ПОСТ

[Тара]

Пре два дана је почео Божићни пост. Иако би ова тема можда могла да се смести у подфорум Религија, мислим да пост поред религијског има и све одлике здравог живота.

Занима ме шта то лепо једете и неки ваши рецепти који би били згодни за следећих 6 недеља да се спремају.

Једно од прошлогодишњих откровења за време поста за мене је била салата од шаргарепе. Ништа једноставније а укус феноменалан. Нарендану шаргарепу зачини као и било коју другу салату, уље, сирће, со и мало бибера. Остави се да одстоји у фрижидеру да пусти сокове. Ми је обично једемо дан касније. Свиђа ми се и то што може да стоји који дан, тако да кад правим направим мало више.

[Расен777]

Свака част Тара. Ја се од срамоте не смем ни јавити јер тренутно не постим, ал' пошто нисам могао да ти пошаљем у репутационом систему једну везу, ставићу је овако да и други виде: http://www.sv-luka.org/cook/indexsr.htm (мали посни кувар)

[Живана]

Ја највише волим суве паприке пуњене било чим..Орасима, пиринчем, поврћем, печуркама, комбинацијом свега..само да су суве паприке у питању..

А традиционалним српским јелом у време поста сматрају се посне паприке пуњене купусом..Ево линка са више рецепата:
http://kuhinjica.net/index.php?option=com_content&task=view&id=39&Itemid=29

И један рецепт са нета који ми се сад много допао, па ћу обавезно да пробам, можда једино прескочим ово "фламбирање" да не останем без косе:rofl:

Suve zapečene paprike
Potrebno je:20 paprika, 200 g basmati pirinča, 100 g suvog grožđa potopljenog u vino, belo vino, 100 seckanih oraha, glavica crnog luka

Priprema
Crni luk propržite na ulju, dodajte pirinač, flambirajte belim vinom i zalijte s 400 ml vode. Kad pirinač bude upola kuvan, dodajte oceđeno grožđe, orahe i kuvajte još 10 minuta. Ostavite da se ohladi, pa smesom napunite paprike koje ste prethodno potopili u vodu da bi omekšale. Zapecite u rerni 20 minuta na 180 stepeni.
http://www.eparhija-sabacka.com/sr/bozicinc_clip_image006.jpg

А добар зачин за време поста који даје леп укус и мирис свему је (научили ме макробиотичари) смеша сусама и морске соли..На сув тигањ се стави морска со да се пропржи, а у други сув тигањ (мора засебно) 5 пута већа количина сусама (кафене кашичице су мера).Мора да се меша кратко дрвеном кашиком док не отпусти свој сопствени сок и не порумени или потамни..Накнадно се помешају у авану, опет дрвеним тучком изгњечи и уситни..
Много је лепо, може свему да се дода..Ја волим салату од свежег купуса (добро "ижмијаног" ручно), уз овај додатак, са мало уља;)

[Кнез Данило II]

Пост се може сматрати здравим зато што нам тада остаје да једемо искључиво здраву храну, не много масну, не много слатку, не много зачињену.

Додуше суштина поста је например за мене духовно прочишћавање, и на крају причешће.



Ја се од срамоте не смем ни јавити јер тренутно не постим

Не секирај се, није то грех, ни ја не постим, нико ми није рекао, вероватно мисле нема ми спаса;)

[Ненад]

Пост је један од начина за побољшање нивоа свесности и менталних способности човека.

Пост је здрав из разлога што нас чисти од отрова који су путем хране унешени у наш организам.

Многи људи данас сматрају да је пост екстремна појава а оне који посте сматрају за задрте и преокупиране религијозним убеђењима.

Са обзиром да пост доприноси очишћењу организма од отрова, а самим тим свесности и унапређењу умних способности, не би требали да приговарамо људима који се ослањају на традицију самог поста.

Ако неко време престанете да једете ваш организам је у могућности да одстрани отрове који би у противном наставили да се нагомилавају.

Ако неједете један или два дана, вероватно ћете осетити главобољу.
То се вероватно дешава јер сте се лоше хранили што је омогућило улазак штетних материја у виду слабијих или јачих отрова у ваше тело.
Ако једете здраву, свежу домаћу храну вероватно нећете осетити појаву главобоље и мучнине.
Свако понаособ може да проба, испита и осети ову појаву.
Ако не једете вероватно гуштерача престаје да прави ензиме који уништавају отрове, што може да се предпостави али не и са сигурношћу да се тврди.

Можда је време поста баш добро да се човек посвети својим чулима и да осети колико може да се исчисти.

