View Full Version : НСП на конференцији Fiamma Tricolore
Италијани и Срби - заједно у борби за слободу европских народа
ВЕРОНА – Генерални секретар Новог српског програма НСП Горан Давидовић jуче je у Верони узео учешће у конференцији италијанске странке Фјама триколоре (Fiamma tricolore).
http://gorandavidovic.com/images/stories/fjama002.jpg
Давидовић је поздравио скуп речима: „ да Срби и Италијани својим пријатељством треба да дају пример осталима у борби за слободу Европе, јер само уз пријатељство и сарадњу могућа је победа и ослобођење европских народа“.
У име Новог српског програма и српске омладине, Давидовић се захвалио члановима Фјаме на подршци коју пружају српском народу свих ових година, и пожелео им срећу и успех на наредним изборима за ЕУ парламент.
Након конференције Давидовић се задржао у разговору са многим угледним члановима Фјаме као што су Валерио Цигнети (Vаlerio Cignetti) који је члан Комитета за транспорт и туризам при ЕУ парламенту.
Са Пjером Пускијавом (Piero Puschiavo) који је будући кандидат за генералног секретара странке Фјама триколоре, договорена је сарадња две братске организације НСП и Фјаме триколоре.
http://gorandavidovic.com/images/stories/fjama001.jpg
фото: Давидовић са Пјером Пускјавом (Piero Puschiavo)
Фјама триколоре је да подсетимо италијанска националистичка партија која је на прошлим изборима у Италији освојила близу 900.000 гласова и има посланика у ЕУ парламенту.
Извор - info@nsprogram.org
Управо сам се вратио у Трст из Вероне и још сам под утисцима. Пошто је Тара већ поставила вест имам да додам пар ствари, да би појаснио каква је улога Фјаме на политичкој сцени Италије и уопштено о политичкој ситуацији у Италији.
Fiamma tricolore (Movimento Sociale - Fiamma Tricolore) је странка настала пре скоро 14 година. Основали су је разочарани чланови странке Национална алијанса која је опет наследница некадашње Movimento Sociale Italiano чувене MSI која је свој рад почела након Другог светског рата као изразита антикомунистичка и националистичка италијанска партија и на неки начин наследница идеја Социјалне републике и уопштено Мусолинијевог пута.
Од те странке су настале и Финијева Национална алијанса ( Фини је у власти данас али је издао првобитну идеологију, па је најомрзнутији међу италијанским националистима), од MSI су поникли многи чланови данашње италијанске власти, али и Форца Нова (Forza Nuova) са друге стране.
Од 1995 године MSI се распада а странке и фракције се цепају што је омогућило и власт левичара (који су учествовали у бомбардовању наше земље).
Данас су после више лутања и расцепа сами италијански националисти увидели да се морају ујединити против заједничког непријатеља и надам се да ће до уједињења и сарадње између Фјаме и Форца нове доћи у овој години.
Оно што је за нас Србе битно да не заборавимо пријатељство две италијанске странке а то су Forza Nuova и Fiamma Tricolore.
Обе странке се могу назвати пријатељима српског народа из пуно разлога.
Што се тиче Фјаме, ту посебно истичем мог пријатеља Пјера (Piero Pushiavo), који ове године има шансе и да постане вођа странке.
Пјеро је иначе један од некадашњих оснивача Veneto fronte VFS, која је мени лично драга организација (многи који воле
Јан Стјуарта и његову песму Return to Camelot ће знати зашто).
VFS је за време деведесетих организовала и предавање Драгошу Калајићу а данас су велика организација која организује многе врло посећене фестивале и концерте.
О самој конференцији и још неким стварима писаћу касније.
Све у свему, мала српска делегација коју смо чинили само ја и мој друг који је ме је возио у Верону и био уједно мој преводилац, примљена је од стране италијанске браће врло пријатељски и договорени су многи корисни пројекти у будућности.
Свака част Горане,ти си једини који у данашње време гради односе са талијанима,нашим савезницима у борби против усташа.него реци нам ако се шушка кад ће талијани јаче да притисну ндх,да крену у борбу за своју истру и приморје ,да ли може шта да се очекује у наредних неколико година?
