Обилић
01-03-09, 18:46
По многим истраживачима, најважнији аспект невербалног понашања је израз лица. Сматра се да је то централни доживљај себе, а издвојено је 250 000 различитих израза лица. Истраживања у овој области деле се на: изучавање макроизраза, тј. трајног израза, који оставља трајне промене на лицу: боре, мускуларне тензије, грчеве, млохавост; и микроизраза: брзе понекад неприметне изражајности, које се примећују ако снимимо некога па му је фотографија «ухватила прави израз».
У стручној литератури, у вези са усмеравањем погледа, разликујемо неколико појмова, односно, врста усмеравања. Постоји краткотрајно усмеравање погледа (секунду и мање, бацање погледа). Затим поглед који траје дуже (фиксирање), па загледање. Треба разликовати и узајамно гледање очи у очи, односно, контакт очима који може дуже трајати.
Однос израза лица и емоција посебно долази до изражаја када се субјект суздржава да одговори на питања или када нешто пориче.
Проширене зенице су израз општег стања узбуђености појединца. Када се неко узбуди, његове зенице могу да се прошире толико да буду четири пута веће од своје нормалне величине. У супротном, љутито и негативно расположење проузрокује скупљање зеница и добијамо ефекат «ситних очију» и «суженог погледа». У свету бизниса примећено је да рекламни модели привлаче потенцијалне купце ако им се путем ретуширања «прошире» зенице.
Миг обрвама представља поздрав на даљину. Сматра се да је то урођени гест јер га срећемо и код човеколиких мајмуна. Реч је о несвесном сигналу којим се констатује присуство друге особе и вероватно је повезан са реакцијом страха услед изненађења.
Ширење очију услед спуштања обрва је начин да људи испоље доминацију или агресију док се подизањем обрва испољава потчињеност. Жене овим покретима стварају такозвано беби-лице, односно, показују потребу да буду заштићене.
Поглед испод обрва уз обарање главе, гледање одоздо, је гест потчињавања који када га чине жене, мушкарцима је врло допадљив, очи се чине већим, крупнијим, и њиме се шаље порука да особа која га упућује тражи заштиту и сигурност.
Поглед искоса користи се да се саопштило интересовање, несигурност или непријатељство. Комбинован са мало подигнутим обрвама или осмехом саопштава интересовање, удварање жене. Уколико иде заједно са спуштеним обрвама, набраним челом или повијеним угловима усана, сигнализује сумњичав, непријатељски или критички став.
Појачано трептање је несвестан покушај нервног система особе која појачано трепће да уклони непожељну особу из свог видокруга. Реч је о досади особе која трепће или исказивању њене супериорности у односу на саговорника.
Немиран поглед или лутање погледом лево-десно представља испитивање просторије у којој се особа налази, а несвесно је тражење пута за бег. У друштву досадне особе, након испитивања околине следи фиксирање погледом особе која причињава досаду уз осмех стиснутим уснама.
Друштвени поглед, односно, поглед приликом друштвених сусрета, усмерен је 90% времена на троугласту област лица смештену између очију и уста. Ово је област лица у коју гледамо кад окружење није претеће.
Интимни поглед, садржи поглед између лица и доњег дела тела, ради установљавања ког је пола особа коју гледамо, а затим да ли је заинтересована за контакт. Поглед у под током разговора служи другачијој сврси код мушкарца и код жене. Мушкарцу омогућава да још једном осмотри жену од главе до пете а код жене и то и да истовремено пошаље сигнал потчињености.
Поглед у публику је професионални поглед говорника на скуповима коме је циљ да задржи пажњу слушалаца. Ако група није већа од 50 људи могуће је срести погледе сваког појединца. Ако је група већа, на сваком углу групе и једну у центру треба фиксирати особу, или замишљену особу тако да ће они имати утисак да гледате баш њих док говорите и створиће се интимна повезаност са већим делом аудиторијума.
Осмех стиснутих усана је онај осмех када су усне у правој линији развучене преко лица, а зуби су сакривени. Овај осмех упућује поруку да особа која се осмехује има тајну, мишљење које задржава за себе или став који вам неће рећи. Често је присутан код жена које не желе да открију да им се неко не допада. Овај осмех често се виђа у часописима, на фотографијама које приказују успешне пословне људе који одашиљу поруку како они знају тајну пословног успеха али је не желе саопштити.
Искривљен осмех показује супротне емоције на левој и десној страни лица. То је осмех сарказма.
Спуштена вилица код које се доња вилица једноставно спушта, да би одавала утисак да се особа смеје или је весела, је смех који оставља најбољи утисак на саговорнике и препоручује се «скупљачима гласова».
2. 3. Гестовна експресија
Изучавање покрета руку у комуникацији односи се на понашања која немају апсолутна значења сама по себи, већ их добијају у одређеним контекстима и односима. Неки покрети подражавају комуникацију, тако да субјекти који траже више подршке или пажње, имају тенденцију да више климају главом, да се много чешће осмехују и да гестикулирају, подвлачећи тако оно што желе да кажу. Таква понашања или илуструју речи, или су контрадикторна речима и имају симболичку функцију независну од речи. Неки сматрају да је могуће само на основу руковања препознати проститутке, хомосексуалце и масоне, али се то данас сматра стереотипима. Један од таквих стереотипа је и онај, да лепо васпитани људи не користе гестикулацију.
