View Full Version : Литература
Веселин Чајкановић - Мит и Религија код Срба (http://rapidshare.com/files/91232733/Veselin_Cajkanovic-Mit_i_religija_kod_Srba.pdf)
Спасоје Васиљев - Словенска Мтологија (http://rapidshare.com/files/91255759/Slovenska_Mitologija_-_latinica.pdf)
Када линкви истекну јавите да поново окачим, трају до 90 дана без активације.
Уживајте!
Ксенофобија
20-03-08, 14:49
Велесова књига
http://www.sendspace.com/file/918a2e
CosmicWolf
24-03-08, 02:14
Slovenska mitologija - Luj Leže
http://rapidshare.com/files/101851420/L.LEZE_20SLOVENSKA_20MITOLOGIJA_201904.pdf.html
водич из википедије:
Извори за истраживање старе словенске вере
своде се на хронике које су писали хришћански мисионари и свештеници.Према етничкој припадности могу се поделилити на:
* Домаће,које су писали Словени,свештеници неке од хришћанских цркава
* Стране,које су најчешће писали германски мисионари и које одишу јасним антисловенским расположењем
Као једини спис који су створили Словени многобошци,а који је опстао до данашњих дана,сматра се Велесова књига,али је њена аутентичност и даље спорна.
Најстарији запис о веровањима Словена доноси нам чувени византијски историчар Прокопије из Цезареје који је у VI веку забележио да су словенска племена Анта и Склавена:
„веровала да је један од богова, творац муње, једини господар света, коме су жртвовали говеда и остале животиње да обожавају и реке и друга нека нижа божанства и свима њима приносе жртве и по њима врачају.“
Каснији писани извори односе се углавном на веровања Балтичких Словена и Руса, док се о религији осталих Словена - Чеха, Пољака и Јужних Словена - може судити једино на основу лингвистичких остатака и фолклорне грађе.
Извори за веровања Полабских Словена
Религија Балтичких Словена реконструише се на основу историјских списа и хроника XI и XII века, и то хроника:
* Титмара од Мерсенбурга (око 1012-1018.)
* Адама из Бремена „Геста Хамбургенис Еклесие“ лат: Gesta Hammburgensis Ecclesiae (око 1074-1076)
* Хелмолдове Хронике Славорум лат: Chronika Slavarum (између 1167. и 1186.године
Још поузданији подаци о религији Западних Словена могу се наћи у биографијама бамбершког бискупа Отона у којима су подробно описани његови походи против Словена на Балтику, а посебно њихови храмови.Биографије су у XII веку написали монаси:
* Прифлигенсис лат: Prifligensis
* Ебо лат: Ebbo
* Херборд лат: Herbord
Од скандинавских извора,поуздани подаци могу се наћи у делу:
* Книтлингсага лат: Knytlingsaga (писана између 950. и 1190.године)
* Сакса Граматика лат: Sax Grammaticus
у коме су описани походи данског краља Валдемара против Словена.
Извори за веровања Западних Словена
Данас не располажемо ниједним ваљаним извором за многобожачку веру Западних Словена,међутим има неколико старих извора који доносе покушаје реконструкције словенског Пантеона.
У „Историји Пољске“ Јана Длугоша (око 1460.године) набројана су имена божанства старог пољског пантеона, а уз њих и одговарајућа божанства из римске митологије:
* Yesza - Јупитер
* Lyada - Марс
* Dzydzilelya - Венера
* Nya - Плутон
* Dzewana - Дијана
* Marzyaba - Церера
* Pogoda - Време
* Zywie - Живот
Пољски писци из XI века додали су том списку још неколико имена, на пример
* Lel
* Polel
* Pogwizd
* Pohvist
Тај пољски пантеон је, међутим, вештачка творевина, коју у целини треба одбацити.
Код чешких аутора из XVI века такође су поменута имена неких прехришћанских божанстава, на пример Зелу, Климба, Кросина, Красатина, Морена, Лада и др., али су и она произвољне творевине.
Извори за веровања Руса
За религију Источних Словена најзначајнији и најстарији извор јесте такозвана Несторова хроника, настала у првој половини XII века, у којој се наводе имена богова поштованих у Кијеву.
Мање су поуздани подаци садржани у спеву Слово о полку Игорову (крај XII века), као и у хомелијама и полемичким списима насталим између XI и XVII века.
Подаци арапских путописаца не само да су одвећ фантастични већ је неизвесно да ли се односе на Словене или Нормане.
