Љотићевци, за Збор спремни!

[Алекса]

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=52850&sectionId=63




07.12.2008

PRESS

Istorija
Ljotićevci, za zbor spremni
Uobičajeno miÅ¡ljenje o "srpskim esesovcima" u Å¡kolskom priručniku menja se sugestijom da su ljotićevci samo "bili optuživani" za Å¡irenje nacizma a da su zapravo imali nameru "da ožive nacionalnu svest"



Parola o "dva srpska antifaÅ¡istička pokreta" u obrazovnim ustanovama na mala vrata menja se u novu: u parolu o "tri srpske vojske", koje su navodno postojale u Drugom svetskom ratu. U "Ravnogorskoj čitanci", Å¡tampanoj 2005. godine kao "priručnik profesorima istorije", odnosno "pomoćni udžbenik đacima", trećom srpskom vojskom, uz partizane i četnike, proglaÅ¡eni su ljotićevci, koji su opisani biranim rečima: "Iako malobrojna, (ova vojska) predstavljala je čvrstu vojnu formaciju, s osobenim kodeksom časti i poÅ¡tovanja..." Uobičajeno miÅ¡ljenje da su ljotićevci bili "srpski esesovci" ovde se menja sugestijom da su oni samo "bili optuživani" za Å¡irenje nacizma, a da su zapravo imali nameru "da ožive nacionalnu svest". S druge strane, profesori i đaci liÅ¡eni su i najelementarnijih informacija poput one da su se ljotićevci nalazili u sastavu okupacionih trupa.

Uticaj obrazovnog sistema na Å¡irenje neonacizma ostavićemo za drugu priliku, a ovde ćemo se pozabaviti pitanjem: ko su bili ljotićevci?

Naziv formacije potiče od Dimitrija Ljotića, osnivača i predsednika Jugoslovenskog narodnog pokreta "Zbor". Uoči rata, "Zbor" je bio u vezi sa nemačkim nacistima, a zastupao je i ideje italijanskih faÅ¡ista (ukidanje stranaka i obrazovanje parlamenta od predstavnika pojedinih staleža). Na izborima 1935. i 1938. godine Zbor osvaja svega po jedan posto, odnosno po oko 30.000 glasova, u celoj zemlji, tj. računajući i Hrvatsku, gde je imao izvestan broj pristalica. To je bilo nedovoljno za ulazak u parlament.

Po okupaciji aprila 1941. godine, Nemci zabranjuju rad svim političkim strankama i pokretima, osim Zboru i Komunističkoj partiji Jugoslavije (koju će progoniti posle 22. juna). Već od leta 1941. Dimitrije Ljotić od političkog marginalca postaje jedna od najuticajnijih političkih ličnosti na nemačkoj okupacionoj zoni u Srbiji.

U poverljivom izveÅ¡taju od 7. marta 1943. godine, komandant nemačkih trupa u Srbiji, general Paul Bader, pisao je o ljotićevcima sledeće:

"Pokret Zbor predstavlja jednu vrstu nacionalsocijalističke partije, koju je, kratko vreme po preuzimanju vlasti u Rajhu (od strane Hitlera - prim aut), formirao izvesni Ljotić i vodi je do sada. Njena načela su: borba protiv slobodnih zidara, protiv Jevreja, protiv komunista, protiv zapadnjačkog kapitalizma... Svrha SDK je u iskoriÅ¡ćavanju (od strane Nemaca - prim. aut) onih snaga srpskog naroda koje u ideoloÅ¡kom smislu stoje najbliže nacionalsocijalizmu... Dobrovoljci su jedine srpske snage koje se mogu istovremeno angažovati i protiv komunista i Draže Mihailovića".

"Srpski dobrovoljački korpus" - to je bio zvaničan naziv ljotićevske paravojne formacije. Korpus je osnovan krajem 1941. godine. Leta 1943. imao je 3.200, a u jesen te godine 8.000 ljudi, Å¡to je bio maksimum. Ovo brojno stanje postignuto je nasilnim mobilizacijama, posle kojih su usledila masovna dezerterstva. Ljotiću je ostalo oko 4.000 ljudi, koji su, prema Hitlerovoj naredbi od 20. oktobra 1944. godine, poslati "za osiguranje granica Hrvatske u rejonu Istre". Kasnije su ljotićevci prebačeni u Sloveniju, odakle se delom povlače s Nemcima u Austriju, a delom s četnicima u Italiju. Po kapituaciji Nemačke, Englezi su ljotićevce iz Austrije isporučili komunistima, koji su ih streljali u Sloveniji. Ljotićevci, koji su kraj rata dočekali u Italiji, rasuli su se po emigraciji, ali im je prvo odrediÅ¡te bila Nemačka. Kao i svi drugi nemački vojnici - jer, ljotićevci su bili srpski dobrovoljci u nemačkoj vojsci - i ljotićevci su posle rata imali pravo na nemačke vojne penzije.

Sve do napuÅ¡tanja Srbije, Ljotićev korpus nije se nalazio na jednom mestu, već su Nemci njegove delove uključivali u sastav svojih i bugarskih jedinica, prema potrebi. A ljotićevci su im pre svega bili potrebni kao poznavaoci lokalnih prilika - da označe koga treba streljati ili odvesti u logor. Ljotićev lični sekretar, Zoran Vulović, vodio je tzv. Sektor C, osnovan radi prijavljivanja "pristalica Draže Mihailovića". Vulović je 11. novembra 1941. potpisao prijavu na osnovu koje je Gestapo uhapsio ravnogorskog omladinca dr Vojina Andrića, najmlađeg doktora nauka u zemlji.

Februara 1944. ljotićevci su predali Gestapou spisak od čak 7.630 najuglednijih Dražinih pristalica i saradnika, Å¡to je najveće poznato cinkarenje u istoriji Srba. Po ovoj prijavi, Nemci su izveli do tada najveće hapÅ¡enje u Beogradu i bližoj okolini. Među ostalima, s joÅ¡ desetoricom saradnika, streljan je i predratni novinar "Politike" Miodrag Inđić, jedan od najboljih Dražinih predratnih prijatelja.

