View Full Version : Коју борилачку вештину тренирати?
Коју борилачку вештину препоручујете и због чега, који сте борилачки спорт тренирали и зашто? Која су ваша искуства.
Тешко питање на које не постоји универзалан одговор. Ја лично мислим да је најбоље тренирати борилачке вештине као што је бокс, кик бокс, вале тудо, мусадо, свебор и остале сличне спортове у којима су борци у "ужем контакту" и дају и примају реалне ударце. Спортови као што су џудо, теквондо и карате нису толико реални као они претходни. Исто тако захтевају дуже време за савладање технике. А сада долазим до кључне тачке. Када неко има рецимо 8 или десет година, ја би му препоручио да се бави рецимо каратеом зато што има времена да за неколико година буде добар у томе. После може да пређе на неки од оних првих спортова.
За неког ко се у животу није бавио спортом или се бавио неким од цивилних и пацифистичких спортова је боље да одма крене рецимо на кик бокс. Ту може за пар месеци да саблада технику и припреми се рецимо и за неко такмочење.
Ја сам од ових спортова тренирао бокс и пар пута сам био и на тренингу кик бокса (тек тако да пробам). Још би волео да научим основе рвања.
Као млађи сам тренирао бокс рекреативно и тај спорт бих препоручио свима,јер у реалним ситуацијама је најефектнији. Што се девојака тиче, њима бих препоручио карате,џудо или аикидо.
Коју борилачку вештину тренирати?
Зависи шта хоћеш да постигнеш. Да ли хоћеш да научиш како да се избориш са једним противником или више противника.
Ако хоћеш само са једним, бокс, кикбокс, џудо и рвање су одлични за то.
Ако хоћеш са више, саветујем мало грубље борилачке вештине као што су кјокошин-каи карате, руска система, крав мага.
Исто тако, мораш да се запиташ шта ти је циљ учења борилачких вештина. Хоћеш ли само да научиш самоодбрану или хоћеш да научиш и неке културне аспекте народа из које потиче борилачка вештина. Већина БВ као што су карате и кунг фу ће те научити томе, као и наш Свебор. Ако ти је пак циљ да само научиш самоодбрану, саветујем да се концентришеш на вештине које ће те научити да убијеш човека голим рукама и оне које можеш користити у реално опасним ситуацијама.
Као основац и средњошколац сам се бавио шотокан каратеом. Сада сам више наклоњен руској системи, крав маги и другим микс борилачким вештинама.
Treba izmesati par borilackih vestina, i stvoriti svoj stil. Zato sto ako treniras jednu borilacku vestinu ogranicen si. ;)
Negde sam cuo da cak 90% borbi zavrsi na podu, za borbu na podu je najbolji po meni brazilski jiu jicu.
Професионално сам дуго година тренирао џудо и био поприлично успешана на турнирима. Свакоме би овај спорт препоручио ако га занима да тренира 3 и више година јер доста се тешко учи техника ал зато кад се научи не заборавља се. Нарочито је добра ствар код џудоа падови, полуге и гушења.
Сад тренирам кик бокс. То је по мени спорт за сваког јер већ после пола године види се ефекат. Није технички нарочито тежак и компликован док је кондиционо поприлично.
Интересује ме, та руска система, да ли има у Новом Саду или околини?
Trebalo bi samo razgraniciti sta je to borilacka vjestina, a sta je sport.
Karate i Tae-Kwon-Do su danas vise sportovi nego vjestine.
Kazu ljudi (a ja im vjerujem) da je za kik-boksera najbolje da se u prvo vrijeme bavi obicnim boksom pa da onda predje na kik-boks.
Rvanje nije losa stvar, pogotovo ako si rmpalija.
Ne postoji bolja ili losija vjestina, postoji samo bolji ili losiji borac.
Коју борилачку вештину тренирати - свакако зависи од индивидуалних афинитета и циљева. Ја сам, примера ради, у овој анкети гласао за Свебор јер ми се свиђа њихова тзв. генетичка теорија која допушта и афирмише личне склоности и на основу њих гради стил. Такође, привлачи ме то што тврде да се заснивају на етичким темељима Светосавља и што баштине духовност и традицију. Тренирао сам само карате, а волео бих у будућности тренирати руски Систем или Свебор.:cheers:
Прије неколико година сам гледао на телевизији снимак из манастира Шаолин, један Француз, професор, приложио је новац манастиру и заузврат га тамо подучавају кунг фуу. Више је он научио за тих годину дана кинеског начина тренинга него што би на Западу научио за 50 година.