У западноевропској култури је општеприхваћено мишљење да људи који више гестикулирају, немају довољно речи да изразе своје мисли, а овај акт се сматра актом примитивизма.
Климање главом у већини случајева користи се да би се означило «да» и слагање са реченим. То је скраћена верзија наклона, којом се исказује потврђивање, давање за право ономе који говори. Културне разлике постоје код Бугара, који «да» исказују хоризонталним покретом главе (лево-десно) а уобичајено горе-доле има значење «не». Истраживања показују да људи причају три до четири пута више него обично кад слушалац клима главом. Брзина климања сигнализира стрпљивост – или нестрпљивост. Лагано климање казује да је слушалац заинтересован за оно што говорник говори, стога је климање лагано и промишљено. Брзо климање главом казује да је слушалац довољно чуо и да жели да говорник заврши излагање.
Подигнута глава с истуреном брадом сигнализује супериорност, неустрашивост и ароганцију. Особа намерно открива грло и тако добија у висини.
Искошена глава у страну сигнал је потчињавања. Порекло овог положаја је вероватно у бебином наслањању главе на раме или груди родитеља. Овај положај главе посебно практикују жене. Ако држите говор настојте да уочите овај гест међу слушаоцима. Кад видите да је неко у публици искосио главу и нагнуо се напред, приносећи руку лицу у гесту процене, значи да вам добро иде.
Погнута глава, спуштена брада показује да постоји негативан, процењивачки или агресиван став. Искусни говорници потрудиће се да предузму нешто чиме ће ангажовати публику и навести је да учествује својом пажњом током говора.
Слегање раменима, односно, подизање рамена и увлачење главе међу њих дозвољава особи да сакрије свој врат и грло (урођени покрет одбране). То је скуп гестова који се користе кад се чује гласан прасак или кад се особи чини да нешто пада на њу. У приватном или пословном контексту слегање раменима казује извињавање.
Дланове током комуникације најмање примећујемо али њима се шаље много порука саговорнику. Постоје три главна наредбодавана геста дланом: положај длана навише, длан наниже и испружени кажипрст.
Длан окренут навише је положај којим се показује покорност и изостанак претње и подсећа на молећив гест уличног просјака, док из еволутивне перспективе показује да особа не држи у руци никакаво оружје. Гест длан навише модификовао се кроз векове и развио се у длан подигнут увис, длан на срцу и многе друге варијације.
Кад је длан окренут наниже, тиме особа показује да има власт. Друга особа имаће осећај да јој је дата наредба да помери предмет или ће почети да осећа непријатељство због односа према њој. Длан окренут директно наниже био је саставни део римског војничког поздрава који су накнадно преузели италијански фашисти, немачки нацисти и хрватске усташе.
Прекрштене руке на грудима представљају покушај стављања баријере између те особе и неког или нечег што јој се не допада. Руке прекрштене на грудима су универзални положај и готово свугде се његово значење тумачи као дефанзивно или негативно. Често се виђа међу непознатим особама на јавним скуповима или било где се људи осећају несигурно.
Појачано прекрштање руку сматра се оним када су истовремено стиснуте песнице, пратилац томе је осмех стиснутих усана, чврсто припијени зуби и црвенило лица. У тој ситуацији лако може доћи до вербалног или чак физичког напада. Особа са таквим гестовним порукама има агресиван нападачки став.
Стискање надлактица шакама прекрштених руку говори о особи која даје подршку сама себи. Понекад је тај стисак толико јак да прсти и зглобови шаке побеле јер се прекине циркулација крви. Овај гест се често виђа у чекаоницама испред лекарских или стоматолошких ординација.
Трљање виско подигнутих руку, је неврбално саопштење да особа очекује потпуно остварење свијих жеља и очекивања. Брзина којом особа трља руке сигнализира шта мисли, ко ће имати позитивну корист. Ако трља полако делује подмукло и неискрено и стиче се утисак да очекује да резултат буде повољан по њу а не по вас.
Трљање палца и прстију обично се користи као гест очекивања новца. Он симболизује трљање новчаница између палца и врхова прстију. Овај гест би требало да избегавају професионалци који послују са клијентима, будући да он са собом носи негативне асоцијације у вези са новцем.
Преплитање прстију у почетку може да изгледа као да се сигнализује самоувереност, будући да се неки људи који га често користе истовремено и осмехују. Истраживања су показала да преплитање прстију од стране преговарача сигнализује фрустрацију и чињеницу да особа покушава да контролише негативан став или узнемирење. Гест преплитања прстију појављује се у три главна положаја: преплетени прсти испред лица; преплетени прсти који се ослањају на површину стола или леже на бутинама, и у стојећем ставу преплетени на препонама.
Звоник, односно, прсти једне руке лагано су притиснути о прсте друге руке, формирајући контуре црквеног звоника, а понекад се љуљају напред-назад, док су лактови осоњени на површину стола. Овај гест често користе особе које саветују подређене или клијенте (књиговође, адвокати и руководиоци), односно, људи који себе сматрају сигурним, супериорним типовима личности.