Ã…ÂÂ*to se tiče ratovanja, borbena vrednost ljotićevaca bila je mala, iz viÅ¡e razloga: za oficire su proglaÅ¡avali istaknute partijce, retko su napuÅ¡tali kasarne i nisu imali bazu u narodu. Sve velike borbe oni su izgubili. Najveća borba, u kojoj je učestvovalo oko 800 ljotićevaca, odigrala se 26. i 27. avgusta 1943. godine kod Stopanje s četnicima Rasinskog korpusa. Ljotićevci su imali najmanje 157, a četnici 12 poginulih. Druga po veličini bila je borba vođena 23. septembra 1943. kod Seče Reke: ljotićevci su imali 38, Nemci osam, a četnici Kosjerićke brigade četiri poginula vojnika. U borbama na drumu Arilje - Požega 11. i 12. avgusta 1943. poginulo je 27 ljotićevaca, uz simbolične gubitke četničke Dragačevske brigade. Ljotićevci su prertpeli težak poraz i u operaciji "Hajka" protiv Gorske kraljeve garde, jer je Kalabić naredio proboj obruča na njihovim, a ne nemačkim položajima. "Razbijeni su da ni dva nisu zajedno", izveÅ¡tavao je o ljotićevcima iz okoline Topole Kalabić Dražu 2. marta 1944.

Najveću borbu protiv komunista ljotićevci su vodili 31. marta 1944. Bataljonu od 650 ljotićevaca Nemci su tada poverili čuvanje jednog mosta na Ibru. Izdržali su do zore kada su se povukli pa su Nemci na njihovo mesto poslali Bugare. Te noći poginulo je sedam ljotićevaca, i to su njihovi najveći gubici u jednoj borbi protiv komunista.

Ne opterećujići se dokumentima, ljotićevci su posle rata pisali o sebi i svojima kao o najboljoj formaciji koja je ikada postojala i koja je pobeđivala sve redom.



LJOTIĆEVACI 21. OKTOBRA 1941.

U poslednje vreme, komunistički mit o 21. oktobru isprepleten je s ljotićevskim mitom, koji glasi: partizani ne samo Å¡to su na drumu Kragujevac - Gornji Milanovac mučki ubili 10 nemačkih vojnika, nego su pri tom njihove leÅ¡eve zverski unakazili. Fotografije ovih leÅ¡eva Nemci su navodno pokazali Draži, na pregovorima u selu Divci 11. novembra 1941, a potom ih je lično Hitler pokazao Milanu Nediću. Ljotićevci su navodno sve učinili da ublaže nemački bes i uspeli su da spasu veliki broj građana.

Istina je, dakle, da je 10 Nemaca poginulo od četnika, a da leÅ¡evi nisu bili unakaženi. To, inače, i nije bilo moguće jer su Nemci svoje poginule i ranjene odmah stavljali u kamione i odvozili dalje. Zapisnik sa sastanka u selu Divci je poznat i u njemu nema ni reči o unakazivanju vojnika. Isto tako ni u zapisnicima s oba sastanka Nedića i Hitlera. Najzad, slike poginulih nemačkih vojnika su sačuvane i na njima se jasno vidi da leÅ¡evi nisu unakaženi.

Ljotićevcu su izmislili ovu priču da bi skrenuli pažnju sa svoje uloge, koja je bila mračna. Oni su zajedno s Nemcima hapsili građane za streljanje, a najpre su odveli sveÅ¡tenike, Dražine organizatore u ovom delu Ã…ÂÂ*umadije. Spasavanje o kome ljotićevci govore zapravo je bilo zamena podobnih za nepodobne. O spasavanju bi moglo biti govora da je smanjena propisana kvota za streljanje, Å¡to se nije desilo. Zapravo, ljotićevci su povećali broj streljanih jer su prilikom hapÅ¡enja u selu Badnjevac bez razloga ubili dva civila, koja nisu uvrÅ¡ćena u kvotu od 2.300. Načelnik Å¡taba Ã…ÂÂ*umadijskih četničkih odreda, poručnik Dragan Sotirović, optužuje u svojim memoarima ljotićevce da su oni naterali Nemce da doslovno sprovedu odmazdu stotinu za jednoga, pa čak i da je prebace, imajući u vidu streljanja od 19. i 20. oktobra. U KruÅ¡evcu, Ã…ÂÂ*apcu, Kraljevu i drugim gradovima, u kojima je u borbama protiv četnika poginulo viÅ¡e nemačkih vojnika nego na drumu Kragujevac - Gornji Milanovac, ova odmazda nije doslovno sprovedena i tamo je streljano manje građana nego u Kragujevcu. A ljotićevci su se u vreme streljanja u jesen 1941. nalazili samo u Kragujevcu.

PiÅ¡e: Miloslav Samardžić

[Алекса]

Овај Мирослав Самарџић није нормалан човек шта пише. Ево теме на форуму "Погледи":
http://www.pogledi.co.yu/diskusije/viewtopic.php?t=12393&postdays=0&postorder=asc&start=0&sid=3628dea8295b55bc4be89775b8b2e537

Значи ја не могу да верујем шта је све исписано овде.

Fotografije ovih leÅ¡eva Nemci su navodno pokazali Draži, na pregovorima u selu Divci 11. novembra 1941, a potom ih je lično Hitler pokazao Milanu Nediću.

Ма ајде молим те. Нити Станислав Краков, нити Петар Мартиновић-Бајица нису у својим биографијама Недића написали ни реч о овоме. Штавише, Недић се, како ја знам, са Хитлером сусрео 1943. године. Нешто ми се не верује да је Хитлер махао некаквим фотографијама на том састанку. Ово је потпуно нетачно.

Uoči rata, "Zbor" je bio u vezi sa nemačkim nacistima, a zastupao je i ideje italijanskih faÅ¡ista (ukidanje stranaka i obrazovanje parlamenta od predstavnika pojedinih staleža).

Уууу, па то се благо нама неко забринуо зато што је Љотић хтео да се парламентарски паразити скину са народне грбаче? Како типично...

Ljotiću je ostalo oko 4.000 ljudi, koji su, prema Hitlerovoj naredbi od 20. oktobra 1944. godine, poslati "za osiguranje granica Hrvatske u rejonu Istre".

Какав је лажов овај Самарџић, то се најбоље види из овог цитата. Само не знам у чијем је интересу да се износе ове скарадности.

Februara 1944. ljotićevci su predali Gestapou spisak od čak 7.630 najuglednijih Dražinih pristalica i saradnika, Å¡to je najveće poznato cinkarenje u istoriji Srba.

Ово је па тек будалаштина. Ово је недостојно било каквог одговора. :mad: Какав човек треба да будеш да у данима највеће анти-српске хистерије овако пљујеш и лажеш?


Немам нерава за даље коментарисање...

[ГОРАН Д.]

"Srpski dobrovoljački korpus" - to je bio zvaničan naziv ljotićevske paravojne formacije. Korpus je osnovan krajem 1941. godine. Leta 1943. imao je 3.200, a u jesen te godine 8.000 ljudi, što je bio maksimum.

СДК није паравојна формација него војна и основана од српске Владе.
У свим историчарима доступним немачким војним архивама пише да је СДК тукао партизане са великом храброшћу, учествујући у бројним великим операцијама .

