је једини био у спаваћици, као тобоже није слутио шта се те ноћи одигравало) викну: “Какав мир? Ово је национална револуција и после ње долази национални рат!“. Ту и на том месту је први пут пала реч „ревлуција“. За министра спољних послова изабран је Момчило Нинчић, углавном зато што је познавао Мусолинија па су се учесници надали да ће преко Мусолинија успоставити контакт са Хитлером и тако избећи рат.
Немачки посланик у Београду, фон Херен је изјавио после пуча: “Добро, све ако ова влада остане при Пакту, као што изјављује ...“.Међутим, Нинчић се према Пакту понашао неодређено настојећи да добије у времену како би се извршила мобилизација војске.Према неким схватањима фон Херен се залагао да не дође до рата.Када је опозван из Београда, фон Херен је присуствовао у Берлину некој седници Ратног већа које је тражило његово мишљење о плану бомбардовања Београда.Он је уложио сву своју снагу да одврати надлежне војне кругове од тог плана, али није успео.Када је изашао са тог већа, плакао је на сав глас.Фон Херен је напустио Београд, увече, 30. марта 1941. године.
http://www.svetskirat.net/slike/27mart/general_dusan_simovic.jpg
У току ноћи, 31.марта 1941. године, генерала Симовића и Нинчића посетио је совјетски војни изасланик Виктор Лебедов и пренео им Стаљинову понуду закључења савеза са Југославијом.У Москву је послата делегација на челу са тамошњим југословенским послаником др Миланом Гавриловићем.После исправљања разних несугласица око текста резолуције, дошло је до потписивања уговора.Овом приликом Стаљин је рекао Гавриловићу: „Ми смо браћа и по крви и по вери.Не постоји ништа на свету што би наше земље могло одвојити једну од друге.Ја се надам да ће ваша армија моћи дуго задржати Немце.Ви имате планине и шуме где су тенкови немачки немоћни.Организујте герилски рат“.Стаљин се приближио Гавриловићу, стегао му чврсто руку и онда пре него што се опет окренуо, прекрстио га је на православни начин, десном руком према левој као што је обичај код Руса и Срба, као да хоће да благослови југословенског министра.То је било рано ујутро 6. априла када је Београд већ горео у пламену.
Наравно, Стаљину није било ни на крај памети да да било какву војну помоћ Југославији.Колико је све то изгледало тужно најбоље зна наш представник у Москви.На захтев Немаца Совјети су отказали југословенској дипломатској мисији гостопримство.Вишински је позвао Гавриловића у Кремљ и усмено га обавестио да Совјетски Савез не сматра више да Југославија постоји као политичка целина.Гавриловићу није предата никаква нота.
Берлин је 5. априла 1941. године прекинуо све контакте са југословенском владом.
преузето са портала : Светски рат (http://www.svetskirat.net/istorija/27mart.htm)
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2012, vBulletin Solutions, Inc.