Исто вреди и за пољске историчаре и путописце из XVI и XVII века, чије су конструкције о словенском пантеону без икакве стварне основе.
Пантеон Источних Словена може се реконструисати на основу података који су садржани у уговорима између Византије и Русије из 945. и 971.године, односно у такозваној „Првобитној хроници“, компилираној око 1111.године.
Извори за веровања Јужних Словена
Старих извора о многобоштву код Јужних Словена скоро и да нема.
Поред већ наведене забелешке Прокопија из Цезареје,нека митолошка имена појављују се у неколико записа(„Хроника Јована Малале“,„Путовање Огњене Марије по Паклу“).
Поред овога у запису о покрштавању Срба у Неретвљанској области 871.године византијски извори су забележили да је њихов највећи храм био посвећен Световиду.
Археолошка и фолклорна грађа као извор
За реконструкцију словенске религије археолошка грађа се може користити само у ограниченој мери. Како још није поуздано утврђено порекло Словена, односно време њиховог формирања, то се археолошка грађа не може сматрати поузданим документом све до времена кад Словене сагледавамо у историјским условима, тј. до VI века. Најдрагоценији су подаци до којих се дошло археолошким истраживањима светилишта Балтичких Словена, а у којима су нађени и кипови појединих божанстава.
У свим областима насељеним Словенима фолклорна грађа је изузетно богата. Иако је христијанизација Словена обављена између средине IX и краја X века (осим Полапских Словена, који су хришћанство примили тек у XII веку), питање је да ли су њоме били захваћени сви друштвени слојеви, јер подаци из каснијег времена показују да је свештенство морало да уложи много напора како би искоренило паганска веровања, посебно на селу. Та паганска веровања дуже су се одржала у источним него у западним словенским областима, где је деловање католичке цркве било веома успешно.
Због тога су у фолклорној грађи и народним умотворинама Јужних и Источних Словена садржани многи елементи старе словенске религије. У руским билинама, а и у српским народним песмама и дугим усменим народним умотворинама, сачуване су успомене на старе словенске богове и хероје, а вероватно и нешто од првобитне словенске митологије. Елементи старе религије одржали су се и у ликовима и култовима појединих хришћанских светаца, на пример, св. Ђорђа, св. Николе, св. Илије, а код Срба - и св. Саве.
-------------------------------------------------------------------
Мој додатак везан за Јужне Словене:
збирка песама "Словенске Веде" које је сакупио Верхович током 19.века
неколико збирки песама које је записао Милош Милојевић у 19. веку
све збирке песама и народне уметности записиване од 19. века наовамо
етнолошка дела аутора Веселина Чајкановића,Тихомира Ђорђевића и сличних
Сретен Петровић :Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалу, Народна књига/Алфа, Београд, 2004. (865 страна)
Ш.Кулишић,П.Ж.Петровић,Н.Пантелић: Српски митолошки речник,,Нолит, Београд, 1970
Речник народног и књижевног српског језика, САНУ,Београд
(садржи имена богова и сличних бића помињаних у српској литератури и говору..напр.Жизбог,Триглав итд...)
Неке записе оставили су Прокопије (6.век), арапски путописац Идризије (8.век), Хелмхолд (12.век), Сакс Граматик, затим ту је свакако и Несторова хроника (12.век)...
"Sloveni, veruju da postoji jedan Bog, koji proizvodi grom, i koji je jedini gospodar vasione; oni mu žrtvuju marvu i druge svakovrsne žrtve."
Prokopije Cezarijski, VI vek
"Između raznih bogova, kojima pripisuju vlast nad poljima, šumama, nad žalostima i veseljima, oni ne poriču: da jedan Bog zapoveda ozgo, s nebesa, svima ostalima. Taj svemoćni Bog zanima se samo nebeskim stvarima. Svi drugi imaju svoje zasebno zanimanje, i svoj posao, pa se i njemu pokoravaju. Oni proizlaze iz njegove krvi, i utoliko su važniji, ukoliko su bliži tome Bogu bogova."
"Svetovid, Bog zemalja rujanskih Slovena zadobio je prvenstvenu vlast nad svim slovenskim bogovima. Za naše vreme slahu mu još godišnje poklone - danak, i priznavahu ga za Boga bogova ne samo zemlje Vagrinaca, već i sve ostale slovenske oblasti."