21. августа 1944. пет пукова СДК је нарасло у снагу од 9 886 официра и војника(Militarbefehlshaber Sudost, Ia Nr. 5737/44 geh. 21.08.1944 u NASD T-311, rolna 194, okvir 000974), и од свог оснивања па до септембра 1944. претрпели су губитке од 700 погинулих и 1800 рањених у борби (NASD T-311, rolna 194, okvir 000444-45).

Ljotiću je ostalo oko 4.000 ljudi, koji su, prema Hitlerovoj naredbi od 20. oktobra 1944. godine, poslati "za osiguranje granica Hrvatske u rejonu Istre".

Тешке борбе почетком октобра на северу и западно од Београда скупо су коштале СДК. До 14. Октобра преостало је свега 4 000 људи у линијским батаљонима и генерал-потпуковник Winter, оперативни официр главнокомандујућег за југоисток (OB Sudost), затражио је од OKW у Берлину да пребаци остатке добровољаца ван борбене зоне ради регруписања за даљу упосленост. Генерал Винтер је имао високо мишљење о СДК и није желео да их види потпуно уништене пре него што би могли да поврате снагу (NASD T-311, rolna 194, okvir 000444-45). План за пребацивање је био одобрен и СДК је започео са пребацивањем у Аустрију, у околину Граца.

Februara 1944. ljotićevci su predali Gestapou spisak od čak 7.630 najuglednijih Dražinih pristalica i saradnika, što je najveće poznato cinkarenje u istoriji Srba. Po ovoj prijavi, Nemci su izveli do tada najveće hapšenje u Beogradu i bližoj okolini. Među ostalima, s još desetoricom saradnika, streljan je i predratni novinar "Politike" Miodrag Inđić, jedan od najboljih Dražinih predratnih prijatelja.

Каква патетика! Дражиновци су ставили под слово З на хиљаде људи од којих је добар део ликвидиран. Од познатијих сетимо се само ритуалног клања којим је убијен Војвода Коста Пећанац, затим сетимо се атентата на пуковника Милоша Масаловића који је убијен по Дражином наређењу. Самарџић да говори о "цинкарењу", а његова Влада из Лондона је директно одговорна за највеће и најкрвавије бомбардовање Београда у којем је страдало више хиљада Београђана укључујући и близу стотину деце (и десетину новорођенчади у породилишту).

Što se tiče ratovanja, borbena vrednost ljotićevaca bila je mala, iz više razloga: za oficire su proglašavali istaknute partijce, retko su napuštali kasarne i nisu imali bazu u narodu. Sve velike borbe oni su izgubili.

Овде ћу да наведем податке које је сакупио Александар Динчић

Ради се о хронолошки пописаним борбама између четника и СДК (љотићеваца) па просудите сами ко је ту тучен а ко није, ко је губио и од кога...


1.Борба у Горњем Милановцу (Чачански округ)
Датум: децембар 1941.

Четници:без губитака
С.Д.К: без губитака
(Звонимир Вучковић, Сећања из рата, Крагујевац, 2001, стр.185)

2.Борба у селу Доња Трепча (Чачански округ)

Датум: децембар 1941.
Четници: 80 заробљених и разоружаних
С.Д.К: без губитака
Немци: без губитака
(Милољуб Рацић, Књига сећања, Остра, 2006, стр.36)


3. Борба у Ужичкој Пожеги (Ужички округ)

Датум: децембар 1941.
Четници:непознати
С.Д.К:непознати
(Горан Давидовић, Милош Тимотијевић, Осветљавање истине-Документа за политичку и војну историју Чачка 1938-1941, књига 1, Чачак-Краљево,2006, стр.517)


4. Борба у селу Мрчајевци (Чачански округ)

Датум: 1.јануар 1942.
Четници: 3 заробљена стрељана на лицу места, више послатих у Краљево и стрељано за одмазду.
Немци: без губитака
С.Д.К: 1 рањен.
(Милољуб Рацић, н,д, стр.41; ИаН, МФ.5, сн.622)


5.Борба код манастира Драча (Крагујевачки округ)

Датум: 22.март 1942.
Четници: 1 погинуо.
С.Д.К: без губитака.
(АВИИ, НАВ, Т—501, Р—248, С—15)


6.Борба у селу Поповићи ( Београдски округ)

Датум: 21.април 1942.
Четници: 1 рањен, 1 курирка заробљена.
С.Д.К: непознати.
Немци: непознати.
(ИаН, Мф.7.сн.81)


7. Борба код манастира Горњак (Пожаревачки округ)

Датум: 21.мај 1942.

Четници: 5 погинулих
Немци: 2 рањена
С.Д.К: 2 погинулих

(ИаН, МФ. 2, сн.346)


8. Борба у селу Врмџа (Нишки округ)

Датум: 24.октобар 1942.
Четници: 5 мртвих
С.Д.К: без губитака

(ИаН, Мф.3, сн.347)

9.Борба у селу Трговиште (Зајечарски округ)
Датум: 25.октобар 1942
Четници: више рањених, 2 заробљена.
С.Д.К: без губитака
(ИаН, Мф.3, сн.348)

10.Борба у селу Милушинац (Зајечарски округ)
Датум: 31.октобар 1942.
Четници: 2 рањена
С.Д.К: 3 рањена
(ИаН, Мф 1, сн.598)

11. Борба у селу Рибница (Краљевачки округ)
Датум: 4.новембар 1942.
Четници: ухваћено 500 четника, стрељано њих 23
С.Д.К: непознати
Немци: непознати.
(ИаН, Мф.7, сн.72)

12. Борба у Љигу (Ваљевски округ)
Датум: 15.новембар 1942.
Четници: 10 погинулих и више рањених (међу њима и потпоручник Крста Кљајић)
С.Д.К: непознато
(З.Вучковић, н.д., стр.8)

13. Борба у околини Крагујевца (Крагујевачки округ)
Датум: 23.новембар 1942.
Четници: 2 ухваћена курира, предата Немцима и стрељана за одмазду.
С.Д.К: 2 рањена.
(ИаН, фонд ВАРИА-127, препис немачких докумената из АВИИ, МФ.Минхен, 4—I—20)


14. Борба у селу Стапар (Ваљевски округ)
Датум: 5/6.децембар 1942.
Четници:5 погинулих, 3 заробљених
С.Д.К: непознато.
Немци: непознато.
(Милосав Самарџић, Дража и општа историја..., књ.2, стр.191)

15. Заседа код села Забрега (Пожеревачки округ)
Датум: 10/11.децембар 1942.
Четници: 1 погинули
Немци: 2 погинула
С.Д.К: 20 погинулих, 15 заробљених.
(М.Самарџић, Дража и општа историја...књ.2, стр.187; ИаН, МФ.7, сн.3)

