Тара
31-01-09, 13:12
Жртве силиконске грознице
Просечне цене уградње силиконских протеза у Србији од 2.500 до 3.500 евра
http://img708.imageshack.us/img708/2169/pamelaanderson180.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/708/pamelaanderson180.jpg/)
Последице и негативни ефекти светске економске кризе, барем за сада, превише не погађају индустрију естетске хирургије. За који сантиметар мање у струку, а више у обиму груди, али за слику вечне младости и лепоте, жене су данас више него раније спремне на ризик хируршког ножа.
Опседнутост физичким изгледом и „боди-стајлингом” на почетку 21. века чини се да поприма скоро пандемијске размере.
Према неким проценама, за последњих педесет година, помоћу силиконског једињења силицијума и кисеоника, или популарно речено силиконских протеза, своје груди обликовало је око два милиона жена у свету. Овај податак био је аларм за многе истраживаче да се огласе по том питању.
Направљене „по мери и жељи” својих власница „од скромне тројке до бујне шестице”, силиконске груди у почетку су биле занимација и привилегија Памеле Андерсон и холивудског џет-сета увек спремног на новотарије. Данас су постале доступне свакој жени уколико има довољно новца за фискалну касу свог естетског хирурга.
Шта је то толико привлачно и узбудљиво у тој вештачкој и пластифицираној моди? Зашто жене широм планете олако пристају на ову трансформацију, ако најновија истраживања показују да мушкарци воле заобљени стомачић и да ретко који примети „поморанџину кору” на ногама, којом су жене преоптерећене.
Психолози женску потребу за савршеним грудима углавном тумаче њеном жељом да буде што привлачнија мушком роду. Естетски хирурзи се, међутим, често стављају у „кожу” психијатара и потребу за уградњом силикона покушавају да бране тврдњама да се „скалпелом могу ефикасно отклонити сви комплекси”.
Антрополози су у овом случају најоштрији и они имају заједнички став да су жене најчешћа циљна група „пластичара”, а уједно и жртва тзв. силиконског синдрома. За разлику од старих Грка који су се трудили да направе равнотежу између душе и тела, императив модерног доба је у атрактивној спољашњости.
Према Микеланђеловим пропорцијама
У „Клиници Цолић”, једној од најпознатијих домаћих клиника за естетску хирургију, истичу да су углавном млађе девојке и жене њихови пацијенти.
http://img64.imageshack.us/img64/1044/tdrmiodragcolic.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/64/tdrmiodragcolic.jpg/)
Проф. др Миодраг Цолић, генерални секретар Светске асоцијације естетских хирурга, напомиње да су просечне цене уградње силиконских протеза у овом тренутку у Србији од 2.500 до 3.500 евра. Упоређујући их са ценама у региону, овај стручњак каже да су цене истих операција у Хрватској и Словенији нешто више, док су у Македонији и Црној Гори ниже.
– Дешава се да пред Нову годину имамо повећан број пацијената, поготово оних који долазе из иностранства. Ове године светска економска криза почиње да узима свој данак, што код нас још није случај, али се зато колеге у Америци жале на застој посла – истиче овај естетски хирург.
Повратак изгубљеног самопоуздања основни је мотив који доводи пацијенткиње у клинику. Према мишљењу проф. Цолића, пластични хирург уједно мора да буде и психолог како би могао да процени захтеве пацијената.
– Постоје и нереалне жеље пацијената којима не излазимо у сусрет и неретко их и одбијамо. Инсистирамо на природним пропорцијама жене, које су дате још од Микеланђела – наглашава професор Цолић, који је и директор државне Клинике за пластичну и реконструктивну хирургију КЦС. Он напомиње да исту врсту услуга пацијенти могу добити и у државним установама, с тим што је цена нижа за око 40 одсто у односу на приватне клинике.
Др Јелена Шукрија из клинике „Ореа” објашњава да се код њих уграђују силиконске протезе америчке фирме „Ментор” и да, без обзира на њихову величину, пацијенткиње за операцију треба да припреме 3.000 евра. Као главни разлог због кога се жене одлучују на овакав потез др Шукрија издваја различите психофизичке комплексе са којима поједине жене живе од детињства.
Са оваквим закључком слаже се и антрополог Јовица Стојановић који у разговору за „Политику” каже да од свих комплекса, без обзира на то да ли су они реални или ирационални, људи најтеже подносе физичке.
Комплекс „даске”
Према његовом тумачењу, физички недостаци су један од основних темеља модерне „силикоманије” чији почеци сежу до вавилонског царства, када су уместо силиконских уметака жене користиле крпе, па чак и коре од лубеница.