Helmold, XII vek
"Oni Rusi hrišćani koji povrede ovaj ugovor budu kažnjeni od svemoćnoga Boga, a oni koji nisu kršteni, da su lišeni svake pomoći Boga i Peruna"
Mir zaključen 945. god. između Slovena i Grka, Nestorova Hronika
''Сви поштују огањ а највише сеју проју. За време жртве сипају проју из лонца на кашику и уздижу је ка небу говорећи – О господе ти си тај који си нам дао свагдашњи хлеб, дај нам га докле до краја''.
Идризије, 8.век
Несторова хроника, руски летопис из 11. века, прехришћанску веру Руса описује као типично политеистичку. Главни богови су Перун и Волос, а одмах иза њих Хорс, Дажбог, Стрибог, Симаргл и Мокош. Према Нестору, сви су обожавани као богови и свима су приношене жртве.
Перун је још једном призван као највише божанство у уговору, који је Светослав закључио 971. г. са Грцима. "Ако не ушчувамо и не успоштујемо оно што смо горе изјавили, нека смо проклети од богова у које верујемо, од Перуна и Волоса, бога стада."
По истој хроници поставио је 980 год. кнез Владимир у Кијеву на једном узвишењу више идола, на првом месту идола Перуновог. Он је био начињен од дрвета, глава му је била од сребра, а брада од злата. Око њега су била поређана остала божанства: Хорз, Дажбог, Стрибог, Симаргл, и Мокош, које ћемо све испитати. И Перуну као и свима принашане су жртве. Други један кнез Добриња подиже једног идола Перуну на обалама реке Волхове, поред Новгорода.
(Из Лежеове "Словенске митологије")
Извори за Словенску митологију нису малобројни. Тешкоћа пак у стварању једне одређене Словенске митологије лежи у томе, што нам ни један извор не пружа довољан број података, да би из њих могли да добијемо слику наше митологије у опште и у целини њеној. Извори нам редовно описују само поједина божанства.
Немих споменика има врло мало. Има их заправо доста, али не може да им се докаже оригиналност. Веродостојним немим споменицима сматрају се идоли у Прилвицу, идол Световида збручког, /L. Niederle: op. cit./ а нада све, по својој сигурности и новином важи, археолошки проналасци Световидова храма на месту старе Арконе. Проналаске ове открио је Карл Шухард, директор музеја у Берлину, а састоје се у рушевинама Арконе и из пиједестала статуе Световида, великог бога балтичких Словена.
Кад је реч о врелима, писаним на било којем словенском језику, на првом месту и по својој важности и сигурности долазе руска врела. Коликогод да су она важна, ипак су по броју својих података руска врела и сувише оскудна, и тешко да би се у недостатку забележака страних писаца, које су куд и камо бројније и детаљније, могло добити за Словенску митологију оно што се данас има. Међу руским врелима је најглавније и најопсежније врело Несторова хроника. Несторова хроника представља неоцењиву вредност не само за Словенску митологију, него и за старију руску историју.
Несторова хроника спомиње нам неколико пута некога Бога увек пре Перуна и свих других богова, као да га најважнијим држи и сам летописац, па Перуна, бога грома и Волоса, бога стада. Сем ових, које је летописац мање више посве тачно описао, Несторова Хроника нам спомиње и Дажбога, Стрибога, Семоргла и Мокошу, кад прича о идолима кнеза Владимира, а тризну и могилу, кад прича о кнегињи Олги.
Ипаћевски рукопис, даје нам нарочито за Сварога и Дажбога врло интересантних података. Он заправо и јесте извор за Сварогово првенство на Словенском Олимпу. Још важнији од Ипаћевског рукописа је епос "Слово о полку Игореву", који нам поново спомиње Дажбога, и ветрове, унуке Стрибогове. Да поменемо и Новгородску хронику, која нарочито потанко описује уништење светилишта и кипа Перунова. Сем ових најстаријих руских споменика, који су уједно и најпоузданији, има велики број споменика из XIV, XV, и XVI века, које је открио Грегор Крек, а који су исто тако веродостојни.
Чешки су извори куд и камо малобројнији а и несигурнији. Kosimus Pragensis, чешки хроничар XII века у погледу података о Словенској митологији, савршено је резервисан, па и кад мора да спомене неко словенско божанство, он употребљава класична имена. Из целог његовог списа "Fontes rerum bohemicarum" може се посве јасно за митологију разабрати само то, да су Чеси обожавали идоле. Далимилова хроника у стиховима не расветљује ништа од онога, што је наговестио Козма у својој хроници, која је Далимилу служила за узор, а из које је он много што шта и преписао. Из ње ипак разабирамо да су Чеси стан мртваца звали Нав. Ни Пулкавина хроника из XIV века не разликује се много од Козмине. Она нам открива један идол са три главе, кога су обожавали Словени и Саксонци. Идол се налазио у Бранденбургу.