16. Борба у селу Крепољин (Пожаревачки округ)
Датум: 1.јануар 1943.
Четници: 1 погинули
С.Д.К: без губитака
Немци: 1 рањен
(ИаН, фонд ВАРИА-127, препис немачких докумената из АВИИ, МФ.Минхен, 3—I—943)

17. Борба у селу Влаоле (Пожаревачки округ)
Датум: 3.јануар 1943.
Четници: 10 заробљених
С.Д.К: без губитака
Немци: без губитака
(ИаН, фонд ВАРИА-127, препис немачких докумената из АВИИ, МФ.Минхен, 3—I—943)

18. Борба у селу Манојловица (Лесковачки округ)
Датум: 1.фебруар 1943.
Четници: 3 погинулих, 2 заробљена, одведена у Ниш и стрељана на Бубњу.
С.Д.К: 1 погинули
Бугари: 1 погинули
(Народни Музеј града Лесковца, НМЛ; инв.бр.1208)

19. Борба код села Крст на Великом Јастрепцу (Нишко-Крушевачки округ)
Датум: 6.фебруар 1943.
Четници: 3 погинулих
Бугари: 2 погинула
Немци: 1 погинули
С.Д.К: без губитака
(ИаН, Мф.6, сн 532)

20. Борба у код Лајковца (Ваљевски округ)
Датум: фебруар 1943.
Четници: непознато
С.Д.К: непознато
(Милослав Самарџић, Генерал Дража Михаиловић..., стр.490)

21. Борба код села Лелић (Ваљевски округ)
Датум: март 1943.
Четници: 3 погинулих.
С.Д.К: без губитака
(Бојан Димитријевић, Ваљевски Равногорци, Ваљево, 1998, стр.100)

22. Борба у селу Горњи Мушић (Ваљевски округ)
Датум: 20/21.март 1943.
Четници: 1 погинуо, 18 заробљено.
С.Д.К: непознато
(Б.Димитријевић, н.д., стр.113)

23. Борба у селу Злот (Зачечарски округ)
Датум: 11.мај 1943.
Четници: 1 погинули
С.Д.К: 3 нестала
Немци: 2 нестала
(ИаН, фонд ВАРИА-127, препис немачких докумената из АВИИ, МФ.Минхен, 2—I—530; М.Самарџић, Борбе четника против Немаца и усташа 1941-1945, књ.2, стр.22)

24. Борба у селу Ново Село (Краљевачки округ)
Датум: 15.мај 1943.
Четници: 3 погинулих, 2 заробљена, предата Немцима и стрељана у Краљеву 7.6.1943
С.Д.К: без губитака.
Немци: непознато.
(ИаН, фонд ВАРИА-127, препис немачких докумената из АВИИ, МФ.Минхен, 2—I—539—43)

25.Борба у селу Трњане (Нишки округ)
Датум: 18.мај 1943.
Четници: 7 заробљено.
С.Д.К: без губитака
(ИаН, фонд Вариа-127,преписи немачких докумената из АВИИ, МФ.Минхен, 2—I—540).


26.Борба код Неготина (Зајечарски округ)
Датум: 22.мај 1943.
Четници: без губитака
Немци: 1 рањен.
С.Д.К: 1 заробљен и нестао.
(ИаН, Мф.7, сн.120)

27. Заседа недалеко од Ужица (Ужички округ)
Датум: 26.мај 1943.
Четници: без губитака
Немци: 3 заробљена и одведена у непознатом правцу.
С.Д.К: 1 заробљен и одведен у непознатом правцу.
(ИаН, Мф.6, сн.117)

28. Борба код Жагубице (Пожаревачки округ)
Датум: 27.мај 1943.
Четници: заробљена 6.
С.Д.К: без губитака.
(ИаН, Мф.7, сн.118)

29. Борба код Доњег Милановца (Зајечарски округ)
Датум: 27.мај 1943
Четници:1 официр и 50 присталица заробљено.
С.Д.К: без губитака
(ИаН, Мф.7, сн.117)

30. Борба у селу Горња Црнућа (Крагујевачки округ)
Датум: јун 1943.
Четници: 1 погинуо (Крста Кљајић)
С.Д.К: непознато
(М.Самарџић, н.д., Борбе..,стр.45)

31. Борба у селу Радевац (Лесковачки округ)
Датум: 2.јун 1943.
Четници: 1 погинули
С.Д.К: без губитака
С.Д.С: без губитака
(Народни Музеј града Лесковца, НМЛ; инв.бр.1208)

32. Борба западно од Куршумлије (Нишки округ)
Датум: 8.јун 1943.
Четници: 19 погинулих
Бугари: 3 погинулих
С.Д.К: 3 рањених.
(ИаН, МФ.3, сн.124)

33. Борба код железничке станице Крива Река (Ваљевски округ)
Датум: 14/15.јун 1943.
Четници: непознато
С.Д.К: 10 заробљено.
(Б.Димитријевић, н.д, стр101)

34. Борба код манастира Боговађа (Ваљевски округ)
Датум: 15.јун 1943.
Четници: непознати
С.Д.К: непознати.
(Б.Димитријевић, н.д., стр.101)

35. Борба у селу Врело (Ваљевски округ)
Датум: 16.јун 1943.
Четници: без губитака
С.Д.К: 1 рањен
(Б.Димитријевић, н.д., стр.119)

[ГОРАН Д.]

36. Борба недалеко од Пожеге (Ужички округ)
Датум: 18.јун 1943.
Четници: 1 погинуо.
Бугари: без губитака.
С.Д.К: без губитака.
(Зб.Нор, Том 1, књ.5, Београд 1954, стр, 461)

37. Борба у селу Златаре (Крушевачки округ)
Датум: 1.август 1943.
Четници: без губитака
С.Д.К: непознати
Бугари:непознати.
(ИаН, Мф.6, сн.129)

38. Борба код Трстеника (Крушевачки округ)
Датум:8.август 1943.
Четници: 2 погинула
С.Д.К: без губитака
(М.Самарџић, н.д.Генерал..., стр.493)

39. Заседа на друму Ариље-Пожега (Ужички округ)
Датум: 11/12.август 1943.
Четници: непознати
С.Д.К: 27 погинулих и 15 рањених.
(М.Самарџић, н.д., Генерал...,стр.495,496)

40. Борба у Ариљу (Ужички округ)
Датум: 14/15.август 1943.
Четници: непознати
С.Д.К: 9 погинулих
(М.Самарџић, н.д.Генерал...,стр.496)

41. Борба недалеко од Ваљева (Ваљевски округ)
Датум: 13.август 1943.
Четници: 1 рањени.
С.Д.К: без губитака
(Б.Димитријевић, н.д., стр103)