Лице на послужавнику користе углавном жене и геј мушкарци, онда када желе да привуку пажњу партнера. Жена ставља један длан на други и наслања лице на њега, као на послужавник, како би мушкарац могао да му се диви.
Држање руку иза леђа је гест супериорности, самопоуздања и моћи. Гест придржавања подлактице другом руком саоштава другачије емоције него длан у длану иза леђа. Ово је сигнал фрустрације и покушаја самоконтроле.
Показивање палца је гест показивања доминације, самопоуздања, а понекад и агресије. Мушкарац ће истурити палчеве у близини жене која га привлачи, а особе које имају висок статус или престижну одећу такође показују палчеве. Особе које показују палчеве често се љуљају на петама, како би одавали утисак веће висине.
2.4. Постуларна експресија.
Пет основних положаја тела су: стојећи, седећи, чучећи, клечећи и лежећи, и представљају основне јединице од којих се комбинују сви остали положаји. Положај тела зависи од тренутне човекове активности.
Став «мирно» је став, односно, држање које показује неутралан став, без изразите намере да остане или оде. У мушко-женским сусретима, користе га више жене него мушкарци, јер састављене ноге саопштавају сигнал «без коментара». Користе га и ђаци кад се обраћају наставнику, млади официри кад се обраћају старијим официрима итд.
Раскорак или показивање препона је став у коме «показивачи» чврсто стоје на земљи, дајући до знања да немају намеру да оду. Ово се користи као сигнал доминације од стране мушкарца, будући да истиче гениталије. Стајање често прати додиривање гениталија преко одеће, што не значи увек да их нешто сврби или боли – већ додатно наглашавање мушкости.
Истурено стопало настаје када се тежина тела пребаци на један бок, тако да се стопало у искораку показује према напред. У средњевековном сликарству често су портретисани племићи имали истурено стопало, чиме су показивали своје чарапе, ципеле и кратке панталоне, као статусне симболе. Овим ставом наговештава се жеља особе да жели да оде.
Прекштене ноге приликом седења показују затворен, потчињавајући или дефанзиван став. Кад је о женама реч, положај попут маказа или једне ноге пребачене преко друге емитује две поруке: једну, да намерава да остане; и другу: да је приступ дозвољен.
Преплетене ноге су гест који готово искључиво користе једино жене а он говори о стидљивим и повученим женама. Горњи део једног стопала чврсто се качи за другу ногу, да би појачао став и учинио га сигурнијим.
Паралелене ноге су положај такође својствен женама. Једна нога се наслања на другу, дајући ногама младалачки изглед. Ово је положај коме се подучавају жене на часовима лепог понашања и манекенства.
2.5. Проксемичка експресија
Изражавање телесних контаката, најчешће се сматра као најпримитивнија форма људске невербалне комуникације. Кожа је наше највеће чуло и јасно је да је додир један од најважнијих канала комуникације за децу, али и за одрасле. Толерише се код беба и у извесним специфичним односима одраслих. Додиром могу бити саопштене најосновније форме многих личних исказа, изјава и ставова. Додир садржи двоструко значење. Активни додир садржи истраживачку активност, док пасивни додир има за циљ прикупљање информација. Може се говорити о квалитету, фреквенцији и трајању додира у односу на количину одеће која стоји на путу. Многобројне студије говоре о томе да деца која нису довољно додиривана, постају заплашена па чак да имају и одређене психичке поремећаје. Изгледа да код човека постоји урођена потреба за правом врстом додира. Контакт са мајком постаје прототип свих каснијих веза. Додир има значење повећања интимности, самоотварања, доприноси повећању емоционалног везивања и експресивности. Особа са вишим статусом у групи више додирује особе са нижим статусом. Проблем са додиром јавља се код особа које имају проблема са ступањем у контакт уопште. То су особе које нису у стању да изразе непријатељство или афекте, они који избегавају емотивну близину и везаност.
Врло занимљиву групу покрета чине гестови додиривања властитог тела, што представља врсту комуникације са самим собом. Такво понашање се сматра унутрашњим дијалогом
Руковање је највероватније настало у време племенске заједнице из покрета показивање дланова, односно, као доказивање да особе која прилазе једна другој у руци не држе оружје. Руковање је даље имало форму међусобног држања за подлактицу, што је настало у периоду старог Рима, због уобичајене праксе ношења ножа у рукаву.У већини европских земаља и земаља европског културног круга, руковање се практикује приликом доласка и одласка. Руке се протресу пет до седам пута. Један од облика руковања је и дворучник. Он се примењује у посебно присним сусретима.
Додиривање саговорника у пределу лакта слободне руке током руковања такође наглашава присност. Лакат се сматра јавним простором и далеко је од интимних делова тела, лаган додир који не траје дуже од три секунде ствара тренутну повезаност измуђе двеју особа. Постоји и «национална географија» додиривања у којој од европских народа предњаче Италијани, следе их Французи а на дну су англосаксонци. Додиривање треба избегавати кад је реч о непознатој особи.