Постоји и спортска верзија кунг фуа, прилагођена Западу, али то је унапријед промашај. Само код кинеског традиционалног учитеља можеш уз кунг фу научити и како да одржаваш тијело здравим, чиме да се храниш и како да избјегнеш повреде на тренинзима.
Али опет наглашавам, никако не мора значити да је неко прави учитељ ако је Кинез, јер већина кинеских тренера данас подучава по западном стандарду, а правих традиционалних учитеља је јако мало, поготово зато што комунистичка влада Кине има лош однос према традицији и настоји је искоријенити.
Део текста из Моје Борбе који би цитирао а тиче се бокса, и зашто је он користан:
Овде се нарочито не сме заборавити спорт који у очима многих изгледа као сиров и недостојан: бокс. Незамисливо је каква се погрешна мишљења шире о томе у круговима ''образовних''. Да млад човек учи да мачује па се онда бори около, сматра се само по себи разумљивим и часним, али да боксује, то треба да буде сурово!? Зашто? Нема спорта који као тај у истој мери унапређује нападачки дух, захтева муњевиту одлучност, одгаја тело до челичне гипкости. Није неуглађеније ако два млада човека разлике у мишљењу решавају песницама него наоштреним комадом гвожђа. Такође није неплеменитије ако се нападнути песницом брани од свог нападача, уместо да одатле побегне и позове полицајца. Али пре свега треба млад, здрав дечак да научи и да подноси ударце. То у очима наших данашњих духовних бораца наравно може изгледати дивље. Ипак народна држава нема задатак да одгоји колонију мирољубивих естета и телесних дегенерата. Она свој идеал човечанства не види у таквом малограђанину или крепосној старој девици, већ у пркосном оличењу мушке снаге и у женама које могу да поново поносно доносе децу на свет. Тако спорт уопште не постоји само за то да би појединца учинио јаким, спретним и храбрим, већ он треба да га ојача и научи, да подноси.
Прије неколико година сам гледао на телевизији снимак из манастира Шаолин, један Француз, професор, приложио је новац манастиру и заузврат га тамо подучавају кунг фуу.
naravno ,ali to je zato shto je ceo manastirski zivot podredjen izgradnji tela i duha , a ne kao u "savremenom drushtvu" :biggrinjester: gde neko trenira 1,2 ili 3 sata a onda ode u kafanu i napije se :biggrinjester: ...
Ма најбољи спорт вам је оно стрит фајт што би рекли.Одеш лепо суботом у такво место где знаш да ћеш се потући, па шта год да буде опет је то искуство.Следећи пут улазиш у такве проблеме са већом храброшћу и самим тим и са већом шансом да ћеш победити.Али не мислим на туче 10 на 1 већ лепо 1 на 1, 2 на 1 па да видиш после 5-6 пута како ћеш напредовати :cool:
Више ценим неке фајтере са улице него прваке у кик боксу, зато што имају више туча и самим тим више искуства.
Ма најбољи спорт вам је оно стрит фајт што би рекли.Одеш лепо суботом у такво место где знаш да ћеш се потући, па шта год да буде опет је то искуство.Следећи пут улазиш у такве проблеме са већом храброшћу и самим тим и са већом шансом да ћеш победити.Али не мислим на туче 10 на 1 већ лепо 1 на 1, 2 на 1 па да видиш после 5-6 пута како ћеш напредовати
Више ценим неке фајтере са улице него прваке у кик боксу, зато што имају више туча и самим тим више искуства. Тотални идиотизам! Дете, колико је теби година? Ако није тајна?
Мислим да ти не знаш ни једног ''фајтера'' :rofl:...Али нема везе, једноставно мислим да меч у боксу или кик боксу нема пуно везе са ''мечевима'' на улици.Може то да ти користи али не толико колико сви мисле.Па знате оно кад је Момо Капор реко да је један мали ћелави Србин пребио тајсона у сред клуба :coolgleamA: Главна вештина туче је бити опуштен, а то те не учи ни један други спорт.А то кога ћу ја више да поштујем је моја лична ствар дечаче.
Борац је онај који превазилази страх и који унапријед може да осјети противникове намјере. Борац је такође онај који је способан да ескивира ударце, а не само да их задаје.
Борац је тешко бити, ово што се на Западу назива борцима, то су само обични тучароши или тучароши са појединим елементима борца.
Кинески учитељи кажу да је онај западњачки гард уз трчкарање губитак огромне количине енергије. Прави борац би могао таквог човјека савладати врло брзо.