42. Борба у селу Висока (Ужички округ)
Датум: 16.август 1943.
Четници: 1 погинуо
С.Д.К: 3 погинулих, 1 заробљен
Бугари: 2 рањена
(ИаН, фонд ВАРИА-127, препис немачких докумената из АВИИ, МФ.Минхен, 1â€â€Â�Iâ€â€Â�1089)

43.Борба у селу Дивљаци (Ужички округ)
Датум: 16.август 1943.
Четници: без губитака
С.Д.К: 3 погинулих, 10 заробљених.
Бугари: 10 погинулих.
(ИаН, фонд ВАРИАâ€â€Â�127, препис немачких докумената из АВИИ, МФ.Минхен, 1â€â€Â�Iâ€â€Â�1089)

44. Борба у селу Бобовиште код Алексинца (Нишки округ)
Датум: 18.август 1943.
Четници: непознати, 1 енглески официр убијен, 1 заробљен.
С.Д.К: без губитака.
(ИаН, Мф.7, сн.80)

45.Борба у селу Крива Река (Крушевачки округ)
Датум: 20.август 1943.
Четници: 4 погинулих, 17 рањених
С.Д.К: 2 погинула
(М.Самарџић,н.д., стр.494; ИаН, фонд ВАРИА-127, препис немачких докумената из АВИИ, МФ.Минхен, 1â€â€Â�Iâ€â€Â�1089)


46. Борба у селу Стопања (Крушевачки округ) и овде се ради о заседи где су убијени млади регрути од којих већина није била ни наоружана.Датум:26.август 1943.
Четници: 12 погинулих, 14 рањених и 3 заробљених.
С.Д.К: 157 погинулих, 84 рањених.
Немци: непознато
Бугари: непознато.
(АВИИ, ЧА, к.278, рег.бр.19/1. )

47. Борба у селу Здравиње (Крушевачки округ)
Датум: 18.јули 1943.
Четници: 8 погинулих, 17 рањених.
С.Д.К: непознати.
Бугари:непознати
(АВИИ, ЧА, к.278, рег.бр 19/1. )

48. Борба у селу Живковице (Ваљевски округ)
Датум: 14.јули 1943.
Четници: непозанти
С.Д.К: 1 погинуо.
(Б.Димитријевић, н.д., стр.102)

49. Борба у селу Ивановци (Ваљевски округ)
Датум: 16.јули 1943.
Четници: непознати
С.Д.К: непознати.
(Б.Димитријевић, н.д., стр.102)

50. Борба у на Црквеном Забрану (Ваљевски округ)
Датум: 10.јули 1943.
Четници:без губитака
С.Д.К: 2 погинула, 1 рањен.
(Б.Димитријевић, н.д., стр.102)

51. Борба у селу Кална (Нишки округ)
Датум: 8.септембар 1943.
Четници: 2 погинула
С.Д.К: 10 заробљених
С.Д.С: 12 заробљених-стрељани касније.
(М.Самарџић, н.д., борбе...стр.148, 155; ИаН,. Мф.5, сн.12)

52. Борба у селу Бабајић (Ваљевски округ)
Датум: 11.септембар 1943.
Четници: без губитака
С.Д.К: непознати
(Б.Димитријевић, н.д., стр.104)

53. Борба у селу Жабаре (Пожаревачки округ)
Датум: 20.септембар 1943
Четници: 5 погинулих
С.Д.К: 2 погинула, близу 40 разоружана
С.Д.С: много разоружаних
(М.Самарџић, н.д., борбе...,стр 141, ИаН, фонд ВАРИА-127, МФ.Минхен, 1â€â€Â�Iâ€â€Â�1087)

54. Борба у Сечој Реци (Ужички округ)
Датум: 23.септембар 1943.
Четници: 4 погинулих
С.Д.К: 38 погинулих
Немци: 8 погинулих
(М.Самарџић, н.д., борбе...стр.145)

55. Борба у околини Лајковца (Ваљевски округ)
Датум: 25.септембар 1943.
Четници: без губитака.
С.Д.К: 20 погинулих
(Б.Димитријевић, н.д., стр.105)

56. Борба у селу Градашница (Нишки округ)
Датум: 28.септембар 1943.
Четници: без губитака
С.Д.С: 10 заробљених-пуштени
С.Д.К: 3 заробљених-пуштени
(ИаН, Мф.5, сн.4)

57. Борба код железничке станице села Јачаре (Ужички округ)
Датум: 29.септембар 1943.
Четници; без губитака.
С.Д.К: без губитака
Бугари: 105 заробљених, разоружани и пуштени
(ИаН, Мф.6, сн.69)

58. Борба у селу Жучковац (Нишки округ)
Датум: 29.септембар 1943.
Четници: 29 заробљених.
Немци: 1 рањени.
С.Д.К: 2 рањена
(ИаН, фонд Вариа-127,преписи немачких докумената из АВИИ, МФ. Минхен, 1â€â€Â�Iâ€â€Â�1079)

59. Борба између железничке станице Севојно и Горјане (Ужички округ)
Датум: 2.октобар 1943.
Четници:непознато
С.Д.К: 1 погинули, 1 рањен.
С.Д.С: 1 рањен
Бугари: непознато.
(ИаН, Мф.6, сн.69)

60. Борба селу Словци (Ваљевски округ)
Датум: 21.октобар 1943.
Четници: непозанти.
Немци:1 рањен
С.Д.К: без губитака.
(Б.Димитријевић, н.д., стр.108)

61. Борба у селу Ракари ( Ваљевски округ)
Датум: 27.октобар 1943.
Четници: 2 погинула
С.Д.К: без губитака.
(Б.Димитријевић, н.д., стр.106)

62. Борба у селу Струганик (Ваљевски округ)
Датум: 2.новембар 1943.
Четници: 3 погинулих и 6 рањених.
С.Д.К: 4 погинулих и 5 рањених.
(Б.Димитријевић, н.д, стр.106)

63. Борба у селу Брђане (Чачански округ)
Датум: фебруар 1944.
Четници:ухваћена 4 Енглеска официра специјализована за саботаже.
С.Д.К: без губитака
(ИаН, МФ.6, сн.530)

64. Борба у селу Баничани (Београдски округ)
Датум: 14/15.фебруар 1944.
Четници: 1 погинули
С.Д.К: без губитака
(М.Самарџић, н.д., Борбе...,стр.