Грљење и љубљење је врста изузетно присног контакта која је посебно изражена у детињству, једнако као и голицање и мажење. У одраслој доби, ове врсте контаката добијају другачије значење и често се замењују вербалним исказивањем блискости. Једино где је додиривање, грљење пожељно и где се стимулише је плес.
Глађење браде је сигнал да слушалац пролази кроз фазу доношења одлуке. Ако уз глађење браде уследи гест прекрштених руку и ногу, а особа седи заваљена у столици, сва је прилика да је одговор «не».
Пљескање себе по глави или задњем делу врата има симболично значење кажњавања самог себе. Такво понашање најчешће се дешава када се установи да је особа нешто заборавила што је требала да уради.
2.6. Спацијално понашање
Покрет је на известан начин постојање у простору. Он обједињује али и управља свим осталим облицима испољавања у простору. Лични простор представља непосредни простор око тела. То је простор којим индивидуа поседује и има ексклузивну потребу или контролу над собом, другим људима или њиховим понашањем. Шири појам су територије где се понаша «као код куће», а представља јавна места где се окупљају чланови одређене групе. Много више места захтевају мушкарци са доминантним цртама личности. У Европи се за интимни простор сматра 45 центиметара у пречнику око тела. За блиске особе је овај простор у димензијама од једног метра и тридесет центиметара. Званични простор се одређује у три до четири метра, а после четири метра настаје јавни простор.
Интимна зона, између 15 и 45 цм. У њу смеју да уђу искључиво они који су нам емоционално блиски. Међу њима су брачни, сексулани и емоционални партнери, деца, блиски пријатељи, поједини рођаци и кућни љубимци. У оквиру ње је под-зона која се протеже на 15 цм од тела у коју може да се зађе једино приликом интимног контакта. То је интимна зона. Насилни улазак непознате особе у интимну зону изазива физилошке промене у нашем организму. Срце убрзано ради, повећава се ниво адреналина у крви и његов доток у мозак и ми се припремамо за бекство или напад.
Лична зона је између 46 цм и 1,22 м. Ово је дистанца коју негујемо приликом друштвених скупова више или мање официјелне природе.
Друштвена зона означава простор између 1,22 и 3,6 м. Реч је о дистанци на којој се држимо у односу на непознате особе.
Јавна зона је простор удаљен од особе више од 3,6 м. Кад се обраћамо групи људи ово је пријатна дистанца.
2.7. Посредно откривање лажи на основу невербалне комуникације
Да ли особа са којом разговарате говори истину или лаж, најтеже је проценити на основу онога што вам говори. Над речима имамо највећу контролу али када је реч о покретима тела то није увек случај. Посебно код особа које ретко лажу, па иако се труде да вербално буду убедљиви, њихова подсвест их у томе омета што је уочљиво на основу њихових покрета док изговарају неситну. Истовремено, доказиво је да су жене вичније у изрицињу лажи. Оне то чине дужим, компликованијим исказима у односу на мушкарце.
Истраживања чији су наручиоци били царинске службе појединих развијених земаља па тиме и земље са израженим проблемима на граничним прелазима, указала су на чињеницу да искусни шверцери или друге особе које се не понашају у складу са законом, покушавају да и «говор тела» сведу на најмању могућу меру. Шверцери се не смеју, не понашају се неозбиљно, настоје да буду озбиљни, убедљиви, готово незаинтересовани за царинску или било какаву процедуру провере. Настоје да покажу да доминирају, да су изнад ситуације. Ово чак може дотле да иде да умеју да прикрију несвесне реакције тела приликом испитивања на полиграфу, па резултате добијене полиграфом, полиција узима са резервом ако зна да пред собом има искусну особу. Међу искусне особе у вези са прикривањем лажи убрајају се политичари, адвокати, глумци и телевизијски новинари. Ако се томе још приброји леп, привлачан телесни изглед као и вежба учесталог лагања, тешко је и на основу говора тела проценити да ли особа коју слушамо говори истину или не.
Но, нису сви професионалци и са њима се не срећемо свакодневно, али зависно од посла којим се бавимо често смо присиљени да прикријемо истину ако ни због чега другог, онда из професионалних или различитих личних разлога.
Приликом посматрања невербалне комуникације деце примећен је примарни гест који указује да дете не говори истину а жели то да прикрије. Тај покрет се може описати као покрет руком према устима да би покрило уста. Код одраслих тај гест је краћи, бржи али за пажљивог посматрача он може бити детектован. Најчешће то је покрет којим се једним или са два прста додирују уста. Некада се то чини покривањем усана целом шаком стиснутом у песницом и намерним изазивањем кашља. Ако се дешава да то чини особа која слуша, може се претпоставити да она сумња у истинитост речи свог саговорника кога слуша.
Међу гестове који могу указивати на саопштавање лажи је додиривање носа кажипрстом. Овај гест је физиолошки узрокован јер, на основу истраживања, установљено је да приликом изрицања лажи долази до изучивања катекохамина. То изазива лагано отицање ткива у унутрашњости носа, његовог надувавања, познатог као «Пинокио ефекат».