Пољски извори још су мање поуздани од чешких. Галусова хроника, из почетка XII века, у опште и не говори о незнабожачком добу Словена. Хроника учитеља Вићентија, на длаку следи Галуса у погледу наше митологије. Коликогод да се архиепископ Длугош (Longinus) у свом делу "Historia Poloniae" трудио да изнађе словенске богове, а изнашао их је свега шест, и упоредио их са римским боговима, ипак се његовим исказима врло мало важности може и сме придати, јер је његова историја написана у XV веку, а Пољаци већ 965. године примају Хришћанство. Више до 400 година је и сувише велики размак у времену, да се ма шта поуздано може упамтити од старе вере. Са Длугошем би завршили споменике словенских хроничара. Тешко би било, ма шта одређеније рећи о Словенској митологији само на основу ових овде набројаних извора, док су нам несловенски извори, који су куд и камо одређенији и многобројнији, од неоцењиве вредности и неизрециве помоћи у томе погледу.
Страни хроничари, пишу са већом сигурношћу, са више знања и података, а што је најглавније, у већини случајева они пишу без икаквог колебања о вери Старих Словена. Међутим, и они као и Нестор, не могу да се покаткад уздрже од презрења према незнабожачким Словенима, и мржње према тим непокрштеним "дивљацима". Ако не сметнемо с ума, да је неколико њих платило главом своју мисију покрштавања, а међу њима и владика Јован, који је принесен на жртва Радгосту, како то вели А. Бременски; и ако водимо рачуна о томе, да је епископ Бернард испребијан враћен из Волиније; да су два претходника Сакса Граматика погинула међу Словенима, биће нам јасно од куда потиче та мржња према Словенима.
И ако је првом од страних хроничара Адаму Бременском, канонику Бременске катедрале, из XI века, принцип, да се у описивању Словена не задржава на незнабожачким стварима, ипак он у описивању града Ретре спомиње и храм, подигнут у част демона, од којих је први Радигост (quorum princeps est Radigast). Адам Бременски се ипак не устручава да призна и лепе особине Старих Словена. Најважнији извор за историју Словена у Средњем веку је Chronicon Slavorum, дело Холштинца Хелмолда, свештеника цркве у Либеку и пароха парохије у Бозау, око језера Плена, у земљи Словена Вагринаца. Главни предмет његове хронике је преобраћање Словена у хришћанство. Извори су му његов претходник А. Бременски, предање, приче славенских стараца, и лично искуство за време појединих мисионарских похода међу Словене. О вери словенској прича више од А. Бременског, са више података говори о култусу Црног бога, Провена и о идолу Подага, а затим о храму у Ретри, о богу Радгосту и богињи Полабљана Сиви, напокон о Световиду Арконском, чије име доводи у везу са именом корвејског калуђера Светог Вида.
Трећи хроничар Титмар, био је каноник у Магденбургу у XI веку. Причање своје почиње са IX веком. Он нам износи имена појединих светих места као што је света шума Жутибор (Zutibore), спомиње неку безимену словенску богињу, чију су слику Љутићи носили на својој застави. Зна да су Словени имали идоле, и описује и Радгоста и Ретру. Спомиње у храму међу многим другим идолима само Сварожића. Вели да сваки крај има своје божанство које штује.
Данац, Сакс Граматик, свештеник, у свом делу: "Gesta Danorum" даје нам једини докуменат о борби рујанских Словена са Данцима, о Аркони, о Световиду, његову храму и култусу и напокон о његову уништењу. Драгоцене податке даје и о Руђевиду, Поревиду и Поренуцију, затим о жртвама и пророштвима словенским. Уз Сакса ваља нам споменути Книтлинг Загу (историју Книдових потомака), која потврђује причање Саксово и допуњује га божанствима: Турипида, Пизамара и Црноглава.