65. Борба у селу Богдања код Трстеника (Крушевачки округ)
Датум: 28.јули 1943.
Четници: без губитака
С.Д.К: 19 погинулих
(М.Самарџић, н.д., Генерал...,стр.492)

66. Борба у селу Велика Дренова (Крушевачки округ)
Датум: 31.јули 1943.
Четници: без губитака
С.Д.К: 2 погинула
(М.Самарџић, н.д.Генерал..., стр.492)

67. Борба у селу Селевац (Београдски округ)
Датум: 15.фебруар 1944.
Четници: 25 погинулих.
С.Д.К: нешто већи
(М.Самарџић, н.д., борбе...,стр.191)

68. Борба код села Љуљаци (Крагујевачки округ)
Датум: март 1944.
Четници: 8 погинулих
С.Д.К: непознато
(М.Самарџић, н.д., Борбе..., стр.184)

69. Борба у селу Петковица (Шабачки округ)
Датум: 11.март 1943.
Четници: 1 рањен (Георгије Бојовић Џиџа)
С.Д.К: без губитака
(ИаН, Мф.6, сн.533)

70.Борба у Ваљеву
Датум: 26 и 27.април 1944.
Четници: осетни губици
С.Д.К: непознато (крију се бројке)
(Б.Димитријевић, н.д., стр.114,115)

71. Борба у селу Кусатк (Београдски округ)
Датум: 26.март 1944.
Четници:непознати
Без губитака
С.Д.К: непозанти.
(М.Самарџић, н.д, Борбе..., стр.194)

Нађене још следеће борбе и стављене на листу.

72.Борба у селу Реткоцер (Лесковачки округ)
Датум: 23.децембар 1942.
Четници: 2 рањена, 2 заробљена.
С.Д.К: 1 погинули.
(ИаН, Мф.1, сн. 612)

73.Борба у селу Радинце (Лесковачки округ)
Датум: 30.децембар 1942.
Четници: без губитака
С.Д.К: 2 погинула, 2 одведена.
(ИаН, Мф.2, сн.12)

76.Борба у селу Криви Рог (Крушевачки округ)
Датум: 10.август 1943
Четници: 10 погинулих, 44 јатака Драгутина Кесеровића стрељана и запаљена.
С.Д.К: 5 погинулих.
Бугари: 4 погинулих и 7 несталих.
(ИаН, фонд Комисија за утврђивање ратне штете окупатора-скраћено КОЗАРА, кутија 4, фасцикла 2, документ 255/1)

77.Борба у селу Лепаја (Нишки округ)
Датум: 11.август 1943.
Четници: 3 погинулих, 3 заробљених и стрељаних на лицу места
С.Д.К: 2 рањена
Бугари: 5 погинулих
(ИаН, ф.КОЗАРА, к.4, ф.35, док.705)

78.Борба у селу Здравиње (Крушевачки округ)
Датум: 15.август 1943.
Четници: 5 погинулих
С.Д.К: 10 погинулих
Бугари: 2 погинула
(ИаН, ф.КОЗАРА, к.4,ф.35, док.712)

79.Борба у селу Алдина Река (Зајечарски округ)
Датум: 2.октобар 1943.
Четници: 2 погинула, 9 јатака Љубе Јовановића стрељана по заробљавању.
С.Д.К: 5 погинулих
Бугари: 5 погинулих
(ИаН, ф.КОЗАРА, к.4, ф.2, док. 255/1)

80. Борба у селу Мали Пупавац (Зајечарски округ)
Датум: 3.октобар 1943.
Четници: 2 погинула, 10 заробљена, 5 јатака Љубе Јовановића стрељана за одмазду у селу.
С.Д.К: 2 рањена
Бугари: 1 погинули.
(ИаН, ф.КОЗАРА; к.4, ф.35, док.821)


81.Борба код села Словац (Ваљевски округ)
Датум: септембар 1944.
Четници: непознати
С.Д.К: 1 погинули
(Боривоје Карапанџић, Грађански рат у Србији 1941-1945, Београд, 1995, стр.264)

82.Борба код Горњег Милановца (Чачански округ)
Датум: 1.март 1944.
Четници: без губитака
С.Д.К: 17 погинулих, 30 заробљених
(Горан Давидовић, Милош Тимотијевић, Затамњена прошлост-Историја Равногораца Чачанског краја, књ.3, Чачак-Краљево, 2006, стр.46)

83.Операција „Рудник“ (Крагујевачки округ)
Датум: 17-23.јули 1943
Четници: 32 погинулих
Бугари: 5 погинулих
Немци: 6 погинулих
С.Д.К: 10 погинулих и 10 несталих
Нађен комплетни извештај-прим АД
(М.Самарџић, Истина о Калабићу, Чачак, 2003, стр.67,68; ИаН, ф.ВАРИА-127, преписи-МФ.Минхен, 1â€â€Â�Iâ€â€Â�524ââ‚ ¬â€Â�26)

84.Борба на жел.станици Даросава (Крагујевачки округ)
Датум: 10.фебруар 1944.
Четници: 2 погинула
С.Д.К: без губитака
Немци: непознати.
(Историјски архив града Београда, Документа Спец.Полиције и Гестапоа, ИаБ, фонд БДС, Сâ€â€Â�828)

85.Борба код села Трњане (прецизније код воденице на улазу у селу-прим АД, Нишки округ)
Датум: 19.јун 1943.
Четници: 21 погинулих
С.Д.К: непознати
С.Д.С: непознати
Бугари: непознати
(ИаН, ф.КОЗАРА, к.4, ф.1, док.222)

86.Борба у селу Жупањац (Ваљевски округ)
Датум: јун 1943.
Четници: непознати
С.Д.К: 30 погинулих
(Б.Карапанџић, н.д., стр.257)

87.Борба у селу Угриновци (Крагујевачки округ)
Датум: јун 1943.
Четници: непознати
С.Д.К: 20 погинулих
(Б.Карапанџић, н.д., стр.257)

88.Борба у селу Рожањ (Чачански округ)
Датум: јун 1942.
Четници: 1 погинули
С.Д.К: без губитака
(Г.Давидовић, М.Тимотијевић, н.д,Затамњена прошлост..., стр.359)

89.Борба у селу Трнава (Чачански округ)
Датум: 4.март 1944
Четници: 2 заробљена
С.Д.К: без губитака
(Г.Давидовић, М.Тимотијевић, н.д., Затамњена прошлост..., стр.47)

90.Борба за ослобођење Пожаревца
Датум: 31.августâ€â€Â�3.септембар 1944.
Четници: 40â€â€Â�50 погинулих.
Немци: непознато.
С.Д.К: непознато.
(М.Самарџић, н.д., Борбе...,стр.220)

[ГОРАН Д.]

Има у овом тексту мешетара Самарџића много тога спорног, али ко ће се тиме бавити. Квази-историчар, гибаничарски идеолог је баш запео да посвађа Србе. Да се бави само историјом и да овако подло и навијачки не пише, могло би се са њим расправљати о много чему, овако глувом говорити не вреди...