Избегавање гледања нечег непријатног, па тиме и избегавање изрицања истине као последицу има гест трљања ока. Скупа са њим је скретање погледа у страну, чешкање врата прстом или повлачење оковратника. Овај последњи гест је физиолошки условљен јер је могуће појачано знојење приликом изрициња неистине.
У стручној литератури, у вези са усмеравањем погледа, разликујемо неколико појмова, односно, врста усмеравања. Постоји краткотрајно усмеравање погледа (секунду и мање, бацање погледа). Затим поглед који траје дуже (фиксирање), па загледање. Треба разликовати и узајамно гледање очи у очи, односно, контакт очима који може дуже трајати.
Однос израза лица и емоција посебно долази до изражаја када се субјект суздржава да одговори на питања или када нешто пориче.
Проширене зенице су израз општег стања узбуђености појединца. Када се неко узбуди, његове зенице могу да се прошире толико да буду четири пута веће од своје нормалне величине. У супротном, љутито и негативно расположење проузрокује скупљање зеница и добијамо ефекат «ситних очију» и «суженог погледа». У свету бизниса примећено је да рекламни модели привлаче потенцијалне купце ако им се путем ретуширања «прошире» зенице.
Миг обрвама представља поздрав на даљину. Сматра се да је то урођени гест јер га срећемо и код човеколиких мајмуна. Реч је о несвесном сигналу којим се констатује присуство друге особе и вероватно је повезан са реакцијом страха услед изненађења.
Ширење очију услед спуштања обрва је начин да људи испоље доминацију или агресију док се подизањем обрва испољава потчињеност. Жене овим покретима стварају такозвано беби-лице, односно, показују потребу да буду заштићене.
Поглед испод обрва уз обарање главе, гледање одоздо, је гест потчињавања који када га чине жене, мушкарцима је врло допадљив, очи се чине већим, крупнијим, и њиме се шаље порука да особа која га упућује тражи заштиту и сигурност.
Поглед искоса користи се да се саопштило интересовање, несигурност или непријатељство. Комбинован са мало подигнутим обрвама или осмехом саопштава интересовање, удварање жене. Уколико иде заједно са спуштеним обрвама, набраним челом или повијеним угловима усана, сигнализује сумњичав, непријатељски или критички став.
Појачано трептање је несвестан покушај нервног система особе која појачано трепће да уклони непожељну особу из свог видокруга. Реч је о досади особе која трепће или исказивању њене супериорности у односу на саговорника.
Немиран поглед или лутање погледом лево-десно представља испитивање просторије у којој се особа налази, а несвесно је тражење пута за бег. У друштву досадне особе, након испитивања околине следи фиксирање погледом особе која причињава досаду уз осмех стиснутим уснама.
Друштвени поглед, односно, поглед приликом друштвених сусрета, усмерен је 90% времена на троугласту област лица смештену између очију и уста. Ово је област лица у коју гледамо кад окружење није претеће.
Интимни поглед, садржи поглед између лица и доњег дела тела, ради установљавања ког је пола особа коју гледамо, а затим да ли је заинтересована за контакт. Поглед у под током разговора служи другачијој сврси код мушкарца и код жене. Мушкарцу омогућава да још једном осмотри жену од главе до пете а код жене и то и да истовремено пошаље сигнал потчињености.
Поглед у публику је професионални поглед говорника на скуповима коме је циљ да задржи пажњу слушалаца. Ако група није већа од 50 људи могуће је срести погледе сваког појединца. Ако је група већа, на сваком углу групе и једну у центру треба фиксирати особу, или замишљену особу тако да ће они имати утисак да гледате баш њих док говорите и створиће се интимна повезаност са већим делом аудиторијума.
Осмех стиснутих усана је онај осмех када су усне у правој линији развучене преко лица, а зуби су сакривени. Овај осмех упућује поруку да особа која се осмехује има тајну, мишљење које задржава за себе или став који вам неће рећи. Често је присутан код жена које не желе да открију да им се неко не допада. Овај осмех често се виђа у часописима, на фотографијама које приказују успешне пословне људе који одашиљу поруку како они знају тајну пословног успеха али је не желе саопштити.
Искривљен осмех показује супротне емоције на левој и десној страни лица. То је осмех сарказма.
Спуштена вилица код које се доња вилица једноставно спушта, да би одавала утисак да се особа смеје или је весела, је смех који оставља најбољи утисак на саговорнике и препоручује се «скупљачима гласова».
2. 3. Гестовна експресија
Изучавање покрета руку у комуникацији односи се на понашања која немају апсолутна значења сама по себи, већ их добијају у одређеним контекстима и односима. Неки покрети подражавају комуникацију, тако да субјекти који траже више подршке или пажње, имају тенденцију да више климају главом, да се много чешће осмехују и да гестикулирају, подвлачећи тако оно што желе да кажу. Таква понашања или илуструју речи, или су контрадикторна речима и имају симболичку функцију независну од речи. Неки сматрају да је могуће само на основу руковања препознати проститутке, хомосексуалце и масоне, али се то данас сматра стереотипима. Један од таквих стереотипа је и онај, да лепо васпитани људи не користе гестикулацију.