Ипак, тучароши су данас у предности јер је бораца све мање и мање. Чак и у Кини више скоро и нема правих бораца, јер су сви већ преузели западњачки систем тренинга.
Od svih borilackih vjestina najvise cijenim kalasnjikov ;)
Kad nestane metaka raspalis kundakom, ne moze da oma'ne.
Od svih borilackih vjestina najvise cijenim kalasnjikov ;)
Kad nestane metaka raspalis kundakom, ne moze da oma'ne.
А шта ако је АБ?:D
Борилачка вештина која вам најише може "помоћи" у уличној тучи је кик бокс,мада за оне који би да науче да "поднесу" ударце и да очврсну и ојачају своје тело је кјокушин карате идеална борилачка вештина.
Мислим да ти не знаш ни једног ''фајтера'' ...Али нема везе, једноставно мислим да меч у боксу или кик боксу нема пуно везе са ''мечевима'' на улици.Може то да ти користи али не толико колико сви мисле.Па знате оно кад је Момо Капор реко да је један мали ћелави Србин пребио тајсона у сред клуба Главна вештина туче је бити опуштен, а то те не учи ни један други спорт.А то кога ћу ја више да поштујем је моја лична ствар дечаче.
Немам намеру да се спуштам на ниво једно балавца и да се јавно препирем са тобом на форуму, то да ли ја знам неког "фајтера" или не. Спорт је нешто што Национал-Социјалисти желе (да не кажем захтевају) да врате сваком здравом Србину и Српкињи, до рецимо 35. године. То, што ти волиш викендом да реметиш јавни ред и мир, за такве постоје поправне установе које треба да служе сврси и да едукују људе попут тебе. Врхунски спортисти треба да су узор омладини а не неки набилдовани магарци којима можеш сломити столицу о главу и да им не буде ништа, а да при том, у тој глави, немају ни грам мозга.
Немам намеру да се спуштам на ниво једно балавца и да се јавно препирем са тобом на форуму, то да ли ја знам неког "фајтера" или не. Спорт је нешто што Национал-Социјалисти желе (да не кажем захтевају) да врате сваком здравом Србину и Српкињи, до рецимо 35. године. То, што ти волиш викендом да реметиш јавни ред и мир, за такве постоје поправне установе које треба да служе сврси и да едукују људе попут тебе. Врхунски спортисти треба да су узор омладини а не неки набилдовани магарци којима можеш сломити столицу о главу и да им не буде ништа, а да при том, у тој глави, немају ни грам мозга.
Овде се, сине, не расправља о томе ко треба да је омладини узор, а ко не.Овде се говори који је најбољи спорт за самоодбрану.Ја сам само споменуо пример.Зашто би неки ''набилдовани магарци'' били глупљи од рецимо првака у кик боксу???Ако већ идеш тим редом да је насиље-глупост, онда се тога и држи.А немој ми рећи да бокс и кик бокс нису насилни.Нико не ремети јавни ред и мир већ ко воли нек изволи, слично је и са навијачима, нек се туку у договореним тучама, зашто би ико имао нешто против тога?Али ајде да не скрећемо са теме.Само сам рекао да сви ти спортови, по мени, ретко служе својој сврси.
Ja sam licno trenirala karate.Tesko mi je da preporucim bilo koju vestinu cisto zbog toga sto se sve razlikuju,i zavisi kome sta treba.Karate bi preporucila prapadnicama lepseg pola,koje nemaju neke prevelike zahteve:)
Борилачка вештина која вам најише може "помоћи" у уличној тучи је кик бокс,мада за оне који би да науче да "поднесу" ударце и да очврсну и ојачају своје тело је кјокушин карате идеална борилачка вештина.Кад си већ споменуо Кјокушин, додао бих да је карате код нас углавном деградиран на ниво технике, док је тим поступком спортизације потпуно обездуховљен, дакле остао без своје најважније компоненте. Кјокушин (Врховна Истина) исправља ту грешку и поново успоставља идеал Арахата (санскрит. бити достојан, спреман) за циљ. Иначе (издавач)Метафизика је издавала нешто од штива на ту тему.
