Раса и језик...

[Громовник]

Дуго времена о овоме размишљам, па не могу схватити колико се у многим књигама гријеши кад се не постави јасна граница између Аријеваца тј. Индоевропљана и аријевских говорника, тј. људи који говоре аријевским језицима.
Истина је потпуно другачија. Постоје Аријевци који не говоре индоевропским језиком, рецимо Мађари, Баски, Финци, Естонци; а постоје неаријевски народи који говоре индоевропским језицима, као што су Индијци, Пакистанци, или у најмању руку хиспанизирани Индијанци у Латиноамерици. Наравно, и Цигани спадају у ову групу.

Кад мало погледамо, најстарији живи индоевропски језик је ХИНДУ. То је најстарији потомак нашег прајезика-санскрта. Међутим, данашњи говорници хинду језика су у расном смислу само Дравиди који су се одрекли дравидског језика. Они се од Дравида само разликују по томе што су Дравиди сачували своје дравидске језике, а ови други су прихватили аријевске тј. индоевропске језике.

Ево и једног супротног примјера. Финци говоре азијатским језиком који ниједан Европљанин не разумије. Али Финци су чистокрвни Германи, тачније Нордијци. Иако фински језик прилично разумију жути Мордвини из Русије, а нимало не разумију бијели Германи из Шведске, то никако не може побити чињеницу да су Финци германски народ.

Дакле, питање би гласило-сматрате ли да је језик битан индикатор расе? Према овим наведеним примјерима, моје мишљење је да то никако није тачно.

Ова подјела коју нови свјетски поредак врши потпуно је незахвална и чак и опасна. Јер по овим модерним класификацијама, испало би да су нама ближи Авганистанци или Бангладешани који говоре индоевропским језиком него Мађари који су чистокрвни Словени који говоре азијатским, тј. урало-алтајским језиком.

[Србски Гром]

Језик сам по себи није индикатор расе,јер једним те истим језиком могу причати различите расе (најбоље можеш видети на примеру Америке и енглеског језика),али то је када посматраш слику данашњице.

Да би схватио језик,мораш познавати и његову историју и сам развој кроз историју.Некада давно,када је "започело" коришћење језика,једним језиком су говориле људске заједнице које су живеле на да кажем истој територији(не знам бш колико великој,али битно је да је заједничка),и који су сви међусобно родбински повезани,што би на неки начин значило да је језик био везан за одређену родовску заједницу људи,што можеш гледати као микрорасу...Тај језик се постепено ширио како се ширила "породица",и развијао се у духу те породице,касније нације,расе или како већ...Е сад самим тим како се језик развијао и ширио тако је био одвојенији од саме матице,те су настајале и различите интерпретације једног те истог језика,касније наречја,дијалекти...
Значи један исти народ је на великим географским раздаљинама могао говорити исти језик,само у мањим и већим разликама у акценту итд...

Е сад народ који се географски ширио није могао ступити на одређене територије тек тако,већ је морао да налети и на друге народе(било физички,расно сродне или не) који нису познавали тај језик,али су га временом прихватили и почели користити као свој...

Такви примери ти нису везани само за далеку историју,већ и да кажем за "новију"...Имамо одличан пример Мађара и Финаца које си споменуо.Њихови језици спадају у угро-финску групу језика,која је скроз различита од наше индоевропске групе језика.Мађари су да кажемо на неки начин потомци Хуна (Хунгари),који су у Европу дошли негде у 4. веку и населили се на просторе које и данас заузимају.Међутим,ту су се населили Хунски војници,дакле мушкарци,доносећи са собом свој језик,азијски,ружни...Али да би оставили покољења требале су им и жене,тако да је на том простору дошло до расног мешања између Хуна Азијата и девојака које су староседеоци на том простору(да кажем Српкиња)...Створена је следећа ситуација,покорени народ је прихватио језик Хуна,наравно уткајући у њега и елементе свог језика,али се Хунска расна мањина претопила у локалну расну већину,те тако Мађари данас имају Азијски језик,али претежно су бела раса....да не помињем што је током историје и бројно Српско становништво прихватило да зарад угоднијег живота и којекаквих других ствари постану Мађари...