– Невероватно је како неки килограм вишка може да дестабилизује слику о самом себи, док, с друге стране, тешко ћете срести човека који пати због „вишка” мозга. Физичке хендикепе подједнако тешко подносе оба пола и они представљају „ноћну мору” за скоро 90 одсто човечанства. Ипак, жене теже подносе физичке мане, а поготово тешко им пада комплекс „равне даске”, односно малих и неразвијених груди. Истраживања показују да су жене које имају овај проблем често агресивне, несоцијалне, повучене, депресивне, често склоне алкохолизму, имају смањену мотивацију за рад и учење. Проблем је у томе што се оне не осећају женствено и пожељно – објашњава Стојановић.
Статуа Вилендорфске Венере, митске мајке, љубавнице и богиње, вековима се узима као симбол плодности, а за већину жена ова фигура, стара више од 20 векова, служи као идеал у силиконском „подешавању” груди.
– Проблем појединих жена је што себе не могу да прихвате реално, са свим својим физичким манама и врлинама, тако да су естетски хирурзи направили велики бизнис „крпећи” њихове комплексе.
– Доктори ће вам направити и рогове, ако то тражите. Чињеница да се најбоље живи од експлоатације туђих комплекса никога не може да оправдава у згртању огромног новца. Нажалост, доктори не говоре о учесталости појаве рака дојки које су препуне силикона. Дојење је, такође, отежано јер силиконски јастучићи притискају канале млечних жлезда, па су многе жене приморане да користе замену за природно млеко – наглашава Стојановић и додаје да силиконска протеза увек остаје страно тело, фалсификат и оптичка стимулација.
Према његовим речима, то је храна само за једно чуло – за мушке очи, док су сва остала чула искључена.
– Силиконска жена је само хируршки извајана слика, а њена трагикомичност је у томе што носи етикету са натписом „гледај и не дирај” – примећује Стојановић. Силикони, према мишљењу овог стручњака, могу бити неугодни и фрустрирајући, тако да особи може бити лоше у сопственом телу.
Уместо да људи почну да мењају себе и погрешне ставове, они иду линијом мањег отпора и прибегавају преобликовању тела. Ход лакшим путем је најчешће ход странпутицом. У овом случају неретко води у силиконско умирање женствености – опомиње Јовица Стојановић.
извор Политика (http://www.politika.rs/rubrike/zivot-i-stil/zenska-strana/Zrtve-silikonske-groznice.sr.html)
Просечне цене уградње силиконских протеза у Србији од 2.500 до 3.500 евра
http://img708.imageshack.us/img708/2169/pamelaanderson180.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/708/pamelaanderson180.jpg/)
Последице и негативни ефекти светске економске кризе, барем за сада, превише не погађају индустрију естетске хирургије. За који сантиметар мање у струку, а више у обиму груди, али за слику вечне младости и лепоте, жене су данас више него раније спремне на ризик хируршког ножа.
Опседнутост физичким изгледом и „боди-стајлингом” на почетку 21. века чини се да поприма скоро пандемијске размере.
Према неким проценама, за последњих педесет година, помоћу силиконског једињења силицијума и кисеоника, или популарно речено силиконских протеза, своје груди обликовало је око два милиона жена у свету. Овај податак био је аларм за многе истраживаче да се огласе по том питању.
Направљене „по мери и жељи” својих власница „од скромне тројке до бујне шестице”, силиконске груди у почетку су биле занимација и привилегија Памеле Андерсон и холивудског џет-сета увек спремног на новотарије. Данас су постале доступне свакој жени уколико има довољно новца за фискалну касу свог естетског хирурга.
Шта је то толико привлачно и узбудљиво у тој вештачкој и пластифицираној моди? Зашто жене широм планете олако пристају на ову трансформацију, ако најновија истраживања показују да мушкарци воле заобљени стомачић и да ретко који примети „поморанџину кору” на ногама, којом су жене преоптерећене.
Психолози женску потребу за савршеним грудима углавном тумаче њеном жељом да буде што привлачнија мушком роду. Естетски хирурзи се, међутим, често стављају у „кожу” психијатара и потребу за уградњом силикона покушавају да бране тврдњама да се „скалпелом могу ефикасно отклонити сви комплекси”.
Антрополози су у овом случају најоштрији и они имају заједнички став да су жене најчешћа циљна група „пластичара”, а уједно и жртва тзв. силиконског синдрома. За разлику од старих Грка који су се трудили да направе равнотежу између душе и тела, императив модерног доба је у атрактивној спољашњости.