Поздрав,
како сам активан у разним областима физичке културе, наравно, размишљао сам и о борилачким вештинама и сматрам да је свака вештина ефикасна када се дође до мајсторства. Међутим, "обичним" људима је битно да за релативно кратко време могу овладати основама одређене борилачке вештине и ефикасно је применити. Такође сам мишљења да једино мајстори могу имати очигледне користи од познавања борилачких вештина у уличној борби, јер је једна ствар доћи на унапред познато такмичење (место, време, евентуално противник), обући униформу, загрејати се, изаћи на борилиште, указати поштовање према противнику (који је сличан по квалитету и углавном сличне телесне масе) и борити се према правилима у току одређеног временског интервала, пред судијама итд. Улична туча је нешто сасвим друго, углавном је неравноправна (и по квалитету и по квантитету и по реквизитима) и много опасна по здравље.
Не ниподоштавам ја овим ведност борилачких вештина, већ указујем на њихову релну применљивост од стране аматерских бораца у уличним тучама, али наравно често и минимално познавање истих може помоћи . . .
Борилачке вештине не треба делити по томе да ли су прикладне за жене или мушкарце, већ по томе да ли одговарају нашим физичким способностима и менталитету. Треба се упознати са особинама борилачке вештине, пробати је и одлучити да ли нам прија или не.
Ја сам тренирао ВИСОТ (у кратко, нешто слично као ММА - mixed martial arts), бразилски џиу џицу, а сада тренирам кик бокс.
За најкориснију на улици, од поменутих у гласању, сматрам тајландски бокс, а људи нека тренирају оно што им прија, јер ће пре напредовати у томе него да силују себе вежбајући нешто у чему нису вешти.
http://www.youtube.com/watch?v=CUXB38ShMdw
http://www.youtube.com/watch?v=b5vW-cwH0sY
http://www.youtube.com/watch?v=CUXB38ShMdw
http://www.youtube.com/watch?v=b5vW-cwH0sY
hvala shto si postavio ovo , prosto je neverovatno shta sve moze da se postigne kada se ovlada duhom i telom .
Ја сам лично тренира Кик Бокс и стрит фајт ( улична туча ) , и шта рећи него да је одлично и да ми је милион пута послужило...
Мислим да је кик бокс доста прилагођен улици и нашој борби мада и онај реални аикидо је добро знати макар основне полуге.
Избрисаше онај видео што сам поставио, али ево нови.
http://www.youtube.com/watch?v=6XxmlnFmJUM
Постоји један трик. Снага се скупља из стомака, а ти у својој глави мораш видјети сломљену циглу и прије него је удариш. Будеш ли размишљао о руци или о самом ударцу, само ризикујеш да повриједиш руку.
Избрисаше онај видео што сам поставио, али ево нови.
http://www.youtube.com/watch?v=6XxmlnFmJUM
Постоји један трик. Снага се скупља из стомака, а ти у својој глави мораш видјети сломљену циглу и прије него је удариш. Будеш ли размишљао о руци или о самом ударцу, само ризикујеш да повриједиш руку.
Trik je u tehnici a ne u snazi :)
Trik je u tehnici a ne u snazi :)
Па свакако. Мораш знати под којим углом треба ударити циглу. Ја сам једном сасвим несвјесно ударио шаком у кућни прозор. Стакло је пукло у сто комада, а ја нисам имао ни једну једину огреботину. Да сам покушао то урадити намјерно, а наравно да се нисам усудио, могу гарантовати да бих унаказио руку. Ствар је у томе што ови људи већ знају како да постигну тај ниво и да одрже ствари под контролом, док се код нас лаика то деси игром случаја, ненамјерно.
Избрисаше онај видео што сам поставио, али ево нови.
http://www.youtube.com/watch?v=6XxmlnFmJUM
Постоји један трик. Снага се скупља из стомака, а ти у својој глави мораш видјети сломљену циглу и прије него је удариш. Будеш ли размишљао о руци или о самом ударцу, само ризикујеш да повриједиш руку.
Треба имати на уму да је традиционални кунг фу више демонстративна него реална борилачка вештина. Постоји такмичарска форма кунг фуа која се зове санда и она је у стварним ситуацијама далеко применљивија.
http://www.youtube.com/watch?v=3l71pjVU4II
http://www.youtube.com/watch?v=R3YvqHRzQ_s
http://www.youtube.com/watch?v=EQho2S8Bm94
Треба имати на уму да је традиционални кунг фу више демонстративна него реална борилачка вештина. Постоји такмичарска форма кунг фуа која се зове санда и она је у стварним ситуацијама далеко применљивија.
http://www.youtube.com/watch?v=3l71pjVU4II
http://www.youtube.com/watch?v=R3YvqHRzQ_s
http://www.youtube.com/watch?v=EQho2S8Bm94
Мени ово више изгледа као вестернизована верзија кунг фуа прилагођена неозбиљним Западњацима. Добро, шаолински мајстори заиста дјелују превише спори и уштогљени, али им је снага невјероватна. Њихови ударци изгледају тако лагани, а имају 10 пута јачи интензитет него неки силеџија попут Тајсона или Кличка.