Вероватно се слично догодило и са Финцима и са Германима,али то не смем да тврдим јер нисам читао довољно о њима...

Слично ти је и са Бу(л)гарима,који су такође Азијати,само што су они покореном народу (Српском) дали своје име,али су били у толикој расној мањини,да су се у потпуности стопили са тим народом,чак и прихватајући Српски језик,али ипак у некој мери уневши и у њега елементе свога језика...Тако да данас Бугарски личи на Српски,али се не разуме баш све...али битно је да је и то један индоевропски језик.

Кад мало погледамо, најстарији живи индоевропски језик је ХИНДУ. То је најстарији потомак нашег прајезика-санскрта. Међутим, данашњи говорници хинду језика су у расном смислу само Дравиди који су се одрекли дравидског језика. Они се од Дравида само разликују по томе што су Дравиди сачували своје дравидске језике, а ови други су прихватили аријевске тј. индоевропске језике.

Има и неких других који када мало боље погледају виде да хинду језик није баш најрепрезентативнији примерак најстаријег индоевропског језика,и да при анализи језика и упоређивањем са санскритским језиком можеш повући бројне паралеле између санскрита и језика којим говориш и ти и ја и сви на овом форуму...:)Али то је већ друга прича...
Битно је да си и овде приметио да и они цигани из Индије говоре индоевропским језиком,тј да су заборавили свој стари језик(Дравидски) и прихватили нови језик(индоевропски)...Ту се исто десило као и у Мађарској,само што је било обрнуто,језик Аријевски,раса црна...
Слично ти је и са Иранским и другим Персијским језицима...Нису на тим просторима увек живели гарави,али су Аријевци који су напустили земљу или се претопили у гараво становништво ипак оставили нешто своје...а то је језик...


И да...за Баскијски језик нисам сигуран да не припада индоевропској групи језика...Има неких који тврде да је са Српским веома сличан,чак да су до 40% слични језици...Али када неђем те текстове у електронском облику поставићу их...Или ћу прекуцати нешто када будем имао времена...:)

[Громовник]

Да, у томе је ствар, само што данас овај нови свјетски поредак разврстава све народе у језичке групе као сродне. Да не помињем да индоевропско-језичне Дравиде, тј. данашње Хиндусе или Индијце сматрају као подврсту бијеле расе, што је крајње нетачно.

Мислим да сам направио грешку кад сам навео хиспанизиране Индијанце, јер су то људи који су имали своје језике, само што су се одрекли тих истих у корист шпанског, али никако се нису одрекли етничког идентитета. Овдје је ријеч ипак о Аријевцима који су наслиједили азијатски језик и етничко име, а у суштини су чисти Аријевци. Заборавио сам поменути и Татаре из Европе, којису ништа друго до татаризовани Руси. Татари у Азији су већ изворни Татари.

Језик и раса су два појма која су се у новијим вјековима знатно мимоишла.
Као што рекох, Мађари су Аријевци који говоре неаријевским језиком, а Цигани су Дравиди који говоре аријевским језиком.

Мислим да би само будала могла сврставати народе према језику, јер према таквој тези, нама би били ближи дравидоидни Цигани од бијелих Мађара, а Финцима би били сроднији азијатски Самоједи и Ерзјаци него бијели Швеђани.

[Кнез Данило II]

Језик не би требало да има никакве везе са расом, јел језик, веру, и слично је могуће одбацити, али РАСУ НЕ.
Могуће је да Србин научи енглески и говори на том језику, затим да муслиман пређе у хришћанство, али не постоји случај да белац постане црнац, и обрнуто.


Једино ме мало збуњује не језик него например говор црнчуга, који се битно разликује од говора белаца, некако је специфичнији, и ако га чујеш можеш лако закључити да је он црнац. Не верујем да има то неке везе са расом, али чисто да питам???