него реци нам ако се шушка кад ће талијани јаче да притисну ндх,да крену у борбу за своју истру и приморје ,да ли може шта да се очекује у наредних неколико година?
Мислим да ти је питање мало неозбиљно за ову тему. Јер, на овој теми не треба да се пише шта се "шушка"... већ о успостављању пријатељских односа са Италијанским националистима, а то питање је можда за неку другу тему...
Свака част! За разлику од многих српских националиста који се баве само препуцавањима типа "ко је већи националиста", и "да ли је неко неонациста", неко стварно ради и вредан је. Још једном, свака част!
.
Свака част Горане,ти си једини који у данашње време гради односе са талијанима,нашим савезницима у борби против усташа.него реци нам ако се шушка кад ће талијани јаче да притисну ндх,да крену у борбу за своју истру и приморје ,да ли може шта да се очекује у наредних неколико година?
Све зависи од јачине Европске уније. Што Европска унија буде слабија, и како се буде распадала, тако ће проблеми граница више да долазе на ред, али не само они.
Мењање граница сада свакако није могуће, и врло је оптимистички очекивати то решење у наредних 10 година.
Проблем са Хрватском је утолико већи што су Тито и комунисти стварајући садашњу Хрватску (у садашњим границама) одбијали сваку помисао на аутономне покрајине Истру и Далмацију, јер би то слабило Хрватску и водило каснијем одвајању ових територија. Тако да Истра и Далмација немају могућност стварања кризе коју смо ми Срби осетили на примеру Војводине.
Комунисти су ово предвидели само за Србију, и ми последице АВНОЈА осећамо на својој кожи данас у сепаратизмима Војводине и отимању Косова и Метохије.
Што се тиче италијанске владе, она зна осећања Италијана који нису заборавили злочине хрватских и словеначких комуниста.
Са друге стране италијански националисти све више гледају у Русију као наду европских народа, што је мени лично јако занимљиво и симпатично. Озбиљни италијански интелектуалци са којима сам имао прилике да се сретнем, размишљају и имају геополитичке теорије по којима би Италија, Русија и нека нова Немачка биле земље које ће да воде нову Европу. При томе би ослобођена Италија преузела на себе медитеранске земље, јака Русија наравно источне земље и наравно Балкан где би ослобођена Србија имала своју улогу.
Немачка ако би имала снаге да се ослободи, свакако би преузела водећу улогу у Западној Европи и делу северне Европе.
Опет, о овим геополитичким поделама, као и о мењању граница, имало би смисла расправљати само у случају краха америчког утицаја и по почетку распада такозване Европске уније.
Озбиљни италијански интелектуалци са којима сам имао прилике да се сретнем, размишљају и имају геополитичке теорије по којима би Италија, Русија и нека нова Немачка биле земље које ће да воде нову Европу.
Ово помало подсећа на одређене Дугинове геополитичке тезе, или да будем прецизнији на један од концепата Евроазије.
Ово помало подсећа на одређене Дугинове геополитичке тезе, или да будем прецизнији на један од концепата Евроазије.
Изненадио би се кад би знао колико у Италији има про-дугиновски расположених интелектуалаца. Многи преузимају делове те идеје и прилагођавају је ситуацији и поднебљу.
Мане Роквић
03-02-09, 14:04
Питање за Горана: Јасно је да је сад немогуће било шта учинити.Али,колико има Италијана који хоће да ослободе Истру и Далмацију,какво је расположење међу италијанским националистима по том питању и уопште у народу?
Питање за Горана: Јасно је да је сад немогуће било шта учинити.Али,колико има Италијана који хоће да ослободе Истру и Далмацију,какво је расположење међу италијанским националистима по том питању и уопште у народу?
Нема италијанског националисте који не жели повратак. Чувени су графити "Вратићемо се"- "Ritorneremo" по зидовима градова Истре.
Велика већина Италијана жели повратак Истре, Ријеке али и Далмације под Италију.
Посебно они који су потомци 300.000 Италијана који су протерани са тих територија.