Традиционални кунг фу је успостављање контролом над животном енергијом званом ЧИ, која се налази 4 прста испод пупка. Свако људско биће може доћи до тог нивоа ако успостави контролу над ЧИ енергијом, али за то је понекад потребна и цијела деценија напорних вјежби. Кад то научиш, можеш моментално пребацити сву ЧИ енергију на један дио тијела тако да при ударцу нећеш претрпјети баш никакву повреду.
Дакле, кад овладаш ЧИ енергијом, аутоматски добијаш и шесто чуло. Ето то је кунг фу. Стилови су нешто сасвим небитно. Циљ кунг фуа је управо оно што сам навео горе, а никако одређени стил. Кад постигнеш контролу над самим собом, стил борбе можеш измислити и сам. Он ти се сам намеће у борби. Ти се бориш не размишљајући о стилу, стил се једноставно јавља сам од себе.
За разлику од тога, рецимо, на тренинзима каратеа или џудоа, ти само понављаш један исти систем техника до бесвијести, али те технике скоро никад не можеш примијенити у борби. А узалуд ти је и вјештина, ако немаш снагу у ударцу.
Мени ово више изгледа као вестернизована верзија кунг фуа прилагођена неозбиљним Западњацима.
Колико знам, турнири у санди постоје само у Кини.
Традиционални кунг фу је успостављање контролом над животном енергијом званом ЧИ, која се налази 4 прста испод пупка. Свако људско биће може доћи до тог нивоа ако успостави контролу над ЧИ енергијом, али за то је понекад потребна и цијела деценија напорних вјежби. Кад то научиш, можеш моментално пребацити сву ЧИ енергију на један дио тијела тако да при ударцу нећеш претрпјети баш никакву повреду.
Све ово, а посебно подвучени део, ми делује мало вероватно. Вероватно је и лик са овог снимка владао својом ЧИ енергијом
http://www.youtube.com/watch?v=gEDaCIDvj6I
на тренинзима каратеа или џудоа, ти само понављаш један исти систем техника до бесвијести, али те технике скоро никад не можеш примијенити у борби.
Мора се прво разграничити зашто неко тренира неку борилачку вештину:
да би се такмичио или из практичних разлога (самоодбрана нпр). По мом мишљењу најприменљивија борилачка вештина, одн борилачки спорт на улици је бокс, али то је моје мишљење, неко ће рећи кик бокс, неко бразилски џиу џицу. На крају крајева, не постоји идеална борилачка вештина која може да се примени у свим ситуацијама, али није на одмет познавати основе бар једне.
Видим да је тема мало матора, али нема везе.... Ево ја тренирам кендо и tai chi.
Boks je boks. Plemenita vestina :cool:
Ја лично тренирам Ninjutsu. Преферирам га из више разлога али навешћу само пар. Прво, није спорт, него борба, друго не учи се одбрана него напад, па и када се наступа из позиције одбране, услеђује брз и синхронизован напад. Треће, велики је акценат на проучавању тела и преживљавања.
Више о поменутом на следећем сајту:
http://www.borenje.info/baza-znanja/nindjucu/istorijat-ninjutsua.html
Видим на гласању пуно има ових што су гласали ОСТАЛО. Баш ме занима колико има тог што ниеј наведено. Ово је стара тема али битно је тренирати нешто. После дуже паузе после нове године враћам се кик боксу :cool:
Пре нешто више од 20 кг, тренирао сам кик бокс и стрит фајт. Имао сам ту част да тренирам са Верушком Кињоли ( тада шампионком света у женском кик боксу ) и Андреом Солимеијем ( Тадашњим шампионом Италије у кик боксу ) .
Стрит фајт , веровали или не, тренирали су ме 2 карабињера, који су се шибали к'о луди.
Да бих се вратио на све то, потребно ми је бар 6 месеци улице, а то је трчање и ништа друго... и онда напоран рад у хали уз пратњу тренера.
Баш ме занима колико има тог што ниеј наведено.
Ево мој случај, стрит фајт, или улична туча... шибање без правила, у свим условима и против сваког, ломљење руку, ногу, прстију, ослобађање када те рецимо ухвате с леђа, убијање голим рукама и слично, једноставно преживљавање на улици....
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2012, vBulletin Solutions, Inc.