У западноевропској култури је општеприхваћено мишљење да људи који више гестикулирају, немају довољно речи да изразе своје мисли, а овај акт се сматра актом примитивизма.
Климање главом у већини случајева користи се да би се означило «да» и слагање са реченим. То је скраћена верзија наклона, којом се исказује потврђивање, давање за право ономе који говори. Културне разлике постоје код Бугара, који «да» исказују хоризонталним покретом главе (лево-десно) а уобичајено горе-доле има значење «не». Истраживања показују да људи причају три до четири пута више него обично кад слушалац клима главом. Брзина климања сигнализира стрпљивост – или нестрпљивост. Лагано климање казује да је слушалац заинтересован за оно што говорник говори, стога је климање лагано и промишљено. Брзо климање главом казује да је слушалац довољно чуо и да жели да говорник заврши излагање.
Подигнута глава с истуреном брадом сигнализује супериорност, неустрашивост и ароганцију. Особа намерно открива грло и тако добија у висини.
Искошена глава у страну сигнал је потчињавања. Порекло овог положаја је вероватно у бебином наслањању главе на раме или груди родитеља. Овај положај главе посебно практикују жене. Ако држите говор настојте да уочите овај гест међу слушаоцима. Кад видите да је неко у публици искосио главу и нагнуо се напред, приносећи руку лицу у гесту процене, значи да вам добро иде.
Погнута глава, спуштена брада показује да постоји негативан, процењивачки или агресиван став. Искусни говорници потрудиће се да предузму нешто чиме ће ангажовати публику и навести је да учествује својом пажњом током говора.
Слегање раменима, односно, подизање рамена и увлачење главе међу њих дозвољава особи да сакрије свој врат и грло (урођени покрет одбране). То је скуп гестова који се користе кад се чује гласан прасак или кад се особи чини да нешто пада на њу. У приватном или пословном контексту слегање раменима казује извињавање.
Дланове током комуникације најмање примећујемо али њима се шаље много порука саговорнику. Постоје три главна наредбодавана геста дланом: положај длана навише, длан наниже и испружени кажипрст.
Длан окренут навише је положај којим се показује покорност и изостанак претње и подсећа на молећив гест уличног просјака, док из еволутивне перспективе показује да особа не држи у руци никакаво оружје. Гест длан навише модификовао се кроз векове и развио се у длан подигнут увис, длан на срцу и многе друге варијације.
Кад је длан окренут наниже, тиме особа показује да има власт. Друга особа имаће осећај да јој је дата наредба да помери предмет или ће почети да осећа непријатељство због односа према њој. Длан окренут директно наниже био је саставни део римског војничког поздрава који су накнадно преузели италијански фашисти, немачки нацисти и хрватске усташе.
Прекрштене руке на грудима представљају покушај стављања баријере између те особе и неког или нечег што јој се не допада. Руке прекрштене на грудима су универзални положај и готово свугде се његово значење тумачи као дефанзивно или негативно. Често се виђа међу непознатим особама на јавним скуповима или било где се људи осећају несигурно.
Појачано прекрштање руку сматра се оним када су истовремено стиснуте песнице, пратилац томе је осмех стиснутих усана, чврсто припијени зуби и црвенило лица. У тој ситуацији лако може доћи до вербалног или чак физичког напада. Особа са таквим гестовним порукама има агресиван нападачки став.
Стискање надлактица шакама прекрштених руку говори о особи која даје подршку сама себи. Понекад је тај стисак толико јак да прсти и зглобови шаке побеле јер се прекине циркулација крви. Овај гест се често виђа у чекаоницама испред лекарских или стоматолошких ординација.
Трљање виско подигнутих руку, је неврбално саопштење да особа очекује потпуно остварење свијих жеља и очекивања. Брзина којом особа трља руке сигнализира шта мисли, ко ће имати позитивну корист. Ако трља полако делује подмукло и неискрено и стиче се утисак да очекује да резултат буде повољан по њу а не по вас.
Трљање палца и прстију обично се користи као гест очекивања новца. Он симболизује трљање новчаница између палца и врхова прстију. Овај гест би требало да избегавају професионалци који послују са клијентима, будући да он са собом носи негативне асоцијације у вези са новцем.
Преплитање прстију у почетку може да изгледа као да се сигнализује самоувереност, будући да се неки људи који га често користе истовремено и осмехују. Истраживања су показала да преплитање прстију од стране преговарача сигнализује фрустрацију и чињеницу да особа покушава да контролише негативан став или узнемирење. Гест преплитања прстију појављује се у три главна положаја: преплетени прсти испред лица; преплетени прсти који се ослањају на површину стола или леже на бутинама, и у стојећем ставу преплетени на препонама.
Звоник, односно, прсти једне руке лагано су притиснути о прсте друге руке, формирајући контуре црквеног звоника, а понекад се љуљају напред-назад, док су лактови осоњени на површину стола. Овај гест често користе особе које саветују подређене или клијенте (књиговође, адвокати и руководиоци), односно, људи који себе сматрају сигурним, супериорним типовима личности.
Лице на послужавнику користе углавном жене и геј мушкарци, онда када желе да привуку пажњу партнера. Жена ставља један длан на други и наслања лице на њега, као на послужавник, како би мушкарац могао да му се диви.