Е сад, италијански националисти имају широк спектар мишљења како би се то могло урадити. Од Берлусконијевих присталица па све до симпатизера Фјаме и Форца нове, сви они желе италијанске територије. То је дакле већи део италијанског народа.
Проблем је само такозвана Европска унија и воља и храброст италијанског народа да се ослободи од америчке окупације.
Али, оно што је битно је да Италијани не заборављају, они имају чак 10.фебруар као дан када се уз учешће државе сећају 30.000 побијених Италијана од стране словеначких и хрватских комуниста.
Ми Срби нажалост то немамо, иако је број побијених Срба 1945 у Словенији од стране комуниста за само две недеље, приближан броју страдалих Италијана за две године.
Изненадио би се кад би знао колико у Италији има про-дугиновски расположених интелектуалаца. Многи преузимају делове те идеје и прилагођавају је ситуацији и поднебљу.
Хе... то је све изгледа повезано једно с другим: Евола -> Калајић -> Дугин... Дугин о фашизму, а онда Италијани о Дугину. :D
Ово помало подсећа на одређене Дугинове геополитичке тезе, или да будем прецизнији на један од концепата Евроазије.
Пакт Рибентроп - Молотов није склопљен тек тако. Нова Европа ће морати да потражи такво решење, па то је ваљда свима јасно. Не може и не сме Енглеска (и Француска, њен пулен) играти онакву улогу какву је играла кроз целу своју историју, с тога је линија Берлин - Москва нешто сасвим природно. У томе и Рим може играти знатну улогу, а ми морамо наћи своје место у таквом развју околности. То је сасвим нормално за очекивати, није Дугин ту измислио ништа радикално ново.
Као што рече Алекса, ради се о сасвим природним настојањима традиционално континенталних сила, чије геополитичко опредељење није измислио ни Дугин, ни многи други геополитичари које он (успешно) изучава и интерпретира. За саму геополитику се сматра да је профанисана грана Традиције, тј. сакралне географије. У електронском облику можете наћи Дугинов став о томе нпр. овде (http://www.sendspace.com/file/93unmq): Од сакралне географије до геополитике (енглески).
Иначе, колумниста овога портала, проф. Буљугић, је снимио и серијал разговора под насловом Геополитика и Традиционализам. Било би сјајно када би се неко постарао да се снимци нађу и на 'нету.:cheers:
http://files.splinder.com/fe1568fdbf83d9d1396fcc2a3fa2eafb.jpg
Конференција 31.јануара
http://files.splinder.com/d5b82f243ac47c02fabb1e5d047cca5e.jpg
Piero Puschiavo
Војвода Стреља
05-02-09, 10:46
Велика већина Италијана жели повратак Истре, Ријеке али и Далмације под Италију.
Шта италијански националисти мисле о томе што и Срби гледају на Далмацију као на своју територију, и да ли се са њима може наћи заједнички језик по питању Далмације?
Шта италијански националисти мисле о томе што и Срби гледају на Далмацију као на своју територију, и да ли се са њима може наћи заједнички језик по питању Далмације?
Илузорно је причати о томе у смислу договора док год је Србија окупирана и док је Италија вазална држава.
Ипак, ни по Лондонском уговору из 1915 Далмација није цела обећана Италији, него само до рта Плоча код Сплита.
Заједнички језик је битнији по другим питањима него по питању поделе Далмације. То је оно "прави се ражањ а зец у шуми..."
Војвода Стреља
05-02-09, 21:35
Илузорно је причати о томе у смислу договора док год је Србија окупирана и док је Италија вазална држава.
Ипак, ни по Лондонском уговору из 1915 Далмација није цела обећана Италији, него само до рта Плоча код Сплита.
Заједнички језик је битнији по другим питањима него по питању поделе Далмације. То је оно "прави се ражањ а зец у шуми..."
Можда питање Далмације тренутно није од примарног значаја за нашу нацију, и можда изгледа као илузоран циљ. Али мислим да стабилна и чврста нација мора планирати много година унапред.
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2012, vBulletin Solutions, Inc.