О љотићевским борбама против комуниста нека говоре документи...О томе други пут...

[Младен]

То је управо онај текст који сам споменуо у теми о ,,Нападу Хрватске на РС''. Мислим да је сад потпуно јасно каква је новина Press. Иначе Самарџић је по струци економиста, па и не чуди bestseller начин писања код њега.

[Мане Роквић]

Борба између СДК,СДС и Пећанчевих четника са једне стране и Дражиних четника са друге стране је била највећа српска трагедија у Другом светском рату.Сви могући непријатељи су били јединствени у клању Срба,а Срби су се међусобно убијали.


Немачки извештај о четницима са оне стране Дрине:
http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_% D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5_XV_%D0%B A%D0%BE%D1%80%D0%BF%D1%83%D1%81%D0%B0_%D0%BE_%D1%8 7%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_ %D0%BE%D0%B4_19._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0 %B1%D1%80%D0%B0_1943.

Војвода Роквић. Енергични вођа који без прекида и устезања сарађује са немачким трупама. Изјашњава се за Немачку и у случају непријатељског искрцавања стоји сигурно на нашој страни.

Војвода Ђујић. Љотићев присталица. Д.М. врши стални притисак да би га придобио за себе. Прислушкивањем је више пута доказано да је Ђујић слао лажне извештаје Д. М. како би се извукао испод његовог утицаја. Од стране дивизије Ђујић се, уз намерно претеривање, приказује као нарочито активни борац против комунизма у сарадњи са немачким Вермахтом.

Војвода Дреновић. Усправна личност, непомирљив противник комуниста (комунистички злочини над његовом супругом одвели су је у смрт), сматра себе заштитником својих православних сународњака. Више од године дана сарађује отворено са немачким Вермахтом. Покушај Д. М. да утиче на њега досад је без успеха.

Читав низ других четничких вођа на подручју јужно од Бихаћа, неумољиви су противници комунизма и добри војници. Сви су се истакли у сарадњи са нашим трупама, а као свој задатак означавају заштиту православног становништва од уништења.

[Мане Роквић]

Мени је најсмешније у Самарџићевим књигама што оптужује Милана Недића за разбуктавање црвеног пламена 1941. јер Недић наводно није хтео да наоружа жандармерију,пошто је она тајно радила за Дражу.Чак и да је то истина- ко се 2 (два) пута састајао са црвеном сотоном и заједно са црвенима беспотребно отворио фронт у оно мало земље што је остало од Србије? Зар не би било боље да је фронт отворен у близини Јасеновца да би се зауставило даље усташко клање Срба у тзв. "НДХ"? Зар не би било боље да се рушила "НДХ" уместо да се Немци нападају по ужој Србији?

[Basileus]

Ovo brojno stanje postignuto je nasilnim mobilizacijama, posle kojih su usledila masovna dezerterstva. Ljotiću je ostalo oko 4.000 ljudi, koji su, prema Hitlerovoj naredbi od 20. oktobra 1944. godine, poslati "za osiguranje granica Hrvatske u rejonu Istre".

Ово је најлепши пример Самарџићеве манипулације. Први пут чујем да су Љотићевци правили неку насилну мобилизацију. У њихове редове су ступали идеалисти, чланови Збора и Белих орлова - зборашке омладине. Исто је глупост оно за дезертерства. Самарџић овде узима једен немачки извор, у којем се говори о 4000 војника расположљивих за борбу после тешких борби око Београда. Из тога Сaмарџић закључује она бројна дезертерства. Не узима у обзир број рањених ни то да се после битке јединице које су цело време водиле борбе замењују новим, свежим војницима. Неможе се ни по броју погинулих процењивати борбена вредност. 28. валонска СС дивизија је од 900 бораца у првој фази имала само три преживела, а та јединица је била једна од најбољих немачких, давана је за узор свим осталим јединицама.

О квалитету СДК говоре углавном немачки извори, није то никаква љотичевска пропаганда. А о квалитету Самарџића као историчара говори на пример то да је на једној теми на Погледима означавао лобање јуришног одреда СДК за лобање немачких СС јединица које су потпуно различите, што довољно говори о његовој стручној спреми.

[Младен]

на пример то да је на једној теми на Погледима означавао лобање јуришног одреда СДК за лобање немачких СС јединица које су потпуно различите, што довољно говори о његовој стручној спреми.

Кад смо се већ дотакли тога, ово је за Самарџића тотенкопф:

http://c2.ac-images.myspacecdn.com/images02/34/l_2ce610dc75e24c089b30e3648e792a3d.jpg

Кад би мало прелистао неке књиге, схватио би да су овакве лобање на крагнама носиле специјалне јединице Југословенске војске у Априлском рату...

[Громовник]

Већ 10 година се на политичкој сцени Србије појављују "мјешанци", тј. људи који представљају комбинацију, односно мјешавину четничке и партизанске идеологије.
Нашли су нову жртву и једни и други, па су сад "браћа", иако су се 50 година псовали и пријетили једни другима.

[Филип]

По читавом граду су излепљени билборди који рекламирају књигу о Великом Војводи Момчилу Ђујићи, с'обзиром да сам велики поштовалац лика и дела истог обрадовах се као мало дете.
Међутим кад сам мало боље погледао видим аутор мирослав самарџић,па помислих од када је то мирославе писање о Војводама тако уносно да имаш паре да читав град прелепиш билбордима.Бомбастичан наслов је у питању "доста лажи" или нешто слично.
А онда се сетих како је и биљана Србљановић као сестричина Радована Караџића управо почела да пише као колега дотичног мирослава а и чедин првотимац никола самарџић је користио мирославове погледе да афирмише идеју српског национализма.
Чак је и веран матић имао контаката са погледима!

За нас је једино опасније од комунизма био лажни анти-комунизам рече неко почетком деведесетих тако је и данас једино опасније од анти-отачаствољубља управо лажно отачаствољубље.

А мики самарџић се баш са тим погледима ухватио љотићеваца као пијан плота,као да ништа друго ама баш као српског противника нема .
Зашто мики замћеш каквгу међу српским родољубима?Што стално потенцираш на разликама међу ионако минорном броју родољуба?
Мислим да ћемо одговор наћи баш на почетку мог поста....иначе нисам ни причитао шта је написао у овом тексу јер унапред сви знамо његове три песмице које врти у круг.

[Тара]

Јадан Војвода Ђујић, преврће се у гробу ко о њему књигу пише.
Да је жив могу мислити шта би рекао о свему, нарочито о мржњи Самарџића према Љотићу и Недићу.