Држање руку иза леђа је гест супериорности, самопоуздања и моћи. Гест придржавања подлактице другом руком саоштава другачије емоције него длан у длану иза леђа. Ово је сигнал фрустрације и покушаја самоконтроле.
Показивање палца је гест показивања доминације, самопоуздања, а понекад и агресије. Мушкарац ће истурити палчеве у близини жене која га привлачи, а особе које имају висок статус или престижну одећу такође показују палчеве. Особе које показују палчеве често се љуљају на петама, како би одавали утисак веће висине.
2.4. Постуларна експресија.
Пет основних положаја тела су: стојећи, седећи, чучећи, клечећи и лежећи, и представљају основне јединице од којих се комбинују сви остали положаји. Положај тела зависи од тренутне човекове активности.
Став «мирно» је став, односно, држање које показује неутралан став, без изразите намере да остане или оде. У мушко-женским сусретима, користе га више жене него мушкарци, јер састављене ноге саопштавају сигнал «без коментара». Користе га и ђаци кад се обраћају наставнику, млади официри кад се обраћају старијим официрима итд.
Раскорак или показивање препона је став у коме «показивачи» чврсто стоје на земљи, дајући до знања да немају намеру да оду. Ово се користи као сигнал доминације од стране мушкарца, будући да истиче гениталије. Стајање често прати додиривање гениталија преко одеће, што не значи увек да их нешто сврби или боли – већ додатно наглашавање мушкости.
Истурено стопало настаје када се тежина тела пребаци на један бок, тако да се стопало у искораку показује према напред. У средњевековном сликарству често су портретисани племићи имали истурено стопало, чиме су показивали своје чарапе, ципеле и кратке панталоне, као статусне симболе. Овим ставом наговештава се жеља особе да жели да оде.
Прекштене ноге приликом седења показују затворен, потчињавајући или дефанзиван став. Кад је о женама реч, положај попут маказа или једне ноге пребачене преко друге емитује две поруке: једну, да намерава да остане; и другу: да је приступ дозвољен.
Преплетене ноге су гест који готово искључиво користе једино жене а он говори о стидљивим и повученим женама. Горњи део једног стопала чврсто се качи за другу ногу, да би појачао став и учинио га сигурнијим.
Паралелене ноге су положај такође својствен женама. Једна нога се наслања на другу, дајући ногама младалачки изглед. Ово је положај коме се подучавају жене на часовима лепог понашања и манекенства.
2.5. Проксемичка експресија
Изражавање телесних контаката, најчешће се сматра као најпримитивнија форма људске невербалне комуникације. Кожа је наше највеће чуло и јасно је да је додир један од најважнијих канала комуникације за децу, али и за одрасле. Толерише се код беба и у извесним специфичним односима одраслих. Додиром могу бити саопштене најосновније форме многих личних исказа, изјава и ставова. Додир садржи двоструко значење. Активни додир садржи истраживачку активност, док пасивни додир има за циљ прикупљање информација. Може се говорити о квалитету, фреквенцији и трајању додира у односу на количину одеће која стоји на путу. Многобројне студије говоре о томе да деца која нису довољно додиривана, постају заплашена па чак да имају и одређене психичке поремећаје. Изгледа да код човека постоји урођена потреба за правом врстом додира. Контакт са мајком постаје прототип свих каснијих веза. Додир има значење повећања интимности, самоотварања, доприноси повећању емоционалног везивања и експресивности. Особа са вишим статусом у групи више додирује особе са нижим статусом. Проблем са додиром јавља се код особа које имају проблема са ступањем у контакт уопште. То су особе које нису у стању да изразе непријатељство или афекте, они који избегавају емотивну близину и везаност.
Врло занимљиву групу покрета чине гестови додиривања властитог тела, што представља врсту комуникације са самим собом. Такво понашање се сматра унутрашњим дијалогом
Руковање је највероватније настало у време племенске заједнице из покрета показивање дланова, односно, као доказивање да особе која прилазе једна другој у руци не држе оружје. Руковање је даље имало форму међусобног држања за подлактицу, што је настало у периоду старог Рима, због уобичајене праксе ношења ножа у рукаву.У већини европских земаља и земаља европског културног круга, руковање се практикује приликом доласка и одласка. Руке се протресу пет до седам пута. Један од облика руковања је и дворучник. Он се примењује у посебно присним сусретима.
Додиривање саговорника у пределу лакта слободне руке током руковања такође наглашава присност. Лакат се сматра јавним простором и далеко је од интимних делова тела, лаган додир који не траје дуже од три секунде ствара тренутну повезаност измуђе двеју особа. Постоји и «национална географија» додиривања у којој од европских народа предњаче Италијани, следе их Французи а на дну су англосаксонци. Додиривање треба избегавати кад је реч о непознатој особи.
Грљење и љубљење је врста изузетно присног контакта која је посебно изражена у детињству, једнако као и голицање и мажење. У одраслој доби, ове врсте контаката добијају другачије значење и често се замењују вербалним исказивањем блискости. Једино где је додиривање, грљење пожељно и где се стимулише је плес.