Према Микеланђеловим пропорцијама
У „Клиници Цолић”, једној од најпознатијих домаћих клиника за естетску хирургију, истичу да су углавном млађе девојке и жене њихови пацијенти.
http://img64.imageshack.us/img64/1044/tdrmiodragcolic.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/64/tdrmiodragcolic.jpg/)
Проф. др Миодраг Цолић, генерални секретар Светске асоцијације естетских хирурга, напомиње да су просечне цене уградње силиконских протеза у овом тренутку у Србији од 2.500 до 3.500 евра. Упоређујући их са ценама у региону, овај стручњак каже да су цене истих операција у Хрватској и Словенији нешто више, док су у Македонији и Црној Гори ниже.
– Дешава се да пред Нову годину имамо повећан број пацијената, поготово оних који долазе из иностранства. Ове године светска економска криза почиње да узима свој данак, што код нас још није случај, али се зато колеге у Америци жале на застој посла – истиче овај естетски хирург.
Повратак изгубљеног самопоуздања основни је мотив који доводи пацијенткиње у клинику. Према мишљењу проф. Цолића, пластични хирург уједно мора да буде и психолог како би могао да процени захтеве пацијената.
– Постоје и нереалне жеље пацијената којима не излазимо у сусрет и неретко их и одбијамо. Инсистирамо на природним пропорцијама жене, које су дате још од Микеланђела – наглашава професор Цолић, који је и директор државне Клинике за пластичну и реконструктивну хирургију КЦС. Он напомиње да исту врсту услуга пацијенти могу добити и у државним установама, с тим што је цена нижа за око 40 одсто у односу на приватне клинике.
Др Јелена Шукрија из клинике „Ореа” објашњава да се код њих уграђују силиконске протезе америчке фирме „Ментор” и да, без обзира на њихову величину, пацијенткиње за операцију треба да припреме 3.000 евра. Као главни разлог због кога се жене одлучују на овакав потез др Шукрија издваја различите психофизичке комплексе са којима поједине жене живе од детињства.
Са оваквим закључком слаже се и антрополог Јовица Стојановић који у разговору за „Политику” каже да од свих комплекса, без обзира на то да ли су они реални или ирационални, људи најтеже подносе физичке.
Комплекс „даске”
Према његовом тумачењу, физички недостаци су један од основних темеља модерне „силикоманије” чији почеци сежу до вавилонског царства, када су уместо силиконских уметака жене користиле крпе, па чак и коре од лубеница.
– Невероватно је како неки килограм вишка може да дестабилизује слику о самом себи, док, с друге стране, тешко ћете срести човека који пати због „вишка” мозга. Физичке хендикепе подједнако тешко подносе оба пола и они представљају „ноћну мору” за скоро 90 одсто човечанства. Ипак, жене теже подносе физичке мане, а поготово тешко им пада комплекс „равне даске”, односно малих и неразвијених груди. Истраживања показују да су жене које имају овај проблем често агресивне, несоцијалне, повучене, депресивне, често склоне алкохолизму, имају смањену мотивацију за рад и учење. Проблем је у томе што се оне не осећају женствено и пожељно – објашњава Стојановић.
Статуа Вилендорфске Венере, митске мајке, љубавнице и богиње, вековима се узима као симбол плодности, а за већину жена ова фигура, стара више од 20 векова, служи као идеал у силиконском „подешавању” груди.
– Проблем појединих жена је што себе не могу да прихвате реално, са свим својим физичким манама и врлинама, тако да су естетски хирурзи направили велики бизнис „крпећи” њихове комплексе.
– Доктори ће вам направити и рогове, ако то тражите. Чињеница да се најбоље живи од експлоатације туђих комплекса никога не може да оправдава у згртању огромног новца. Нажалост, доктори не говоре о учесталости појаве рака дојки које су препуне силикона. Дојење је, такође, отежано јер силиконски јастучићи притискају канале млечних жлезда, па су многе жене приморане да користе замену за природно млеко – наглашава Стојановић и додаје да силиконска протеза увек остаје страно тело, фалсификат и оптичка стимулација.
Према његовим речима, то је храна само за једно чуло – за мушке очи, док су сва остала чула искључена.
– Силиконска жена је само хируршки извајана слика, а њена трагикомичност је у томе што носи етикету са натписом „гледај и не дирај” – примећује Стојановић. Силикони, према мишљењу овог стручњака, могу бити неугодни и фрустрирајући, тако да особи може бити лоше у сопственом телу.
Уместо да људи почну да мењају себе и погрешне ставове, они иду линијом мањег отпора и прибегавају преобликовању тела. Ход лакшим путем је најчешће ход странпутицом. У овом случају неретко води у силиконско умирање женствености – опомиње Јовица Стојановић.
извор Политика (http://www.politika.rs/rubrike/zivot-i-stil/zenska-strana/Zrtve-silikonske-groznice.sr.html)