[Громовник]

Гибаничари и комунисти у борби против здравих националиста. Тако се најбоље може описати садашња ситуација у Србији. Јер су и ови новочетници и демократе и либерали и комунисти јединствени кад треба попљувати здраве српске националисте. Поготово ми иду на живце ови кафанисти који српски национализам вреднују по томе колико неки Србин воли Цигане. Јер ко их не воли, њима је он одмах нациста или усташа.

[Гризли]

Dok nisam procitao ko je autor teksta, mislio sam da je u pitanju neki mjesanac Queerije, LDP-a i G17+.

E moj Lignj...KHM! Miloslave, na niske grane si spao.

[Мане Роквић]

http://3.bp.blogspot.com/_1jXE6OonSLw/RxgryaSzZ8I/AAAAAAAAAOs/hokjOEBRiHk/s320/DjujicLJotic.jpg
http://i77.photobucket.com/albums/j73/stranik/vladikaidobrovoljci.gif
http://i77.photobucket.com/albums/j73/stranik/ljoticidjujic.gif

Коста Мушицки је спасао Дражу јесени 1941. приликом немачке потере.То га је умало коштало живота.И онда данас неко пише "за збор спремни".:ack2:

[Младен]

Да је жив могу мислити шта би рекао о свему, нарочито о мржњи Самарџића према Љотићу и Недићу.

Немојте ми веровати, али мислим да је Ђујић још за живота реаговао у неком листу у емиграцији на Самарџићево писање о Недићу. Проверићу, па ћу поставити ако нађем тај текст.

Иначе постоји још једна слика Ђујића са Мушицким и још неким војницима СДК, сви заједно шире руке.

[Мане Роквић]

Иначе постоји још једна слика Ђујића са Мушицким и још неким војницима СДК, сви заједно шире руке.

То имам на компу само не знам како да поставим,Момчило Ђујић,Коста Мушицки,четници и СДК на камиону у Италији на крају рата.Покушаћу да нађем слику на нету и поставим је овде.

[Алекса]

Немојте ми веровати, али мислим да је Ђујић још за живота реаговао у неком листу у емиграцији на Самарџићево писање о Недићу. Проверићу, па ћу поставити ако нађем тај текст.

Ево шта је Војвода говорио о Недићу, а Мирослав Самарџић нека не узима Милана Недића у уста, срам га било!

Nl-pKvLTYkw

[Мане Роквић]

http://img367.imageshack.us/img367/6360/djujicususretsaveznicimaitalij.jpg

[Алекса]

То брате, свака част! :cheers:

Дај нек неко пита Самарџића да ли је и Ђујић "бранио западне границе НДХ са Љотићевцима"? :rolleyes:

[Младен]

Дабоме, то је та слика, хвала Четнику :cheers:

[miletic]

Ево шта је Војвода говорио о Недићу, а Мирослав Самарџић нека не узима Милана Недића у уста, срам га било!

Nl-pKvLTYkw

Исти сам видео већ поставио на теми о Недићу.Војвода је веома волео Дражу.
Што се тиче Самарџића превише се исполитизовао.

[MRKELA]

Мука ми је од таквих текстова. Колико отрова у једном човеку...:mad:
Нажалост, навикли смо на такве пљуваче аутентичног српства.

[Братислав]

Полако браћо,изаћи ће истина на видело.Тек ће бити рехабилитација.Што неко од нас рече,носиће српски тргови имена оних великана,које и данас ови такозвани историчари пљују и не дају им мира упокојеним.Дочекаћемо то,и то врло ускоро!

[MRKELA]

Данашње стање у Србији и Европи уопште не указује на тако нешто. Нисам оптимиста зато што видим да је већина белих људи у Европи затуцана, идентитарно нехајна, расно и национално несвесна и интелектуално заглупљена.
Нама није довољан систем, нама требају људи који би могли да подрже неку идеју. Без људи спремних на жртву сваки систем пада у воду. Ми морамо разбуцати либералну демократију и жидовску доминацију, морамо раскринкати њихово осиње гнездо и приказати их у правом светлу онакве какви јесу у суштини- зли, похлепни, искварени и свирепи. Моћ њихове лажи је огромна, тога се највише грозим, а обичан народ је дресиран да више верује зверима него правим ослободиоцима. Они нас, националисте, који највише волимо и поштујемо род, веру, традицију, народну културу, језик, историју - зову изродима, издајницима, екстремистима и будалама, а њима заправо спадају сви "епитети" које нам приписују.
Но, дај Боже да си ти у праву и да нашу победу видим својим очима.

[Братислав]

Пријатељу,па и овај систем вредности који нама намећу има за циљ да нас отера у дубок песимизам и да обичног човека направи олупином,која само размишља од данас до сутра и ништа више,ништа даље,дубље!
Ми управо то не смемо дозволити!
Видиш,овде се покрећу теме,србија нема лидера или јој треба лидер,то је апсолутно тачно.Међутим,ми у новијој историји нити имамо странку,нити лидера,за којег можемо макар да кажемо да је био на добром путу.То је зато што су сви они затровани комунистичким вирусом,па чак и они који се представљају као најжешћи антикомунисти.
Ја лично мислим,да долази време ове наше,ткзв вакуум генерације,у коју убрајам и Горана,која није затрована тим глупостима,а ни овим новим глобалистичким!
Сигуран сам да ће ова данашња политичка елита ускоро у пензију,а да долази време неких нових млађих људи из генерације коју сам поменуо,која ће преузети одговорност и дати пример генерацијама које долазе!
Можда ово делује као нека бајка,али веруј ми да у Србији има много више национално свесних,паметних и одлучних људи него што се мисли,само што у овом политичком брлогу они себе не виде!

[Громовник]

Кафанисти штете интересима српског народа, једнако као и присталице западне демократије, либерализма и комунизма. Ови европејци се барем не фолирају и отворено ти у лице кажу да желе у ЕУ по сваку цијену, а овим кафанистима се ништа не зна. У сваком могућем сукобу између здравих српских националиста и европејаца(комуниста, либерала и демократа), СРС је подржала европејце, а попљувала српске националисте.

[Мане Роквић]

http://img262.imageshack.us/img262/1900/zasamardzicapavleiolcancp8.jpg

[Филип]

Дивно Четниче са Вождовца!
Диван термин користи новинар чланка када каже старога Раса а не као данас што кажу Sandzak.

[Младен]

Самарџић је превазишао самог себе. Сад рекламира књигу која је опречна са свим оним што је писао и говорио минулих година:

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=14246

Да је остао доследан својим ставовима, можда бих и могао да га разумем. Овако: образ = ђон

[Ненад Јањић]

Слава свим палим борцима СДК...
Српске чете слава краси,
И захвалност народа,
Црвени се пламен гаси,
И свиће нам слобода...

[Гаврило]

Како доћи до архива СДК