Глађење браде је сигнал да слушалац пролази кроз фазу доношења одлуке. Ако уз глађење браде уследи гест прекрштених руку и ногу, а особа седи заваљена у столици, сва је прилика да је одговор «не».
Пљескање себе по глави или задњем делу врата има симболично значење кажњавања самог себе. Такво понашање најчешће се дешава када се установи да је особа нешто заборавила што је требала да уради.
2.6. Спацијално понашање
Покрет је на известан начин постојање у простору. Он обједињује али и управља свим осталим облицима испољавања у простору. Лични простор представља непосредни простор око тела. То је простор којим индивидуа поседује и има ексклузивну потребу или контролу над собом, другим људима или њиховим понашањем. Шири појам су територије где се понаша «као код куће», а представља јавна места где се окупљају чланови одређене групе. Много више места захтевају мушкарци са доминантним цртама личности. У Европи се за интимни простор сматра 45 центиметара у пречнику око тела. За блиске особе је овај простор у димензијама од једног метра и тридесет центиметара. Званични простор се одређује у три до четири метра, а после четири метра настаје јавни простор.
Интимна зона, између 15 и 45 цм. У њу смеју да уђу искључиво они који су нам емоционално блиски. Међу њима су брачни, сексулани и емоционални партнери, деца, блиски пријатељи, поједини рођаци и кућни љубимци. У оквиру ње је под-зона која се протеже на 15 цм од тела у коју може да се зађе једино приликом интимног контакта. То је интимна зона. Насилни улазак непознате особе у интимну зону изазива физилошке промене у нашем организму. Срце убрзано ради, повећава се ниво адреналина у крви и његов доток у мозак и ми се припремамо за бекство или напад.
Лична зона је између 46 цм и 1,22 м. Ово је дистанца коју негујемо приликом друштвених скупова више или мање официјелне природе.
Друштвена зона означава простор између 1,22 и 3,6 м. Реч је о дистанци на којој се држимо у односу на непознате особе.
Јавна зона је простор удаљен од особе више од 3,6 м. Кад се обраћамо групи људи ово је пријатна дистанца.
2.7. Посредно откривање лажи на основу невербалне комуникације
Да ли особа са којом разговарате говори истину или лаж, најтеже је проценити на основу онога што вам говори. Над речима имамо највећу контролу али када је реч о покретима тела то није увек случај. Посебно код особа које ретко лажу, па иако се труде да вербално буду убедљиви, њихова подсвест их у томе омета што је уочљиво на основу њихових покрета док изговарају неситну. Истовремено, доказиво је да су жене вичније у изрицињу лажи. Оне то чине дужим, компликованијим исказима у односу на мушкарце.
Истраживања чији су наручиоци били царинске службе појединих развијених земаља па тиме и земље са израженим проблемима на граничним прелазима, указала су на чињеницу да искусни шверцери или друге особе које се не понашају у складу са законом, покушавају да и «говор тела» сведу на најмању могућу меру. Шверцери се не смеју, не понашају се неозбиљно, настоје да буду озбиљни, убедљиви, готово незаинтересовани за царинску или било какаву процедуру провере. Настоје да покажу да доминирају, да су изнад ситуације. Ово чак може дотле да иде да умеју да прикрију несвесне реакције тела приликом испитивања на полиграфу, па резултате добијене полиграфом, полиција узима са резервом ако зна да пред собом има искусну особу. Међу искусне особе у вези са прикривањем лажи убрајају се политичари, адвокати, глумци и телевизијски новинари. Ако се томе још приброји леп, привлачан телесни изглед као и вежба учесталог лагања, тешко је и на основу говора тела проценити да ли особа коју слушамо говори истину или не.
Но, нису сви професионалци и са њима се не срећемо свакодневно, али зависно од посла којим се бавимо често смо присиљени да прикријемо истину ако ни због чега другог, онда из професионалних или различитих личних разлога.
Приликом посматрања невербалне комуникације деце примећен је примарни гест који указује да дете не говори истину а жели то да прикрије. Тај покрет се може описати као покрет руком према устима да би покрило уста. Код одраслих тај гест је краћи, бржи али за пажљивог посматрача он може бити детектован. Најчешће то је покрет којим се једним или са два прста додирују уста. Некада се то чини покривањем усана целом шаком стиснутом у песницом и намерним изазивањем кашља. Ако се дешава да то чини особа која слуша, може се претпоставити да она сумња у истинитост речи свог саговорника кога слуша.
Међу гестове који могу указивати на саопштавање лажи је додиривање носа кажипрстом. Овај гест је физиолошки узрокован јер, на основу истраживања, установљено је да приликом изрицања лажи долази до изучивања катекохамина. То изазива лагано отицање ткива у унутрашњости носа, његовог надувавања, познатог као «Пинокио ефекат».
Избегавање гледања нечег непријатног, па тиме и избегавање изрицања истине као последицу има гест трљања ока. Скупа са њим је скретање погледа у страну, чешкање врата прстом или повлачење оковратника. Овај последњи гест је физиолошки условљен јер је могуће појачано знојење приликом изрициња неистине.