Калуђер Ебо из Бамберга 1151. или 1152. године написао је своје дело: Vita Ottonis (Живот Отона). Њему се може веровати у оно што прича, али се ипак не сме заборавити да је и Ебо средњовековни калуђер. У I књизи с обзиром на нашу митологију пише, како је владика Бернар покрстио становнике града Јулина, и научио их да своје мртве сахрањују у гробља, а не по шумама или пољима; рекао им је да више не мећу штапове над гробовима; да не подижу храмове за идоле и да не врачају више. Жреци решише да убију владику, и донесоше један идол бога Триглава те га сакрише у шупљину једног дрвета. II књига Ебова прича нам како се народ површно покрстио, и како се на први традиционални празник вратио паганизму. Штетин и Јулин имађаху сваки по три планине: на највишој стајао је идол Триглава. По једној причи ти идоли имађаху одело и украсе. У Хозегеву (Гуцков) нашао је Отон величанствене храмове, који су коштали 300 таланата. Отон поруши идоле. Волови одвукоше све уништене идоле на ломачу. У Штетину описује Ебо неке високе пирамиде. Затим спомиње неку леску која је, изгледа, била посвећена.
Други биограф Отонов, Херборд, даје нам за Словенску митологију појединости, које су Ебу биле непознате. За Померанце вели да су вероломни и свирепи. "У њих је", вели, "било свештеника и храмова" (continae – fama). Задржава се на описима храмова и спомиње благо које припада храмовима. Један идол Триглава отео је владика из контина и послао га у Рим. Помиње неки храст и свети извор уз храм. Прича о некоме коњу и његовој важности при гатању. Један жрец, који је чувао ову животињу, није хтео да се покрсти ни онда када се цела варош покрстила. Описује разорење свих идола и храмова незнабожачких, и помиње гостопримство и поштење Померанаца. Херборд се сећа жреца, њихова непријатељства према Хришћанству и њиховог неуспелог одупирања. У Хологосту налази храм бога Жеровита (Gerovit), који се, вели он, латински зове Марс, и свети штит тога бога, а у Гуцкову (Gozgaugii) открива величанствени храм, који су незнабошци нудили за хришћанску богомољу, само да би храм сачували од пропасти. Штетин се опет поново вратио делимице у паганизам, вели Херборд, и указује на напоре жреца, да народ распале против владике Отона.
Безимени неки калуђер Прифлинског манастира написао је III биографију Отону. За нас је из ње важно само излагање о култусу Триглава и коњу, који служаше за гатање.
Да споменемо и некоје византијске писце, међу којима је на првом месту озбиљан историк Прокоп Цезарец из VI века. У свом делу "De bello Gothico" (о Готском рату) вели он да Словени верују у једног највишег бога, који производи гром; да верују и у реке и нимфе, и да не знају за судбину (т. III. С. XIV).
Леон Ђакон и Константин Порфирогенит по својим подацима за Словенску митологију од мањег су значаја.
Арапски писци Фадлан, Ибн-Даста и други, колико год да су прецизни, нису посве јасни. Не знамо да ли се њихове забелешке односе на Варјаге или Словене.
Sima Trojanović, prvi srpski Å¡kolovani antropolog
Od 54.strane počinju tekstovi o Perunu, Džermanu, Todoru, Spasi, Božiću itd..
Glavni srpski žrtveni običaji (http://www.scribd.com/doc/14394483/Sima-Trojanovic-Glavni-Srpski-Zrtveni-Obicaji-Starinska-Srpska-Jela-i-Pica)
Сретен Петровић -
Магијско-митолошки смисао славског обредног хлеба "баба" у источној Србији (http://www.scribd.com/doc/2671432/-)
Sreten Petrović, deo poglavlja
Srpska Mitologija (http://www.scribd.com/doc/6004395/Srpska-Mitologijasreten-Petrovic)
Sreten Petrovic
- Srpska Mitologija - Mitologija Magija i Obicaji - Istrazivanje Svrljiske Oblasti (http://www.scribd.com/doc/14426794/Sreten-Petrovic-Srpska-Mitologija-Mitologija-Magija-i-Obicaji-Istrazivanje-Svrljiske-Oblasti)