Данас се често конзумирају шећери без ензима, док је у прошлости природни мед који у себи садржи ензиме био са разлогом најбољи и најефикаснији лек.
Конзумирањем велике количине шећера без високе концентрације корисних ензима утиче се на гуштерачу при чему се предпоставља да многи људи имају проблеме са блажим или тежим облицима дијабетеса или шећерне болести.
Исто тако се срећу слабији ефекти ових здравствених тегоба при конзумирању хране која је сиромашна ензимима.
Ензими који помажу у ослобађању од отрова могу да буду додадтна испомоћ организму како се гуштерача не би преоптеретила и почела да стагнира у свом функционисању.
Поред ових ензима који нису често заступљени у данашњој модерној исхрани, честу загаћеност проузрокују и неприродни састојци који се данас користе приликом прераде хране а самим тим се и налазе у прерађеној храни.

Велика количина отрова се данас уноси у тело путем ''модерне'' исхране.

Онда се дешава да уколико прескочите један оброк, осетите понекад и јачу главобољу.
Многи људи у ''модерном'' друштву у том случају узимају лекове против главобоље како би је смањили, што им привидно прикрива бол.

Ако почнете да се храните природном и уистину здравом храном, више нећете имати толику потребу за чишћењем од отрова, које путем хране сами уносите у организам.

Приликом конзумирања најгоре хране, најбрже ћете осетити последице отрова који су ушли у ваше тело.
Бајато и препечено месо може да садржи отрове како од устајалости тако од формирања гаравог слоја који се формира након дужег печења.
Са друге стране, вероватно да од свеже животињске хране органског порекла, која није препечена нећете имати толико проблема.
Телесни бол је вероватно последица уништења основних, градивних и функцијоналних јединица свих живих бића.
Ако на пример попијете мало више алкохола, сутра ујутро можете осетити последице кроз главобољу и телесне тегобе.
Постоји народна изрека ''Све је то од лошег вина''.
На исти начин, ако се храните тако да након тога у великој мери осећате телесне тегобе, то је вероватно последица лоше и неправилне исхране, што доприноси спречавању функционалности можданих вијуга.

Ако пратите и пробате да осетите шта се заправо дешава у вашем телу, сами ћете доћи до закључка о томе шта има мањи а шта већи утицај да би се осећали угодно након конзумирања хране и пића, шта вам прија, а шта шкоди.

Ако на пример осетите ковитлац мисли које се своде на сужену перспективу размишљања, склону разградњи, а не на широку и отворену перспективу која је склона развоју и унапрећењу мисли и мисаоних целина, онда након испитивања вашег основног чула осећаја можете открити где грешите. Најбоље би било када би сами пробали да осетите и увидите извор ових грешака.

Многе ствари се вероватно поклапају са оним што су вас, отац, мајка, баба или деда на моменте учили ако и док нису почели да живе модерним животом, већ уколико су живели у времену када су традиционалне вредности долазиле до изражаја.

Утицај исхране и отрова на когнитивне функције, које се на крају испољавају мислима и делима ће имати утицај на вашу акцију и реакцију.

Кроз наш пост се или ништа не једе или се једе храна која није животињског порекла.

Исхрана поврћем доприноси уношењем мање количине отрова, али опет треба да водимо рачуна шта једемо.

Ако неко време ништа не једете, то може да вам послужи како бисте установили разлике и промене које се у вашем телу могу десити након чишћења организма.

Ако се не осећате добро, а не једете и ваше тело апсолутно захтева храну, онда је вероватно добро да послушате ваше тело и узмете нешто да поједете како се неби префорсирали због неког правила које можда и не мора да буде идентично за свакога.

Ако нисте претерано гладни вероватно да је то одговарајући и природан осећај док постите.

Изгледа да би требало пре да пратите ваше телесне симптоме и потребе, него ли да унапред поставите строге захтеве.

Не треба подценити ни могућност наслућивања појединих ствари на основу ових симптома и потреба, јер то исто може бити добар природни показатељ, који наш мозак инстинктивно може да предосети.

Болесни људи као и они који не уносе довољно хранљивих састојака у свој организам не би требало да посте, јер би у том случају проузроковали додатни, непотрабан, штетан контраефекат на свој организам и уместо да се излече и енергетски оспособе, они би себе здравствено деградирали.

Пост је један од основних начина како да се препозна разлика између уношења отрова у организам и коришћења здраве исхране, на основу чега се могу побољшати менталне способности човека и народа.

П.С. Много волим рибу, што је и посна храна. “Sea Bass-a” из океана, смуђа из Дунава, и баранцина из мора.