[Србски Гром]

Као што сам већ писао,језик се непрестано развија кроз историју...Наравно,како језик постаје богатији,динамичнији,самим тим напредује и говорни апарат код одређеног народа...
Црначки језици нису ни упола богати као нпр наш,српски језик,јер они гомилу ствари које желе да изрекну не могу само речима,већ речи морају да допуне одређеним тоновима,што нама делује јако чудно...Тако једна иста реч не значи исто ако се изговори другачијим тоналитетом,те је за наше уво њихов говор непривлачан,чудан...
(Није ово само својствено црнцима,нпр и кинески и јапански језици имају сличну "фору"...Када год слушаш Јапанца имаш осећај да виче...то није зато што је љут или бесан,већ што одређене речи "акцентује"(наглашава одређене делове речи) како би га његов саговорник разумео...
Читао сам негде податак да нека само једна кинеска реч има чак 48 значења,све зависи у ком се контексту примени и наравно који се део наглашава)
Тако да је црначки говорни апарат и даље прилагођен њиховим Афричким језицима иако већ пар стотина година говоре Енглески (мислим конкретно на САД),тако да и речи на енглеском звуче другачије када их изговори црнац,него белац...;)
Наравно неке црнце не можеш да провалиш,али у већини случајева је то могуће...

[Громовник]

Овако, морам те мало исправити. Постоје тонални језици у којима је тон неопходан за распознавање значења ријечи, а постоје тонални језици у којима постоје разни тонови, али тон није неопходан за распознавање ријечи. У прве спада кинески, а у друге српски језик. Јапански језик је између српског и кинеског по тим особинама, дакле, само одређене ријечи се морају нагласити другачије да би се могло комуницирати без проблема.

Језици о којим ти сад говориш, а у које си грешком ставио јапански, зову се ИЗОЛАТИВНИ језици који су се сви развили било од пракинеског језика било под утицајем кинеског језика. Постоје само у Азији. У те језике никако не спадају монголски, јапански, корејски нити манџурски.
Изолативни језици су језици које врло лако можеш препознати јер код њих важи правило ЈЕДАН СЛОГ=ЈЕДНА РИЈЕЧ са комплетним значењем. Примјери су кинески, вијетнамски, тајландски и кмерски. Тибетски је временом престао да буде изолативан под утицајем аријевских језика са којима је био у контакту преко будизма.
Они су сви тонални језици у којима је тон битан за распознавање значења.
Надам се да ти је сад јасно зашто Кинези имају онолико слова. Знаш ли да се сва она слова изговарају на само један од 300-350 начина, тачније слогова?
Постоји рецимо око 100 ријечи које се изговарају као рецимо ЏАНГ у рецимо четвртом тону.
Кад би се то писало латиницом, ниједан Кинез не би знао које је значење те ријечи, али зато ту огромну хомофонију употпуњује различитим словима за различите појмове.

Кинески језик је највјероватније најстарији језик на свијету јер је јако примитивне структуре, све ријечи су обични слогови; именице и придјеви се не мијењају, не постоје граматички родови, глаголи се не мијењају ни у ком облику. Старокинески језик чак ни тонове није имао.

Најсавршенији језици на свијету су индоевропски или аријевски језици који су формирани управо у временима постанка модерног човјека, негдје прије 3000 година.
Могу без имало преувеличавања рећи да је српски језик најразвијенији језик свијета. Има граматичке родове и бројеве, тонове, деклинацију именица, замјеница, придјева и бројева, конјугацију глагола по времену, начину, лицу, роду и броју, уз то још има и гласовне промјене, 4 акцента и да напоменемо да је један од језика са највише гласова на свијету и један од ријетких свјетских језика који разликује Ч и Ћ.
Број гласова које један Србин може изговорити превазилазе све говорнике других језика, јер осим књижевних, постоји и велики број дијалекталних гласова и комбинација које се у књижевном језику сматрају као два слова, рецимо ДЗ, звучник од Ц.