Veselin Cajkanovic ( i u prvom postu ove teme SLAV postavio link)
-Mit i Religija Kod Srba (http://www.scribd.com/doc/8988866/Veselin-CajkanovicMit-i-Religija-Kod-Srba)
Slobodan Jarčević o staroj slovenskoj religiji po Momiru Jankoviću
Историјске скривалице (http://www.scribd.com/doc/3995174/-)
Slobodan Zečević
Mitska bića srpskih predanja (http://www.scribd.com/doc/14422625/Slobodan-Zecevic-Mitska-Bica-Srpskih-Predanja)
Bojan Jovanović
Srpska knjiga mrtvih (http://www.scribd.com/doc/14425049/Bojan-Jovanovic-Srpskaknjigamrtvih)
Милош Милојевић
ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ СРПСКОГ НАРОДА (http://www.scribd.com/doc/5480919/Obredne-pesme-sakupio-M-S-Milojevic)
Miodrag Sladić
Tragom ranih keltskih uticaja na području Timočke Krajine (http://www.scribd.com/doc/14427174/Miodrag-Sladic-Tragom-Ranih-Keltskih-Uticaja-Na-Prostoru-Timocke-Krajine)
Natko Nodilo
Stara vjera Srba i Hrvata (http://www.scribd.com/doc/2881127/Natko-Nodilo-Stara-vjera-Srba-i-Hrvata)
Тања Петровић -
Здравица код балканских Словена (http://www.scribd.com/doc/8124199/-)
Djuro Frankovic -
Gromovnik Sveti Ilija, Perunova Epikleza Te Sveti Nikola, Velesova Epikleza (http://www.scribd.com/doc/7789486/Djuro-Frankovic-Gromovnik-Sveti-Ilija-Perunova-Epikleza-Te-Sveti-Nikola-Velesova-Epikleza)
Ivo Pilar
O dualizmu u vjeri starih Slavena (http://www.scribd.com/doc/14427357/Ivo-Pilar-O-Dualizmu-u-Vjeri-Starih-Slovjena)
Jurij P. Miroljubov -
Arijevci-RG Veda i Mitologija Slovena (http://www.scribd.com/doc/8123070/Jurij-P-Miroljubov-ArijevciRG-Veda-i-Mitologija-SlovenaJurij)
Александар Асов -
Словенски Богови (http://www.scribd.com/doc/2681065/-)
Да и ја мало обогатим тему:
Веселин Чајкановић - О врховном богу у старој србској религији (http://www.megaupload.com/?d=N8Z47F4Y)
Чајкановић - Чудотворни прстен (http://www.megaupload.com/?d=2AJZH3F5)
Чајкановић - Студије из србске религије и фолклора од 1910. до 1924 (http://www.megaupload.com/?d=WBV49D4G)
Хенрик Ловмјањски - Религија Словена (http://www.megaupload.com/?d=LPI0J35R)
Сима Тројановић - Главни србски жртвени обичаји Старинска јела и пића (http://www.megaupload.com/?d=9M2ON42N)
Сретен Петровић - Србска митологија: Митолошке мапе (http://www.megaupload.com/?d=IC3X4XSJ)
Енциклопедијски речник словенске митологије
Енциклопедијски речник словенске митологије (http://www.scribd.com/doc/13218091/Slovenska-Mitologija-Enciklopedijski-Recnik)
В.Чајкановић: Речник српских народних веровања и биља
Речник српских народних веровања и биља (http://www.scribd.com/doc/14863774/Veselin-Cajkanovic-Recnik-Srpskih-Narodnih-Verovanja-i-Biljaka)
Свадбени обичаји
Златановић:Свадбени обичаји, прича о идентитету (http://www.scribd.com/doc/13492198/ZlatanovicSvadbaPrica-o-Identitetu)
Српски народни живот, обичаји и предање (лист "Караџић", 1903.)
Српски народни живот, обичаји и предање (http://www.scribd.com/doc/14858929/-List-Za-Srpski-Narodni-Zivot-Obicaje-i-Predanje-Za-Godinu-1903)
Сретен Петровић -Митологија, трећа књига
Митологија, трећа књига (http://www.scribd.com/doc/14806353/Sreten-Petrovic-Srpska-mitologija-knjiga-trea)
Иван Хуђец (Словачка)- Предања и митови старих Словена
Предања и митови старих Словена (http://www.scribd.com/doc/14427876/Ivan-Hudjec-Predanja-i-Mitovi-Starih-Slovena)
Srpska autohtona imena Bogova
BAArsenović OBREDNE PESME DREVNIH SRBA U INDIJI (http://www.scribd.com/doc/16882199/BAArsenovic-Obredne-Pjesme-Drevnih-Srba-u-Indiji)
Sreten Petrović Sistem srpske mitologije (http://www.scribd.com/doc/18740453/Sreten-Petrovic-Sistem-Srpske-Mitologije)
vBulletin® v3.8.7, Copyright ©2000-2012, vBulletin Solutions, Inc.